Nordijska mitologija


Nordijska, odnosno skandinavska mitologija je grupa mitologija sa prostora Skandinavije i Islanda nastalih prije dolaska hrišćanstva na ove prostore. Finske mitologije se ne ubrajaju u nordijske, ali su jako slične.

Nordijska mitologija je najbolje očuvana među starim germanskim mitologijama, koje uključuju i anglo-saksonsku mitologiju. Sve germanske mitologije su nastale iz stare indo-evropske mitologije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mit o postanju


U početku postojao je svet na severu koji se zvao Niflhajm (Niflheimr), u sredini tog sveta postojao je bunar zvan Hvergelmir, iz koga je teklo 12 reka: Svavl, Guntra, Fiorm, Fimbul, Tul, Slid, Hrid Slig, Ilg, Vid, Lajpt i Giol. Na jugu postojao je još jedan svet, Mjuspelhajm (Muspellheimr), svetao i vruć, odbojan svet granica koju je čuvao Surt (Surtr) sa plamenim mačem. Hladnoća i Toplota su se nadmetale jedna protiv druge. Iz Niflhajma tekla je otrovno ledena reka zvana Elivagar, koja se pretvarala u led i tako taložila jedna preko druge u Ginungagapu (ambisu), ili drugačije zvanom ambisom svih ambisa, koji je bio okrenut prema severu; ali sa juga toplota je zračila iz Mjuspelhajma. Toplota se srela sa ledom, koji je počeo da se topi i kaplje vodu; kapljice su onda, kroz snagu koja je poslata posredstvom toplote, dobila život, i primila formu ljudskog života koji se zvao Imir (Ymir) i koji je bio džin, a koji je od strane Ledenih džinova (Hrimthusar) zvan Aurgelmir, to jest, drevna masa haosa. On nije bio bog, već zlo, zajedno sa celom svojom rasom. A opet još uvek nije bilo ni peska ni mora niti je bilo hladnih talasa, ni zemlje ni trave, već samo Ginnga prostora, ambisa svih ambisa. Imir je odgajan od mleka koje je muzao od krave Adhumule, bića koje je napravila volja Surta. U ovom vremenu, pre nego što su Zemlja i Raj postojali, Nebeski Otac (Al-fodr) bio je među Ledenim džinovima.

Krava Audhumla lizala je snegom pokriveno kamenje, i prve večeri, izrasla je iz kamenja ljudska kosa, drugog dana ljudska glava a trećeg čitav čovek. On se zvao Buri i bio je veoma visok i moćan. Njegov sin Bor oženio se Bestlom, ćerkom džina Boltorna, i njih dvoje su imali tri sina, Odina (Vodena), Vilija i Vea. Ova braća su bili bogovi, i napravili su Raj i Zemlju.

Borovi sinovi su ubili džina Imira, i toliko je krvi teklo iz njegove rane da su se svi ledeni džinovi podavili u njoj, osim džina Belgermira (čiji je otac bio Thrudgelmir (Thrudgelmir) a deda Aurgelmir), koji je pobegao sa svojom ženom. Ali Borovi sinovi su odneli Imirovo telo i postavili ga u Ginnunga prostoru, i od njega formirali Zemlju, od njegove krvi mora i reke, od kostiju planine a od zuba i krhotina kostiju kamenje i šljunak; od krvi koja je tekla iz njegovih rana napravili su veliko neprelazno more, u kojem su smestili Zemlju, koju more okružuje sa svih strana; od njegove lobanje napravili su raj sa četiri regije i postavili ga iznad zemlje, i ispod svakog ugla postavili po patuljka , čija su imena bila, Austri, Vestri, Northri, Suthri (Istok, Zapad, Sever i Jug); od njegovog mozga napravili su oblake, od njegove kose biljni svet a od njegovih obrva zid odbrane od džinova koji su okruživali Midgard (Midgardr), središnji deo Zemlje, prebivalište ljudske rase. Zatim su uzeli vatru koja je odbačena iz Muspellheima, i postavili je u raj, i jedan deo ispod raja, i zadali joj kurs putanje po kojoj se vatra kreće, tako da su nastala smenjivanja godina i dana... Takođe su napravili mesta za grmljavine i vatrene meteorite, neke u raju, a neke ispod raja, i njima takođe dali putanju. Zatim su se Sveti BOgovi posavetovali među sobom i svakom svetlu dali određeno mesto, i ime novom mesecu (Nyi) i nestajućem mesecu (Nithi).

Dan i Noć


Noć (Nott) i Dan (Dagr) su bili različitih rasa. Noć, rase džinova, bila je mračna, kao njen otac, džin Norvi (Narfi). Ona je bila prvo udata za Naglfari-a, i podarila mu je sina zvanog Aud (Audr) koji je sa Anar (Onar) dobio ćerku Earth (Iord), koja je pak sa Delling-om dobila sina rase Aesir i njihov sin bio je Dan, koji je bio čist, svetao i prelep. Nebeski Otac je uzeo Noć i Dan, i dao im je dva konja i dve zaprege, i postavio ih je u raj, kako bi mogli da jašu uspešno oko Zemlje. Noć jaše prva na njenom konju koji se zove Hrimfaxi. Konj koji pripada Danu zove se Skinfaxi, sa čije se svetle grive svetlost prelama između raja i Zemlje.

Sunce i Mesec

Sunce (Sol) i Mesec (Mani) su brat i sestra, deca Mundilfori-ja. Postoje takođe dva vuka koja valja spomenuti, od kojih se jedan zove Skoll, on prati Sunce, i od kojeg se ona plaši da će je progutati, drugi se zove Hati, sin Hrodvitnir-a, koji trči ispred Sunca u nameri da proguta Mesec, i na kraju sveta tako će i biti. Majka ovih vukova je džin Jarnvid (Jarnvidr), koja živi u šumi istočno od Midgarda, u istoj šumi gde žive žene demoni zvane Jarnvids (Jarnvidjur). Ona je donela na svet mnogo sinova, koji su džinovski vukovi. Jedan od ovih sinova je i Fanrir (Managarm), najmoćniji od svih, i rečeno je da će on progutati Mesec i tako okaljati i raj i vazduh krvlju. Tada će Sunce izgubiti svoj sjaj, i vetrovi će divljati i duvati u svim pravcima, kao što je rečeno.

Godišnja doba

Otac Zime (Vetur) zvao se Vindsval, a Leta (Sumar) – Svasvud. Oboje će vladati svake godine sve dok bogovi ne preminu. U zadnjem delu raja sedi džin Hraesvelg U orlovskom obličju. Od mahanja njegovih krila nastaje vetar koji se spušta na Zemlju. Kao što je rečeno, prvo biće koje je bilo stvoreno bio je Imir i njegova rasa, džinovi; sledeći su bili bogovi koji su napravili raj i Zemlju, a svoj red tada su čekali patuljci i ljudski rod. Moćni bogovi Aesir-i skupili su se na Ida-nom pašnjaku i sred njihovog grada Asgard-a. Prvo su osnovali sud (Hof), u kojem je bilo mesta za svih dvanaest bogova, i glavno mesti za Nebeskog oca. Zatim su napravili kovačnicu, pravili su čekiće, kovnjeve i sva druga metalna oruđa. Tu su radili sa metalom, kamenom i drvetom, i veoma intenzivno sa metalom zvanim zlato, da bi na kraju sva njihova oruđa bila napravljena upravo od ovog metala, zato je ovo doba i nazvano Zlatnim Dobom. Ovo doba je trajalo sve dok ga nisu zagadile i oskrnavile žene koje su došle iz Jotunheim-a, tj. sveta džinova.


wikipedija

Балдер, Балдр или Балдур је у нордијској митологији био други син Одина и Фриге.
Његова мајка је затражила заклетву од свих биљака, створења, елемената и метала да му неће наудити. Сви су положили заклетву осим биљке имеле која је сматрала да је премлада и премала да би му могла наудити. Тако се сматрало да је Балдер имун на све па би други богови из забаве бацали ствари на њега.

Локи, бог преваре, је наговорио Хода, слепог бога и Балдеровог брата, да баци копље израђено од имеле на Балдера. Балдер је одведен у Хел и Фрига моли Хелу да јој каже шта се може учинити како би се Балдера вратило из мртвих. Хела одговара да ће га вратити у живот ако свако живо биће заплаче за Балдером. Сва жива бића су жалила, осим старице Ток, која је у ствари прерушени Локи. Балдур тако и даље чека у Хелу са својом супругом и вратиће се поново тек након Рагнарока како би помогао у владању новим светом.



Loki je nordijski bog vatre i prevare, sin divova Farbatija i Laufej i pripadnik grupe Aesira (glavnih bogova). On je bio pametan i lep bog, ali rđavog karaktera, tvrdoglav, prepreden i varalica.Na prevaru je ubio Odinovog sina Baldera.Imao je sposobnost menjanja oblika i pola.U jednom mitu se pretvara u kobilu i rađa Sleipnira, Odinovog osmonogog konja.

Sa suprugom Angrbodom izrodio je troje dece: midgarsku gigantsku zmiju zvanu Jormundgard koja je toliko narasla da je okružila celu Zemlju, a koja je bila glavni neprijatelj Tora, zatim vuka Fenrira i boginju carstva mrtvih princezu Hel.Sa drugom ženom Sigin imao je dva sina Valija i Narfija.

Nakon Balderove tragične smrti, zbog straha od kazne koji su mu spremali bogovi Asgarda, Loki se pretvorio u lososa i sakrio u daleku reku. Bogovi su ga na kraju uhvatili i okovali crevima njegovog sina Narfa za tri ponorne stene. Jedna mu je bila ispod ramena, druga ispod kolena, a treća ispod bubrega. Iznad glave postavili su mu otrovnu zmiju iz čijih čeljusti je kapao otrov na njegovo čelo, a njegova verna žena Sigin stajala je iznad njega sa čašom u rukama i kupila otrov. Međutim, svaki put kad bi se čaša napunila otrovom do vrha, ona bi morala napustiti svog muža da je isprazni. Tad bi otrov padao Lokiju pravo na lice, pri čemu se on od bolova toliko grčio da se zemlja tresla. Od toga je, po nordijskoj mitologiji, nastao zemljotres.

Loki će biti u okovima sve do Ragnaroka (sumraka bogova), a tad će ih konačno pokidati i krenuti rame uz rame sa samim Zlom, u rat protiv bogova Asgarda.


wikipedija

Odin (staronordijski Óðinn) je vrhovni bog u nordijskoj mitologiji. Često se naziva i Svih-Otac (Allfodr), a ima i mnogo drugih imena: Herran ili Herjan (Veleuništitelj), Nikar ili Hnikar (Podjarivač), Nikuz ili Hnikud (Vodenbog), Fjolnir (Mnogoznajući), Oske (Ostvariželja), Omi (Ječigovor), Biflidi ili Biflindi (Tresikoplje), Svidar (Gospodar Vremena), Svidrir (Kopljobog)


Odin je bog rata i mudrosti, a čini se da je bio i bog poezije, lova i čarolije. Po njemu je sreda dobila ime u germanskim jezicima (švedski - onsdag, engleski - Wednesday od Wōden...).
Sin je Bora i Bestle, unuk Burija kojeg je iz leda izbavila krava Audhumla na samom početku. Brat je Vilija i Vea, suprug boginje Frig s kojom ima sinove Baldra, Hodra i Hermoda. S Jordom ima sina Tora, koji je njegov najstariji sin. S Rindom ima Valija, a s Gridom ima Vidara.

