40 pravila ljubavi inspirisana Rumijem

Prvo pravilo: To kako doživljavamo Boga direktan je odraz toga kao doživljavamo sebe. Ukoliko pomisao na Boga u nama izaziva strah i krivicu, to znači da iz nas izvire puno straha i krivice. Ako Boga doživljavamo kao punog ljubavi i saosećanja, mi smo isti takvi.

Drugo pravilo: Put do istine putuje se srcem, a ne glavom. Srce nam treba biti glavni vodič! Ne um. Srcem se suočavamo sa svojim egom, izazivamo ga i u završnici nadvladavamo. Upoznavanje vlastitoga ega dovodi nas do upoznavanja Boga.

Treće pravilo: Baš svaki čitatelj svete spise shvata na različitom nivou i to onom koja odgovara dubini njegovog razumevanja. Postoji četiri nivoa uvida. Prvi nivo je spoljašnje značenje i to je ono sa čim se većina ljudi zadovolji. Idući nivo je unutrašnji nivo. Treći je unutrašnji nivo unutrašnjeg nivoa. A četvrti je nivo toliko dubok da se ne može rečima iskazati i zbog toga mora ostati neopisan.

Četvrto pravilo: Boga možemo izučavati kroz sve i svakoga u univerzumu, jer Bog nije zatočen u džamijama, hramovima, sinagogama ili crkvama. Ako baš želimo saznati gde on tačno boravi, možemo ga pronaći samo na jednom mestu: u srcu onoga ko istinski voli.

Peto pravilo: Um i ljubav sačinjeni su od različitih materijala. Um ljude veže u čvorove i ništa ne riskira, a ljubav rastvara sve uzlove i riskira sve. Um je uvek oprezan i savetuje “Pazi se previše blaženstva”, dok ljubav govori “U redu je! Skoči!”. Um nije lako slomiti, dok se ljubav lako razbija u najsitnije komadiće. Ipak, u tim je krhotinama skriveno blago. Slomljeno srce krije blago.

Šesto pravilo: Većina problema na ovome svetu nastaje zbog jezičnih grešaka i jednostavnih nesporazuma. Nikada reči ne shvatajte bukvalno. Kada uđete u područje ljubavi, jezik kakvog poznajemo postaje suvišan. Ono što se rečima ne može iskazati može se naslutiti jedino u tišini.

Sedmo pravilo: Usamljenost i samoća su dva različita stanja. Kada ste usamljeni, lako je zavarati se da poverujete kako ste na pravom putu. Samoća je nešto bolja za nas, jer to znači biti sam, ali ne i usamljen. Ipak, na samom kraju, je najbolje pronaći osobu koja će vam biti ogledalo. Zapamtite, samo u srcu druge osobe možete istinski videti sebe i božju prisutnost unutar sebe.

Osmo pravilo: Šta god vam u životu dogodi, bez obzira koliko se teškim činilo, ne prepuštajte se očajavanju. Čak i kada su sva vrata zatvorena, Bog će stvoriti novi put samo za vas. Budite zahvalni! Lako je biti zahvalan kada je sve dobro. Sufi je zahvalan ne samo za ono što mu je dano već i za sve ono što mu je uskraćeno.

Deveto pravilo: Strpljivost nije pasivna patnja. Strpljivost znači biti u stanju videti dovoljno daleko i imati poverenja u krajnji ishod procesa. Šta je strpljivost? To je gledati trn, a videti ružu, gledati noć, a videti zoru. Nestrpljivost znači videti samo ono što nam je pod nosom i zbog toga ne biti u stanju videti ishod. Oni koji ljube Boga nikada ne ostaju bez strpljivosti, jer znaju da je potrebno vreme kako bi mladi mesec postao puni.

Deseto pravilo: Istok, zapad, jug ili sever jako se malo razlikuju. Bez obzira koje vam je odredište, neka vam svako putovanje bude unutrašnje putovanje. Ako putujete iznutra proputovaćete celi svet i izvan njega.

Jedanaesto pravilo: Svaka babica zna da ako nema bola, put za novorođenče ne može biti otvoren i majka ne može roditi. Na sličan način, da bi se u nama rodilo novo Sopstvo potrebne su poteškoće. Baš kao što glina izložena vrelini vatre postaje čvrsta, Ljubav se usavršava jedino u bolu.

Dvanaesto pravilo: Potraga za Ljubavlju nas menja. Niti kod jednog od tragatelja za Ljubavlju sazrevanje na tom putu nije izostalo. Od prvoga trenutka kada počnemo tražiti Ljubav počinjemo se menjati iznutra i spolja.

