Verovanja

Jedna od najvećih magija prirode jeste nestajanje Sunca. To je ono kada usred dana Sunce izgubi svoju svetlost, pa nastane noć tako da se i zvezde mogu videti. Misterija nestanka Sunca je rašavana više hiljada godina, a danas se u glavnim crtama uči već u osnovnoj skoli. Radi se dakle o pomračenju Sunca.

Stari Kinezi su verovali da do pomračenja dolazi otuda što neki zmaj proguta Sunce. Kod Egipćana to je zmijurina Apop koja napada Sunce, a kod Indusa demon Rahuj. U Peruu opet jaguar proždire Sunce. A kod nas?


Kod nas

Što se nas tiče čitava stvar oko pomračenja nije baš tako jednostavna, jer u našoj tradiciji postoje razne nemani koje kidišu na Sunce (a i na Mesec): vukodlak, hale, veštice, zmijurine, đavoli. Naročito su opasne hale. Hale imaju po dve glave i po šest pristiju na rukama i nogama, a mogu da se pretvore u razne životinje i ljude.

Neki su, međutim, smatrali da do pomračenja Sunca dolazi otuda što ga leđima zaklone sveti Ilija i đavo dok se biju jadan s drugim. A postojalo je i mišljenje da do pomračenja dolazi zato što se Sunce i Mesec potuku, pa kad Mesec nadjaca Sunce se ne vidi.

Bilo kako bilo, u većini slučajeva neka neman hoće da pojede Sunce. Otuda se u našem narodu i kaže za pomračenje da se to Sunce jede odn. reč izjesti se ima značenje pomračiti se.

Ako posmatrate pomračenje Sunca mežete biti sigurni da ma kako neprezali oči, nećete opaziti ni veštice, ni ale, niti druge nemani, a ni svece. Jednostavno, ni jedno od tih stvorenja se na vidi, pa makar pomračenje posmatrali Hablom.

Postoje posebni metodi pomoću kojih se, ako je verovati babama i vračarama, sve to, pa i više, ipak da videti.

Trik je u tome da se ne posmatra direktno sam događaj, već njegov odraz u vodi. Neposredno posmatranje pomračenja je i štetno i to ne samo kad se radi o pomračenju Sunca već i kad je u pitanju pomračenje Meseca, jer, tvrdi se, i to čoveku donosi zlo.

Uzme se dakle jedna posuda, nalije vodom, a zatim se u vodi uhvati odraz Sunca i pomračenje se posmatra kao u ogledalu. Što se tiče posude preporučuje se da to bude ćasa.

Navodno, tako je radila neka baba u okolini Loznice i postigla sjajane rezultate. Ponegde se zahteva da ćasa bude gleđosana, ali opet u nekim drugim krajevima umesto ćase koristila se tepsija. Rezultati su, kažu, bolji ako se radi o tepsiji koju je nekome o svadbi doneo na poklon kum udovac. Sa takvom tepsijom su obično radile vračare. Neki su tražili da i voda u kojoj se hvata odraz bude naročito, ali se na tome ipak ne insistira suviše.

Nekada je posmatranje pomračenja putem hvatanja odraza Sunca i Meseca u vodi bilo široko rasprostranjeno u narodu. Čak je i sama reč "hvatanje" ili "uhvatiti" postalo sinonim za pomračenje Sunca, odnosno Meseca. Danas sve to tone polako u zaborav i pomračenja se posmatraju kroz zatamnjena stakla, specijalnim teleskopima i drugim instrumentima. I sigurno je baš to glavni razlog što niko vise nije u stanju da vidi sva ona čudesa koja su videli naši stari kada su se Sunce i Mesec "hvatali".

Odbrana

Prilikom svakog pomračenja Sunce dolazi u veliku opasnost i stoga su naši ljudi preduzimali određene mere odbrane Sunca. Pucali su iz pušaka prema Suncu ili su pak pravili veliku larmu udarajući u zvona i u druge predmete, a ako nista drugo vikali su i galamili. (Ovakav način odbrane Sunca je uvek bio efikasan.)

I kod drugih naroda su poznati isti ili slični postupci. Stari Egipćani su takođe dizali veliku larmu, a Kinezi su terali zmaja strelama.

Posledice

Jedna tako dramatična pojava kao što je pomračenje Sunca svakako nije bez posledica po svet. Tako pomračenje Sunca pretskazuje rat, bolest (pre svega kugu), glad i ustanak. Ponekad predskazuje i smrt vladara kao što je to bio slučaj sa knezom Mihailom koji je poginuo 29. maja 1868. a prethodila su mu pomračenja Sunca od 6. marta 1867. i 23. Februara 1868. Inače, pomračenje Sunca je zlo za Srbe, dok pomračenje Meseca znači zlo za Turke.

izvor:astrosvet.tripod.com

Danas znamo zašto zvezde "padaju", ali nekad davno dok je to još bila tajna za sve smrtnike, čovek je u toj pojavi video nešto simbolično, neku nebesku, ili božju poruku. Sve ima svoj uzrok i posledicu i činilo se sasvim besmisleno da se nešto tako upadljivo kao što je zvezda padalica najednom dogodi bez nekog naročitog razloga. U zvezdama padalicama traženi su skriveni znaci.


Tamo gde se verovalo da svaki čovek ima svoju zvezdu pojava meteora je bila znak smrti. Umire onaj čija zvezda pada. Ili se to njegova duša penje na nebo. U to veruju Srbi, ali i neki drugi narodi. Kod Srba se još verovalo da padalica znaci da je neko utekao iz zatočeništva, i da o tome ne treba pričati jer će inače begunac biti uhvaćen. Najpoznatije verovanje je da će se ispuniti želja zamišljena u trenutku kad nebom projuri zvezda. Medjutim, kod većine naroda zvezda padalica ipak pretskazuje neku nesreću, često smrt ili rat.

A postoje i druga verovanja. Po Vergiliju padalice najavljuju vetrove, a Seneka kaže da velik broj padalica znači dolazak bure.


Bolidi su takodje loše znamenje. Zato su se Zadrani 6. januara 1388. preplašili kad su videli bolid. Bila je noć, stoji u jednom zapisu, kad se sa neba odjednom spustio vatreni stub, a mnoge zvezde padahu. Neki mornari u strahu, pobegoše na suvo.

Bolid se video i u Dečanima 17. oktobra 1794. ".... oganj iznad crkve od istoka ka zapadu kao veliki snop idjaše".

Neki narodi, pa i Srbi, u bolidima vide zmajeve. Bolid ostavlja trag, varniči i tutnji, a tako narod zamišlja i zmaja koji ima rep, bljuje vatru i riče. Kad u nekoj narodnoj pesmi ili priči sretnete zmaja setite se ovog. Možda je to neki davni svedok samo opevao bolid.

U avgustu često vidimo kako preko noćnog neba preleću sjajni predmeti. Te nebeske predmete nazivamo zvezdama padalicama. Zvezde padalice su čvrsta nebeska tela koja padaju iz visina i usijaju se kad ulete u Zemljin vazdušni omotač.Padalice su, u stvari, meteori i meteoriti koji velikom brzinom uleću u Zemljinu atmosferu i tu se zagrevaju usled trenja u vazduhu. Onda postaju svetli i brzo izgore, tako da samo mali broj meteora padne na Zemlju. To su, u stvari, komadići planeta ili kometa koje su eksplodirale negde u svemiru. Meteoriti (aeroliti) su sićušni meteori i sastoje se od metala i stena. Svakoga dana priličan broj meteorita dopre do naše planete, najviše u mesecu avgustu. Srećom, oni su vrlo sitni!