On je, zajedno sa braćom, stvorio nebo i zemlju, a potom i ljude. Ubili su mraznoga diva Imira i od njegovog mesa napravili zemlju, od njegove krvi jezera, more i okeane, od kostiju planine, a od zuba i čeljusti kamenje i šljunak. Od njegove lobanje su napravili nebo, a od mozga oblake. Potom su od dva stabla načinili ljude. Jedan im je udahnuo život i dao dušu, drugi im je dao razum i pokretljivost, a treći oblik, govor, vid i sluh. Tako su nastali Ask (Jasen) i Embla (Brest), prvi muškarac i žena.

Od Odina potiču i bogovi iz grupe Asa.

Prema jednoj priči, mudrost je stekao žrtvujući svoje oko stavljajući ga u Mimirov izvor u podnožju svetskog drveta Igdrasila kao zalog da bi smeo da pije iz njega (prema ovoj priči Mimirova je glava čuvar vrela). Da bi saznao tajnu runa žrtvovao je sebi samog sebe viseći razapet na Igdrasilu proboden kopljem devet dana i noći bez hrane i pića. Proniknuvši tajnu runa, pao je s drveta, a kada je uskrsnuo iz mrtvih znao je mnoge stvari skrivene od ljudi. Freja ga je naučila posebnoj vrsti magije koju su praktikovali svi bogovi Vani, tzv. seidr.
Mogao je da predvidi budućnost, posećuje podzemni svet i menja svoje obličje u neku od životinja ili u starca pa bi tako često lutao Midgardom, svetom ljudi, naplaćujući dobrotu bogatstvom, susretljivost mudrošću, a okrutnost osvetom. Za to vreme bi njegovo tielo ležalo u kataleptičnom snu. Kada bi posećivao ljude ima bi običaj da nosi dugi kaput i šešir širokog oboda. Ozbiljan je, ima visoko čelo i guste obrve i samo jedno oko, a tu je i nezaobilazna duga siva brada. U Asgardu, među bogovima, Odin nema nikakvih fizičkih nedostataka. Jednom je tako otputovao i dugo se nije vraćao, a njegova su braća Vili i Ve podijelili njegovu imovinu i oženili njegovu ženu Frig, no po njegovu su mu povratku sve vratili.

Njegov presto Hlidskjalf se nalazi u velikoj dvorani Valaskjalf, a kad sedne na njega vidi sve šta se događa na svetu.
Na ramenu mu sede dva gavrana, koje svako jutro šalje u svet kako bi mu doneli vesti o čovečanstvu. U njegovom društvu su i dva vuka Geri (Pohlepni) i Freki (Proždrljivi) i osmonogi konj Sleipnir, sin Lokijev. Poseduje dve dragocenosti: koplje Gungnir koje nkada ne promašuje svoj cilj i prsten Draupnir koji bi svake devete noći stvorio osam istih prstenova.

Stoluje u palati Valhali koja ima 540 dveri od kojih su svaka toliko široka da kroz njih može proći 800 boraca. Njemu pripada polovina ratnika poginulih u borbi (druga polovina pripada Freji) koji mu trebaju za borbu kad dođe vreme konačne borbe. On šalje valkire na bojno polje da mu dovedu borce u Valhalu gde će boraviti do konačne borbe. Kada dođe vreme Odin će povesti bogove i svoje ratnike u boj. Sam će poginuti tako što će ga proždreti čudovišni vuk Fenrir, a osvetiće ga sin Vidar.


wikipedija

Frejr je staronordijski bog. Poznat je i pod nazivima Fröce, Frö, Atridi i Menglad, a nekad se zvao i Ingve (Yngwe). Imao je čarobni mač koji se borio sam od sebe, ali ga je dao svome slugi Skirniru da mu isprosi lepu Gerd, kćer divova Gumira i Aurbode.


Poseduje još dve vrijedne stvari, koje su izradili patuljci Sindri i Braki: to je zlatni vepar Gilenborsti (Gyllenborsti) koji vozi njegova kola, i brod Skidblandir na koji su mogli stati svi bogovi, a u jedra bi mu uvijek duvao povoljan vetar. Kada ne bi plovio, smotao bi ga poput maramice i stavio u džep. Konj mu se zove Blodighovi.

Boriće se protiv Surta, vatrenog diva, koji će svojim mačem spržiti celu zemlju i tad će verojatno zažaliti što je onako nesmotreno poklonio svoj čarobni mač.




wikipedija

BOGOVI I LEGENDE


Aegir (Eagor)
Germanski bog okeana, njegova supruga je Ran. Aegir ima devet kćeri koje upravljaju virovima pod njegovom vlašću. Prikazivan je kao starac sa belom kosom i prstima nalik na rakova kliješta. Napušta svoj podvodni dvorac samo iz jednog razloga: potapanje i uništavanje brodova i njihove posade. Vikinzi su mu često kao žrtvu prinosili zarobljenike kako bi ga udobrovoljili.

Aesir
Kolektivno ime za glavnu rasu nordijskih bogova. Uz bogove Aesira potoje i bogovi Vanira. Aesirski bogovi pod vođstvom Odina su: Balder (bog lepote), Bragi (bog rečitosti), Forseti (bog meditacije), Freyr (bog plodnosti, prvobitno je bio iz Vanira), Heimdall (čuvar mosta), Holdr (slepi bog), Loki (bog vatre i saveznik mraznih divova), Njord (bog mora, prvobitno iz Vanira), Thor (bog gromova), Tyr (bog rata), Vili (Odinov brat), Ve (Odinov brat), Vidar (Odinov sin). Boginje Aesira su: Freya (boginja plodnosti), Frigg (Odinova žena), Sif (Thorova žena) i Idun (čuvarka jabuka mladosti). Živeli su u Asgardu.


Alberich, Andvari
Skandinavski kralj patuljaka koji je ukrao magični prsten Andvarinaut (i ostatak blaga) koji su čuvale rajnske devojke. Nakon što je uhvaćen, bio je prisiljen odreći se svega što poseduje za slobodu. Prokleo je prsten tako da je donosio smrt svima koji su prsten poželeli.



Alfhild
Skandinavska boginja, oblačila se kao ratnik kako bi izbegla udaju za kralja Alfa. Pristala je na udaju tek kad su započeli borbu do smrti i kralj Alf je dokazao da je jak kao i ona.

Alvis
(germanska mitologija) Njegovo ime znači sveznajući, mudar, razborit. Bio je pripadnik rase pautljaka. U zamenu za oružje koje je iskovao za bogove, bila mu je obećana Thrud, Thorova kćer. Thoru se to nije svidelo pa je izazvao Alvisa na test znanja kako bi zaustavio venčanje. Rekao je Alvisu da mora dokazati da njegova velika mudrost nadmašuje njegov nizak rast. Thor je je produžio test do izlaska sunca. Sunčevi zraci su pali na patuljka, a svi patuljci se pretvaraju u kamen dodirnuti sunčevim zracima.


Angerboda
(nordijska mitologija) Ženski zimski div, supruga boga Lokia. Rodila je troje dece: Jormungand (midgardska zmija koja je narasla tako velika da je okružila celu zemlju), Fenrir ili Fenris (vuk Ragnarok) i Hel ili Hella (kraljica smrti).

Asgard
Dom nordijskih bogova, zemlja Aesira. Onaj koji želi stići do Asgarda mora preći most Bifrost (duga). Asgard je bio podeljen u veliki broj odvojenih kraljevstava. Svakim je vladao drugi bog. Valhallom je vladao Odin, Thrudheimom Thor itd. Zidove oko Asgarda je izgradio Hrimthurs, koji je kao platu zatražio ruku Freye, sunce i mesec. Odin je pristao na to ako se zidine izgrade u roku od šest meseci. Hrimthurs je imao magičnog konja Svadifaria koji mu je pomagao u poslu. Na užas Odina i svih bogova, a posebno Freye, Hrimthurs je skoro već sve završio, ostala su mu još dva dana. Loki zavara Svadifaria i odmami ga podalje od njegovog posla. Hrimthurs nije stigao završiti posao bez Svadifaria u zadanom roku stoga mu ništa nije plaćeno.

Askr i Embla
(nordijska mitologija) Prvi čovek i žena, od njih je nastala cela ljudska vrsta. Stvorili su ih Odin i njegova dva brata iz tri debla.

Asyniur
Ženski Aesir, boginja.

Austri, Vestri, Sudri, Nordri
Patuljci postavljeni na 4 strane sveta.

Balder, Baldur
(nordijska mitologija) Balder je bio drugi sin Odina i Frigge. Njegova majka je zatražila zakletvu od svih biljaka, stvorenja, elemenata i metala da mu neće nauditi. Svi su zakletvu položili osim biljke imele koja je smatrala da je premlada i premala da bi mu mogla nauditi. Tako se smatralo da je Balder imun na sve pa bi drugi bogovi iz zabave bacali stvari na njega. Loki, bog prevare, je nagovorio Hoda (Hod,Hoder), slepog boga i Balderovog brata, da baci koplje izrađeno od imele na Baldera. Balder je odveden u Hel i Frigga moli Hellu da joj kaže što se može učiniti kako bi se Balder vratio iz mrtvih. Hella odgovara da će ga vratiti među žive ako će svako živo biće plakati za Balderom. Sva živa bića su žalila, osim starice Thokk, koja je ustvari prerušeni Loki. Baldur tako i dalje čeka u Helu sa svojom suprugom i vratiće se ponovo tek nakon Ragnaroka kako bi pomogao u vladanju novim svetom.

Beowulf
(germanska mitologija) Danski heroj, ubio je dva mitska vodena čudovišta: Grendel (morsko čudovište) i njegovu majku. Izgubio je život u borbi u kojoj je uspeo ubiti zmaja.

Bergelmir
(Germanska mitologija) Bergelmir i njegova žena su jedini snežni divovi koji su uspeli preživeti utapljanje u krvi nakon što su Odin i njegova braća ubili Ymira.

Berserk, Berserker
(nordijska mitologija) Unuk osmorukog Starkaddera i Alfhildee. Uvek se borio divlje bez oružja. Berserk- divlji borac, onaj sa "borbenom groznicom". BERSERKS ili medveđe košulje su u početku bili ljudi koji su se oblačili u medveđe krzno. Kasnije se spominju kao krvožedni vukodlaci koji napadaju i piju krv.

Bolverk
Ime koje je Odin dao samom sebi (preubučen u mraznog diva) kada je hteo raditi posao koji su pre obavljali devet nestalih robova, naknada bi bila jedan gutljaj medovine na dan, Suttung je to odbio. (više pod Medovina mudrosti)

Brunhild, Brünnehilde, Brynhil
(germanska mitologija) Moćna ženska ratnica, Valkira. Prkosila je Odinu i za kaznu ju je zatvorio unutar prstena vatre i zemlje govoreći da će tamo ostati dok hrabar junak ne dođe da je spasi. Siegfied (Sigurd) ju je oslobodio, zaljubio se u nju i poklonio joj prsten Andvarinut ne znajući za njegovu kletvu. Na kraju Brunhilda saznaje da ju je Sigurd prevario s drugom ženom i ubije se. Nije znala da ga je ustvari začarala Grimhilda. (još o ovoj legendi pod Sigurd, Siegfried)

Fengi i Mengi
(Skandinavija) Odgovor na pitanje: "Zašto je more slano?". Jednom davno, u doba Kralja Frodija, živela su dva ženska diva koja su radila u mlinu zvanom Grotti. Fengi i Mengi su bile jedina dva živa bića dovoljno jaka da okreću divovski mlinski kamen koji je magično proizvodio hranu i bogatstva za Frodijeve zemlje. Kralj ih je terao na naporan rad sa odmorom tako malim da bi im bio dovoljan samo da zapevaju pesmu. Jedne noći, ljute i iscrpljene, zapevale su pesmu sa magičnom kletvom koja je prouzrokovala Frodijevu smrt. Zemlja je dobila novog kralja Mysinga koji je naterao Fengi i Mengi da rade iscrpljujuće kao i pre, ali ovaj put na mrvljenju soli. Namrvile su je u tolikim količinama da se celi okean napunio solju.