Trinaesto pravilo: Na ovome svetu ima više lažnih gurua i učitelja nego što je zvezda u vidljivom svemiru. Ne brkaj one koji samoživo teže moći i stvarne mentore. Pravi duhovni majstor neće vašu pažnju usmeravati na sebe i neće od vas očekivati apsolutnu poslušnost ili potpuno obožavanje, već će vam pomoći da cenite i divite se svojem unutrašnjem sopstvu. Istinski mentori prozirni su poput stakla. Oni kroz sebe propuštaju božju svetlost.

Četrnaesto pravilo: Nastojte ne opirati se promenama koje vam dolaze. Umesto toga dopustite da se život živi kroz vas. I ne brinite ako se vaš život preokreće iz temelja. Kako možete znati da je to gde ste sada bolje od onoga što dolazi?

Petnaesto pravilo: Bog ima pune ruke posla sa dovršavanjem vašeg posla, kako spoljašnjeg, tako i unutrašnjeg. On je u potpunosti zaokupljen vama. Svako ljudsko biće je proces koji se polako ali neizbežno kreće prema savršenstvu. Mi smo svi nedovršena umetnička dela koja čekaju svoj završetak, ali i nastoje biti dovršena. Bog se bavi svakime od nas ponaosob zato što je čovečanstvo umetnost nalik na vrhunsku kaligrafiju u kojoj je svaka tačka jednako važna za celoviti dojam.

Šesnaesto pravilo: Lako je voleti savršenog Boga, neokaljanog i bezgrešnog kakav već jeste. Puno je teže voleti druga ljudska bića sa svim njihovim nesavršenostima i oštećenjima. Zapamtite, upoznati možete samo ono što ste sposobni voleti. Bez ljubavi nema mudrosti. Ukoliko ne naučimo voleti sve što je Bog stvorio, nećemo biti u stanju niti istinski voleti, niti spoznati Boga.

Sedamnaesto pravilo: Istinska prljavština je unutrašnja. Spoljašnja se lako opere. Postoji samo jedna vrsta prljavštine koju čista voda ne može oprati, a to je mrlja mržnje i isključivosti koja zagadi dušu. Svoje telo možete pročistiti uzdržavanjem i postom, ali samo će ljubav pročistiti vaše srce.

Osamnaesto pravilo: Celi univerzum sadržan je unutar jednog ljudskog bića – vas. Sve što vidite oko sebe, uključujući i ono što vam se možda ne sviđa, pa čak i ljudi koje prezirete i koji su vam odbojni, u određenoj meri postoji i u vama. Stoga ni vraga ne tražite izvan sebe. Vrag nije neka natprirodna sila koja vas napada spolja. To je običan glas iznutra. Ukoliko se u potpunosti upoznate, ako se iskreno i čvrsto suočite sa svojom tamom i svojim svetlom, ostvarićete vrhunski oblik svesnosti. Kada osoba upozna sebe upoznala je i Boga.

Devetnaesto pravilo: Ukoliko želite promeniti način na koji se drugi odnose prema vama najpre trebate promeniti način na koji se odnosite sami prema sebi. Ukoliko ne naučite voleti sami sebe, potpuno i iskreno, nema načina da budete voleni. A kada postignete to stanje, budite zahvalni za svaki trn kojeg drugi usmere prema vama. To je znak da ćete uskoro biti zasipani ružama.

Dvadeseto pravilo: Ne brinite gde će vas put odvesti. Umesto toga usmerite se na prvi korak. To je najteži deo i taj je deo vaša odgovornost. Nakon što napravite prvi korak dopustite da stvari prirodno odvijaju i sve ostalo će uslediti. Nemojte slediti tok. Budite tok.

Dvadesetiprvo pravilo: Mi smo svi stvoreni na Njegovu sliku i priliku, aliipak smo svi stvoreni različitima i jedinstvenima. Ne postoje dve iste osobe. Ne postoje dva srca koja udaraju istim ritmom. Da je Bog želeo da smo svi isti, takvima bi nas stvorio. Stoga je nepoštovanje različitosti i nametanje vlastitih misli drugima isto što i nepoštovanje svetosti božjeg plana.

Dvadesetidrugo pravilo: Kada osoba koja istinski voli Boga uđe u krčmu, ta krčma postaje njegovom bogomoljom, a kada pijanac uđe u tu istu bogomolju, ona postaje njegovom krčmom. Sve što činimo određeno je našim srcima, a ne spoljašnjom pojavnošću. Sufiji ne procenjuju druge ljude po tome kako izgledaju ili ko su oni. Kada Sufi nekoga pogleda, on zatvori oba oka i umesto njih otvori treće oko – ono koje vidi unutrašnje predele.

