S obzirom koliko danas udzbenici koštaju i koliko im knjiga treba, mislim da bi bilo jako korisno imati umesto svih tih knjiga iPad..Tu bi mogli da pronađu sve što ih zanima, a i inače, više je napisano o nekoj lekciji na internetu nego u knjizi  

To je sigurno neki jevtini kineski iPad koji nije mnogo skup a za skolu moze da bude dosta koristan...

Bolje knjiga u ruci nego iPod na grani.  

Vjerujte vi meni.
Nema škole bez učionice.
Nema škole bez đaka u razredu.
Nema škole bez galame i dječje graje.
Nema škole bez školskog zvona.
Nema škole bez rada i reda koje učitelji kontroliraju.

Nema škole preko interneta.
To je laž, obmana.
Veliki brat.
Odmalena.

PRAVILA PONAŠANJA DECE U ŠKOLI


Polazak u školu znači i nova pravila ponašanja i drugačiju komunikaciju od one na koju su deca navikla kod kuće i u vrtiću.

Biće im mnogo lakše da se priviknu na novu sredinu i pravila koja ona podrazumeva ako im pre početka škole objasnite kako u školi treba da se ponašaju.


Đaci svim učiteljima, nastavnicima, direktoru, pedagogu, psihologu, tetkicama, školskom čuvaru, ukratko svima koji u školi rade, a koje susreću ili na časovima ili odmorima obavezno treba da persiraju.
Upadanje u reč u vrtiću i kod kuće se još i može tolerisati ali tako nešto u školi nije dozvoljeno. Kada učenik želi da nešto kaže, treba da podigne dva prsta i sačeka da mu se učitelj obrati i da reč.
Na času ne sme da se razgovara s drugarima jer se na taj način ometa nastava. Za razgovor i druženje služi odmor.
Kada zvoni za kraj časa, ne sme da se galami, pa objasnite detetu da treba mirno da spakuje svoje stvari i da izađe iz učionice tek nakon učiteljice.
Naučite dete da se ne ruga deci koja nose naočare, hramlju ili imaju bilo kakav fizički nedostatak.

Blic

KAKO PREPOZNATI VRŠNJAČKO NASILJE

Glavobolja, bol u stomaku, mučnina, mogući su znaci da je dete žrtva vršnjačkog nasilja, pokazala je studija.

Istraživači veruju da bi ovi simptomi mogli da budu važan signal za roditelje jer su to mogući pokazatelji da je dete  žrtva nasilja svojih vršnjaka, koje često ostaje neotkriveno zbog straha dece da o tome progovore.
Najčešći simptomi nasilja među decom su bolovi u stomaku, vrtoglavica, mučnina, teškoće u disanju i bolovi u leđima.

Istraživači sa Univerziteta u Italiji, ispitivali su 220.000 dece iz 14 različitih zemalja. Tom prilikom, otkrili su da deca koja su izložena vršnjačkom nasilju češće imaju neobjašnjive fizičke probleme, od onih koji nisu izloženi nasilju.

"Rezultati sugerišu na to da bilo kakvi neobjašnjivi fizički simptomi mogu biti znak nasilja", objašnjava  autor  studije Đanluka Đini.

Vršnjačko nasilje sve češće
Marlin Šnajder sa Univerziteta u Južnoj Karolini, tvrdi da se to može proveriti tako što ovi simptomi i bolovi nestaju čim detetu saopštite da ne mora u školu.

Ranije studije pokazale su da posledice vršnjačkog nasilja mogu biti vidljive i kasnije, kada deca odrastu, kao i da su mališani koji prežive ovakva iskustva šest puta skloniji obolevanju od različitih bolesti.

Osim toga, skloniji su i pušenju, kao i nekim psihičkim poremećajima.

MONDO

PRAVA I OBAVEZE RODITELJA

Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu. Ipak, izgleda zgodno primetiti da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja, i da postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.

Čuvanje i podizanje

Roditelji čuvaju i podižu dete tako što se oni lično staraju o njegovom životu i zdravlju, ali pritom ga ne smeju podvrgavati ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju njegovo dostojanstvo. (Shodno tome, katkad popularni „vaspitni šamari“ mogu dovesti do toga da roditelj bude lišen roditeljskog prava, ako ne i do krivične presude). Takođe, roditelji su dužni da štite svoje dete od takvih postupaka drugih osoba.

Ako je dete predškolskog uzrasta, roditelji ga ne smeju ostaviti bez nadzora. Ulogu „nadzirača“ može obavljati samo osoba koja ispunjava zakonske uslove za staratelja.

