(foto: omgfacts.com)

9. Voda smrti

Sredinom osamdesetih godina, dogodio se niz trovanja kroz automate za prodaju. Flašice koje su se nalazile u automatima su bile otrovane, a često su se nalazile na dnu, kao da ih je neko već kupio. Svako ko je krenuo po svoju flašicu vode, ipak se odlučio da uzme onu koja je već dole, besplatno. Dvanaestero ljudi je umrlo od otrovnih flaša.

10. Gita Angara

Gita Angara radila je u Novom Džerziju, kada je neko krenuo da je davi dok se nije onesvestila, a onda je njeno beživotno telo stavio u podzemni tenk sa vodom. Jedini izlaz odande je bio udaljen 2 metra, a pošto nije bila pri svesti, udavila se u izuzetno kratkom roku.

(foto: omgfacts.com)

Džek Trbosek


Džek Trbosek je serijski ubica koji je krajem 19. veka ubio 11 žena u Londonu. Svoje žrtve, koje su uglavnom bile prostitutke, ubijao je tako što im je prerezao grkljan, a ime je dobio po tome što im je tela unakazivao nožem. Iako je bila organizovana velika potera, Džek Trbosek nikad nije pronađen.

Bermudski trougao


Bermudski trougao je deo okeana koji se prostire između Majamija, Bermudskih ostrva i Portorika. Dosta pilota prijavilo je otkazivanje instrumentalne table prilikom preletanja trougla, a nebrojeno mnogo brodova se izgubilo u njegovim vodama. Iako je bilo raznih teorija, od mehura sa gasom do vanzemaljaca, niko nije otkrio šta se tačno krije iza ovog fenomena.

Kriptos


Ispred zgrade CIA u Lengliju, Virdžiniji, nalazi se ogromna kamena skulptura sa ugraviranim kodiranim širfama. Skulpturu je napravio Džim Sanborn da bi pokazao kako sve može da se reši i dekodira upotrebom šablona i indicija. Od četiri šifre koje se nalaze na skulpturi, prve tri su dekodirane ai ne i četvrta, koju ni najgenijalniji umovi iz CIA nisu uspeli da dešifruju.

Tamam Shud


Decembra 1948. godine pronađeno je telo nepoznatog muškarca na Somerton plaži u Adelejdu, Australiji. U jednom od njegovih džepova pronađen je komad papira na kojem je pisalo „Tamam Shud“. Na osnovu delova iz „Rubajata” Omara Hajama reči su prevedene kao „završeno“ ili „gotovo“. Iako su vlade širom sveta pokušale da otkriju identitet tog čoveka, on je ostao misterija do sada.

Pisma Zodijaka


Tokom 60ih i 70ih godina prošlog veka, u zalivu San Franciska postojao je ubica koji je dobio naziv Zodijak zbog zbunjujućih pisama koje je slao policiji i novinarima. Iako je jedno od četiri poslata pisma dešifovano, ostala tri su ostala nedekodirana, a on nikad nije uhvaćen.

Ubistvo Crne Dalije


Kada je ubijena, 22-godišnja Elizabet Šort je pokušavala da postane glumica. To je sve što se zna o njoj ali i o njenom ubistvu, jer nikad nije otkriveno ko je i zašto ubio. Njeno telo pronađeno je u Los Anđelesu 15. januara 1947. godine, presečeno na pola u struku. Istraga o njenom ubistvu je jedna od najpopularnijih policijskih istraga ikada.

Wow!


Kada je Džeri R. Ehman počeo da radi na SETI projektu u Perkins observatoriji na Univerzitetu Veslijan u Ohaju, nije očekivao da će uhvatiti radio frekvenciju koja je navodno stigla iz svemira. On je uspeo da snimi signal u trajanju od 72 sekunde koji je stigao iz sazveđa Strelca, koji nikada posle toga nije zabeležen. Do danas niko nije siguran odakle je zaista stigao signal. Ime je dobio po zapisu „Wow!“ koji je Džeri napisao na marginama pored zabeleženog signala.

DB Kuper


DB Kuper je nepoznati čovek koji je 24. novembra 1971. godine oteo Boing 727, zajedno sa 150.000 evra, nakon čega je iz aviona iskočio s padobranom i nikad nije pronađen. Nadimak „DB Kuper“ su mu dali novinari zato što je avionsku kartu kupio pod lažnim imenom Den Kuper. Iako FBI tvrdi da sigurno nije preživeo pad, istraga je još uvek otvorena, i to je jedini nerešeni slučaj u istoriji američke avijacije.

SS Ourang Medan


Šta se dogodilo sa holandskim teretnim brodom „SS Ourang Medan“ i njegovom posadom jedna je od najfascinantnijih i najčudnijih misterija moreplovstva ikada. Sve je počelo SOS porukom 1947. godine, u kojoj je rečeno da su kapetan i cela posada mrtvi. Šta je još čudnije, i sam telegrafista je umro tokom slanja poruke. Kada je do broda stigao brod „Silver Star“ potvrdili su tačnost poruke jer su svi na brodu bili mrtvi. Bilo je dosta nagađanja oko toga šta ih je ubilo, od duhova i otrovnih hemikalija do vanzemaljaca, ali nikada nije pronađen tačan uzrok ove tragedije.

Predstavljamo vam nekoliko problema na koje naučnici još nemaju odgovor

Iako je nauka poslednjih decenija napredovala velikom brzinom i razjasnila mnoge nepoznanice života, neke ostaju potpuna misterija.
Predstavljamo vam nekoliko problema na koje naučnici još nemaju odgovor:
Zašto se krave dok pasu uvek okreću severu ili jugu?
Naučnici su pregledali na hiljade fotografija krava koje pasu dobijenih putem Google Earth satelita i otkrili da ove životinje uvek stoje duž Zemljinih magnetnih polova okrenute severu ili jugu. Međutim, niko nema odgovor na pitanje zašto je to tako.
Iako je od ranije poznato da neke životinje imaju takozvani unutrašnji kompas, ovo je prvi put da je detektovan kod krupnijih sisara.
Foto Shutterstock
Zašto su se neki sisari vratili u vodu?
Kopneni oblici života evoluirali su iz vodenih i dobili udove pogodne za kretanje tlom. Međutim, zašto su neki od njih, poput dalekih predaka kitova i foka, odlučili da se vrate u more?
Jedno je sigurno: mnogo je teže da se kopnene životinje nastane u moru, nego obrnuto, budući da kretanje kroz vodu zahteva mnogo više energije. Upravo zato naučnike muči to pitanje.
Takođe, morski sisari razvili su efikasniji metod navigacije repom, što dovodi do pitanja zašto su uopšte i pokušavali da se nastane na kopnu?
Foto Beta/Ap

Alkaloidi u biljkama
Naučnici još ne znaju zašto biljke sadrže alkaloide. Inače, tih supstanci od kojih je najpoznatiji morfijum, ima oko 7.000 vrsta i mogu izazvati razne reakcije organizma nakon konzumacije.
U slučaju maka, koji sadrži morfijum, naučnici smatraju da služi za odvraćanje grabljivaca, ali kako taj analgetik može pomoći u zaštiti biljke, nikom nije jasno.

