Mevlana Džalaludin Rumi jedan je od najvećih učitelja i i pesničkih genija čovečanstva.
Rođen je 30. septembra 12o7. g. u Balku ( Avganistan).

"Tiho sam zaječao i svetom će se još stotinu vekova razlegati moj vapaj. Svet će se
okretati oko osovine moje jadikovke".
...
" Razum je nemoćan u izražavanju Ljubavi. Jedino je Ljubav sposobna da obelodani istinu
o Ljubavi i stanju Zaljubljenika. Put naših proroka je put istine. Ako hoćeš da živiš, umri u Ljubavi; umri u Ljubavi i ako želiš da ostaneš u životu".
......
Tako je govorio Rumi.


ZASPAO LJUBAVNIK


Davno nekad jedan ljubavnik bijaše,

Koga zbog vjernosti njegov vijek stavljaše.

Godinama bese u čežnji i strahu,

Kraljica ga željnog držaše u šahu.

Najzad, šta ko traži tom se i dovine,

Svakom ko se strpi znak radosti sine.

„Dođi noćas!" reče draga jednog dana,

„Tvoja žarka želja već je uslišana!"

U toj i toj sobi sjedi do ponoći,

A u ponoć ja ću bez poziva doći!"

Covjek zakla žrtve, razda milostinju,

Jer mu mjesec sreće iz oblaka sinu.

A kad noć se spusti u tu sobu pođe,

Čekajuć' da draga na sastanak dođe,

Sedeo je, ček'o . . . al se san prikrada . . .

Klone čudni dragan, kud' ćeš većeg jada?!

Jedan sat je bdio, pa ga san prevari;

Da ljubavnik zaspi, o da čudne stvari!

U to stiže draga čim je ponoć bila,

Što je obećala to je ispunila.

Kada vide dragog kako tvrdo spava,

Otkinu mu lako parče od rukava,

Šačicu oraha u njedra mu stavi Rekav':

„Ti si dijete, de se igrom bavi!".

Kad u ranu zoru dragan iz sna skoči,

Orahe i rukav spaziše mu oči:

„Naša gospa, reče, prevarila ne bi,

A to što nas snađe pripišimo sebi

MISTIČNA POEZIJA


Ja sam prašina pod suncem.
Ja sam i sunčeva kugla.


Zrncima prašine govorim: stanite.
Suncu kažem: i dalje se kreći.

Ja sam jutarnja izmaglicai
izdisaj večeri.
Ja sam vjetar nad šumarkom,
i val nad stijenom.

Jarbol, kormilo, kormilar i lađa,
Ja sam i koraljni greben na kojem su nasukani.

Ja sam stablo s mudrom papigom u krošnji.
Tišina, misao i glas.

Zrak koji zvuči kroz flautu,
iskra iz kamena, odsjaj metala.
I svijeća i moljac koji leprša oko nje.
Ruža... i slavuj obuzet mirisom.

Ja sam red u svemu što živi,
kruženje galaksija,
inteligencija evolucije,
uzgon i pad.

Sve što jest i sve što nije.

Ti koji to znaš, Dželaludine,
Ti koji si jedno sa svime,
reci tko sam.
Reci da ja sam ti.

Zato što ne mogu spavati
Ja sklapam muziku po noći.
Ja sam uznemiren onime
čije lice ima boju proljetnog cvijeća.
Ja nemam niti sna niti strpljenja,
niti dobre reputacije niti sramote.


Hiljadu ogrtača mudrosti je nestalo.
Svi moji dobri maniri su odbjegli hiljadu milja.
Srce i um su ostavljeni ljuti jedno na drugo.
Zvijezde i mjesec su zavidni jedni drugima.
Zbog ove otuđenosti materijalni kosmos
se sve više skuplja i steže.
Mjesec kaže, "Koliko dugo ću ja biti bez sunca?"
Bez dragulja Ljubavi u meni,
neka se pazar moje egzistencije uništi kamen po kamen.

O Ljubavi, Ti koji si pozivan s hiljadu imena,
Ti koji znaš kako da uspeš vino
u čašicu tijela,
Ti koji daješ rod hiljadama uroda,
Ti koji si bez lica ali imaš hiljadu lica,

O Ljubavi, Ti koji oblikuješ lica
Turaka, Europljana, i Zanzibaraca,
daj mi čašicu iz Tvoje flaše,
ili šaku kanabisa s Tvoje Grane.
Ukloni koru još jednom.
Mi ćemo vidjeti hiljadu gazda ničice na poklonu,
i krug ekstatičnih svirača će svirati.
Onda će ovisnik biti oslobođen požude.
te biti proživljen,
i stajati u strahopoštovanju do Sudnjeg Dana.