Odlučivanje

„Tvoje je da slušaš!“: ova omiljena roditeljska uzrečica zaista ima uporište u zakonu, ali samo u određenoj meri. Dok je dete malo, sve odluke o njegovom životu, obrazovanju, vaspitanju i drugim važnim pitanjima donose roditelji (i ovde je važno naglasiti da te odluke moraju biti u skladu sa najboljim interesima deteta).

Vremenom, dete stiče sve veći uticaj na odluke koje ga se tiču. Već sa navršenih 10 godina starosti, ono „može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima“; kad napuni 15, može slobodno da upravlja svojom imovinom, ali i da, u slučaju razvoda roditelja, samo odluči sa kojim će od njih dvoje živeti; po 16. rođendanu, dete može da odluči da stupi u brak – doduše, samo uz dozvolu suda, koji će proceniti da li je dovoljno zrelo za takav korak.

Vaspitanje

Kako to lepo kaže član 70 Porodičnog zakona Republike Srbije – roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.

Obrazovanje

Roditelji su dužni da svom detetu obezbede osnovno školsko obrazovanje, a o finansiranju i drugim vidovima podrške tokom daljeg školovanja obavezni su da se brinu „prema svojim mogućnostima“. Zakon ne uskraćuje pravo roditeljima da detetu obezbede obrazovanje u skladu sa njhovim verskim i etičkim uverenjima.

Zastupanje

Roditelji su zakonski zastupnici svog maloletnog deteta, što znači da obavljaju razne pravne poslove u njegovo ime i u njegovu korist. Za zastupanje deteta nije im potrebno nikakvo ovlašćenje; oni imaju to pravo i obavezu samom činjenicom da su roditelji.

Zastupanje ne mora uvek biti zajedničko, nego se na osnovu sporazuma roditelja može odrediti da samo jedan od njih zastupa dete. Ako roditelji deteta ne žive zajedno, dete zastupa roditelj kome je ono povereno. U slučaju kada je roditeljsko pravo jednog roditelja prestalo (roditelj umro, nepoznat ili lišen roditeljskog prava) – zastupanje vrši samo drugi roditelj.

Izdržavanje

Roditelji su obavezni da izdržavaju maloletno dete. Ako dete odluči da studira, obaveza roditelja traje dok ne završi fakultet, a najkasnije do njegovog 27. rođendana (naravno, samo ako postoje opravdani razlozi za to: ako obnavljaš godinu za godinom bez namere tu išta da menjaš, imaju pravo da „zavrnu slavinu“.)

Ako dete nije sposobno za rad, obaveza izdržavanja traje sve dok dete tu sposobnost ne stekne. Ako roditelji nisu živi, ili ako nemaju dovoljno novca za izdržavanje, ovu obavezu preuzimaju ostali krvni srodnici u pravoj ushodnoj liniji – dede i babe, pradede i prababe i tako dalje (bože zdravlja!).

Obaveza izdržavanja uopšte ne znači da roditelji moraju da ti daju pare za letovanje – barem ne po svaku cenu. Visina i struktura izdržavanja određuju se u skladu sa potrebama deteta (koje dalje zavise od „godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja“ deteta), ali i u skladu sa mogućnostima roditelja, koje se određuju prema njihovim prihodima, mogućnostima za zaposlenje i sticanje zarade, imovine, ličnih potreba…. Dakle, uopšte nije tako jednostavno.

Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta

Dok dete ne napuni 15 godina, pravo upravljanja njegovom imovinom imaju roditelji. Posle toga, dete ima pravo da slobodno raspolaže zaradom i imovinom koju je steklo svojim radom, ali uz obavezu da deo novca odvaja za svoje izdržavanje i izdržavanje maloletnog brata ili sestre. Ako je dete punoletno, ono tu obavezu ima u svakom slučaju, a ako je maloletno, samo ukoliko roditelji nisu živi ili nemaju sredstava za izdržavanje.

Preuzeto sa neta

KADA PRVI PUT OSTAJU SAMI KOD KUĆE

Ne postoji određeni uzrast kada je pravo vreme da dete ostane samo kod kuće, a stručnjaci tvrde da je najvažnije da oni budu spremni na to. Evo kako da ih pripremite.