Freyja, Freya
(nordijska mitologija) Iz Vanira, boginja ljubavi, seksa, magije, veštičarenja, plodnosti, lepote, ponekad predstavlja i božanstvo bitke i smrti. Sestra bliznakinja boga Freya, kćerka Niorda i njegove sestre Nerthus. Trgovala je seksulanim uslugama (spavajući sa četiri patuljka) kako bi posedovala ogrlicu Brisinga. Kada joj je Loki oteo ogrlicu, započela je rat povratka. Njen otac je Njord, bog plodnosti. Plavokosa, plavooka, prelepa Freya je putovala u kočiji koju su vukle mačke. Ona je vođa Valkyrie ratnica i Idiza (pod imenom Vanadis). Stanovala je u kraljevstvu Folkvang gdje je primala jedan deo ratnika ubijenih u bitci i odnosila njihove duše u njenu dvoranu Sessrumnir. Drugi deo ratnika primao je Odin u drugu dvoranu Valhallu. Prema skandinavskoj mitologiji ima kćerku Hnoss, boginju opčinjenosti. Freya voli muziku, proleće, nosi ogrtač sačinjen od ptičjeg perja, koji omogućava onome koji ga nosi pretvaranje u sokola. Oko vrata nosi ogrlicu Brisinga. Za nordijske narode ta ogrlica je Mlečna staza. U germanskoj mitologiji, Freya je često bila i Frigga, Odinova žena.

Hymir
(nord.mitologia) Hymir je bio morski div, suprug Hrode, koji živi u blizini ruba nebesa. Posedovao je ogromni kotao koji su Aesiri hteli za sebe jer je u njega moglo stati dovoljno piva za sve bogove. Thor je bio zadužen za pribavljanje kotla. U finalnoj bitci protiv bogova, Hymir će upravljati zastrašujućim brodom Naglfarom, koji je u potpunosti napravljen od noktiju mrtvaca. Naglfar će osloboditi poplava koja će prethoditi Ragnaroku nakon čega će se na brod ukrcati divovi sa Hymirom na čelu i zaploviti prema bojnom polju Vigrond. HYMIR- Div s kojim je Thor jednom išao u ribolov, bacio ga je iz čamca.

Kvasir
(nordijska mitologija) Smatrali su ga najmudrijim od svih ljudi. Bio je učitelj, znao je odgovore na sva pitanja. Fjalar i Galar su ga ubili kad im je dosadilo učenje i ulili njegovu krv u magični kotao. Izmešali su krv sa medom i stvorili medovinu koja je davala mudrost (u nekim mitovima dar pesništva) onome ko je popije. (više o ovoj legendi u priči o Medovini mudrosti).

Loki, Lopt, Loki Laufeyiarson
(nordijska mitologija) Bog vatre i haosa, jedan od Aesira (glavnih bogova), često je on uzrok razmirica među bogovima. Loki je ponekad prijatelj bogovima koji su se divili njegovim pametnim planovima, kada bi im pomagao. Loki je umiljat i lep, zlog karaktera, tvrdoglave naravi, prepreden i varalica. On je bio odgovoran za smrt Baldera, Odinovog sina. Imao je sposobnost menjanja oblika i pola. Sa Angrbodom je imao kćer Helu, boginju smrti, Jörmungand (zla zmija, koja je bila Thorov smrtni neprijatelj) i vuka Fenriza. Sa drugom ženom Sigyn imao je sinove Valia i Narvia.

MEDOVINA MUDROSTI
(nordijska mitologija) Zli patuljak Fialar je sa svojim bratom Galarom ubio mudrog čoveka Kvasira kako bi stekao Kvasirove magične moći. Izmešali su njegovu krv sa medom u kotlu. Ta medovina je donosila mudrost onome koji je ispije. Ali medovinu je oteo Suttung, snežni div koji se svima hvalio da je medovina njegova. To hvalisanje je došlo i do Odina koji je odlučio otići u Jotunheim (zemlju snežnih divova) i oteti medovinu za sebe. Maskirao se u snežnog diva Bolverka i nagovorio Baugia (drugog snežnog diva) da iskopa tunel kroz planinu do mesta na kojem je Suttung čuvao medovinu pod stražom svoje kćeri Gunnlod. Odin je Baugiu dao svrdlo Rati da dubi rupu, međutim Baugi ga je pokušao prevariti pa ga je Odin zgnječio. Zatim je dunuo u rupu i izbušio je do kraja. Tada se Odin pretvorio u zmiju i provukao kroz tunel. Pre nego što je došao do Gunnlod pretvorio se u prelepog snežnog diva i tri dana i noći bio Gunnlodin strastveni ljubavnik. Dopustila mu je da popije svu medovinu. Tada se Odin pretvorio u orla, odleteo kući u Asgard i ispljunuo medovinu u prazne posude. Prema drugoj legendi Odin je spavao 9 noći sa Gunnlod i pio medovinu, a onda je pobegao i u begu pred Suttungom sipao medovinu po celom svetu. Deo izgubljene tj. prolivene medovine dobili su ljudi.

stormfront.org

Sif

(nordijska mitologija) Boginja useva i plodnosti. Zlatokosa Thorova žena, koja mu je rodila sina Thruda. Iz prošlog braka imala je sina Ullera (Ull), boga streljaštva i skijanja.

Legenda o Sif:

Jedne noći Loki je odsekao njenu zlatnu kosu. Sledećeg jutra Thor je bio izvan sebe od besa zbog Sifine tuge za kosom. Kad se Loki pobunio da je to bila samo šala, Thor je zahtevao od njega da sredi situaciju. Loki je rekao kako će tražiti od patuljaka da ispletu periku kao zamenu. Zbog toga je Loki molio sinove Ivaldija da naprave zlatnu periku i oni su ju satkali. Bila je tako sjajna i realistična da se činilo kako raste na Sifinoj glavi kao magična. Ivaldijevi sinovi su bili vešti u izradi raznih predmeta. Napravili su i brod Skidbladnir za boga Freyra i magično koplje Gungnir za Odina. Na svom povratku u Asgard, Loki je sreo patuljke braću Brokka i Eitija. Bili su tako ljubomorni na spretne sinove Ivaldijeve da ih je Loki lako uverio da i oni nešto naprave. Rugao im se da ne bi mogli učiniti ništa bolje, a kao opkladu je stavio svoju glavu. Kao rezultat braća su napravila magični čekić Mjollnir. Bogovi su bili oduševljeni čekićem koji su Loki i Brokk doneli. Međutim, Brokk je zahtevao Lokijevu glavu. Bogovi nisu pristali na to, ali nisu imali niša protiv toga da Brokk zašije Lokijeva usta dok ga je Thor dovukao natrag kući nakon što je hteo odleteti. Zbog toga je Loki počeo planirati kako će se osvetiti Thoru.

Signy

(nordijska mitologija) Kćer Volsunga (Odinovog potomka) koji je uz nju još imao devet sinova. Udana protiv svoje volje za kralja Siggeira, pokušala je upozoriti oca i braću na Siggeirovu zaveru protiv njih, ali ona i braća upali su u zamku u šumi i bili zavezani za drveće. Svake noći vuk bi proždrao po jednog brata dok nije ostao samo najmlađi brat Sigmund. Signy je poslala slugu da namaže Sigmundovo lice medom kako bi ga vuk lizao umesto pojeo. Sigmund je uspeo uhvatiti zubima vukov jezik i svladati zver. Signy je pomogla Sigmundu u planiranju osvete. Čak je i prerušena spavala s njim i rodila sina kojeg je nazvala Sinfiotli. Kad je Sinfiotli odrastao poslala ga je Sigmundu da se brine o njemu, ali obojicu ih je zarobio Siggeir. Magični mač ih je oslobodio i ubio Siggeira i njegove sinove. Signy je odabrala smrt u plamtećoj palati, ali je pre toga rekla Sigmundu da je Sinfiotlijev otac.

Sigurd, Siegfried

(severno-germanska mitologija) Bio je usvojeni Reginov sin. Otac ga je poslao u potragu za velikim blagom, zlatom. Reginov otac Hreidmar je prvi stekao to blago koje je nekad pripadalo patuljku Andvariu. Regin i njegov brat Fafnir su ubili Hreidmara kako bi se domogli zlata, ali Fafnir je želeo zlato samo za sebe i pretvorio se u zmaja koji je čuvao blago. Sigurd je uspeo ubiti zmaja Fafnira i time stekao mudrost i blagostanje (zbog lizanja krvi ubijenog zmaja, a legenda govori i da je Fafnir razumeo govor ptica). Kada je shvatio da ga Regin želi ubiti zbog blaga, Sigurd ga je ubio i prisvojio zlato samo za sebe. Ova legenda o ukletom blagu i Sigurdu spominje i Sigurdovu ženidbu za Gudrun, njegovu ljubav prema Brunhildi kao i njegovu prevaru Brunhilde te na kraju njegovu smrt zbog Brunhildine ljubomore. Još nešto o ovoj priči pročitajte pod Brunhild.

Sigyn, Sigunn, Sigryn

(germanska mitologija) Lokijeva verna žena, majka njegovih sinova Narvija i Valija. Kada su bogovi shvatili da su kroz postojanje boga Lokija dopustili cvetanje zla u svojoj blizini, zatvorili su ga u pećinu. Uzeli su tri kamena bloka i izbušili rupe kroz svaki. Zatim su uzeli iznutrice Lokijevog sina Narvija, kog su ubili, i njima napravili uže koje je vezalo Lokija za kamene ploče. Kada su bogovi zavezali zadnji čvor, iznutrice su već postale tvrde kao železo. Njordova žena Skadi je postavila zmiju iznad Lokijeve glave. Ovde je Loki trebao ostati do Ragnaroka. Uprkos svom zlu koje je Loki prouzrokovao, Sigyn mu je ostala verna i odana, čineći sve kako bi mu olakšala patnje. Hvatala je otrov, koji je kapao iz zmijinih usta na Lokijevu glavu, u drvenu posudu. No, čim bi ona otišla isprazniti posudu, otrov bi kapnuo na Lokijevu glavu zbog čega bi se on počeo grčevito trzati od bolova. Vikinzi veruju da zbog tog Lokijevog trzanja nastaju zemljotresi.

Skadi, Skade

Snežna žena div, otelotvorenje zime. Kada su bogovi ubili njenog oca Thiassija zbog krađe zlatnih jabuka od Idun, Skadi je htela osvetiti svog oca pa se naoružala i otišla bogovima zahtevajući supruga i trbuh pun smeha za kompenzaciju. Bogovi su smatrali da bi bilo mudro dopustiti joj da odabere muža među njima. Mogla je izabrati muža po volji ali gledajući mu samo noge. Izabrala je starijeg boga Niorda, a zapravo je htela mladog i privlačnog Baldera. Trbuh pun smeha nabavio je Loki. Brak između Njorda i Skadi nije bio srećan. Ona je htela živeti u očevom domu u planinama (THRYMHEIM), a Njord je želeo živeti u svojoj palati na morskoj obali. Dogovorili su se da će prvih devet dana provesti u planinama, a drugih devet dana uz obalu. Ovaj dogovor nije ispao kako treba pa su živeli odvojeno. Na kraju je Skadi ostavila Njorda zbog boga Ulla.