Zašto se cveće nalazi svuda?
Cvetnice formiraju klasu biljaka poznatih kao angiosperme koje se nalaze svuda. Ono što je interesantno je to da ih je nekada davno bilo daleko manje. Cvetnice su preuzele druge tipove biljaka u kratkom razdoblju pre oko 400 miliona godina, a danas čine 90 procenata svih biljnih vrsta na Zemlji.
Taj problem toliko je mučio Čarlsa Darvina da ga je nazvao “abominalnom misterijom”.
Foto Shutterstock
Zašto je biodiverzitet najveći u blizini ekvatora?
Kako se od hladnijih delova planete približavate ekvatoru, primetićete sve više biljnih i životinjskih vrsta. To je prvi uočio pruski istraživač Aleksandar fon Humbolt pre oko 200 godina, ali nije našao odgovor na to pitanje.
Naučnici ni danas nemaju jednoglasan zaključak o tome, iako je predloženo tridesetak hipoteza.
Paradoks fitoplanktona
Fitoplanktoni pripadaju klasi organizama koji naseljavaju mora i okeane i uključuju brojne podvrste. Ove biljke koje plove razvile su se u tako mnogo različitih oblika, da naučnicima nije jasno kako su uspele da prežive budući da su resursi vrlo ograničeni. Ipak, fitoplanktoni su i dalje tu.
Problem nije ograničen samo na njih, nego i na brojne druge organizme koji žive od ograničenih količina nutrijenata u morskoj vodi. Fenomen se naziva paradoksom obogaćenja, budući da se očekuje da u oblastima bogatijim nutijentima dolazi do većeg diverziteta.
Kako argentinski mravi održavaju koloniju širom kontinenata
Argentinski mravi izgledaju kao sasvim obični insekti. Međutim, oni su verovatno jedina vrsta izuzev ljudi koja je uspela da kolonizuje tri kontinenta. Sve tri super-kolonije ovih mrava u Evropi, Južnoj Americi i Aziji sastoje se od mrava koji imaju iste genetske osobine i u suštini su ista mravlja populcija.
Inače, oni odlično prepoznaju pripadnike svoje vrste, ali su agresivni prema drugim. Njihov genetski kod nije se menjao hiljadama godina, što je neobično, budući da organizmi van svoje postojbine obično brzo evoluiraju.
Foto Think stock
Misteriozni ljudski predak
Poreklo modernih ljudi detaljno je proučavano poslednjih godina, pa imamo mnogo novih saznanja o našim precima. Međutim, sve što smo naučili došlo je pod znak pitanja nakon što su otkriveni tragovi DNK sasvim drugačiji od onih s kojima su stručnjaci do sada imali dodira. DNK je pronađen u ostacima denisovana, hominida bliskih neandertalcima.
Iako se i o denisovanima zna relativno malo, barem imamo predstavu odakle su poticali i gde su se naseljavali. Međutim, o vrsti koja je s njima živela i ukrštala se pre 30.000 godina nemamo nikakvu predstavu.
Životinje koje žive bez kiseonika
Gotovo svim organizmima na Zemlji potreban je kiseonik u nekom obliku. Zato su se naučnici iznenadili kada su pronašli životinje u dubinama Sredozemnog mora kojima taj gas uopšte nije potreban.
Reč je o klasi sićušnih životinja za koje naučnici smatraju da su evoluirale tako da žive od soli. Ranije nije bila poznata ni jedna klasa višećelijskih stvorenja koja može da preživi bez kiseonika, pa ne znamo ništa o njihovoj evolucionoj prošlosti.
Foto Thinkstock
Seksualna reprodukcija
Osim nekih mikroba i biljaka gotovo sva živa bića na svetu razmnožavaju se seksualnim putem. To uzimamo zdravo za gotovo, pa i ne uviđamo kolika je to evoluciona anomalija.
Polovina od svake vrste – mužjaci – nisu u stanju da daju potomstvo, a koriste iste količine resursa u okruženju. Zašto je onda uloženo toliko truda u razvoj mehanizma, koji očigledno ima svoje nedostatke?
Mnogi prednost daju teoriji da seks smanjuje šansu za razvoj štetnih mutacija, ali to verovatno nije slučaj.
Kada su naučnici proučavali 700 gena različitih organizama, otkrili su čak 0,5 štetnih mutacija po generaciji. Dakle, ta vrsta argumenta nije dovoljna da opravda seksualnu reprodukciju. Seks je i dalje nešto što naučnici ne razumeju u potpunosti.
Foto Shutterstock

 
(B92)

Deset godina niko nije utvrdio poreklo ovih bizarnih zvukova sa neba
Metro.co.uk / M.A. | Foto: Printscreen YouTube

Ljudi iz svih krajeva sveta su tokom protekle decenije snimali i prijavljivali nadležnima neobične zvuke koji deluju kao da dopiru sa neba. Iako postoje različite pretpostavke, do danas niko nije sa sigurnošću objasnio o čemu je zapravo reč.

Na najnovijem video-snimku, zabeleženom prošlog meseca u Nemačkoj, vidi se dečak koji se "zaledio" od straha kada je nebom odjeknuo bizarni zvuk, nalik na trubu.



Kanađanka Kimberli Vuki više puta je snimila neobjašnjivi zvuk, a na Jutjubu je napisala: “Ovo je drugi put da sam lično čula te čudne zvuke ovde u Terasu, u Kanadi. Prvi put sam ga čula 19. juna 2013. između 9h i 9.30h, ali tada nije ni približno bio toliko jak."


“Dvadeset devetog avgusta 2013. ujutro, oko 7.30h, probudili su me ti zvuci. Skočila sam iz kreveta pošto sam shvatila da sam slične zvuke i ranije čula, dodala je ona.



Kako je preneo britanski list “Metro”, NASA pretpostavlja da je u pitanju Zemljina “buka u pozadini”.



Iako zvuci podsećaju na muziku iz naučno-fantastičnog filma, nije reč o naučnoj fantastici.

“Prirodni zvučni talasi koje emituje Zemlja stvarni su i sve vreme su oko nas, iako ih uglavnom nismo svesni”, navodi NASA.




blic.rs

10 najjezivijih stranica na Vikipediji

therichest.com - V. T. | Foto: Wikimedia; Youtube

Vikipedija je mesto na kom se može naći bezbroj informacija. Ali dok su neke stranice veoma korisne i informativne, druge mogu da vam slede krv u venama. Neke su posvećene strašnim stvorenjima čije postojanje nije potvrđeno, dok se na drugima nalaze informacije o neobjašnjenim događajima i fenomenima. Ovo su neke od najjezivijih stranica na Vikipediji.



1) Džojs Vinsent

Ovo je jedna od najjezivijih i najtužnijih stranica na Vikipediji. Džojs Vinsent je 2006. godine nađena mrtva u svom stanu. Ono što je u ovoj priči jezivo je to što je ona bila mrtva tri godine pre nego što ju je neko našao. Televizor je i dalje bio uključen, a pošto je bila na socijalnoj pomoći i kako je platila unapred većinu svoje stanarine, struja joj je i dalje bila uključena. Od nje je ostao samo kostur, a pored nje nađeni su pokloni za Božić, koje je umotala, ali nije poslala.

