Carstvo misterija

Ovde su kao baš sve rekli, ali nisu baš dali najbolji odgovor, jer je kao naš veliki naučnik Tesla napravio tu eksploziju. On je eksperimetisao dva dana pred eksploziju, šibao je njegove zrake u nebo i tako je napravi taj veliki šou u sibir. Isto se zna da je negde pola godine pre nego što je taj eksperimet izvodio tesla je otišao u jednu veliku američku bibliteku gde je uzeo mape Sibira da gleda temeljno. Kad se znaju sve osobine njegovih zraka, onda postane potpuno jasno kako je sve ono baš tako uništeno.
Al to neće nikako da kažu javno nigde jer je bolje da svi zainteresoani za tu temu lupaju glavu ceo život, šta bi moglo da bude razlog za eksploziju, kao tamo što je napisano pod oni pet brojeva u post iznad.

Krv svetog januarijusa

STOLETNI NEMIR ZAROBLJENE TEČNOSTI


U srednjem veku je bilo uobičajeno da se sakljupljaju relikvije krvi iz tela preminulih svetih osoba. To se naročito događalo u Italiji. Uzorci krvi najčešće su čuvanu u malim flašicama, u kojima bi se, vremenom, osušili i isitnili. Neke od tih sačuvanih relikvija, kojih ima u manastirima i crkvama širom Italije, poznate su po tome što povremeno dobijaju tečni izgled. U određeno vreme, krv počinje da se penuša kao da joj je dodata neka tečnost, a neuobičajeno je to što se sve događa sa uzorcima krvi koji su sakupljeni i osušeni pre mnogo vekova


Čudo koje se slikovito naziva 'ključanjem krvi' događa se nekoliko puta godišnje u Napulju, gde se, u tamošnjoj katedrali, čuvaju dve male flašice s krvlju svetug Januarijusa, legendarnog mučenika, iz IV veka. Čudo svetog Januarijusa je, istovremeno, i naučno i religiozno čudo.
Da bi se shvatilo čudo svetog Januarijusa, čovek mora najpre da razume legendu koja se nalazi iza njega. Kao i toliki neobični događaji, tradicija ove pojave je delimično zasnovana na fikciji.
Sveti Januarijus je rođen krajem trećeg veka, a bio je biskup u Beneventu. Putovao je celom Italijom i neumorno držao propovedi, raspirujući tako bes Dioklecijana, rimskog imperatora, koji je najviše od svih gonio hrišćane. Januarijus je uhvaćen u Napulju, 305. godine, zajedno sa još nekim drugovima, s kojima je bačen lavovima u gradskom amfiteatru. Lavovi su, tako bar legenda tvrdi, odbili da taknu mučenike. Tako je, 19. septembra, grupa hrišćana odvedena u forum blizu grada Pocuolija i tu su svima odsečene glave.
Legenda tvrdi da je žena, koja je tu posluživala, sakupila u dve staklene bočice krv sa kamena na kome je bila odsečena Januarijusova glava. Flašice su, zajedno s telom, bile sahranjene u katakombama blizu Napulja. Kasnije je podignut mali oltar u znak sećanja na svetog čoveka a flašice su smeštene u urnu, gde se krv osušila. Povremeno, krv je postajala tečna na neobjašnjiv način i otada se ovo čudo stalno ponavlja.
Istoričari, znaju vrlo malo o svetom Januarijusu. Oni znaju da je takav mučenik postojao i da je pogubljen 305. godine. Crkveni naučnici takođe znaju da je njegovo telo pokopano blizu grada Marciana, na putu koji vodi od Pocoulija do Napulja. Negde oko 420. godine, napuljski biskup je naredio da se ekshumira i donese u grad gde se, u mesecima maju i septembru, održavaju svečanosti u njegovu čast. Godine 831. kosti mučenika tražili su plemići iz Beneventa, a iz nekog razloga lobanja sveca ostala je u Napulju. Relekvije svetog Januarijusa putovale su zatim širom Italije, tokom narednih nekoliko stotina godina, da bi se najzad vratile u Napulj krajem trinaestog veka. U to vreme, Šarl II, kralj Napulja, već je naredio da se u svečevu čast izgradi katedrala.