Kako da znate da li je bezbedno da dete ostavite samo kod kuće popodne, posle škole, uveče? Kod dece različitih uzrasta javljaju se i različiti problemi, pa se tako deca od 13 godina mogu osećati usamljenima, a vi ćete brinuti kako će se vaše dete od 15 godina ponašati kada ostane kod kuće sa svojim prijateljima.
Kako biste se vi i dete postepeno navikli na tu ideju, počnite sa kratkim vremenskim periodima posle škole, kada će dete ostajati samo kod kuće. S vremena na vreme, pozovite telefonom ili zamolite nekoga od vama bliskih ljudi da provere da li je kod kuće sve u redu, savetuje Alan Mirabeli sa Instituta za porodicu u Otavi.

Osim uputstava kako bi trebalo da se ponašaju u vašem odsustvu, porazgovarajte sa detetom o tome kome bi moglo da se obrati za pomoć ukoliko to bude potrebno, a vi niste u blizini. Uputite ih i u to kako da se ponašaju ako im neko nepoznat pozvoni na vrata.

Iako se čini da je najveća želja pubertetlija da ostanu sami kod kuće i uživaju u "slobodi", nekoj deci ovo iskustvo nije baš najprijatnije, mada je moguće da to neće priznati, kako vas ne bi razočarali i "ispali" detinjasti.

"Razgovarajte sa detetom o tome i recite kako biste se vi, na njegovom mestu, možda ponekad osećali malo usamljeno ili uplašeno kada treba da ostanete sami kod kuće", savetuje trener komunikacije Dajan Volf. Ona predlaže da ne postavljate direktna pitanja i smatra da ćete na ovaj način pre dobiti potrebne odgovore.

Čak i ako dete pristaje na to da ostane samo, vi brinete kako će se ono hraniti u vašem odsustvu. Napunite frižider zdravim namirnicama, kako bi bilo lakše i vama i njima. Ukoliko ih na stolu ili u frižideru ne "čekaju" sveže i oprano voće i povrće, male su šanse da će sami otići u prodavnicu po njih.

Pošto verovatno ne želite da ostavite baš puno grickalica deci na dohvat ruke, stručnjaci smatraju da su kokice odlična alternativa.

MONDO

DESET NAČINA DA DETETU POKAŽETE DA GA VOLITE

Uvek možete da kažete detetu da ga volite, međutim, postoje dela koja govore više od reči, a ne spadaju u kupovinu novih igračaka. Evo šta možete da uradite kako biste doprineli kvalitetnom odnosu sa vašim detetom.


Zakažite im "sastanak"

Većina restorana ili kafeterija ima promo period u toku dana (happy hour), kada su pića ili hrana na popustu. Naručite neki kolač ili sok i uživajte u ćaskanju "jedan na jedan" sa svojim detetom.

Pričajte im o njihovim dogodovštinama

Bajke su sjajne za razvoj mašte deteta, ali je takođe dobro da im pričate o tome kakvi su bili kad su bili mlađi. Album sa porodičnim slikama može poslužiti kao podsetnik, a listanje će se pretvoriti u zabavu.

Ostavljajte im poruke ljubavi

Na papiriću možete da im anapišete nekoliko lepih reči i ostavite na jastuku, radnom stolu, u kupatilu. Ovo možete praktikovati kada ustajete pre njih, ili dolazite kući kasno.

Čekajte ih na vratima

Čim čujete korake deteta, stanite kraj prozora ili ispred otvorenih ulaznih vrata i mašite mališanu koji se vraća iz škole. Zagrlite se, pitajte kako je bilo u školi. Neki, danas veliki ljudi, priznaju da im je mamin zagrljaj posle škole značio više od bilo čega što pamte iz detinjstva.

Hvalite se svojim detetom

Povremeno ispričajte prijateljima o nečemu što je vaše dete uradilo ili postiglo, tako da ono može da čuje. Možda će mu u tom trenutku biti malo neprijatno, ali će svakako postati svesno koliko ste ponosni na njega.

Izmislite tajnu reč ili pokret

Da se ne bi stidelo pred drugom decom dok razmenjujete nežnosti, izmislite tajnu reč ili gest koji će značiti "volim te".

Ignorišite telefon zbog njih

Možda je to za vas običan telefonski poziv, ali deci je to signal da vam je nešto drugo bitnije od njih. Zanemarite zvonjavu i nastavite da uživate sa svojim detetom jer, zaista, ništa ne može biti važnije od toga.

Fotografišite se sa detetom

To mogu da budu smešne fotke na kojima pravite otkačene face ili one "normalne" gde se jednostavno grlite i volite. Fotografije stavite na strateška mesta u kući, u dnevnu i dečiju sobu.