2) Čudovište iz Flatvuda

Čudovište iz Flatvuda je viđeno 12. septembra 1952. godine u okrugu Brakston u Zapadnoj Virdžiniji. Videla su ga tri dečaka, koja su prethodno videla i neidentifikovani leteći objekat koji se srušio u šumi. Kada su pronašli oluplinu, naišli su na biće visoko dva metra. Prema njihovim rečima, oči su mu sijale, bilo je obavijeno izmaglicom i šištalo je. Nakon otkrića, dečaci su dobili grčeve, povraćali su, a nos i grlo su im otekli. Dečaci su za svoje stanje okrivili izmaglicu koja je bila oko čudovišta iz Flatvuda.

3) Vendigo

Stranica na kojoj je tekst o vendigu sigurno će mnoge koji naiđu na nju sprečiti da idu na kampovanje u šumu. Priča se da je vendigo stvorenje koje je prvo bilo čovek, ali se pretvorilo u čudovište nakon kanibalističkih navika. Brojna američka domorodačka plemena imala su legende u vezi sa vendigom, a informacije o tome mogu se naći na stranici na Vikipediji. Na ovoj stranici piše se i o medicinskom stanju koje se naziva "Vendigo psihoza" - ovim nazivom se označavaju kanibalistički nastrojena dela i želja da se jede ljudsko meso bez obzira na to što je druga hrana dostupna.

4) Džun i Dženifer Gibons

Džun i Dženifer Gibons su identične bliznakinje iz Velsa. Njih dve su bile nerazdvojne i komunicirale su samo jedna sa drugom jezikom koji niko drugi nije mogao da razume, dok se drugima nisu obraćale. One su u jednom trenutku odlučile da jedna od njih umre kako bi druga mogla da živi normalnim životom. Dženifer je svojevoljno pristala da se žrtvuje i u 30. godini je umrla pod čudnim oklonostima, od zapaljenja srca. Ispitivanjima je utvrđeno da nijedan lek niti medicinsko stanje nisu izazvali to. Džun je posle nekog vremena oslobođena optužbi i tada je izjavila da se oseća oslobođeno i zahvalno zbog žrtve svoje sestre, zbog koje sad može da živi normalnim životom.

5) Posmrtne fotografije

Ova stranica savršeno dobro opisuje našu fascinaciju smrću. U 19. veku u viktorijanska vremena postojao je običaj da se ljudi fotografišu neposredno nakon smrti. Ali ne radi se o fotografijama na samrtničkoj postelji - tela su prana i mrtvi su oblačeni da bi na kraju pozirali za fotografije. Čak bi i živi rođaci pozirali sa njima. U mnogo slučajeva ovo su bile jedine fotografije nekih osoba s obzirom na to da je tada izrada fotografija bila skupa. Ova stranica je jeziva jer sadrži fotografije mrtvih od kojih će vam se stomak okrenuti.



6) Čovek-moljac

Od novembra 1966. do decembra 1967. mali grad Pojnt Plezant u Zapadnoj Virdžiniji bio je opčinjen čovekolikom bićem koje su ljudi uočavali u blizini. Ono je imalo velika krila i bilo je potpuno crno, dok su mu samo oči bili crvene. Zbog toga što se ovo dešavalo u malom gradu, ljudi su izbegavali da odu u policiju da ne bi narušili svoju reputaciju. Ovo biće ljudi su prestali da viđaju kada se Srebrni most srušio i ubio 46 ljudi.

7) Lista ljudi koji su misteriozno nestali

Na prvi pogled, ovde nema ničeg jezivog, ali kada detaljno iščitate stranicu, sigurno vam neće biti prijatno. Na listi se nalaze ljudi koji su nastali od prvog veka, pa do najskorijih slučajeva. Za neke se priča da su nestali u vojsci, dok se za druge sumnja da su ih oteli vanzemaljci. Cela kolonija u Severnoj Karolini nestala je 1580. godine i poznata je kao "Izgubljena kolonija".

Deca crnih očiju

Fenomen dece crnih očiju trajao je od sredine do kasnih devedestih godina, kada je nekoliko ljudi postavilo svoje priče na internet. Deca crnih očiju su, prema ovim pričama, deca koja imaju potpuno crne oči i koja se čudno ponašaju - najčešće su neobično mirni. Oni noću kucaju na varata i insistiraju da uđu u kuću, najčešće pitajući da se posluže kupatilom ili telefonom. Osobe koje tvrde da su se susrele sa ovom decom osećale su se kao da im prete i imali su potrebu da pobegnu ili da se bore sa tom decom.

9) Porođaj u kovčegu

Vikipedija porođaj u mrtvačkom kovčegu opisuje kao fenomen do koga dolazi kada gasovi unutar mrtve trudne žene dovedu do toga da ona iz tela izbaci pod pritiskom fetus. Danas se ovo događa retko zahvaljujući modernoj tehnologiji.

10) Osoba senka

Ako ste ikada videli tamnu figuru krajičkom oka ili senku u obliku čoveka u blizini svog kreveta noću, onda ste čuli za ljude senke. Stranica na Vikipediji nudi veliki broj informacija o njima, ujedno sa teorijama šta bi mogao da bdue uzrok ovog fenomena. Umesto da se ovaj fenomen proglasi mitom, ovde se još više ohrabruju teorije o duhovima, demonima, vanzemaljcima i ljudima iz paralelnih univerzuma.

Pogledajte prilog o ovim stranicama:

Na planini Divčibare, na putu ka Crnom vrhu, raste neobično stablo bora za koje se veruje da ima magijske moći. Mnogi tvrde da im je upravo ono pomoglo da pronađu pravog partnera i uplove u bračnu luku
U magične moći misterioznog “drveta ljubavi” na Divčibarama veruju i mladi i stari, a mnogo se legendi isplelo oko ovog čudotvornog mesta.
Kažu, kada bi mogao da govori, ovaj prelepi bor ispripovedao bi priča za pet ljubavnih romana o onima koji su pronašli sreću ispod njegove krošnje. Od davnina su ljudi dolazili do ovog drveta verujući da je sveto. Njegov čudan oblik koji podseća na dva zagrljena stabla, kao da potvrđuje da je ljubav najveća sila na svetu.
Meštani kažu da će svima koji pohode magični bor uskoro na emotivnom planu “procvetati ruže”. Tu priču potvrđuju i brojni posetioci koji tvrde da im se posle posete ovom mestu dogodilo čudo i da je ljubav konačno pokucala na njihova vrata. Pored toga, mnogi veruju da molitve izrečene pokraj ovog drveta vraćaju harmoniju u porodicu i mire zavađene ljude.

Radiostanica Buzzer emituje jedan isti signal i poruku više od 45 godina, tačnije od 1970. godine. Poruka UVB 76 izgovorena je na karakterističnom ruskom akcentu, a posle nje sledi serija kodova sastavljena od reči i brojeva. Šta oni znače - niko ne zna.
Nakon što poruka bude izgovorena, karakteristično zujanje radiofrekvencije vraća se i traje nekoliko meseci, pišu britanski mediji.