ONEMOGUĆENA HEMIJSKA ANALIZA


Nekako u to vreme, flašice sa krvlju postale su deo relikvija. Ne zna se da li su putovale sa ostalim ostacima ili su bile tek u materijalu koji je donet u Napulj u XIII veku. Sredinom XIII veka, dve flašice krvi, za koje se tvrdilo da je mučenikova, našle su svoj put do Napulja i otada su smatrane originalnim relikvijama. Kapela, koja je započeta 1608. odmah uz katedralu, završena je tek 1646. godine. Otada je odsečena lobanja tu pohranjena. Ona se sada čuva u srebrnom relikvijaru i vekovima se obožava.
Flašice se prvi put zvanično spominju 1389. godine, kada je neki anonimni putnik objavio traktak u kome je pomenuo krv mučenika koja povremeno dobija tečni izgled. U toku sledeća dva veka, i drugi putnici u Napulj počeli su da pominju te dve flašice. Jedno takvo pominjanje flašice nalazimo u knjizi objavljenoj u Francuskoj 1536. Francuski istoričar Rober Gagen, piše u 'Mrouer historial de France' da je Šarl V išao u Napulj da bi tamo bio krunisan:
'U nedelju, trećeg dana meseca maja, kralj je prisustvovao misi posvećenoj svetom Januarijusu koja se održavala u napuljskoj katedrali. Doneta je krv sveca u staklenoj boci. Krv je bila tvrda kao kamen, ali, pošto je postavljena na oltar ona je počela da se topi i omekšava i uskoro je bila nalik na krv živog čoveka'.
Tokom narednih dekada bilo je uobičajeno da se bočice krvi uzimaju iz spremišta u katedrali i da se nose po crkvi tokom praznika posvećenih svetom Januarijusu. Od 1659. godine, ritualno pretvaranje sasušene krvi u tečnu bilo je pomno beleženo od strane crkvenih dostojanstvenika.
Danas se krv čuva u kapeli uz Napuljsku katedralu i obično je zaključana u specijalnom spremištu koje čuvaju crkveni građanski službenici. Krv se čuva u dva flašice, koje se nalaze u srebrnom cilindru i staklenom sandučiću. Taj sandučić je star nekoliko vekova i ima samo 12 santimetara u prečniku. On je pripojen velikom srebrnom bokalu s drškom. Jedna bočica je veća od druge i do dve trećine je ispunjena sasušenom krvlju. Druga sadrži samo nekoliko kapljica krvi i očigledno je da ona ne učestvuje u ovom čudu. Te bočice su zalepljene u sandučiću i ne bi mogle da se otvore a da se prethodno ne razbiju. Ovo znači da je nemoguće obaviti hemijsku analizu krvi.


'NEMIRNI' SADRŽAJ BOČICE


Samo su jednom pokušali da otvore flašice. Godine 1956. crkveni velikodostojnici odlučili su da očiste prašinu koja se nakupila u sandučiću kad su relikvije bile sklanjane na bezbednije mesto za vreme rata. Međutim, plan je odmah napušten jer su shvatili da bi otvaranje sandučića uništilo relikvije.
Krv koja je zatvorena u flašicama čini se da je veoma stara. Ipak, ona postaje tečna - čak se peni i ključa - nekoliko puta godišnje za vreme javnih ceremonija koje se održavaju u čast svetog Januarijusa, pa čak i tokom drugih rituala i proslava.
Supstanca sadržana u bočicama jeste krv! Nekoliko naučnika sa Napuljskog univerziteta ispitivalo je flašice. Oni su prosvetlili stakleni sandučić i načinili spktroskopsu analizu supstance. Analiza je pokazala da je u flašicama krv.
Dve glavne proslave održavaju se prve nedelje maja (u znak sećanja na ulazak relikvija u Napulj) i 19. septembra (dan mučenikove smrti). Ponekad se flašice javno pokazuju i 16. decembra, u znak sećanja na erupciju Vezuva 1631. kad je krv bila u stanju ključanja punih trideset dana. Relikvije se nose kroz katedralu u trenucima kad se želi da se Napulj zaštiti od nesreća koje prete gradu.
Krv je postajala tečna i u slučajevima kad bi se sandučić sklanjao iz uobičajenog skloništa zbog čišćenja ili ispitivanja.
Ključanje se, koliko je poznato, ne javlja u pravilnim vremenskim razmacima. Ako se desi da se ne pretvori u tečnost kad bi trebalo, građani Napulja smatraju da je to loš predznak. Tako je, na primer, krv ostala sasušena u maju 1976, a tada je jedan od najtežih zemljotresa pogodio Italiju. Krv je ostala sasušena i 1835. i 1944.