Thor

(nordijska mitologija) Bog groma i munje, najstariji sin Odina (vladara bogova) i Jord (boginje zemlje). Najjači od ljudi i bogova, gromoglasan, crvenobrad, ljubazan, zaštitnik Aesira od divova, možemo ga povezati sa likom boga Peruna u slovenskoj mitologiji. Njegova tri magična predmeta su: Mjollnir- Thorov čekić (grom), opasač s moćima i čelične rukavice. Priče govore da su gromovi ustvari zvuk koji proizvodi njegova kočija koju vuku koze TANNGNIOST i TANNGRISNIR. Sif je bila njegova žena i sa njom je imao kćer Thrud. Sa Jarnsaxom je imao sinove: Magnija (moć) i Modija (snaga).


THOROV ROG – jedan deo tog roga je bio umočen u more tako da kad je Thor pio vodu iz njega, nikako je nije mogao ispiti, ispijanjem vode stvorio je plimu i oseku.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Локи је нордијски бог ватре и преваре, син дивова Фарбатија и Лауфеј и припадник групе Аесира (главних богова). Он је био паметан и леп бог, али рђавог карактера, тврдоглав, препреден и варалица.На превару је убио Одиновог сина Балдера.Имао је способност мењања облика и пола.У једном миту се претвара у кобилу и рађа Слеипнира, Одиновог осмоногог коња.

Са супругом Ангрбодом изродио је троје деце: мидгарску гигантску змију звану Јормундгард која је толико нарасла да је окружила целу Земљу, а која је била главни непријатељ Тора, затим вука Фенрира и богињу царства мртвих принцезу Хел.Са другом женом Сигин имао је два сина Валија и Нарфија.

Након Балдерове трагичне смрти, због страха од казне који су му спремали богови Асгарда, Локи се претворио у лососа и сакрио у далеку реку. Богови су га на крају ухватили и оковали цревима његовог сина Нарфа за три понорне стене. Једна му је била испод рамена, друга испод колена, а трећа испод бубрега. Изнад главе поставили су му отровну змију из чијих чељусти је капао отров на његово чело, а његова верна жена Сигин стајала је изнад њега са чашом у рукама и купила отров. Међутим, сваки пут кад би се чаша напунила отровом до врха, она би морала напустити свог мужа да је испразни. Тад би отров падао Локију право на лице, при чему се он од болова толико грчио да се земља тресла. Од тога је, по нордијској митологији, настао земљотрес.

Локи ће бити у оковима све до Рагнарока (сумрака богова), а тад ће их коначно покидати и кренути раме уз раме са самим Злом, у рат против богова Асгарда.

Јормундгард

[You must be registered and logged in to see this image.]

У нордијској митологији, Јормундгард је била монструозна морска змија и потомак Локија и Ангрбоде. Один је бацио змију у море Мидгарда када је била мала, али је она нарасла да је могла да обавије земљу ако би се ујела за реп. Током Рагнарока, Тор би коначно убио змију, али би се утопио у њеном отрову.

Bragi

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bragi pripada Asima. Odlikuje se mudrošću, ali još više razložnim zborenjem i veštim izražavanjem. Međutim, još je poznatiji u pesničkoj umetnosti i zato se ona po njemu zove bragr, a muškarci i žene koji se ističu pesničkim darom nazivaju se bragarmenn.

Idun

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bragijeva supruga zove se Idun [Iðunn]. Ona u svojoj škrinji čuva jabuke koje moraju da okuse bogovi čim počnu da stare: te jabuke ih podmlađuju i tako će biti sve do propasti bogova. Prema tome, bogovi su brizi i pažnji Idun poverili vrlo dragoceno blago, koje jednom zamalo nije bilo izgubljeno.

net

Kako je iskovan Torov čekić


[You must be registered and logged in to see this image.]

Jednom je Torova lepa žena Sif zaspala u palati Bilskirner u Trudvangu (svetu groma), a kosa joj je padala oko ramena kao zlatna zavesa. Bilo je lepo gledati ovu suncem okupanu devu koja je usnula sedeći, ili je bar tako pomislio Loki kad ju je spazio. Učinila mu se kao zlatna statua boginje u kakvom hramu, pre nego kao živa boginja u svojoj palati. Loki nikada nije video nešto lepo, a da nije poželeo da ga pokvari, te kada je video da je Sif zaspala, pomislio je kako je pravo vreme da prisvoji njene zlatne lokne i uskrati joj ono na šta je njen muž Tor bio najviše ponosan. Najtiše što je mogao, više kao lopov nego kao bog, Loki se ušunja u palatu i odseče boginjinu zlatnu kosu. Kada se Sif probudila i videla šta ju je snašlo, ona se sakri, kako Tor ne bi pomislio da je njena lepota išta manja nego što je u njegovim očima uvek bila.

I upravo tada stiže munjobija Tor, ali ne beše njegove žene da ga dočeka i samo jednim nežnim pogledom odagna sve muke sa kojima se redovno susretao. Ona nikada ranije ne bi propustila da ga dočeka, a jako Torovo srce – koje nikada ustuknulo ni pred jednim džinom nije! – zakuca brže nego ikada u strahu da ju je kakva nesreća zadesila. On stade pretraživati sobu po sobu (Bilskirner ima 540 soba – prim. blogera), a naposletku je nađe sakrivenu iza stuba, lica zarivenog u šake i oblivenu suzama. U nekoliko ispresecanih reči ona ispriča Toru šta se dogodilo, a dok je govorila Tor je postajao sve bešnji. Do kraja priče bio je toliko besan da je bilo strašno i pogledati ga: munje su mu sevale iz očiju, palata je odjekivala njegovim besnim koracima, a izgledalo je kao da će njegov bes izbiti kao kakva strašna oluja spremna da uništi sve na svom putu.

- „Znam ko je ovo učinio!“, dreknu Tor, kada je Sif završila svoju priču. „To je onaj nitkov Loki, a ja ću polomiti svaku koščicu u njegovom kukavnom lopovskom telu!“

I ne rekavši više ni reči svojoj uplakanoj ženi, okrete se i odjuri kao kakav olujni oblak u Asgard i, naišavši na Lokija, dograbi ga za vrat i bio bi ga ubio na licu mesta da Loki nije priznao svoje zlodelo i obećao da će povratiti zlatnu kosu za Sif.

- „Otići ću do tamnih vilenjaka (ili patuljaka – prim. blogera). Oni će napraviti lepšu zlatnu kosu od one koju je Sif imala!“, izusti Loki iz čeličnog stiska besnog munjobije, a Tor, koji je više brinuo za lepotu svoje žene nego za Lokijevu kaznu, pusti lopova, nateravši ga da obeća da će ispuniti svoj zavet bez odlaganja.

Loki nije gubio vreme, već se smesta zaputi duboko pod zemlju u sumorne kovačnice patuljaka, koji su sebe nazivali Ivaldovim sinovima, i koji su kovali predmete čudnovate lepote od zlata i bronze.

- „Iskujte mi krunu od zlatne kose“, reče Loki, „koja će rasti kao prava kosa, a ja ću vam zauzvrat dati šta god zatražite.“

Pogodba je brzo sklopljena i patuljci se smesta baciše na posao, i ubrzo behu završili krunu koju je Loki tražio, pa čak i više od toga: napraviše i koplje Gungner [Gungnir] i čuveni brod Skidbladner [Skíðblaðnir].

[You must be registered and logged in to see this image.]
Na slici: Frej na Skidbladneru.

Sa tim dragocenostima zaputi se Loki nazad u Asgard i poče da se hvali kakve je krasne artefakte doneo iz kovačnice Ivaldovih sinova.

- „Niko ne kuje takve sjajne predmete kao Ivaldovi sinovi!“, reče Loki. „Drugi patuljci su glupi mali nitkovi u poređenju sa njima!“

[You must be registered and logged in to see this image.]
Na slici: Odin na svom prestolu (Hlidskjalf), sa svojim vukovima Frekijem i Gerijem, gavranovima Huginom i Muninom i kopljem Gungner.

Zadesilo se da je te reči prečuo patuljak Brok [Brokkr]. Njegov brat Sindre je bio toliko vešt kovač da ga je većina patuljaka smatrala za najboljeg kovača na svetu. Stoga se Brok razbesne kad ču da neko Ivaldove sinove naziva najboljim kovačima, pa reče:

- „Moj brat Sindre može da iskuje predmete od zlata, bronze i čelika o kojima Ivaldovi sinovi mogu samo da sanjaju!“

- „Tvoj brat Sindre.“, ponovi Loki zlobno. „Ko je tvoj brat Sindre?“

- „Najbolji kovač na svetu.“, odgovori Brok.

Loki se smejao glasno i dugo, a naposletku reče:

- „Idi do tvog bajnog brata Sindrea onda, i reci mu da ako uspe da iskuje tri tako dragocena predmeta kao što su koplje, brod i zlatna kosa, dobiće moju glavu kao nagradu.“

[You must be registered and logged in to see this image.]
Na slici: kovanje Mjelnija.

I Loki se stade smejati još duže i glasnije nego pre. Ali Brok već beše pošao u bratovljevu kovačnicu pod zemljom, rešen da dobije Lokijevu glavu ako magija i naporan rad to mogu da obezbede. On ode pravo do Sindrea i ispriča mu šta se zbilo. Ubrzo se Sindre baci na rad u svojoj kovačnici. Beše to čudno mesto za tako krasne predmete koji su iz njega izlazili, jer kovačnica ne beše ništa drugo do velika podzemna pećina, sa alatom koji je bio naslagan na gomile i gustom tminom koju je razređivao samo plamen iz kovačke peći. Ako bi se ko slučajno zadesio da pogleda u kovačnicu, video bi samo svetlo kako izbija iz peći, jer Sindre je mehom raspirivao vatru svom snagom,a ugalj se već dobro zažario.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Na slici: Gungner se često nosio kao amulet, mada je bio daleko manje zastupljen od Torovog čekića

Kada je sve bilo spremno, Sindre baci svinjsku kožu u peć i reče Broku da nastavi da raspiruje vatru mehom dok se on ne vrati, te izađe iz kovačnice. Brok svesrdno prionu na posao. Uto ulete obad, stade mu bučno zujati oko glave i naposletku ga ujede ruku, tako da siroti patuljak jedva nastavi sa radom. Ubrzo se Sindre vrati i izvuče iz peći sjajnog vepra sa čekinjama od čistog zlata [Gullinbursti]. Onda Sindre uze nešto zlata i baci ga u peć, te zamoli Broka da nastavi da raspiruje vatru kao da mu život od toga zavisi, pa ponovo izađe. Brok nije pošteno ni prionuo na posao, kad se nezgodni obad vrati, te ga svom silinom ujede za vrat, tako da se siroti patuljak jedva suzdržao da ne prekine sa poslom. Ali Brok je bio veran patuljak, koji je nameravao da završi posao pa taman i umro, tako da je nastavio sa radom kao da je to najlakša stvar na svetu, sve dok se Sindre ne vrati i ne izvuče zlatan prsten Draupni [Draupnir] iz vatre. Treći put stavi Sindre čelik u vatru, i zamolivši Broka da nastavi da raspiruje vatru bez prestanka, opet izađe. Čim je izašao obad se ponovo vrati, i ujede Broka između očiju takvom žestinom da patuljku poteče krv u oči, pa više nije video šta radi. Raspirivao je vatru verni Brok najbolje što je mogao, ali posle nekog vremena bol postade neizdrživa, a ni od krvi nije video ništa, pa najzad nakratko podiže ruku da obriše krv iz očiju. Uto se Sindre vrati.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Na slici: Odin i Draupni.