Napravite im "zabavan" sendvič

Zašto bi vaše dete imalo običnu užinu, kad možete da mu napravite sendvič može biti u obliku srca ili sa smajlijem iscrtanim majonezom, kečapom ili senfom.

Donosite im sitnice

Ako, na primer, idete na sastanak sa poslovnim partnerom, uzmite neki privezak za ključeve ili hemijsku olovku za vašeg mališana. Takođe, uvek možete da kupite neku sitnicu – malu igračku, simpatičan suvenir ili slatkiš, nešto što ne mora da košta mnogo, ali će detetu biti jasno da ste mislili na njega i dok ste bili na poslu ili poslovnom putu.

MONDO

DECA  SVE TEŽE RAZUMEJU LOGIČKE ZADATKE

 
Kada ono naučeno treba primeniti na životne situacije, nastaju najveći problemi. Postavlja se pitanje šta je uzrok tome - neadekvatni udžbenici, loše tehnike učenja ili želja dece da što manje vremena odvajaju za školske zadatke. Deca malo čitaju i, kada to rade, čine bez razumevanja. Ne ulažu dovoljno napora i vremena u to. I ovo testiranje je pokazalo da nisu pažljivo pročitali zadatke na testu. Međutim, problem je u čitavom sistemu obrazovanja, u tehnikama učenja i udžbenicima koji se ne menjaju godinama

Budući da su na testu učenici uspešno rešili neke od najtežih zadataka, poput stepena, korena i funkcija, jasno je da su budući srednjoškolci intelektualno spremni za dalje usavršavanje. Međutim, nedostatak motivacije, želja da se do ocena dođe lako i brzo i veliki broj vanškolskih aktivnosti utiču na to da se za učenje ne ostavlja dovoljno vremena.
- Deca najviše insistiraju na tome da im svaki zadatak bude poznat. Najviše im odgovara kad dobiju pripremljene zbirke za prijemne ispite, sa poznatim odgovorima koje mogu da nauče napamet. Često se i roditelji bune kad deca na kontrolnim vežbama dobiju neki zadatak koji nisu ranije vežbali - dodaje nastavnica.
Dečji pedagog Aleksandra Mađar slaže se s tvrdnjom da deca imaju pogrešne ciljeve u učenju.
- Proces učenja koji je u osnovi obrazovanja i vaspitanja ima za cilj da bude u funkciji sticanja određenih znanja i veština. Međutim, danas je sve češća pojava da deca uče za ocenu, usled čega ocena sama po sebi postaje cilj. Moguće je i da deca pokazuju manjak interesovanja da znanja povezuju sa stvarnim situacijama, usled čega gradivo uče površno. Polazeći od toga da su nastavnici važan faktor koji svojim pristupom i transferom znanja doprinosi da se kod učenika razvija logičko mišljenje, opravdano je postaviti pitanje koliko su rezultati sa prijemnih ispita posledica nastavničkog stava, a koliko nekompetencije naših učenika - naglašava ona.
I sami roditelji uočavaju da su udžbenici neprilagođeni uzrastu dece. Dragana Ivković, majka jednaestogodišnje učenice četvrtog razreda i devetogodišnjeg učenika drugog razreda, glavni problem vidi u preteškom gradivu.
- U udžbeniku za četvrti razred moja ćerka ima i zadatke o obimu, površini, sa jednačinama, razlomcima.
Kako rešiti sve ove nedostatke u obrazovanju osnovaca? Biljana Kojić rešenje vidi u jednoj sveobuhvatnoj saradnji raznih subjekata.
- Ministarstvo obrazovanja mora biti uključeno. Nastavnički kadar treba usavršiti i podmladiti. Takođe je neophodna i stalna kooperacija između nastavnika i roditelja.

izvor: ŽENA

Jeste, deca, opterećena uspehom, uče kampanjski, što isključuje logičko razmišljanje, ne retko ispunjavajući i ambicije svojih roditelja da im dete bude odličan djak.

GOJAZNOST DECE POČINJE U OBDANIŠTU

Deca gojazna u obdaništu imaju četiri puta veći rizika da budu gojazna u srednjoj školi, tvrde naučnici.

Gojaznost dece počinje u obdaništu, a polovina odraslih gojaznih osoba su imale prekomernu telesnu težinu već sa pet godina, pokazala je nova studija.
"Premda znamo mnogo o gojaznosti, malo smo znali o deci, odnosno o tome sa koliko godina gojaznost kod njih počinje ", rekao je autor studije Solveg Kaningem sa Univerziteta Emori, u američkoj državi Džordžiji.