ZNAK CRVENE MARAMICE


Tradicionalno čudo inače je deo praznovanja jednog veoma razrađenog festivala. Ceremonija u čast svetog Januarijusa počinje u devet časova ujutro. Gomile ljudi se sakupljaju u Napuljskoj katedrali a većina želi da bude što bliže kapeli gde se drže flašice sa sasušenom krvlju. Blizu oltara u kapeli je srebrni sanduk u kome je lobanja svetog Januarijusa. Pošto u kapelu može da stane jedva stotinu ljudi, samo odabrani gosti mogu da uđu i posmatraju čudo. Većina naroda može da se zadovolji time što se nalazi na području katedrale. Samo gradski i crkveni dostojanstvenici i posebno pozvani mogu da posmatraju kako se flašice izvlače iz skloništa, na početku ceremonije. Među njima je i grupa starijih žena koje treba da pomognu da se čudo ostvari. One su poznate kao 'rođake svetog Januarijusa', smeštaju se pored oltara i ponašaju se kao navijačice na utakmicama.
Čim se izvuku iz skloništa, flašice se dižu uvis da bi ih narod video. U tom trenutku, krv je još sasušena. Tada 'rođake svetog Januarijusa' počinju da viču, moleći sveca da načini čudo i pretvori prah u krv. One čak i psuju i govore ružne reči ako se čudo ne dogodi dovoljno brzo. Uskoro se gomila pridružuje njihovom vikanju.
Nekoliko minuta posle početka svečanosti, crkveni dostojanstvenici počinju da mašu crvenim maramicama što je znak da se čudo dogodilo. Drugi sveštenici prinose sveće flašicama tako da bi gomila mogla da vidi da se u flašicama sada nalazi krv. Tada svi dostojanstvenici i 'rođake sveca' ljube sandučić, a onda se on pronosi kroz katedralu. Tokom procesije odjekuju reči 'Te Deum', pa potom se flašice vraćaju u sklonište. Ponekad krv ostaje tečna tokom cele ceremonije a ponekad se vraća u prah, dok se još nosi katedralom.


ČETIRI MINUTA DO KLJUČANJA


Godine 1970. dr Đorđo Đorđi, lekar iz Napulja, mogao je iz blizine da posmatra ovo čudo. O tome je napisao izveštaj na deset stranica u 'Quaderi di Parasicologia', poznatom italijanskom parapsihološkom časopisu. Tokom ceremonije koju je vodio napuljski arhibiskup, dr Đorđi je stajao samo metar udaljen od sandučića s flašicama. On priča kako je arhibiskup podigao sandučić da bi ga gomila videla i kako je onda počeo da ga okreće sasvim polako, moleći sveca da ostvari čudo. Doktor je sasvim jasno video da je u flašicama bila samo sasušena krv, nalik na prah. On piše:


'Posle četiri minute, svakako ne više, video sam ispred sopstvenog nosa da se krv iz praha pretvara u tečnost. To se dogodilo iznenada, neočekivano. Tečnost je postala svetlija, sjajnija, pojavilo se dosta malih mehura, bilo ih je sve više tako da je tečnost počela da ključa'.


Naravno da je čudo kad se krv, sasušena pre mnogo vekova, ponovo pretvara u tečnost. Ali, to je samo jedna od mnogih misterija vezanih za pretvaranje praha u tečnost. Postoje na hiljade knjiga, tekstova i studija u Italiji koje se bave misterijom svetog Januarijusa. Kad čovek ispita većinu tih dela, enigma i dalje ostaje. Godine 1978. francuski pisac David Gerdon objavio je niz ispitivanja za 'Psi International', časopis u Francuskoj. Pošto je posetio Napulj, prisustvovao čudu i proučio istorijsku literaturu, Gerdon je objavio podužu reportažu o mnogim paranormalnim aspektiva ovog čuda. On je pisao i o tri dodatna čuda koja su vezana za pretvaranje praha u tečnost.