- „Zamalo si sve upropastio“, reče Sindre bratu i izvuče iz peći sjajan čekić Mjelni [Mjölnir]. „Pogledaj kako je drška kratka! Ali sad se ne može produžiti, stoga odnesi ove poklone u Asgard i donesi mi Lokijevu glavu.“

I tako Brok krete na put sa zlatnim veprom, sjajnim prstenom i strašnim čekićem. Kada je prošao kroz ogromne kapije Asgarda, bogovi su jedva čekali da vide kako će se završiti ovo čudno takmičenje i, zauzevši svoja mesta svako na svom tronu, odrediše Odina, Tora i Freja da presude ko ima sjajnije predmete – Loki ili Brok. Onda Loki iznese koplje Gungner, koje nikada ne promašuje cilj, i dade ga Odinu; zlatnu kosu dade Toru koji je posadi na Sifinu glavu, i ona smesta poče da raste kao prirodna kosa, a Sif je bila lepa kao onog dana kada ju je usnulu video Loki; a Freju Loki dade sjajan brod Skidbladner, koji uvek plovi kuda njegov vlasnik želi, sa vetrom ili bez njega, i koji može da se spakuje tako da stane u džep. Onda se Loki stade izrugvati Broku:

- „Prinesi drangulije koje je iskovao taj tvoj sjajni brat!“, reče hulja.

Brok pristupi pred radoznale bogove sa svojim blagom.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Na slici: Frej i Gullinbursti.

- „Ovaj prsten“, reče on dajući ga Odinu, „će svako veče iznedriti osam prstenova od čistog zlata, svaki nalik na njega samog. Ovaj vepar“, reče Brok dajući ga Freju, „će trčati brže od bilo kog konja, po vazduhu i moru, noću i danju, i nijedna noć neće biti tako mračna, ni svet tako sumoran, da njegove čekinje neće moći da to odagnaju. A ovaj čekić“, reče Brok stavljajući Mjelni u Torove jake ruke, „nikada neće promašiti, bez obzira koliko je velik ili jak onaj na koga udari, i ma koliko daleko da se baci, uvek će se vraćati u tvoju ruku. Može da bude tako mali da stane u tvoja nedra, a jedina mu je mana što mu je drška kratka.“

[You must be registered and logged in to see this image.]
Na slici: Torov čekić Mjelni, najpoznatiji i najkorišćeniji simbol nordijskog paganizma i vikinškog doba. Mjelni je simbol sreće i blagostanja i koristio se u raznovrsnim situacijama: kao simbol sreće za mladence, kao simbol plodnosti, dobre žetve, uspeha u bici, kao nadgrobni simbol za srećan zagrobni život pokojnika, itd.

Tor zamahnu čekićem iznad svoje glave, a iz njega izbi munja koja protutnja kroz Asgard, duboka grmljavina začu se sa nebesa, a gusti oblaci nadviše se oko nje. Sad se bogovi okupiše oko Tora, i stadoše razmenjivati čekić među sobom, govoreći da će on biti njihova najveća zaštita od njihovih neprijatelja – ledenih džinova – koji su uvek pokušavali da se probiju do Asgarda. Stoga bogovi proglasiše da je Brok pobednik. Brokovo tamno lice se ozari kao vatre iz kovačnice njegovog brata, toliko srećan je bio što je porazio hvalisavog Lokija. Ali kako će da dobije svoju nagradu, sad kad je pobedio? Nije lako skinuti bogu glavu sa ramena. Brok se zamisli na trenutak.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Na slici: Runski kamen u Stenkvisti, oblast Södermanland, Švedska. Na kamenu je prikazan Torov čekić Mjelni, u svojstvu simbola koji donosi sreću. Runski zapis na monumentu glasi: „Helgi ok Freygeirr ok Þorgautr reistu merki sírún/sírýn at Þjóðmund, fôður sinn“ ili, u prevodu: „Helgi, Frejgejr i Torgaut podižu ovaj runski znak u sećanje na svog oca Tjodmunda.“

- „Uzeću Lokijevu glavu“, reče on naposletku, nadajući se da će mu neko od bogova priteći u pomoć.

- „Daću ti šta god poželiš umesto moje glave“, zareža Loki, besan što je potučen i bez ikakve namere da plati poraz sopstvenom glavom.

- „Tvoja glava ili ništa!“, reče patuljak, rešen da dobije nagradu za izvojevanu pobedu.

- „Pa uzmi je onda“, dreknu Loki, ali kad je Brok dosegao mesto na kome je Loki stajao, ovaj beše već podaleko, jer imao je on na sebi cipele koje su ga nosile po vazduhu i preko vode.

Onda Brok zatraži od Tora da nađe Lokija i da ga dovede, što ovaj i učini, jer su se bogovi uvek starali da ljudi održavaju svoja obećanja. Kada Loki beše donešen nazad, Brok je želeo da mu smesta skine glavu sa ramena. Ali lukavi prepredenjak reče:

- „Možeš da mi skineš glavu, ali nemaš pravo da dodirneš moj vrat!“

I to beše tačno, a naravno da niko ne može biti obezglavljen a da mu se pritom ne dodirne vrat, pa je Brok morao da odustane. Ali, bio je odlučio patuljak da učini nešto da Loki ne zaboravi ko je dobio spor, stoga uze šilo i bič i zaši mu usta tako da ne može više da se hvalisa.

mitologike.com

Nastanak sveta

U početku sve što je postojalo bejaše velika otvorena praznina zvana Ginnungagap. Na jugu je bilo toplo područje Muspell, a na severu hladno područje Niflheim. Muspell je ispunjen vatrom i toplinom, Niflheim ledom, mrazom i snegom. Život se javlja na mestu na kome se vrućina juga susreće sa hladnoćom severa u liku diva Ymira i krave Authumle koja je svojim mlekom othranila diva. Krava se hrani slanim ledenim kockama, a iz jednog bloka koji je liznula, pojavio se čovek imenom Buri, i jedan od njegovih unuka je veliki bog Odin.

Odin je imao dvojicu braće. Kasnije su oni ubili diva Ymira. Njegovo su telo odneli u sredinu Ginnungagapa. Od njega su stvorili svet. Ymirova krv postala je more i jezera, njegovo meso zemlja, od kosti su nastale planine, a od zuba i vilica stene. Od lobanje stvoritelji načiniše Nebo koje na sve četiri strane drži po jedan patuljak. Od iskri i plamena u Muspellu nastala je žeravica koja je postavljena u središte Ginnungagapa umesto zvezda i planeta. Ymirov je mozak poskočio u Nebo i nastali su oblaci. Kasnije Ymirove obrve poslužile su kao utvrđenje grada Midgarda unutar kojeg su mogli živeti ljudi.

Jednoga dana, Odin i njegova braća šetali su duž morske obale. Prošli su pokraj dva drveta Jasena i Bresta. Od njih stvoriše čoveka i ženu podarivši im duh i život, razumnost i moć kretanja, govora, sluha i vida. Bogovi ih odvedoše da žive u Midgardu. Tada i sami sebi sagradiše utvrđenje koje nazvaše Asgard. Izvan Midgarda i Asgarda i nadalje je bilo hladno područje Zemlje divova, ili Jotunheima, kao večna pretnja svetu koji su stvorili bogovi.
Prema skandinavskoj mitologiji, (a tako je i u većini mitologija), pre nego što je nastao svet već je postojala materija, ali ne u obliku sposobnom da preživi. Pre kosmosa postojao je haos. Krajnja toplota na jugu sudarala se s krajnjom hladnoćom na severu. Verovatno su bogovi već postojali, ali o tome nema određenih podataka. Opšte je prihvaćeno mišljenje da su bogovi, iznad svih Odin, organizovali svet ali nisu ga stvorili. Možda se svet pojavio kao rezultat spontanog međudelovanja između hladnoće i toplote, ili je pak nastao iz pojedinih udova diva. Nije bilo pokušaja da se nađe konačno objašnjenje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bogovi su oblikovali svet i stvorili prostor za sebe nazvan Asgard, i prostor za ljude – Midgard. U sredini sveta je moćno stablo Yggdrasil ili Odinov hat (posredno poređenje sa vešalima). Grane mu se pružaju preko celog sveta. Korenje se širi preko područja koje nastanjuju ljudi, u carstvo mrtvih i u svet snežnih divova koji žive u područjima snega i leda pored granica ljudskih nastambi. U podnožju stabla je izvor najveće mudrosti. Kosmosu neprestano prete opasnosti. Glavni izvor opasnosti dolazi iz Zemlje divova i posebni Thorov zadatak jeste da neprestano nadzire divove. U mitovima Thor se često opisuje kako "borbom rasteruje divove", a kada divovi ukradu njegovo oružje, posebno njegov fantastični malj, gotovo nastupa panika. Svet bogova i ljudi je nesiguran, prete mu neprijateljske sile

[You must be registered and logged in to see this image.]

korijena, a svaki od njih se hrani na drugom izvoru. Jedan se od njih proteže do Asgarda, gdje leži sveti izvor Urda. Kraj tog izvora se nalazi hala gdje tri Norne izrađuju mrežu Wyrda, a to znači da dizajniraju uzorak sam po sebi neizmijenjiv, ali unutar kojeg djelovanja pojedinca ili kolektiva utječu na budućnost na način koji jest izmijenjiv i otprije nepoznat. Imena triju sestara su Urd (Prošlost), Verdandi (Sadašnjost) i Skuld (Budućnost). One čuvaju tajne Kozmosa i stvaraju nadolazeće životne staze. Još jedan njihov važan zadatak je špricati svetom vodom sa izvora lišće Jasena. Dvije ptice, imenom Labudovi, hrane se na tom izvoru te od njih dolazi rasa ptica istog imena.

Drugi korijen Yggdrasila završava na mjestu bivše Ginnunga Gap, gdje je Mimirov izvor. Div Mimir čuva mudrost i razumijevanje u ovom izvoru, i pije iz njega iz svog roga. Jedino živuće biće osim diva koje je dobilo gutljaj ove vode bio je Sveotac Odin, ali u zalog je dao svoje oko. Napokon, treći korijen Jasena je u hladnom Niflheimu, gdje je izvor Hvergelmir. Zmija Nidhogg, okružena nebrojivim manjim zmijama, glođe taj korijen odozdo.

U granama Drveta sjedi orao sa sokolom Vedrfolnrom među očima,a postoji i vjeverica Ratatosk koja trči gore-dole uza stablo sijući zavidne riječi među orla i zmiju Nidhogg.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Među grančicama, četiri jelena – Dainn, Dvalinn, Duneyr i Durathror - grizu lišće.

Postoji devet svjetova u granama Drveta: dva prvobitna svijeta – Niflheim, kraljevstvo leda te Muspell, ili Muspellheim – zemlja vatre. Zemlja čovječanstva je Midgard. Divovi žive u Jotunheimu, Tamni Elfovi, ili Patuljci, žive u Svartalfheimu,a Svijetli Elfovi u Ljossalfheimu. Postoje dvije obitelji Bogova – Vanir i Aesir. Prvi naseljavaju Vanaheim, a drugi Asgard. Do Asgarda se dolazi putem trobojnog plamenog Bifrost mosta, kojeg čuva Heimdall.