Dvadesetitreće pravilo: Život nam je pozajmljen, a ovaj svet je samo gruba imitacija Stvarnosti. Samo deca misle da su igračke prave stvari. Ali ljudska se bića ili zanesu igračkom ili je nemarno polome i odbace. Klonite se bilo kakvih ekstrema u ovome životu, jer će to uništiti vašu unutrašnju ravnotežu. Sufiji nisu skloni ekstremima. Sufi je uvek blag i umeren.

Dvadesetičetvrto pravilo: Ljudsko biće ima jedinstveno mesto među božjim stvorenjima, ono jedino ima inteligenciju za propitkivanje o smislu i uzroku svega, za samospoznaju. “Udahnuo sam svoj Duh u tebe,” kaže Bog. Baš svako od nas, bez izuzetka, stvoren je kako bi bio božji izaslanik na Zemlji. Zapitajte se koliko se često ponašate kao izaslanik i ponašate li se uopštee ikada tako? Zapamtite, na svakome od nas je da u sebi otkrije božanski duh i živi u skladu s njime.

Dvadesetipeto pravilo: Pakao je ovde i sada. I raj također. Prestanite brinuti o paklu ili sanjariti o raju, jer i jedno i drugo postoji upravo u ovome trenutku. Svaki puta kada se zaljubimo uzdignemo se u raj. Svaki puta kada mrzimo, zavidimo ili se svađamo, obrušimo se ravno u vatre pakla.

Dvadesetišesto pravilo: Univerzum je jedno biće. Sve i svako je u međupovezanosti nevidljivom mrežom priča. Bili mi toga svesni ili ne, svi smo mi u tihim razgovorima. Ne činite štetu. Budite saosećajni. I ne ogovarajte nekoga iza leđa – čak niti naizgled nevinim primedbama! Reči koje izlaze iz naših usta ne nestaju već se stalno pohranjuju u beskonačnosti i vratiće nam se kada za to dođe vreme. Bol jednog čoveka povrediće nas sve. Radost jednog čoveka doneće smešak na sva lica.

Dvadesetisedmo pravilo: Ovaj svet je poput snežne planine kojom odjekuje vaš glas. Šta god da izgovorite, bilo to dobro ili loše, na neki će vam se način vratiti. Stoga će, ako postoji neko ko loše misli o vama, vaše loše pričanje o toj osobi samo će pogoršati stvari. Ućićete u začarani krug zlobne energije. Umesto toga četrdeset dana i noći govorite i mislite lepo o toj osobi. Sve će biti drukčije nakon što prođe četrdeset dana jer ćete vi u sebi biti drukčiji.

Dvadesetiosmo pravilo: Prošlost je interpretacija. Budućnost je iluzija. Svet se ne kreće kroz vreme pravom linijom, iz prošlosti u budućnost. Zapravo se vreme kreće kroz i unutar nas u beskonačnim spiralama. Večnost nije beskonačno vreme, već jednostavna bezvremenost. Ukoliko želite iskusiti večnu prosvetljenost, odbacite prošlost i budućnost u svome umu i ostanite u sadašnjem trenutku.

Dvadesetideveto pravilo: Sudbina ne znači da vam je život tačno unapred određen. Stoga je prepuštanje sudbini i izbegavanje aktivnog doprinosa muzici univerzuma znak potpunog neznanja. Muzika univerzuma čuje se svuda a stvarana je na četrdeset različitih nivoa. Vaša je sudbina nivo na kom učestvujete u sviranju. Možda ne možete promeniti svoj instrument, ali veština kojom svirate sasvim je u vašim rukama.

Trideseto pravilo: Istinski Sufi čak i kada je nepravedno optužen, napadnut ili osuđen od svih to strpljivo podnosi i ne izgovara niti jednu lošu reč o svojim kritičarima. Sufi nikada ne okrivljava. Kako uopšte može biti protivnika, pa čak i “drugih”, kada uopšte ne postoji “sopstvo”? Kako je moguće ikoga okriviti kad smo svi Jedno.

Tridesetiprvo pravilo: Ako želite ojačati svoju veru trebate omeškati iznutra. Da bi vam vera bila čvrsta kao stena, vaše srce treba biti mekano poput perca. Kroz bolesti, nezgode, gubitke i užase, na ovaj ili onaj način svi se mi suočavamo sa prilikama koje nas uče kako biti manje sebičan i kako manje osuđivati, a kako više saosećati i biti velikodušan. Ipak, samo neki od nas savladaju tu lekciju i uspeju postati blagi, dok drugi pak postaju još i grublji nego pre. Jedini način za približavanje Istini je širenje srca tako da obuhvati celokupno čovečanstvo i da još ostane mesta za više Ljubavi.