1. Čudo ne zavisi od temperature u katedrali
Izgleda da krv postaje tečna bez obzira koliko je toplo ili hladno u Napuljskoj katedrali u to vreme. Nema nikakve veze između temperature i vremena na koje se čeka čudo. Čudo može da se dogodi za nekoliko minuta ili za nekoliko časova. Na primer, u maju 1879. bilo je potrebno da prođu dva časa dok je krv zagrokotala u flašicama a već u septembru iste godine, pretvorila se u tečnost za 15 minuta. Ponekad se prah odmah pretvori u krv čim se flašice iznesu iz skloništa, a ponekad je potrebno da prođu 24 časa.

2.Količina krvi varira
Mada su dve trećine veće flašice ispunjene suvom krvlju, tečna krv može da ispuni veći deo flaše ili manji. Tokom ceremonije u maju, krv obično ispuni veći deo flašice. Skoro je napuni. U septembru, krvi bude manje. Krvi je više kada se javlja sporije, a manje kad se javi brzo. Krv svetog Januarijusa krši sve poznate hemijske zakone.
Čak i težina flašice varira. Ponekad je njihova težina duplo veća i obrnuto. Ovo su potvrdili italijanski naučnici koji su proučavali čudo. Nema naučnog objašnjenja za ovo.

3.Krv se ne pretvara jednostavno u tečno stanje
Krv je tamno smeđa dok je suva, a potom postaje svetlija i čudo počinje. Tada postaje žućkasto crvena i, najzad, skerletna. I njena gustoća se menja. Dok je, na početku, gusta, postaje sve tečnija, tečnija do normalne krvi. Ponekad se ne pretvori sve u tečnost. U sredini ostaje loptica koja se ne rastvara.
Ta centralna loptica je jedan od najčudnijih aspekata manifestacije. Svedoci tvrde da ona služi kao filter kroz koji prolazi krv a onda kao da upija krv kad se čudo završava.
Na žalost ne mogu da se načine analize krvi. Čak i da se otvore flašice, hemijska analiza bi mogla da naruši ravnotežu materije koja dopušta da se čudo događa. Testiranje sa ugljenikom C14 moglo bi samo da odredi starost krvi, ali takav test bi zahtevao da se žrtvuje najmanje polovina količine ukupne krvi, što crkveni dostojanstvenici ne bi nikada dopustili. Naučnici ne mogu da objasne ni drugu misteriju vezanu za krv, što je čudnija od svega ostalog.


KAMEN KOJI 'KRVARI'


Nekih devet kilometara dalje od Napulja, leži gradić Pocuoli. Tu je sveti Januarijus pogubljen 305. godine, u forumu, blizu nekih sumpornih rupa van grada. Na tom mestu je, kasnije, izgrađen kapucinski manastir, u kojem se čuvaju druge relikvije vezane za svetog Januarijusa. Kamen na kojem je pogubljen nalazi se u crkvi. To je, u stvari, mermerni blok sa rupom u sredini. Grčki krst je usečen na gornjem delu. Blok je visok oko metar i po i širok jedan metar. On postaje tamno crven kad se, u Napulju, održavaju svečanosti povodom svetog Januarijusa. Ponekad s njega čak kaplje krv.
To kapanje je zabeleženo, mada je bilo vrlo retko. Na primer, 22. februara 1860. kamen je krvario kad je crkva posvećena svetom Januarijusu u Napulju bila zahvaćena vatrom. Uzorke krvi je lično sakupio monsinjor Purpo, biskup Pocuolija. Drugo krvarenje je počelo 19. septembra 1894. Uzorci te krvi čuvaju se na komadu platna koji je, 1926. u mesecu maju, poslat u Napulj na analizu. Pokazalo se da je reč o ljudskoj krvi.