Mnogi pretpostavljaju da je reč o tajnoj poruci ruske vojske, ali bez obzira na to, Buzzer je podstakao nastanak brojnih teorija zavere.

Zvuk se emitira na frekvenciji od 4625 kHz.

Sajt "Numbers station" tvrdi da ovaj radio signal predstavlja projekat ruske vojske, zapravo šifrovani vid komunikacije.Rajan Šaum, čovek koji vodi pomenuti sajt, postao je fasciniran misterioznom radio stanicom. Ipak, kaže da nije pokušao da razbije šifru. "Ovaj tajni kod ne može da razbije niko sem osoba kome je namenjen", rekao jemladi student informatike. Jedino što je poznato je da sve poruke dolaze u istom formatu, ali njihovo dešifrovanje predstavlja nemoguću misiju.
Ruski student Egor Esvejev (20), istraživao je prethodnu lokaciju sa koje je navodno dolazio signal "Zujalice".

"Kao i sva napuštena mesta, poprilično je jezivo. Ljudi su vrlo čudni. Sećam se čoveka na biciklu, koji je dolazio iz pravca šume. Sa sobom nije nosio ništa, a išao je u pravcu polja koja su se prostirala do beskonačnosti. Ništa mi nije bilo jasno, odakle dolazi, kuda ide", izjavio je Esvejev.

On navodi da su u Povarovu pronašli gomilu vojne dokumentacije, te da smatra da je misteriozna stanica korišćena za neku vrstu interne komunikacije ruskih špijuna i vojske. Ipak, i ova, kao i sve druge teorije, baziraju se na pukom nagađanju. On navodi da su u Povarovu pronašli gomilu vojne dokumentacije, te da smatra da je misteriozna stanica korišćena za neku vrstu interne komunikacije ruskih špijuna i vojske.

Ipak, i ova, kao i sve druge teorije, baziraju se na pukom nagađanju.


izvor: Novosti

Misterije sveta koje čekaju da budu otkrivene

Kada bi sve misterije sveta, skupili na jednom mestu, shvatili bismo da ih ima zaista mnogo. Za neke od njih godinama su tražena logična objašnjenja međutim, i dan danas neke od njih nisu otkrivene. Nauka, tehnologija, istorija pa i sam život puni su neobjašnjivih pojava za koje nemamo odgovore. Da li je sve oko nas ustvari jedna velika misterija? Mi ćemo vam predstaviti neke od njhi, pa procenite sami.

 

6 MISTERIJA SMRTI

Sam proces umiranja prate neki ponavljajući, pa i paranormalni fenomeni

Smrt je nešto što čeka sve, a iako je deo svakodnevice postoji mnogo toga o njoj što nam je neobjašnjivo i ne tiče se samo pitanja zagrobnog života.

Sam proces umiranja prate neki ponavljajući, pa i paranormalni fenomeni.

1. Nema bega od smrti

Po brojnim religijama, ali i narodnim verovanjima, čas smrti nam je zapisan u trenutku rođenja, a tome se ne može pobeći ni uz kakav trud. Npr, istražitelji paranormalnog veruju da ako pojedinac izbegne smrt, ona će nastupiti i pod bizarnim uslovima. Kao dokaz se navode dokumentirani slučajevi spontanog samozapaljenja ljudi u kojima je smrt nastupila zapaljenjem tela i izgaranjem bez očiglednog spoljnjeg uzroka. Kao da spontano zapaljenje nije dovoljno bizarno samo po sebi, ono se dogodilo nakon što su oni izbegli smrt pravovremenim odlaskom u bolnicu, spasavanjem ispred jurećeg automobila i slično. Telo se najčešće pretvori u pepeo, s time da ništa drugo od stvari koje ga okružuju ne izgori.

Na primer, Henri Tomas je ujutru izbegao građevinsku nesreću, a umro u fotelji ispred svog TV-a tako da mu je izgorelo celo telo osim lobanje i stopala u papučama, a sve ostale stvari u kući su bile netaknute vatrom.

2. Sudbina zapisana u srcu

Darivanje organa je human čin koji spasava brojne živote, ali i on se u nekim slučajevima povezao s paranormalnim. Tako se 1995. Amerikanac Teri Kotl upucao u glavu pištoljem nakon niza depresivnih epizoda i lošeg raspoloženja. Kako je bio davalac organa, njegovo srce je brzinski izvađeno i presađeno u 57-godišnjeg muškarca, Soija Grejama.

On se nekoliko godina nakon transplantacije susreo s Terijevom udovicom da joj zahvali pa su počeli intenzivnije da se druže, a Teri je rekao da se zaljubio na prvi pogled. Venčali su se 2004., a nakon četiri godine braka njihov je odnos počeo da liči na brak Terijeve udovice i pokojnika, a Soni je postao depresivan. Oduzeo je sam sebi život - takođe pucnjem u glavu.

3. Predosećaju je životinje

Životinjski mozak, a još više njihovo šesto čulo, velika su nepoznanica za ljude. Najčešće se kao vidoviti navode psi i mačke, ali istražitelji paranormalnog objašnjavaju da su oni ljudima najbliži, pa samim time ne uočavamo ponašanje drugih životinja. Poznati je slučaj staračkog doma u američkom Providensu i mačku Oskaru koji je nebrojeno puta tačno predvidio smrt štićenika.

Mačak je, koji po svojoj prirodi nije bio naročito druželjubiv, dolazio je do ljudi koji bi uskoro umrli i mazio se uz njih. U manje od četiri sata nakon toga, štićenik bi napustio ovaj svet. U nekim slučajevima u kojima su ljudi bili u komi, a doktori su ih već otpisali - Oskar nije prilazio. Naknadno, ti bi se štićenici "izvukli" i čudesno oporavili.



4. Smrt bližnjih se može osetiti

Velik je broj slučajeva ljudi koji tvrde da su fizički osetili kako je njima neko blizak napustio - ili će napustiti ovaj svet. Upravo to se dogodilo Britanki Eni Kep, koja je sedela za radnim stolom dok ju je presekla intenzivna bol u prsima praćena kašljem i osećajem da ne može udahnuti. U tom je trenutku intenzivno osetila kako treba nazvati bolnicu u koju je zbog manjih naučnih problema smeštena njena majka.
Još uvek hvatajući dah, okrenula je broj i spojili su je sa sobom njene majke, a sestra joj se javila na telefon. Rekla joj je kako njena majka već pola sata ima problema s disanjem, a upravo su hteli da je nazovu kako bi joj javili da joj majka umire. Prislonili su joj telefon na uho, Eni joj je rekla da je voli, a nesretnica je upravo tada poslednji put udahnula i preminula. Eni je uverena kako je osetila majčino umiranje kako bi se mogla s njom oprostiti i još jednom joj reći kako je voli.

5. "Živne" se dan-dva pre smrti

Proces umiranja retko je brz - obično se telo nekoliko dana priprema na smrt, posebno ako je reč o dugim i teškim bolestima. Crne i ljubičaste mrlje, sušenje usta, zatvor ili proliv i gubitak apetita fizički su simptomi pre smrti, ali stručnjaci su uočili jednu neobičnu anomaliju kod velikog broja hroničnih bolesnika. Uprkos teškom stanju oni često dan do dva pre smrti naizgled "živnu" - um im postaje izoštreniji, bol se smanjuje, a članovi porodice obično pomisle kako je reč o poboljšanju stanja. Ipak, to je samo privid, a naučnici još uvek nemaju objašnjenje ovog fenomena. Neke od teorija su kako je to tzv. blagoslov viših sila koji služi za opraštanje od najmilijih.