Svijet kamo odlaze duše ljudi umrlih od prirodnih bolesti, ili starosti, zove se prema njegovoj gospodarici – Hel. Do njegovih kapija vodi Gjol-most, nazvan prema istoimenoj rijeci koju premošćuje. Duše hrabrih ratnika poginulih u bitkama su upućene u Valhalu, jednu od Odinovih dvorana, i tamo se svakog dana pripremaju za konačnu bitku Ragnarok.

Valhalla ( Hala ubijenih) je izuzetno velika – ima 540 vrata, a svaka su toliko velika, da kroz njih može proći 800 ratnika istovremeno. U potpunosti je izgrađena od sjajnih štitova i strijela. Svake se večeri odvija zabava – svi ratnici koji su časno poginuli u bitkama, jedu meso vepra Saehrimnira kojeg kuhar Andhrimnir kuha u kotlu Eldhrimniru. Vepar ponovno oživi svakog dana te biva ponovno skuhan svake večeri. Odin uvijek daje svoju hranu svojim dvama vukovima. Dva gavrana mu sjede na ramenima i pričaju mu što su vidjeli i čuli proteklog dana. Koza Heidrun grize iglice drveta Laerad, a potom proizvodi medovinu iz vimena. Šampionima piće poslužuju Valkire koje su ih odabrale za Odinovu službu. Tijekom dana, svi oni naporno treniraju za konačnu bitku, a oni koji poginu na poljima, ponovno ožive uvečer. Oni će biti najveća sila kad rog objavi Ragnarok.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Divovi uglavnom naseljavaju Jotunheim, iako ih se može pronaći i u drugim 'neugodnim' svijetovima (Ledeni Divovi u Niflheimu ili Vatreni Divovi – poput Surtra - u Muspellheimu). Oni su protivnici Bogova i ljudi, a pokrenuti su strašću za moći zadobivenom čistom snagom. Može ih se interpretirati kao moćni pohlepan dio naših vlastitih duša, ako bismo primijenili karakteristike stvorenja Yggdrasila na mikrokozmos pojedine osobe.

Većina zlih stvorova koji će biti vođe Ragnaroka, direktni su potomci Divova. Pa ipak, ne bi trebalo uzeti za činjenicu da svo zlo dolazi od njih, jer svaki čovjek, pa čak i svaki Bog, može biti zaveden u tamniju stranu. Važno je i zapamtiti da prvobitan život potječe upravo od rase Divova, i da je i sama obitelj Aesir potekla od prvih Divova

[You must be registered and logged in to see this image.]

MRAČNI ELFOVI

Mračni elfovi, ili patuljci, žive u Svartalfheimu. Kad je Ymir ubijen, Bogovi su pretvorili crve u njegovom tijelu u svjesna bića koja su uskoro zadobila oblik patuljaka. Oni su najproduktivnija vrsta. To su stari obrtnici, stvaraoci mnogih važnih predmeta, među kojima je najhvaljeniji Thorov čekić Mjollnir. Evo kako je Mjollnir nastao: sinovi patuljka Ivaldija napravili su zlatnu kosu za Sif koja raste poput prave kose, nakon što ju joj je Loki odrezao. Također su načinili Gugnir, koplje koje nikad ne staje na svom pravcu i Skidbladnir, najbolji brod koji ima povoljan vjetar čim digne jedra, ali može se držati u zavežljaju. Kad je Loki ugledao te predmete, opkladio se u svoju glavu s patuljkom Brokkom da njegov brat Sindri nije u stanju napraviti tri objekta jednaka ovima po vrlinima. Ali, iako je svaka od stvari koju je Sindri stvorio, malo oštećena, jer ga je Loki u muhinom obličju grizao svaki put kad je izrađivao pojedini predmet, sve su one osvojile natjecanje. Odin je izabrao prsten Draupnir, a ne koplje Gugnir, jer se iz njega svake devete noći stvaralo osam jednakih takvih prstena. Frey je glasao za vepra koji trči bolje od svakog konja i koji čak i s najtamnijeg mjesta sjaji iz svoje zlatne grive i čekinja, dok mu je Loki ponudio Skidbladnir. Thor je, pak , odlučio da zlatna kosa ima manju vrijednost od čekića Mjollnira koji nikada ne promašuje i uvijek se vraća u ruku. Nakon ove presude, Loki je prevario Brokka rekavši da mu ne daje niti komadić vrata jer su se dogovorili za glavu. Zato je patuljak zašio Lokiju usne jezikom umjesto da mu odsiječe glavu.

Četiri patuljka – Alrigg, Dvalin, Berling i Geer – bili su stvaraoci Freyine predivne zlatne ogrlice Brisingamena. Njihova je cijena bila noć sa svakim.

Trebali bismo spomenuti i četiri ‘kozmička’ patuljka. Kad su Bogovi stvorili nebo iz Ymirove lubanje, postavili su četiri patuljka da je drže: Nordri (Sjever), Surdri (Jug), Austri (Istok) i Vestri (Zapad).

Norne

[You must be registered and logged in to see this image.]

Norne su stvorenja koja određuju sudbine, bilo pojedinim osobama, bilo cijelome svijetu. Kaže se da postoje tri vrste Norna: one koje potječu od elfova pridaju radostan život ljudima; one koje su iz rase tamnih elfova upravljaju onim ljudima koji pate od zle kobi. Tri norne kraj izvora Urd dolaze iz rase Bogova. Te tri Norne svjetske sudbine su Urd (Prošlost), Verdandi (Sadašnjost) i Skuld (Budućnost). One predu mrežu Wyrda u svojoj dvorani pokraj izvora Urd gdje završava jedan od korijena svjetskog drveta. Njihova je najveća mitološka svrha pomoći nam da otkrijemo duhovno značenje Wyrda i stopljene utjecaje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti na nečiju sudbinu. Sve bi to trebalo imati značajan utjecaj na razvijanje sposobnosti ovladavanja runama.

Valkire

[You must be registered and logged in to see this image.]

Valkire su polubožice koje odabiru najhrabrije i najčasnije muškarce ubijene u bitkama i vode ih Ocu ubijenih. Na gozbama koje se odvijaju svake večeri u Dvorani ubijenih, one toče medovinu svojim najdražim ratnicima. Nazivaju ih i djevojke sa štitom. Prikazane su kao dame u oklopima na letećim konjima. U nekim dijelovima sjeverne Europe, smatralo se da preuzimaju oblik gavrana, a u drugim – labuda, ili čak oboje.

Najpoznatija Valkira je Brunhilda, koja nije izvršila Odinovu volju već je učinila ono što je sama smatrala ispravnim pa joj je kazna bila da se zaljubi u prvog muškarca kojeg ugleda. Preklinjala je Odina da promijeni kaznu pa je on napokon odlučio da je osudi na san u dvorcu okruženom vatrom sve dok je junak ne probudi pa će tako taj biti onaj kojeg će prvog ugledati i njezina ljubav. To joj je bila velika utjeha jer je znala da je samo hrabar muškarac može spasiti, bez obzira koliko će vremena proći. Valkira ne bi mogla podnijeti da se zaljubi u nevrijednu osobu. Odavde potječe priča o uspavanoj ljepotici Trnoružici i ovo je dio poznate Sage o Niebelunzima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dužnost Valkira je i odlučiti o ishodu bitke. Smatralo se lošim znakom vidjeti gavrana prije bitke.

Neke od Valkira su : najmlađa od tri Norne – Skuld; Gudr, Rota, Hrist, Mist, Hilda, Hlokk, Goll, Thrudr.... Dvije Valkire su i Božice – Jord – Thorova majka i Rindr, Valijeva majka. Božica Freya, Gospodarica ubijenih, mogla bi biti glavna Valkira.

Zanimljivo je spomenuti da je fenomen Aurora Borealis, Polarno svijetlo, pripisan Valkirama. Vjerovalo se da se pojavljivalo kad bi Valkire odjahale na bitke, a njihovi su štitovi sjali na nebu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

forum2.

Tor


Tor je jedan od glavnih nordijskih bogova. Tor je bog groma, bure, bog vitalnih sila, bog zemljoradnje. Kao bog koji je kontrolisao kišu bio je odgovoran za prinose. Takođe je bio zaštitnik ognjišta i braka. Tor je sin Odina.

Tor ratuje sa džinovima

On je smatran za bližeg ljudima od Odina - takođe je prek, ali manje tajanstven. Uglavnom se predstavlja sa dugom, riđom bradom i čekićem u ruci. Drvo posvećeno Toru je bio hrast. Nije bio lukav kao Odin i dešavalo mu se da upadne u zamku, ali bi na kraju uvek pobeđivao.Od njegovog imena potiče ime četvrtka u danskom, švedskom i engleskom jeziku (Torsdag, Thursday = 'dan Tora'), isto tako nemačka reč za četvrtak Donnerstag dolazi iz starogermanskog naziva za tog boga Donar.

Divovi


Nordijski divovi su podijeljeni na tri vrste: planinski (kameni), ledeni i vatreni. Vatreni obitavaju u svijetu koji se zove Muspelheim, a ledeni i planinski u svijetu Jotunheim. Kralj Jotunheima i gospodar ledenih i planinskih divova je Thrym, dok je gospodar vatrenih Surt.
Kao stvorovi hladnoće i tame, divovi nisu mogli podnijeti sunce, pretvarajući se u kamen ako bi ih dotakle njegove zrake. Tu su karakteristiku dijelili s patuljcima, koji su živjeli ispod zemlje, gdje sunčeve zrake nikada ne dopiru. Patuljke se smatralo vrhunskim obrtnicima - odgovornima za stvaranje takvih čudesa kao što je bio Thorov čekić Mjollnir. I trolovi su svoje domove imali ispod zemlje, iako su u kasnijim narodnim pričama humci u kojima su živjeli imali vrhove koji su se mogli otvoriti i podići na stupove kako bi im ulazila sunčeva svjetlost.