Naučnici su analizirali podatke 3,8 miliona dece u američkim obdaništima tokom 1998. i 1999. godine.

Gojazne mame rađaju gojaznu decu

Zaključeno je da u obdaništu 12,4 odsto dece ima prekomernu telesnu težinu, a 14,9 odsto je gojazno. Gojaznost se potom povećava u 14. godini. Naučnici su naveli da je gojaznost prisutnija kod dece koja potiču iz siromašnijih porodica.

Deca koja su rođena sa većom telesnom težinom, najčešće sa više od četiri kilograma, imaju veću opasnost da budu gojazna pre 14. godine.

"Utvrdili smo da neki faktori pre rođenja i tokom prvih pet godina života igraju ključnu ulogu u gojaznosti", dodali su naučnici, ne navodeći, međutim, koji su to faktori.

Kaningem je zaključio da prevencija od gojaznosti treba da se odnosi na decu koja imaju predispozicije za to.


MONDO

Kao родитељи, најчешће не знамо како се дете понаша у школи (на часу, током одмора, како се опходи према учитељу/учитељици, својим вршњацима…). О томе сазнајемо од детета, од учитеља/учитељице или од остале деце из одељења. Али, деси се да се њихове приче не подударе. Родитељ се нађе у дилеми: Коме веровати?

Вођени родитељским инстинктом, прво се поверује свом детету. Међутим, дешава се да се мирно и повучено дете у школи понаша сасвим другачије. Оно омета наставу, врпољи се, смета другима док раде, ствара галаму и немир у разреду, задиркује остале ученике, прекида учитеља/ицу док говори, скрива ствари,… Родитељи просто не могу да верују у то када им описује учитељ/ица.

Разлог таквог понашања може бити у строгом држању у породици када се не дозвољава да се играчке разбацају по соби, да дете прича, пева, игра се док се гледа ТВ, да се игра напољу или у кући са другом децом. Тада дете у кући нема «простора» да задовољи своје потребе за игром и дружењем, за исказивањем свог мишљења. Оно их потискује, а при том гомилајући ту неистрошену енергију коју код куће нема где ни са ким да потроши. Онда дете – ученик , дође у учионицу, осећа мањи притисак јер нема строгоће као у породици и почиње да празни ону нагомилану енергију задовољавајући тако и своје потребе.

Ако су родитељи бранили игру са другом децом, онда је њему неопходно дружење , па оно почиње да прича на часу, дописује се, засмејава остале,….

Ако су родитељи стално утишавали своје дете, па оно никада није било у прилици да искаже своје мишљење, онда ће то, радити у школи, правећи «испаде» на часу и скретати пажњу на себе али не у позитивном смеру – онако како би желео и родитељ, а и учитељ.
Оно што родитељ не сме да заборави, то је да обрати пажњу на своје дете, на његове потрeбе и интересовања. Само на тај начин ће комуникација са учитељем и живот детета у школи бити једноставан, без тешкоћа и напетости. Потребно је наћи времена за креативан, забаван, заједнички рад у породици па ће и дете научити да ради и размишља креативно, да буде расположено и дружељубиво.

IZVOR: Vesela klupa

TREBA LI UKINUTI DOMAĆE ZADATKE

Evo teme za dilemu: Treba li?!
Jeste, deca su opterećena obimnim školskim gradivom koje nisu u stanju da reše samostalno. A uvreženo je mišljenje da se u školi pokazuje a kod kuće se uči. Znači, deo tereta pada i na roditelje koji često nisu u stanju da pomognu detetu, pa angažuju privatne profesore. Profesori opet zadaju te iste zadatke i ne znajući ko će kući da ih rešava - da li deca ili roditelji.
Oni koji zagovaraju ukidanje domaćih zadataka, smatraju da bi na taj način deci ostalo više vremena
za sport, umetnost, igru...
Sve u svemu, dilema ostaje. Do daljnjeg.

DEČAK PISMENIM ZADATKOM OBJASNIO ŠTA JE LEPO PONAŠANJE


Sastav srpskog osnovca na temu "Lepo ponašanje" mnoge je ostavio bez daha. Pogledajte zašto kažu da je "dete otac čoveka"

ODRASLI DA SE POSTIDE! Iako su mladi, često izjava dece zna da nas zapanji, podseti i nauči osnovnim pravilima lepog ponašanja. Upravo zadatak jednog osnovca koji se širi po društvenim mrežama oduševio je mnoge i naterao da se na trenutak zamisle i podsete na neke osnovne vrednosti.