6. Smrt je zarazna

Još jedan zanimljiv fenomen je svakako onaj umiranja u bolnicama. Naime, bolnice vode statističke podatke o broju smrti - a oni pokazuju kako pacijenti češće umiru vikendom i praznicima. Ali, postoji još jedan zanimljiv podatak - retke su pojedinačne smrti na odeljenjima. Tako se dani dele na one u kojima ima nekoliko smrtnih slučajeva, kao i oni u kojima niko nije umro.

kurir.rs

Misterija: Otkud srpski grb uklesan na ćirilici na zidu katedrale u Nemačkoj?!

Da li su Nemci nastali od Srba ili su ova dva naroda bratska, prosudite sami posle dokaza koje donose mnogi istoričari.

Sad sami prosudite, ima li ovde nečega ili su ovo samo nagađanja o Srbima kao nebeskom narodu…

telegraf rs.

10 NAJUZNEMIRUJUĆIH I NEOBJAŠNJIVIH MISTERIJA: Širom sveta kriju se šokantne tajne!


Postoje neke misterije koje postoje godinama, priče koje se prenose sa kolena na koleno sve dok ne postanu pravi mitovi. Ti mitovi se prepričavaju dalje sa nadom da će se otkriti njihova tajna jednom za svagda.

Mnoge stare misterije još uvek su glavni fokus za istraživače amatere koji se nadaju da će baš oni pronaći deo koji nedostaje.

Da li imamo odgovore na sve? naučnici će reći ne, bar je to odgovor na duže staze. Da li su odgovori na neke od najvećih svetskih misterija nešto što bismo uopšte mogli da shvatimo? Da li bi nas odgovori uznemirili više od same misterije? Moguće je, jer da budemo iskreni, neke misterije su toliko jezive da ni ne želimo da znamo više o njima!

1. Supermen Maklesfilda

Kada upravljate ogromnim avionom na nebu očekujete da vidite neke nove vidike, ali nikada ne biste očekivali da vidite čoveka koji proleće pored vas na 1.000 metara visine. Upravo to se desilo pilotima Erbasa 320 koji tvrde da su upravo to videli u junu 2014. godine dok su leteli iznad Meklesfilda ka aerodromu Mančester u Engleskoj.

Piloti tvrde da je čovek leteo na nekih 100 metara od aviona i ostavio ih je u šoku. Nije im bilo jasno kako se kretao kroz vazduh bez padobrana ili pomoćnih sredstava. Piloti su ovaj slučaj prijavili kontroli leta, ali radar nije uhvatio ništa u to vreme. Misteriozni avijator nazvan je Supermenom od Maklesfilda.


2. Anomalija Baltičkog mora

Juna 2011.godine, ronioci iz time Okean X, pretraživali su Baltičko more kada su naišli na neverovatnu formaciju koja je nazvana anomalija Baltičkog mora.

Ova anomalija ima prečnik 60 metara i kružne je formacije na dubini od 85 metara. Nalazi se na visokom stubu i ima strukturu sličnu stepenicama, koje vode u tamnu rupu.

Neki spekulišu da je to stara struktura iz Drugog svetskog rata, potopljena relikvija, a neki tvrde i da je leteći tanjir. Možemo samo da čekamo na rezultate podrobnijih istraživanja.


3. UVB-76

UVB-76 je ime koje se koristi za misteriozne kratkotalasnu radiostanicu koja se emitovala konstantno tokom 1982. godine. Koristila je frekvenciju od 4625kHz i emitovala kratka, monotona zujanja na 25 tonova po minuti, 24 sata dnevno. Povremeno, zujanje bi se zaustavljalo, a čuo se glas koji je pričao na ruskom jeziku, a onda je zujanje ponovo počinjalo.

Neka emitovanja otkrila su imena koja bi mogla da budu znaci poziva neke identifikacione stanice. UVB-76 je bilo ime za ovu pojavu do 2010. godine, kada je stanica sama sebi nadenula ime MDZhB. Iako postoji nekoliko teorija o prirodi i razlozima emitovanja, prava svrha nikada nije potvrđena i ostaje misterija i konstantan izvor spekulacija.


4. Kit od 52-herca

Preko 25 godina, morski biolozi prate pesmu ***** iz Severnog pacifika. Većina kitova peva na frekvenciji od 10-20 herca, ali ovaj poseban kit peva na 52 herca. Kao rezultat, istraživači nikada nisu dobili odgovor, ostavljajući ovo stvorenje poznato kao najusamljeniji kit na svetu.

S obzirom da kitovi tipično pevaju na nižoj frekvenciji, kit od 52 herca kao da priča drugim jezikom od ostalih kitova, ako oni uopšte mogu da ga čuju. Glas je spustio malo frekvenciju od 1992. godine, što indikuje da je kit omatorio ili porastao.

Istraživači do sada nisu uspeli da identifikuju vrstu *****, ali spekulišu da je možda deformisan, ili je hibrid neke druge vrste. Iako njegovo kretanje može da se uoči zvukom, on nikada nije viđen i za sada je jedini takve vrste.


5. Fletvud čudovište!

Stvorenje je prvi put viđeno u Fletvudsu u Brakstonu, Zapadna Virdžinija, septembra 1952. godine. Svedoci opisuju da ima 2.1m sa tamnim telom i licem koje sija. Glava mu je horizontalno izdužena sa večikim krugom koje se pojavljuje iza, ima velike ruke sa kandžama nalik prstima.

Prva od brojnih viđanja uključivalo je grupu dečaka koji su istraživali jarko crveno svetlo koje se pojavilo na nebu. Pronašli su veliku crvenu pulsirajuću kuglu u obliku crvene magle koja je činila da im oči i nos gore. Svetlo sa njihove baterijske lampe otkrilo je nedefinisano stvorenje koje je stajalo blizu obližnjeg drveta. Ono je ispustilo neki šištav zvuk pre nego što je kliznula ka njima. Grupa dečaka odmah je pobegla iz tog područja. Nijedno adekvatno objašnjenje nikada nije dato.


6. Blup

Blup je ime dato ultra niskoj frekvenciji i neverovatno jakom zvuku koji je detektovan nekoliko puta od strane Nacionalne Okeanske i Atmosferske Administracije 1997. godine.

Zvuk ima jake varijacije u frekvencijama i podseća na živo stvorenje, kao što je kit, ali je nekoliko puta glasnije od najglasnijeg snimka svih vrsta.

Ovo dovodi do spekulacija na mogućnost da postoji stvorenje koje je veće od najveće poznate vrste ***** koje se krije u dubinama okeana.


7. SS Urang Medan

Ovo je klasična priča o brodu duhova. Priča se prvi put pojavila u serijalu članaka u holandsko-indonežanskim novinama 1948. godine. Priča kaže da su 1947. godine, dva američka broda primila hitan poziv od holandskog broda, Urang Medan. Poruka je bila poslata Morzeovom šifrom i u njoj je pisalo da je kapetan kao i svo osoblje mrtvo. Nekoliko trenutaka kasnije, još jedna reč je stigla: "Umirem". Zatim tišina.