Tridesetidrugo pravilo: Ništa ne sme stajati između vas i Boga. Nikakvi imami, sveštenici ili rabini, niti bilo koji drugi staratelji moralnog ili religijskog vođstva. Ni duhovni majstori, pa čak ni vaša vera. Verujte u vaše vrednosti i vaša pravila, no nikada ih ne namećite drugima. Ako slamate ljudima srca, bilo kakva verska dužnost koju izvršite ne vredi ništa. Klonite se poštovanja bilo kakvih idola, jer to će vam zamagliti viziju. Neka Bog i samo Bog bude vaš vodič. Spoznajte Istinu, prijatelji, no budite pažljivi da od svojih istina ne napravite fetiš.

Tridesetitreće pravilo: Iako svako na ovome svetu teži postići nešto i postati neko, samo da sve to ostavi iza sebe nakon smrti, vi se usmerite na vrhunsko stanje samospoznaje i nevezanosti. Svoj život živite lako. Puni smo, ali ne zbog dekoracije koja je spolja. Jednako tako, kroz život idemo ne zbog onoga što nastojimo postići već zbog svesnosti o Bogu.

Tridesetičetvrto pravilo: Prepustiti se ne znači biti slab ili pasivan. Prepuštanje ne dovodi do fatalizma ili odustajanja. Upravo je suprotno. Istinska se moć stiče prepuštanjem onoj moći koja dolazi iznutra. Oni koji se prepuste božanskoj esenciji života živeće u nepomućenoj smirenosti i miru čak i kada se celi svet trese.

Tridesetipeto pravilo: Na ovome svetu ne vodi nas korak dalje ono što je slično i uredno, već očite suprotnosti. A sve suprotnosti univerzuma nalaze se u svakome od nas. Stoga se vernik treba susresti sa nevernikom u sebi. A nevernik treba upoznati tihog vernika koji je u njemu. Sve do dana kada neko ne dostigne nivo savršenog ljudskog bića, vera je postupni proces i to takav proces koji treba svoju prividnu suprotnost – sumnju.

Tridesetišesto pravilo: Ovaj svet stvoren je prema načelu reciprociteta. Ni kapljica dobrote, ni zrnce zloće ne ostaje neuzvraćeno. Neka vas ne plaše zavere, prevare ni manipulacije drugih ljudi. Ako vam je neko postavio zamku, setite se da iza svega stoji Bog. On je najveći zaverenik. Ni list ne padne sa grane bez božjeg znanja. Jednostavno i potpuno veruj u to.

Tridesetisedmo pravilo: Bog je pažljiv urar. Njegov je red toliko precizan da se sve na svetu događa u pravo vreme. Ni minutu kasnije, ni minutu prerano. I za svakoga, bez izuzetka, taj sat je sasvim tačan. Svako ima vreme za ljubav i vreme za umiranje.

Tridesetosmo pravilo: Nikada nije prekasno zapitati se “Jesam li spreman promeniti život koji živim? Jesam li spreman iznutra se promeniti?” Ni jedan dan vašeg života nije jednak danu koji mu je prethodio. Svakoga trenutka, sa svakim novim dahom, trebamo se stalno iznova obnavljati. Postoji samo jedan način da se rodimo za novi život: umreti pre smrti.

Tridesetideveto pravilo: Iako se delovi menjaju, celina uvek ostaje istom. Umesto svakog lopova koji napusti ovaj svet rađa se novi. A svaku dobru osobu koja ode zameni nova. Tako ne samo da ništa ne ostaje isto, već se istovremeno ništa zapravo ne menja. Za svakog Sufija koji umre novi se negde rodi.

Četrdeseto pravilo: Život bez ljubavi nije proživljen život. Ne pitajte se kakvu vrstu ljubavi da tražite: duhovnu ili materijalnu, božansku ili svetovnu, istočnu ili zapadnu… Podele samo dovode do novih podela. Ljubav nema etiketa, nema definicija. To je što je, čista i jednostavna. Ljubav je voda života. A osoba koja ljubi je vatrena duša. Univerzum se drukčije okreće kada vatra voli vodu.

Iz knjige: Četrdeset pravila ljubavi od Elif Shafak

Kada sam s tobom ostajemo budni cele noci.
Kada nisi sa mnom, ne mogu da zaspim.