Angerboda
Ženski mrazni div, supruga boga Lokia. Rodila je troje djece: Jormungand (midgardska zmija koja ne narasla tako velika da je okružila cijelu zemlju), Fenrir ili Fenris (vuk Ragnarok) i Hel ili Hella (kraljica smrti).
Bergelmir i njegova žena su jedini mrazni divovi koji su uspjeli preživjeti utapljanje u krvi nakon što su Odin i njegova braća ubili Ymira.
Ymir
Ymir je ledeni div koji je stvorio svijet. Kad su ga bogovi Odin, Vili i Ve ubili, od njegove su krvi stvorili tamni ocean, od njegovih kostiju planine i od mozga oblake. Od crvi koji su se našli u njegovom tijelu stvorili su se prvi patuljuci, te su pobjegli u skrovište planina.
Surt
Surt je predvodnik vatrenih divova u nordijskoj mitologiji. Legenda kaže da kad dođe Ragnarok, smak svijeta, on će povesti svoje divove u vojske zla. Svojim će plamtećim mačem zapaliti drvo svijeta, Yggdrasil i pomoći će Lokiju pri uništenju bogova.
Thyrm
Kralj Jotunheima, Thrym je radio mnoge probleme bogovima. Jednom je ukrao Thorov čekić, Mjollnir, i rekao je da će ga vratiti samo ako mu daju Freyu za ženu. Bogovi nisu htjeli dati Freyu, ali Loki je imao plan. Maskirao je Thora u prekrasnu božicu i otišao je s njim do Jotunheima. Thrym je pripremio golemo vjenčanje, a među poklonima se nalazio Mjollnir. Kad je vjenčanje započelo Thrym je prerušenom Thoru predao čekić. Thor ga je automatski zavitlao i njime je razvalio glave mnogim divovima. On i Loki su brže bolje pobjegli, ali Loki nikad nije zaboravio trenutak u kojem je Thor bio žena. A nikad ni Thoru neće dopustiti da zaboravi.
Bestla
Majka Odina i njegove braće Vilia i Vea, pripada rasi divova, njen suprug je Bor.
Bragi
Bog poezije i riječitosti, sin Odina i divkinje Gunnlode. Bio je oženjen za Idun (Iduna) čuvaricu "jabuka besmrtnosti".
Bragi
Lokijev otac. Div koji prevozi mrtve preko voda podzemnog svijeta. Udario je Laufey gromom nakon čega je ona rodila Lokija.
Frey, Freyr
sin Niorda i njegove sestre Nerthus, vladar kiše, sunca, bogatstva, stvaranja, bog iz Vanira. Brat blizanac Freye. Bog mira, plodnosti i vremena. Njegova žena je Gerd (Gerda), divkinja u koju se je zaljubio nakon što ju je skrivečki promatrao sa Odinove visoke stolice. Dao je svoj mač slugama kao nagradu ako mu dovedu Gerdu. Rezultat toga je da Frey neće imati oružje u bitci Ragnarok i morati će se boriti protiv Surta samo rogom. Frey ima brod, Skidbladnir, koji se može sklopiti i nositi.
Gefion, Gefinn, Gefjon
U skandinavskoj mitologiji su postojale dvije zene s ovim imenom. Jedna je bila divkinja kojoj je obećano toliko zemlje koliko mogu izorati četiri vola u jednom danu. Tako je začela četiri sina koji su izgledali kao volovi. Kada su sinovi odrasli, dovela ih je natrag u Švedsku, gdje su izorali dio te zemlje, odvojili ga i odvukli na novu lokaciju, gdje je nastao otok Zealand. Druga Gefion, boginja, prodala je svoj djevičnjak za dragulj, ali je uspjela vratiti svoju nevinost. Posluživala je Friggu. Sve djevojke koji bi umrle kao djevice odlazile bi Gefjoni. Ona je bila donositeljica dobre sreće i prosperiteta.
Geirrod
Mrazni div koji je imao dvije kćeri Gjalp i Greip. Thorov neprijatelj. Uhvatio je Lokia (dok je on letio u obliku jastreba). Loki mu je u zamjenu za slobodu obećao da će dovesti Thora u Geirrodov dvorac bez njegovog magičnog pojasa i čekića. Loki je učinio kako je obećao, ali na putu prema Geirrodu zastali su da odmore kod divkinje Grid. Ona je Thoru rekla da je sve to zamka i dala mu svoj magični pojas, željezne rukavice i magične stvari. Thor je pomoću tih stvari uspio ubiti Geirroda, njegove kćeri i sve druge mrazne divove.
Gonlod
Majka poezije, divkinja koja je posjedovala kotao inspiracije koji joj je bog Doin prijevarom uzeo. Prema nekim legendama ona je i majka Gragia, boga svih pjesnika.
Grid
Vidarova majka, divkinja, upozorila je Thora na Geirroda, te mu dala oružje i neke naprave za obranu (čarobni opasač, željezni ogrtač, Gridov štap). Prešao je rijeku Vimur s Lokijem.
Hrungnir
Najjači od svih mraznih divova, imao je kameno srce sa tri šiljka na vrhu, glava i štit su mu također bili od kamena, div se natjecao s Odinom tko ima boljeg konja. Utrkivali su se do vrata Asgarda i Odin je pobjedio. Aesiri su diva pozvali na medovinu i on se napio te počeo pričati kako može napraviti mnogo nemogućih stvari kao npr. Pomaknuti Valhallu, spaliti Asgard, ubiti bogove, oteti Freyu...Međutim to je razjarilo Thora (kojeg nije bilo teško razljutiti) te je pozvao diva na dvoboj i ubio ga.
Hymir je bio morski div, suprug Hrode, koji živi u blizini ruba nebesa. Posjedovao je ogromni kotao koji su Aesiri htjeli za sebe jer je u njega moglo stati dovoljno piva za sve bogove. Thor je bio zadužen za pribavljanje kotla. U finalnoj bitci protiv bogova, Hymir će upravljati zastrašujućim brodom Naglfarom, koji je u potpunosti napravljen od noktiju mrtvaca. Naglfar će osloboditi poplava koja će prethoditi Ragnaroku nakon čega će se na brod ukrcati divovi sa Hymirom na čelu i zaploviti prema bojnom polju Vigrond. HYMIR- Div s kojim je Thor jednom išao u ribolov, bacio ga je iz čamca.
Skadi, Skade
Mrazna divkinja, utjelovljenje zime. Kada su bogovi ubili njenog oca Thiassija zbog krađe zlatnih jabuka od Idun, Skadi je htjela osvetiti svog oca pa se je naoružala i otišla bogovima zahtijevajući supruga i trbuh pun smijeha za kompenzaciju. Bogovi su smatrali da bi bilo mudro dopustiti joj da odabere muža među njima. Mogla je izabrati muža po volji ali gledajući mu samo noge. Izabrala je starijeg boga Niorda, a zapravo je htjela mladog i privlačnog Baldera. Trbuh pun smijeha nabavio je Loki. Brak između Njorda i Skadi nije bio sretan. Ona je htjela živjeti u očevom domu u planinama (THRYMHEIM), a Njord je želio živjeti u svojoj palači na morskoj obali. Dogovorili su se da će prvih devet dana provesti u planinama, a drugih devet dana uz obalu. Ovaj dogovor nije ispao kako treba pa su živjeli odvojeno. Na kraju je Skadi ostavila Njorda zbog boga Ulla.
Surtr, Surt
Surtr (crn) je bio div koji je živio na krajnjem jugu i čiji je plamteći mač čuvao Muspelheim. U Ragnaroku, on je taj koji će zapaliti devet svijetova, svi bogovi, mrazni divovi, živi , mrtvi, patuljci, čudovišta i životinje će biti zapaljeni. Tada će zemlja potonuti u kozmičko more i drugi svijet će se izdići, cijeli zelen i svjež. To će biti rođenje novog, boljeg svijeta.
Thrym je bio mrazni div koji je stekao Thorov magični čekić. Bogovi su se uplašili jer je to bilo jedino oružje koje ih je moglo zaštiti od mraznih divova. Thrym je poručio bogovima da će vratiti čekić u zamjenu za Freyinu ruku. Loki je smislio plan na koji su bogovi pristali. On i Thor su krenuli u Thrymirov dvorac, Thor prerušen u Freyu, a Loki kako njena sluškinja. Zahvaljujući Lokijevom lukavstvu, Thor je došao do magičnog čekića i njime poubijao sve mrazne divove koji su mu stali na put.

Patuljci i čudovišta


Vikinški kozmos bio je prenapučen. Ljudi su živjeli u njemu ne samo uz svije odvojene božanske obitelji, nego i uz divove, vilenjake i patuljke. Iako su divovi u vikinškoj mitologiji definirani po svojoj ulozi kao neprijatelji bogova, odnosi između tih dvaju rasa bili su daleko od isključivo neprijateljskih. Zapravo, postojale su brojne priče o vezama između bogova i žena divova. Sam Thor rođen je u vezi Odina i Jord, dok su Frey i Freyja potomci veze boga Njorda iz obitelji Vanir i Skadi, žene diva. Divovi bi s vremena na vrijeme mogli pokazati i dobrotu, kao što su je pokazali prema mladom princu Agnaru, pravičnom nasljedniku kraljevstva kojemu je brat uzurpirao tron; otišavši u Jotunheim, Agnar je pronašao zaklon i ljubazno ponašanje koje nije pronašao među ljudima. Općenito, divovi su u mitovima prikazivani kao dosadni i spori - Loki bi ih redovito nadmudrio. Divovi su prije svega bili vrijedni strahopoštovanja zbog svoje ogromne veličine, jer su se uzdizali čak i iznad bogova - u jednoj smiješnoj epizodi Thor i Loki zamijenili su odbačenu rukavicu diva za kuću, provodeći cijelu noć u jednom od njezinih prstiju.

Divlji i neotesani, trolovi su živjeli u Jotunheimu, zajedno s divovima, često radeći kao njihovi sluge. Vilenjaci su, s druge strane, bili mnogo složenijeg porijekla. Imali su određeni obredni značaj, jer su im vlasnici kuća prinosili žrtve na početku zime, očigledno u sklopu obreda plodnosti. Njihove su karakteristike bile suprotstavljene do ekstrema; Vilenjaci svjetla smatrani su gotovo jednako lijepima kao bogovi, dok su Vilenjaci tame bili izobličeni i odvratni. Sjećanje na obje tradicije preživjelo je u folkloru kasnijih vremena, u obliku vila i goblina.

Duhovi šuma

Dok su šume bile rijetko dobro u nekim dijelovima vikinškog svijeta - preciznije rečeno na Islandu i Grenlandu, gdje su se naseljenici morali oslanjati na drvo koje je voda naplavila na obale - druga su područja, uključujući Dansku i središnju Švedsku, obilovala šumama. U tim područjima, stabla su vrlo brzo poprimila trajno značajnu auru za lokalnu populaciju. Već u 1. stoljeću rimski povjesničar Tacit pisao je o tome kako germanski narodi na sjeveru štuju svoje bogove u šumama, dok je tisuću godina kasnije kroničar Adam iz Bremena prenio, u svom opisu poganskog hrama u Uppsali, da su tijela ljudi i životinja žrtvovanih bogovima obješena u svetom gaju. Povezanost stabala i nadnaravne prisutnosti pokazala se duboko ukorijenjenom - još u srednjem vijeku, jedan norveški zakon usmjeren uklanjanju ostataka poganskih vjerovanja zabranjivao je ljudima vjerovati da su šume naseljene duhovima.

Vili


Vili ili Lodur (staronordijski Vili i Lóðurr) je bog u nordijskoj mitologiji. Braća su mu vrhovni bog Odin te Ve ili Henir. Njegovo ime znači »Volja«.

Sin je Bora, unuk Burija kojeg je na početku iz leda oslobodila krava Audhumla. Majka mu je Bestla, kći diva Boltorna.

Trojica su braće zaslužna za stvaranje svijeta i ljudi. Ubili su zloga mraznoga diva Ymira i od njegova tijela načinili zemlju, od njegove krvi sve vode, od kosti planine; šljunak i kamenje od zubi i čeljusti. Od glave su napravili nebo, od mozga oblake.


Braća su potom stvorila i prve ljude. Zbilo se to za vrijeme jedne šetnje obalom kada su ugledali dva naplavljena debla. Odin im podari život, Vili oblik, pokretljivost i krv, a Ve razum, govor i osjetila. Bili su to Ask (Jasen) i Embla (Brijest).

Vili je, zajedno sa svojim bratom Veom, predak porodice bogova Vana, bogova zdravlja i plodnosti. Odin je predak skupini Asa, bogova rata. Poslije su dvije skupine zaratile, no kako niti jedna nije mogla pobijediti, svi su odlučili da prestanu sa sukobima.

Poznata je i priča prema kojoj su braća Vili i Ve živjeli u poligamnoj vezi s božicom Frigg, suprugom Odinovom za vrijeme njegova dužeg izbivanja.


Karakteriziran je kao promišljen, ali i ponosan i temperamentan.