Kada je jedan brod pronašao Urang Medan i ukrcali se na njega, navdno jr brod bio pun leševa sa otvorenim ustima, otvorenim očima i bez ikakvih znakova povreda i bez preživelih. Uskoro je izvio požar u delu prtljaga, pa su svi morali da se evakuišu. Brod je eksplodirao i potonuo. Misteriozne smrti nikada nisu objašnjene.


8. Tamam Šud slučaj

Ovo je neotkriven amisterija koja uključuje leš neidentifikovanog muškarca koji je pronađen u decembru 1948. godine u južnoj Australiji. Slučaj je nazvan "Tama Šud" što znači "kraj" ili "gotov" na persijskom jeziku, a upravo to je pisalo na papiriću pronađenom u njegovom džepu pantalona.

Telo je pronađeno na plaži Somerton, kako leži u pesku . Na njegovom kaputu nalazila ses na pola popušena cigareta. Ova misterija bila je predmet mnogih teorija počevši od identiteta muškarca i stvarima koje su dovele do njegove smrti.


9. Hinterkaifek Masakr

Hinterkaifek je ime male farme skricvene u Bavarskim šumama Nemačke. To je mesto jednog od najvećih nerešenih zločina gde su žitelji farme brutalno ubijeni sekirom. Žrtve su bile stariji bračni par, njihova ćerka i njeno dvoje dece, kao i pomoćnica.

Veruje se da su članovi porodice izmamljeni iz kuće u ambar jedan po jedan, gde su im odsečene glave jednim potezom sekire. Tela su pronađena u ponedeljak, spakovana i pokrivena. Dokazi su ukazivali da je ubica ostao preko vikenda na farmi nakon što ih je ubio, jer je sveža hrana bila pojedena u kuhinji, stoka je redovno hranjena, a dim iz kamina su videle komšije, ali ništa više nije otkriveno.


10. Mariana misteriozna ajkula

1989. godine, tokom jednostavnog eksperimenta u Suruga zalivu, na dubini od oko 1,5 kilometara, japanski naučnici svedočili su nečem neverovatnom i to su i snimili.

Oni su tražili duboko skriveni podvodni svet i postavili su mamce na tlo. Kamera je bila prikačena kako bi se videlo kakav sve život postoji na toj dubini. Bezbroj ajkula i riba je prilazilo ali neočekivano ogromna ajkula ušla je u kadar.

Ona je bila toliko velika da su ostale ajkule pokušale da pobegnu kako bi izbegle susret sa njom. Ona nije identifikovana i teško je izmeriti njenu veličinu, od oko 9-15 metara.


(The Richest)

Tajna Kraljevskih lista

Ako je suditi prema Kraljevskim listama nadjenim u ruševinama sumerskih gradova Ninive i Nipura, prapovijesni kraljevi su živjeli po nekoliko stotina pa i hiljada godina!

Negdje 1975. godine kada sam pisao svoju knjigu "Tajne iscezlih civilizacija", do mojih ruku je stigao jedan broj moskovskog casopisa "Zemlja sovjeta". U njemu sam procitao zanimljiv takst pod naslovom "Koliko treba da je dug ljudski vijek". Autor teksta je navodio imena ljudi koji su u posljednjih nekoliko stoljeca dozivjeli fantasticnu starost (sirali Mislimov, 168 godina, Tomas Par, 152 godine, Li Cunk Jun, 152 godine) da bi, na kraju, dao rijec i najpoznatijim sovjetskim gerontolozima tog vremena.
- Vjerujem - izjavio je akademik Nikolaj Dubinjin - da se vec u najskorije vrijeme ljudski zivot moze znatno produziti. U narednom stoljecu ljudski ce se zivot produziti do 150 godina, i tom produzenju gotovo da nece biti kraja. Mozda ce jednog dana covjek moci da zivi i vise stotina godina. Medutim, evolucija je nemoguca bez postojanja smjene generacija. Potomci virusa pojavljuju se vec nakon dvadeset minuta poslije pocetka zivota njihovih roditelja, ljudi dobijaju djecu, otprilike u 25. godini, a sekvoja je plodna cak i kada irna - tri hiljade godina.

Otkriće u Ninivi
Vladimir Froljkis, saradnik Gerontoloskog instituta u Kijevu, formulisao je teoriju adaptaciono-regulativnog starenja. Ta teorija je veoma popularna u gerontologiji. Prema njoj, starenje je ne samo gasenje funkcija organizma, vec i nastajanje vaznih prilagodavajucih mehanizama koji ublazavaju taj proces. Ukoliko su ti mehanizmi ispoljeniji, utoliko imamo vise sanse za dug ziivot.
Proucavanje tih mehanizama je dovelo tadasnje sovjetske naucnike do vaznog otkrica. Ispostavilo se da unosenje u organizam cilibarske kiseline, jednog od prirodnih produkata razmjene materija, normalizuje u starijem uzrastu tkivnu razmjenu i ima globalno tonizirajuce djejstvo.
Istovremeno je moskovski akademik Nikolaj Emanuelj dosao do zakljucka da se covjekov zivot moze produziti za 30 do 40 odsto ukoliko se za takozvane “slobodne radikale” u organizam unesu specijalne “klopke” kao sto su antioksidant. Eksperimenti na zivotinjama potvrdili su pravilnost te pretpostavke.
Sve skupa, gerontologija jos nije na takvom stupnju da bi covjeku podarila zivot dug nekoliko stoljeca ili cak - besmrtnost!
Besmrtnost! Eliksir zivota! Eliksir vjecne mladosti!
Sve su to covjekove teznje od njegovog postanka. Medutim, u nekom davnom vremenu, postoje nagovjestaji, da su zahvaljujuci tajnim alkemijskim postupcima, neki pojedinici uspjevali da ostvare taj san.
Je li moguce?!...
Medu najzanimljivija otkrica arheologa koji su istrazivali rusevine Ninive i Nipura, cija starost doseze do vremena u kome su zivjeli Sumerci, narod koji spada medu najtajanstvenije u povijesti Zemlje, spadaju “Kraljevske liste”, sematicne tabele, koje je sudeci prema starim rukopisima izradio babilonski svecenik Berosos u III ili IV stoljecu prije nove ere. One su svojim sadrzajem naprosto zaprepastile naucnike i pred njih stavile izazov koji jos dugo nece uspjeti da rijese.