I Bogu hvala na ovim nesanicama,
i na svoj razlici medju njima.

Ili ces u potpunosti otvoriti svoje srce za ljubav ili ga uopste nemoj otvarati!
U ljubavi nema sive boje.
Kada je u pitanju ljubav, moras se opredeliti ili za crno ili za belo

Srce koje u sebi ne nosi bol koja se zove ljubav
pripada ili ludaku ili mrtvacu.

Ne idi! Ne želim...

Dakle, tako ti, lepršajući, odlaziš bez mene,
o, dušo moje duše!
Dodajući dušu životima svojih prijatelja!
Ne odlazi u ružin vrt bez mene! Ne želim!

Ne želim, o, nebeski svode, ne vrti se bez mene!
Ne želim, o, Mjeseče, ne rađaj se bez mene!
Ne želim, o zemljo, ne traji bez mene!
Ne prolazi bez mene, o vrijeme, ne želim!
Kad si sa mnom, prekrasni su, i ovaj, i drugi svijet!
Ne želim, ne napuštaj ovaj svijet bez mene!
Ne odlazi tamo bez mene, ne želim!

Ne želim, o, uzde, ne jašite bez mene!
Ne želim, o, jeziče, ne čitaj bez mene!
Ne želim, o, oči, ne gledajte bez mene!
Ne odlazi, dušo, bez mene, ne želim!

Tvoja svjetlost noću obasjava Mjesec.
Ja sam noć, dok si ti Mjesec.
Zato, ne idi u Nebo bez mene, ne želim!

O, Ti, koja znadeš put,
O, Ti, koja si svjetlost na mom putu.
O, Ti, moj oslonče!
Ne idi bez mene!
Ne želim!

Podigni svoje reči, a ne svoj glas.
Kiša čini da cveće raste, a ne grmljavina.

Što god da je ruža čula, pa se otvorila...
Čuo sam i ja, ovdje u grudima.

Ono što je čempres čuo, pa postao čvrst i uspravan,
onaj šapat koji je jasmin učinio tako mirisnim,
ono što je šećernu trsku zasladilo...

Što god da su stanovnici gradova čuli,
pa se tako lijepo nose,
zbog čega god da se cvat nara
zarumenio poput lica djevojke...

to je ono što i ja sada čujem.

Zarumenio sam se.

Što god da je riječi učinilo lijepima,
to se i ovdje događa.
Vrata velikog spremišta su otvorena...

Ispunjen zahvalnošću, sladim se ljubavlju
Jednote kojoj sve to pripada!

Dušo moja, ti brineš previše.
Ti znaš svoju snagu.
Ti znaš svoju ljepotu.
Ti znaš svoja zlatna krila.
Zašto onda brineš o sitnicama?

Ljubav nema temelja.
To je beskrajni ocean,
bez početka i bez kraja.
Zamislite,
uzdignuti ocean,
na jastuku drevnih tajni.
Sve duše su u njemu utopljene,
i sada tamo borave.
Jedna kapljica tog oceana je nada,
a sve ostalo je strah.

Nisam ljubomoran
na sve prije mene.

Dođi sa čovjekom
na tvojim ramenima,
dođi sa stotinu njih u tvojoj kosi,
dođi sa hiljadu njih među tvojim grudima i stopalima,
dođi poput rijeke
prepune davljenicima,
koja uvire u pobješnjelo more,
vječne valove, i vrijeme!

Sve ih dovedi
tamo gdje te čekam;
uvijek ćemo biti sami,
uvijek samo ti i ja
sami na zemlji
da započnemo život!

Ljubav je poput ‘krivicne prijave’, a bol i patnja za voljenom osobom poput ‘svjedoka’.
Uzalud je tuziti nekoga ako nemas svjedoka! Svaka tvrdnja se mora dokazati!

Kada sam s tobom
ostajemo budni cele noći,
Kada nisi sa mnom
ne mogu da zaspim.
I Bogu hvala na ovim nesanicama,
i na svoj razlici medju njima.

Ako imaš puno, daj od izobilja;
ako imaš malo, daj od srca.

Zamišljanje je kao pipanje oko sebe
po mračnoj stazi, ili ispiranje
očiju krvlju.

Slušaj ovaj naj, što priča, kazuje,
Na rastanke on se žali, tuguje.
Iz Najistana otkad me ustrgoše,
Zbog plača, muško, žensko uzdiše.
Tražim srce rastancima ranjeno,
Svoju čežnju da mu kažem opširno.
Od svog korijena ko padne,
Traži časak, da se vrati, sastane....

Sanjam svoj život
Ne znam da li ću se probuditi