NAJMANJA ŠARA

Pokušavao sam da smislim neki način
da pustim da moje lice postane tvoje.

«Mogu li da ti šapnem na uvo
san koji sam sanjao? Ti si jedini
kojem ću ovo reći.»

Naginješ glavu, smejući se,
kao da kažeš: «Poznat mi je taj tri koji izvodiš,
ali neka, samo nastavi.»

Ja sam sličica koju zlatnim koncem prišivaš
na tapiseriju, majušna šara,
zabavni dodatak.

Ali sve na čemu ti radiš je čudesno.
I ja sam parčence lepote.

Šeik koji se igrao sa decom


.......Mnogo je divalj!«
Mladić je smatrao da ne može da postavi ozbiljno
pitanje u tako sumanutim okolnostima, pa se šegačio:
»Moram da se oženim. Postoji li neka odgovarajuća
u ovoj ulici?«
»Na svetu ima tri vrste žena.
Dve su propast, a jedna je blago za dušu.
Prva je, kada je oženiš, potpuno tvoja.
Druga je polu-tvoja, a treća
nije tvoja uopšte.
A sada briši odavde,
dok te ovaj konj ne šutne u glavu! Ej, ti, smiri se više!«
Šeik je odjahao među dečurliju.
Mladić uzviknu: »Pričaj mi još o vrstama žena!«
Šeik se, na svom konju-motki, opet približio:
»Devica tvoje prve zaljubljenosti je čitava tvoja.
Učiniće da se osećaš srećnim i slobodnim.
Udovica bez deteta je druga. Ta će biti dopola tvoja.
Treća, koja ti nije ništa, je udata žena sa detetom.
Sa prvim mužem dobila je dete, i sva se njena ljubav
uliva u to dete. Ta s tobom neće imati nikakav odnos.
A sad se čuvaj.
Odstupi.
Okrenuću ovog mangupa u drugom pravcu!«

Glasno je uzviknuo i pojahao natrag,
sazivajući decu oko sebe.
»Još jedno pitanje, Učitelju!«
Šeik je jahao u krug:
»Šta je sad? Brzo! Potreban sam onom tamo jahaču.
Čini mi se da sam zaljubljen.«
»Šta izigravaš?
Zašto na taj način kriješ svoju pamet?«
»Vidiš, ovdašnji svet
hoće da mi da zaduženje. Oni hoće da budem
sudija, zvaničnik, i tumač svih tekstova.
Znanje koje posedujem to ne želi. Ono hoće da uživa
u samom sebi. Ja sam plantaža šećerne trske,
a u isti mah se i hranim slatkoćom.«
Znanje koje je stečeno
nije poput ovog. Oni koji ga imaju brinu da li će se ono
dopasti publici.
To je iskušenje slave.
Polemičko znanje ima potrebu za mušterijama.
Ono nema dušu.
Stameno i energično
pred svojom publikom, srozava se kada nikog nema.
Jedina prava mušterija je Bog.
Spokojno žvaći
tu ukusnu šećernu trsku Pobožne Ljubavi, i ostani
nestašno detinji.
Lice će ti se
zarumeneti od prosvetljenja
poput crvenih cvetnih pupoljaka.

Mesnevija citati

"Ako vrčem budeš zahvatao more,
Koliko se za jedan dan može zagrabiti?"

"Tvoj trud koji proizlazi iz snage
koju ti je Bog dao,
znači zahvalnost na tom Božijem daru.

Tvoj nehaj i ljenčarenje
dokaz je tvoje nezahvalnosti i poricanja
Božijih blagodati (nimeta)."

Mesnevija IV

"Tvoji prijatelji su u stvari tvoji neprijatelji,
sve dok te vežu za sebe i dok se baviš njima
i na taj način odvlače od Prisustva (Boga).
Postoji životinja koja se zove bodljikavo prase,
koja je, zahvaljujući batini postala jaka i snažna.
Što je više udaraš, to ona više napreduje.
Nema sumnje da je duša istinskog mumina slična tomu,
pošto i on, pod udarcima patnje i muke, postaje jači."