Ve


Ve ili Henir (staronordijski Vé i Hœnir) bog je u nordijskoj mitologiji. Brat je vrhovnoga boga Odina i boga Vilija, koji se još zove i Lodur. Njegovo ime znači »svetište«.

Roditelji su mu Bor i Bestla.

(Grímnismál, 40−41) (Grímnismál, 40−41)
Ór Ymis holdi Iz Ymirova mesa
var iörð of sköput, stvorena je zemlja,
en ór sveita siár, od krvi mora,
biörg ór beinum, brda od kostiju,
baðmr ór hári, drveće od kose,
en ór hausi himinn. od lubanje nebo.
En ór hans brám A od obrva učiniše
gerðu blíð regin blaženi bogovi
Miðgarð manna sonum, Midgard za sinove ljudi,
en ór hans heila a od Ymirova mozga
vóro þau hin harðmóðgu surovi su stvoreni
ský öll of sköput. oblaci svi.
(prevela Dora Maček)

Sudjelovao je u stvaranju svijeta. Trojica braće su ubili mraznoga diva Ymira i od njegova tijela stvorili svijet: od mesa zemlju, od krvi rijeke, jezera i mora, od kostiju planine, od zubi šljunak i kamenje. Od glave načiniše nebo i postave ga ponad zemlje, a od Ymirova mozga napraviše oblake.


Nakon stvaranja svijeta stvorili su i ljude. Za vrijeme jedne šetnje obalom spazili su dvije naplavine drveta. Odin im udahne život, Vili oblik, pokretljivost i krv, a Ve razum, govor i osjetila. Bili su to Ask (Jasen) i Embla (Brijest).


Ve je, kao i Vili predak bogova iz skupine Vana, bogova zdravlja i plodnosti, dok je Odin predak Asa, bogova rata.


Čuje se i priča po kojoj su braća Ve i Vili prisvojili Odinovu suprugu Frigg i svu njegovu imovinu dok je on izbivao u svijetu ljudi. Po njegovu su mu povratku sve vratili.


Slovi kao miran i tih, te odgovoran bog.

Frigg


Odinova je supruga, majka je Baldra, Hodra i Hermoda. Čini se da potječe iz skupine Vana, a ženom Odinovom postala je nakon sporazuma između Asa i Vana da se više neće međusobno boriti. Roditelji bi joj mogli biti bog Fjorgyn i Nott (Noć); polusestra je boga Njorda po majci. Smatrana je vrhovnom božicom Asa.

Božica Saga s kojom Odin pije iz zlatnih šalica u njezinoj palači, mogla bi biti upravo Frigg,što znači da joj je Saga drugo ime.

Smatra se božicom braka, majčinstva, plodnosti. Mogla je vidjeti budućnost, ali je nije mogla izmijeniti, niti je običavala govoriti o onome što bi vidjela.

Jedino je ona smjela sjesti na Odinovo prijestolje Hildskjalf s kojega se vidio cijeli svijet. Iako su u braku, Frigg ne živi zajedno s Odinom, nego ima vlastitu palaču, Fensalir ili »Močvarne dvorane«.

Njezine su pratilje:

* božica Fulla koja nosi Frigginu kutiju i brine se o njezinim cipelama; usto zna i sve njezine tajne;
* božica Hlin što znači Čuvarica; ona čuva ljude koje Frigg želi spasiti od neke nedaće;
* božica Gna koja za Frigg obavlja poslove na drugome svijetu


Sačuvano je nekoliko priča u kojima sudjeluje i Frigg. Prema jednoj je živjela s Odinovom braćom Vilijem i Vejom u poliandričnoj vezi za vrijeme dugoga Odinova izbivanja, kada su mislili da se on više neće vratiti. Po povratku su mu braća predala vlast, a Frigg mu se vratila kao zakonita supruga.

No možda je najpoznatija ona o smrti njezinoga sina Baldra kojega ona svom majčinskom upornošću pokušava spasiti iako zna da se proročanstvo ne može izmijeniti; prvo traži od svake žive i nežive stvari da se zakune da ga neće ozlijediti, a kada on ipak pogine, šalje glasnika ka samoj božici Hel da ga otkupi i, pokušava nagovoriti cijeli svijet, i sve stvari na njemu ponaosob da žale za njim kako bi ga Hel vratila. Zamalo joj uspije, ali jedna divica, čini se prerušen Loki odbija tugovati i Baldr ostaje mrtav.

U nordijskoj mitologiji djevica Fulla ili Fylla je Friggin glasnik. Njoj bi se molilo za zagovor kod Frigge. Prikazivana je kao mlada žena sa dugom, gustom kosom koju su joj vezivali u hramu zlatnom vrpcom. Dobila je prsten od Nanne iz Hela.

Hlin je boginja utjehe, brani ljude od Frigginih čudnih želja, od nasilja, i izbjeglištva.

Gna je božanstvo vjetra, glasnik nebesa i nebeske kraljice Frigge, poslana od Frigge na razne dijelove svijeta da izvršava njezine poslove, ona jaši na konju Hofvarpnir

Freya


Freya nije bila samo božica ljubavi, nego i rođenja, smrti i plodnosti - cijelog ciklusa ljudskog života. Kaopripadnica roda Vanir, došla je u Asgard sa svojim ocem Njordom o bratom blizancem Freyom kao dio nagodbe koja je uslijedila nakon rata s Aesirom. Povezivana je s luksuzom i ljubavlju prema lijepim stvarima, a poznato je da nije uvijek bila sramežljiva kada je odabirala način kako ih dobiti - primjerice, pristala je spavati s četvoricom patuljaka kako bi dobila ogrlicu Brisingamen, neprocjenjive vrijednosti. No, bila je i hrabra - jedino je ona bila spremna servirati medovinu pijanom divu Hrungniru kada je on zaprijetio da će uništiti Asgard - a njezine se ljutnje trebalo plašiti.

Kao utjelovljenje seksualne želje, bila je štovana zbog svoje lascivne, strastvene prirode. Loki ju je optužio da je spavala sa svim bogovima, uključujući i vlastitog brata, a žena div Hyndla optužila ju je da ganja muškarce poput koze koja se tjera. Zauzvrat, ona je pobuđivala žudnju u bićima svih vrsta - u jednoj priči div Thrym ukrao je Thorov čekić, Mjollnir, planirajući ga zamijeniti za Freyu. Drugi mit pričao je kako je div koji je izgradio utvrde Asgarda kao plaću tražio sunce, mjesec i Freyu - trojstvo za koje se smatralo da predstavlja sve snage svjetlosti, života i rasta.

Freya je bila popularna božica, a njezin je kult bio raširen posvuda. Ponekada su je promatrali kao simbol strasti, ali i suosjećanja - poput lika Bogorodice, ali i Venere. Nazivana i ''Božica prelijepa u suzama'', pričalo se da plače suzama od zlata zbog mušićavosti njezina supruga lutalice Odura, slabije poznatog lika iz nordijskog panteona, za kojeg se ponekad smatralo da je sam Odin, skriven pod drugim imenom. Kao zaštitnicu razmnožavanja, zazivali su je ne samo ljubavnici željni pojačati svoju vezu, nego i žene pri porodu te pri obredima imenovanja novorođenčadi.

No, postojala je i grublja strana Freyine prirode. Ponekada je lovila na bojnim poljima, dijeleći pola ubijenih s Odinom i dočekujući ratnike koje je sama odabrala u svojim dvorima Folkvanger. Također, isto kao i Odin, bavila se magijom - moćnim činima zvanim seid. ''Najrenomiranija od svih božica'', kako stoji u Proznoj eddi, bila je figura moći, ali i ljepote, strastvene prirode i ekstremno uporna kada je trebalo istjerati svoju volju.

Frey


Bog je plodnosti, mira i zadovoljstva među smrtnicima. Freyr je jedna od najvažnijih karika u Germanskoj mitologiji. Zove se još i Yngvi. Iz božanske je skupine Vana. Sin je boga Njorda, brat božice Freyje. S divicom Gerd ima sina Fjolnera.

Jedan je od Vanir, sin Njorda i brat Freye. Nakon što je u Ragnaröku ostao bez oružja, ubio ga je div vatre Surtr

Posjedovao je tri dragocjenosti. Prva je čarobni mač koji se sam borio protiv neprijatelja, ali ga je dao svome slugi Skirniru da mu isprosi lijepu Gerd, kćer divova Gymira i Aurbode. Neki vjeruju da je to bila zavjera divova: da se Frey zaljubi u najljepšu ženu, Gerd, a oni tako od njega uzmu mač koji će oslabiti bogove pri Ragnaroku.

Preostale su mu još dvije dragocjenosti. Jedna je zlatni vepar Gullinborsti ili Slidrugtanni koji vozi njegova kola i osvjetljava put svojom sjajnom grivom. Njega su načinili patuljci Eitri i Brokk.

Posljednja je dragocjenost brod Skidbladnir, najveći i najbolji brod, na koji su mogli stati svi bogovi, a u jedra bi mu uvijek puhao povoljan vjetar, a mogao je ploviti i po zemlji. Kada ne bi plovio, smotao bi ga poput maramice i stavio u džep. Skidblandir su napravili Ivaldijevi sinovi, također patuljci.

Freyev se konj zove Blodughofi, stan Alfheim. Ima i troje slugu: Skirnira, Byggvira i Beylu.

U Ragnaroku će ga poraziti Surt, vatreni div, koji će svojim mačem spržiti cijelu zemlju i tad će vjerojatno požaliti što je onako nesmotreno poklonio svoj čarobni mač.

Snorri Sturluson smatra da je Frey, to jest Yngvi, izravni predak Ynglinga, švedskih drevnih vladara.

Kao bog plodnosti, rukovodio je kišom i suncem i tako bio odgovoran za ljetinu. Bio je jedan od štovanijih, ako ne i najštovaniji bog u srednjovjekovnom nordijskom svijetu. Iako je uglavnom nemoguće sa sigurnošću reći koji je bog predstavljen pojedinim kipićima što su pronađeni arheološkim iskapanjima, proučavatelji se slažu da je bog s uzdignutim falosom upravo Frey, bog plodnosti.

Njord


Zaštitnik je mora, plovidbe, mornara i oluja u nordijskoj mitologiji. Njegov otac je Yngvi, a supruga mu je Skadi, a kažu i da je Friggin polubrat. Sa asvojom neimenovanom sestrom ima božicu Freyju i boga Freya.

Kada je došao Asima, oženio se kćerkom diva Tjazija koja se zvala Skadi no nisu živjeli zajedno jer on nije volio brda, a ona nije voljela more.

Njordova imena: Njörðr, Njord, Njordr, Niord, Niordr, Njörd i Njördr.

Hodr


Majka mu je božica Frigg. Nenamjerno je usmrtio svoga brata Baldra, najljepšeg i najdražeg među bogovima.

Sve su stvari, i žive i nežive, obećale Frigg da neće naškoditi Baldru. Nije to učinila jedino imela jer ju je Frigg smatrala suviše mladom i bezopasnom da bi od nje tražila zakletvu. Tako su bogovi običavali provoditi vrijeme gađajući Baldra što ih je silno zabavljalo budući da je ovaj bio neranjiv. Hodr nije sudjelovao u takvim igrama jer je bio slijep. Priđe mu jednoga dana Loki i ponudi mu se da mu pomogne da i on pogodi brata. Dadne mu u ruke strjelicu od imele (za koju je saznao da se nije zaklela) i pomogne mu da je odapne u pravome smjeru. Baldr, pogođen, odmah umre.