Zadatak - Lepo ponasanje

Dečak koji je imao zadatak na temu “Lepo ponašanje” pokazao je na detinji ali opet efektan način da su ljubav i poštovanje veoma bitne stavke života kao i da je briga o svojim bližnjima osnova istog.

Prenosimo dečiji zadatak u celosti:

“Kad je hladno, bodljikavo prase traži drugu bodljikavu prasad da leže zajedno, da se zbiju jer im je tako toplije. Da nemaju bodlje, to bi bilo lako. ali bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kada se zbiju u gomilu bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kada im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nađu neko zgodno rastojanje: da budu jedno uz drugo a da se ne bodu. To rastojanje se zove LEPO PONAŠANJE. To je LEPO PONAŠANJE, da ja ne povredim tebe, da ti ne povrediš mene, da pomognemo jedno drugom, da i meni i tebi bude dobro. “

Ovaj zadatak potvrđuje da od dece možemo mnogo da naučimo, i da upravo oni, mlada nedužna bića često mogu da nas postide a ujedno i oduševe svojim razmišljanjima.


MEDIA

NA MATURU ĆE OTIĆI 300 EVRA


- Sreća u nesreći je što su časovi u Zrenjaninu jeftiniji nego u Beogradu, ali opet su skupi za naš standard. Dvočas je oko 1.000 dinara. Mom detetu ćemo plaćati časove iz fizike i matematike - kaže zabrinuta majka.

Na jugu Srbije dvočas je najjeftiniji i košta oko 750 dinara, a u Beogradu najskuplji i košta i do 1.500 dinara. Roditelji kažu da je njihovoj deci neophodno bar 10 dvočasa iz jednog predmeta, a najčešće ih uzimaju iz srpskog i matematike i jednog od predmeta sa kombinovanog testa iz kojeg je njihovo dete najslabije.

- Kada se sve sabere, dobije se iznos od oko 30.000 dinara - kaže Sanda Knežević.

Sa njom se slaže i Svetlana Jakovljević Žake, majka malog maturanta.

- Mislim da će ovo da košta jako puno. Već me nervoza hvata. Ne znamo da li ćemo imati novca za privatne časove i to najviše brine - očajna je Svetlana.

U ovom trenutku jedini zadovoljni su nastavnici i profesori koji daju privatne časove.

- Posao je naglo krenuo. Ne paze deca dovoljno na času, nisu svi aktivni i nekima je potrebna pomoć. Deca i roditelji su u panici zbog sve ove zbrke oko male mature, naročito trećeg testa - rekao nam je jedan od profesora koga smo pozvali na oglas i predstavili se kao zabrinuti roditelj.

Inače u novinama i u blizini škola lako se nalaze oglasi u kojima se roditeljima i deci nudi zagarantovan uspeh, sa cenom dvočasa od 1.000 do 1.500 dinara, a sat vremena između 750 i 1.000 dinara.

Dodatan problem je izazvao skandal da ni ministar nije tačno odgovorio na jedno pitanje iz biologije, a na isto pitanje je u zbirci ponuđeno rešenje koje je takođe pogrešno. Još se ne zna na koji će se način bodovati pitanja.

Blic

Sve u svemu, u Srbiji ništa novo.   

Citati o deci

„Kad se otac i mati među sobom ne ljube i ne poštuju, od koga će deca njihova naučiti da ih ljube i poštuju?”
— Dositej Obradović

„Moj sin je najuspešnije delo.”
— Aleksandar Dima

„Ako lose dete postavite pred TV da gleda los program, televiziji neće biti ništa, ali bi dete moglo da postane jos gore.”

„Kad udarite dete, nastojte da to bude u besu, cak i po cenu da ga osakatite. Hladnokrvni udarac niti se moze, niti bi se smeo oprostiti.”
— Bernad Šo

„Deca zasladuju trud, ali nevolju cine jos gorcom.”
— Fransis Bejkon

„Decu ne treba batinama vaspitavati. Deca nisu biftek koji treba tuci da bi omeksao.”
— Edgar Alan Po

„Deca su za sve ljude njihov život.”
— Euripid

„Pametni roditelji dopustaju svojoj deci da ponekad i pogrese.”
— Mahatma Gandi

„Deca - to su nase sutrasnje sudije.”
— Maksim Gorki

„Deca su ogledalo roditelja.”
— Adam Palmer