Mesnevija V

"Ako je tuga našla put do tvog srca i narušila tvoju radost,
to je znak da priprema put za sreću.
Ona smjesta očisti sve druge stvari iz kuće,
kako bi ushićenje moglo doći do tebe od strane Izvora dobrote.
Patnja protresa žute listove sa grana tvoga srca,
kako bi svježi listovi mogli neprestano izrastati.
Ona iz korijena izvlači staro nezadovoljstvo,
kako bi nova ekstaza mogla ušetati iz Njegovog pravca.
Tuga srca izvlači uvenule i vijugave korijene,
kako ni jedan ne bi ostao sakriven.
Putem patnje mogu se mnoge stvari izvaditi iz srca,
kako bi Bog dao nešto bolje za uzvrat."
"Ljubav je beskrajni okean čija su nebesa samo pahuljice pjene.
Znaj da su to vali Ljubavi što pokreću točak nebesa
jer bez ljubavi svijet bi bio beživotan."

Mesnevija VI

"Kada iz srca govor nesmetano potekne, znak je to prisnosti među
dušama; bez prisnosti, protok je blokiran.
Kada srce ugleda voljenu, kako ono da ostane gorko?
Kada slavuj ugleda ružu, kako on da ne zacvrkuće?"
"Šta je duša? Duša je svijest o dobru i zlu,
radovanje nad dobrotom, a tugovanje nad nesrećama.
Budući da je svjesnost najdublja priroda i suština duše,
što si više svjesniji, to si više duhovniji.
Svjesnost je posljedica ruha:
onaj ko je u izobilju posjeduje
može se zvati Božijim čovjekom ili ženom."

NEMA NIČEGA ISPRED

Ljubavnici misle da traže jedno drugo,
ali postoji samo jedna potraga: skitanje
ovim svetom je skitanje onim, jer oba su u istom
otvorenom nebu. U njemu
nema dogme ni jeresi.

Isusovo čudo je on sam, ne ono što je rekao ili uradio
u pogledu budućnosti. Zaboravi budućnost.
Poklonio bih se onome ko bi to mogao.

Na putu možeš poželeti da pogledaš unazad, i ne moraš,
ali ako možeš da kažeš: Nema ničega ispred,
tamo ničega neće biti.

Čvrsto se drži zubima za vazduh.
Lek za nevolju je u nevolji.
Dobro i loše su izmešani. Ako nemaš oboje,
ne spadaš među nas.

Kada se jedan od nas izgubi, mora da je
tu u nama. Nigde na svetu nema mesta poput ovog.

Dželaludin Rumi

Ja sam bio onog dana


Ja sam bio onog dana kad imena nije bilo
Niti znaka od kog bića što je tako što nosilo.
Mi smo dali ta imena i s imenom sve ostalo,
Onog dana kad „ja" i „mi" nije još ni postojalo.
Znakom pravog Bića posta vrh uvojka u Dragoga,
Do tog doba nije bilo tog uvojka kićenoga.
Ja sam redom sve krišćane i križ dobro odmjerio,
Ali zalud oči trudih: On na križu nije bio.
Ja se vrnuh do pagode i do starog hrama maga,
Ali ni u jednom od njih nije bilo Njemu traga.
Ja okrenuh kandaharu k heratskim vrhuncima,
Al' Ga i tu zalud gledah gore-dolje
po klancima....

Mesnevija VI

"Kada iz srca govor nesmetano potekne, znak je to prisnosti među
dušama; bez prisnosti, protok je blokiran.
Kada srce ugleda voljenu, kako ono da ostane gorko?
Kada slavuj ugleda ružu, kako on da ne zacvrkuće?"

"Šta je duša? Duša je svijest o dobru i zlu,

radovanje nad dobrotom, a tugovanje nad nesrećama.
Budući da je svjesnost najdublja priroda i suština duše,
što si više svjesniji, to si više duhovniji.
Svjesnost je posljedica ruha:
onaj ko je u izobilju posjeduje
može se zvati Božijim čovjekom ili ženom."

Voleti je ljudski.
Osećati bol je ljudski.
Ali voleti uprkos bolu je anđeoski.- Rumi

Sveća ne gubi svetlost paleći drugu sveću.- Rumi

Lepota i Ljubav su telo i duša.
Lepota je um, a Ljubav je dijamant.
Behu skupa od početka vremena.
Rame uz rame, korak po korak.- Dželaludin Rumi

Samo Ljubav je beskonačna!- Rumi