Život prije Potopa
To i nije nikakvo cudo, jer, kako objasniti njihov sadrzaj sto se odnosi na broj godina koje se pripisuju vladavini prapotopnih sumerskih kraljeva. U njima doslovno stoji:
“Kaida je kraljevska cast sisla s nebesa, Eridu je postao sjediste kraljevstva. U Eridu je Aliulim vladao 28.000 godina kao kralj. Alalgar je vladao 36.000 godina - dva su kralja vladala 64.000 godina. Eridu je bio napusten i njegovo je kraljevstvo bilo prenijeto u Badtibiru.
U Badtibiru, Enmenluanna je vladao 43.200 godina. Emengalanna je vladao 28.000 godina; Dumuzi, pastir, je vladao 36.000 godina - tri su kralja vladala 108.000 godina. Badtibira je bila napustena i njeno je kraljevstvo preslo u Larak.
U Laraku je Ensipazianna vladao 28.800 godina - jedan je kralj vladao 28.800 godina. Larak je bio napusten i njegovo je kraljevstvo preslo u Sippar.
U Sipparu je Enmeduranna vladao 21.000 godina kao kralj. Sippar je bio napusten i njegovo je kraljevstvo preslo u suruppak.
U surruppaku je Ubar-Tutu vladao 18.600 godina kao kralj...
Svega skupa, u pet gradova, osam kraljeva je vladalo 241.200 godina.
I onda je Potop bio na Zemlji...”
Tada nahrupi opsti potop, zapisao je 1949. godine K. V, Keram u svom romanu o arheologiji “Bogovi, grobovi i ucenjaci”. Dogodi se novo stvaranje ljudskog roda od plemena Ut-napistia. I kraljeve, sto se sada spominju, kasniji babilonski ucenjaci, koji oko 2100. godine pr. n. e. pisu svoje hronike, broje kao apsolutno istorijske licnosti. Buduci da se u redovima tih vladara nalazi vise njih, koji u legendi, nastaloj u isto vrijeme, zive kao bogovi i polubogovi, i buduci da se o prvoj dinastiji nakon Potopa jos tvrdi da njezina 23 kralja zajedno vladahu 24.510 godina, tri mjeseca i tri i po dana, nije cudno, sto zapadni istrazivaci nisu ispocetka vjerovali “Kraljevskim listama”.
Nije cudo narocito stoga, jer se do danasnjih dana arheolozima nije posrecilo da imaju i jedno kraljevsko ime prije osme dinastije poslije Potopa. Ali, kada je Leonard Vuli, engleski arheolog-amater, vlastitim ocima vidio kako neprestano izlaze na vidjelo stari slojevi najstarije kulture, on je poceo sve vise vjerovati zapisima svestenika Berososa.
U brezuljiku El Obeid kod Ura, u Kaldeji, Vuli je otkrio hram boginje majke Nin-kursag, sto sa stubovima, terasom, prednjom dvoranom, obilnim mozaicima, skulpturama lavova i jelena, bijase najstarija gradevina na svijetu. U tom hramu Vuli nade i jedno zlatno zrnce. Na njemu je jasno pisalo A-ani-pada!

“Otkrit ću ti, Gilgamešu...”
Medutim, nekoliko dana kasnije, engleski istrazivac pronade i jednu plocu od krecnjaka na kojoj je klinastim pismom pisalo da je zgradu posvetio “A-ani-pada, kralj Ura, sin Mes-ani-pada, kralja Ura”.
Ovo otkrice svojevremeno je izazvalo pravu senzaciju. Jer, ime Mes-ani-pada se navodilo i u “Kraljevskim listama” za koje se dugo vjerovalo da su proizvod mastovitog babilonskog svecenika Berososa.
Sada, poslije otkrica Leonarda Vulija, moralo se povjerovati da su “Kraljevske liste” istinite, a kraljevi koji se u njima pominju - istorijske licnosti!
Besmrtnost! Eliksir mladosti!
Jesu li to samo puika zelja i prazne rijeci, sto se tako cesto pojavljuju u rukopisima i mitologijama drevnih naroda? Ili su, mozda, prastari alkemicari-gerontolozi doista mogli izuzetnim licnostima svog naroda podariti vjecnu mladost i zivot dug nekoliko hiljada godina?
U cuvenom “Eipu o Gilgamesu”, za koji mnogi danasnji naucnici tvrde da opisuje povijesne dogadaje, nasao sam i ovaj stih u kome Ut-napisti savjetuje Gilgamesa kako da otkrije tajnu besmrtnosti:
“Otkrit cu ti, Gilgamesu, jedinu tajnu stvar, a to sto cu ti reci jeste tajna bogova. Postoji biljka, koja raste ispod vode i ona ima bodlje poput trna ili ruze. Ona ce raniti tvoje ruke, ali ako ti uspije uzeti je, onda ce tvoje ruke drzati ono, sto Covjeku vraca vjecitu mladost!...”
U jednom drugom rukopisu “Rasiprava o eliksiru preciscenom u devet kazana” pronadenom u jednoj kineskoj pecini, a ciji autor je vjerovatno zuti car (oko 26. stoljeca p. n. e.) kaze se da je “cinober” (zivin sulfid) bio koristen u transmtutaciji i u pripremanju “zlatnog napitka”, to jest - Eliksira mladosti!

Nastavak

Zivjeti kao Metuzalem

U Knjizi postanka navodi se cijela lista starozavjetnih licnosti koji su, navodno, živjeli duže od stotinu godina. Medju njima i legendarni Metuzalem, koji je umro sa - 962 godine!

Pored fascinantnih sumerslkih “Kraljevskih lista” i Stari zavjet biljezi sjecanja na nevjerovatno dugovjecne ljude. U “Knjizi postanka” kaze se da je Adam (Adem a.s.) u 130. godini dobio sina Seta, a da je dozivio 930 godina. Njegov sin Set zivio je 912 godina, a u 105. godini dobio je sina Enosa, koji je zivio 905 godina. U devedesetoj godini Eonos je dobio sina Kenana, koji je umro u 910. godini zivota. Ali, i Kenan je za sobom ostavio sina. Dobio ga je u sedamdesetoj godini zivota i nazvao ga Mahalel. Ni Mahalel nije imao kratak zivotni vijek. U 65. godini rodio mu se sin Jered, a on je zivio 895 godina. Jered je svog sina Henoka dobio u 162. godini, a umro je u 962. godini zivota...
I tako se lista dugovjecnih biblijskih otaca nastavlja preko Henoka, koji je dozivio 365 godina, njegovog sina Metuzalema sto je zivio 962 godine. sve do Noe (Nuh a.s.), koji je umro u starosti od 950 godina.

Smrt je neprirodna!
Naravno, tesko je povjerovati starim zapisima, ali je sigurno da su nasi prastari preci, kao konacno i mi danas, dosta vremena, vjestine i energije potrosili u traganju za odgovorom da li covjek doista moze postati besmrtan.
U svojoj zanimljivoj knjizi “Svemirska veza”, autori, bracni par Alan i Sali Landsburg navode da su stari Indijci upotrebljavali tigrove testikule za lijecenje starosti. Ahil je navodno jeo kostanu srz medvjeda. Hebrejski kralj David (Daud a.s.) se lijecio drevnim nacinom gerakomije, to jest, spavanjem s mladim djevicama, u nadi da ce mu njihova tjelesna toplina i dah povratiti mladenacku krepkost.
Hebreji i Sirijci su pili i kupali se u krvi mladih ljudi, u nadi da ce na taj nacin povratiti svoju mladalacku snagu. Rimljani su u areni lizali svjeze prolivenu krv gladijatora i sisali krv pomijesanu s mlijekom iz grudi mladih ropkinja. Mnogi narodi su kao eliksir mladosti upotrebljavali srca u okrsajima zarobljenih neprijatelja. Pa, ipak, besmrtnost je ostala tajna.
- Smrt je neprirodna - kaze poznati hemicar dr Linus Pauling, dobitnik dviju Nobelovih nagrada. - Teoretski, covjek je besmrtan. Njegovo tjelesno tkivo nadoknaduje samo sebe. On je stroj koji sam sebe popravlja. Pa ipak, on stari i umire, a razlozi tome jos uvijek su tajna!
U prirodi, isticu mnogi naucnici, jedino "bi ribe mogle da budu besmrtne. Naravno, kada bi zivjele u idealnim uslovima - u cistoj i nezagadenoj vodi i daleko od svojih neprijatelja kojima sluze za hranu. Medutim, buduci da to nije tako i one imaju svoj zivotni vijek. Istina, on je mnogo duzi od ljudskog, ali je jos uvijek daleko od beskonacnog!
Ima nekih cinjenica koje ukazuju da su Egipcani, mozda, poznavali tajnu besmrtnosti, tvrde Alan i Sali Landsburg. Veoma rano u svojoj istoriji oni su razvili vrlo djelotvornu lijecnicku znanost, koja je stigla do takvog stupnja, da su je dijelili na specijalnosti. Uz to, njihova magija bila je tako mocna da je uspjevala ozivljavati umrle!

Drevna znanja
Grcki istoricar Herodot objasnjava da se svaki egipatski lijecnik bavio samo jednom bolescu. “U svim mjestima ima mnogo Ijekara. Neki su za oci, neki za glavu, jedni za zube, drugi za probavne organe i druge unutrasnje bolesti...”
Ali, u vrijeme kada je Herodot stigao u zemlju ipiramida (5. st. p. n. e.), egipatska medicina je bila vec svedena na pseudoritualisticki egzorcizam. Lijecnici su lijecili svoje pacijente tako da su iz njih radije istjerivali demone, nego li da su trazili fizikalne uzroke i lijekove za njihove bolesti. Medutim, hiljadama godina ranije lijecenje je bilo sasvim droigacije.
Edvin Smitov papirus, star najmanje 5000 godina, podsjeca na hirurski udzbenik, koji zapocinje sa seriozmim esejom o srcu i krvotoku. Sljedecih 48 poglavlja posveceno je raspravi o ranama i ozljedama po anatomskom rasporedu. Svako poglavlje sadrzi pet dijelova: priroda rane, ispitivanje simptoma, dijagnoza, lijecenje i prognoza, koja govori o tome koliko su sanse da se pacijentu spasi zivot!
Medu mnogim nalazima otkrivenim u starim egipatskim grobnicama ima i citav niz razlicitog pribora koji podsjeca na instrumente savremene hirurgije. Pronadena su klijesta razlicitih vrsta i velicina, skalpeli i hvataljke. Drevni egipatski Ijekari bili su dobri hirurzi, tvrdi Herodot, koji je detaljno opisao hirurske zahvate koji su ukljucivali i otvaranje lobanje.
U Dolini Kraljeva (pronadeno je nekoliko mumija sa izvanredno napravljenim mostovima i vjestackim zubima, a zapisi o bitkama u kojima su popisani mrtvi i ranjeni, govore da su egipatski vojni hirurzi znali nacin da zatvore ranu kako bi potpuno sprijecili infekciju. Za tu svrhu upotrebljavali bi jednu vrstu gljivice koja je rasla u tihim vodama. Bila je to, u stvari, prastara verzija savremenog penicilina!
Pomenimo i to da su Ijekari Zemlje faraona znali i za uzajamni odnos zivcanog sistema i pokreta ljudskih udova, sto im je omogucavalo da shvate uzroke paralize. Istovremeno, njihovi carobnjaci poznavali su cudesne obrede ozivljavanja mrtvih. Jedan stari obred sahranjivanja (ili ozivljavanja) zavrsava se ovim obecanjem:
“Ponovo zivis, uvijek iznova ozivljavas, opet si mlad, mlad si ponovo i zauvijek...”

Drevna svjedočanstva
Besmrtnost i svemir, tvrde Landsburgovi, bile su teme koje se permanentno javljaju u prastarom Egiptu i vidljivo su upisane na spomenicima zapadne obale Nila. Putovanje u besmrtnost imalo je fizicki znacaj, jer tek nakon sto je obavio putovanje preko Nila, u Dolinu kraljeva, faraon je postajao uistinu ziv.
I kod drugih drevnih naroda medicinske nauke bile su veoma popularne i razvijene. U Babilonu, koji je nastavio tradicije zagonetnih Sumeraca, postojale su skole za Ijekare, a finansirala ih je drzava.
U jednom kineskom dokumentu starom 23 stoljeca tvrdi se da su se drevni hirurzi sluzili i najslozenijim hirursikim presadivanjima pojedinih organa i dijelova tijela:
“Jednog je dana Cen Au Cao, hirurg, pozvao svoje prijatelje Cena i Caia. Dao im je opojno pice i oni su bili tri dana bez svijesti. Zatim ih je Cao operisao i otvorio njihove zeluce i ispitao njihova srca. Nakon sto im je uklonio i zamijenio njihove organe, dao im je cudesni lijek i dva su covjeka posla izlijecena kucama...”
U jedinom drugom dokumentu, hronici “Hu Han Su”, staroj oko 1.800 godina, zabiljezen je jos jedan slican hirurski zahvat:
“Najprije bi dao pacijentu da proguta neki prasak od konoplje pomijesan s vinom, i cim su nastupile opijenost i nesvjestica, nacinio bi rez na trbuhu ili ledima i isjekao bolesnu izraslinu. Ako su stomak ili utroba bili ugrozeni dio, on bi temeljito ocistio te organe poslije upotrebe noza i uklonio zaraznu tvar koja je izazvala upalu. Zatim bi zasio ranu i primijenio neku cudesnu mast od koje bi rana zacijelila kroz cetiri ili pet dana, a poslije mjesec dana pacijent je ponovo bio potpuno zdrav.”
Neki istrazivaci drevne proslosti, kao sto su braca Erik i Kraig Umland, vjeruju da su i preci Maja bili vjesti i hirurzi i da su vrlo cesto cak presadivali i srce! Ovaj zakljucak oni zasnivaju na ritualu koji se dugo zadrzao medu daleko primitivnijim narodima Azteka i Toltelka - vadenju srca!
- Azteci i Tolteci su to vidjeli od Maja, koji su srce presadivali. Medutim, vjerujuci da Maje na taj nacin udobrovoljuju svoje bogove, i oni su to prihvatili nadajuci se da ce jedinoga dana postati veliki i mocni kao i Maje. Na taj nacin su ljudske zrtve postali sastavni dao religije Azteka i Tolteka i u tome su, kako su najbolje znali oponasali postupke Maja...
I preci Inka, koji nisu nista manje zagonetni od Maja, imali su dobre Ijekare. Njihovi hirurzi su jos prije 4500 godina vrlo uspjesno vrsili operacije na mozgu! Njihovi pacijenti nisu osjecali bol, jer su Inke za anesteziju koristili razne droge - kokain, kinin, beladonu...