ŠEST VEKOVA DOKUMENTACIJE


U prošlom veku slabije se javljalo to čudo, ali mermerni blok i dalje menja boju tokom svečanosti u čast svetog Januarijusa u Napulju. Moguće je da se čudo javlja zbog vremena i vlažnosti crkvi u kojoj se čuva. Crkva je angažovala stručnjake koji su to ispitivali, ali nisu otkrili da bi bilo šta moglo da se događa u vezi sa nekim atmosferskim uslovima.
Čudo svetog Januarijusa danas nastavlja da intrigira i naučnike i parapsihologe. Dr Hubert Larčer, austijski parapsiholog, napisao je knjigu o tom čudu 1966. godine, u kojoj je pozvao naučnike da sve prouče. Godine 1972, dva naučnika iz Napulja predložili su da se osnuje centar za proučavanje čuda, da se otvori arhiv Napuljske katedrale u kome su svi dokumenti o čudu i da se propisno katalogizira. Dr Hans Bander, tada vodeći nemački parapsiholog, predlagao je da se osnuje komisija od lekara, hemičara, psihologa, teologa i parapsihologa, koja bi proučila čudo i njegove misterije.
Crkva nije nikada dala službeno saopštenje o ovom čudu, ostavljajući tako naučnicima priliku da to učine. A dok naučnici ne zasuču rukave, pretvaranje praha u tečnost i krv u Napuljskoj katedrali ostaće i dalje čudo.

Izvor:VVdjanka

Tajna pomračenog uma

TAJNA POMRAČENOG UMA ...


Hrišćanstvo je u Nemačkoj trebalo da bude zamenjeno smesom paganstva, germanske mitologije i okultizma, a usledio je krvavi firerov obračun sa predskazivačima lažne budućnosti...


Krajem Drugog svetskog rata gotovo svi astrolozi bili su ubijeni. Desetog maja 1941. Rudolf Hes (na slici levo), prijatelj Hitlerov i drugi po položaju čovek u nacističkoj partiji, odleteo je 'meseršmitom' u Škotsku. Kada je firer dobio poruku koju mu je preko kurira preneo Hes, strašno se ražestio i objavio da je njegov saradnik lud!
Zašto je Hes to učinio? Zato što je njegov 'tajni učitelj', general i profesor Karl Haushofer imao mističnu viziju u kojoj je jasno video Hesa kako prolazi salama dvoraca engleskog plemstva sa misijom mira između dve velike nordijske nacije. On je to shvatio ozbiljno - i odleteo u 'misiju'. Tamo ga, međutim, nisu priznali za mirovnjaka i jedino što je uspeo da dobije jeste na Nirnberškom procesu doživotni smeštaj u tamnici Špandau. Inače, Hes je stalno bio okružen vidovnjacima i, posebno astrolozima. Ništa nije radio bez njihovog saveta. I Hajnrih Himler je takođe koristio njihove usluge. Na primer, kada je SS krenuo da oslobađa zarobljenog Musolinija, Himler je sazvao grupu vidovnjaka, astrologa i radiestezista koji su viskom i ostalim rekvizitima tražili Dučea.
U Nemačkoj su još maja 1941. uhapšeni glava avio kompanije Vilhem Meseršmit i celokupan personal Hesovog štaba čijim se članom smatrao i poznati astrolog i okultista Šulte Štrathaus. Devetog juna po celoj Nemačkoj Gestapo je pohapsio astrologe, šamane i vidovnjake i oni su gotovo svi završili u koncentracionim logorima.

OBUKA BUDUĆEG FIRERA

Svemu ovome prethodili su drugi ekstremni postupci Hitlera i lidera Trećeg Rajha. Oni nisu počeli vladavinu gonjenjem i uništavanjem Jevreja, već jurišem na hrišćanstvo. Čim je Hitler preuzeo vlast raspušten je Savez katoličke omladine, zabranjena su katolička izdanja, godinu dana kasnije ubijen je najviši katolički velikodostojnik, hiljade sveštenika i monaha bačeni su u tamnice. Ni protestanti nisu prošli ništa bolje. Filozof nacističke partije Alfred Rozenberg pozivao je na neophodnost temeljnog uništavanja religije i zabrane Biblije u Nemačkoj. Na oltarima crkava novog Rajha nije smelo da bude ničega osim nove 'svete knjige' - Hitlerovog 'Majn Kampfa'. Levo od svakog oltara morao je da leži mač.
Jedno je bilo jasno: umesto onih koji su 'svoje proživeli', u Nemačku je trebalo da dođe nova i u svojoj ezoteričnoj dubini okultna religija. Prvu inicijaciju mladi Adolf Hitler iskusio je stupivši u kontakt sa minhenskim pesnikom i novinarom Ditrihom Ekartom. Taj hronični alkoholičar koji je od pijanstva umro 1923. godine u jednoj od minhenskih kafana, stvorio je nacionalsocijalizam u nedrima male i neprimetne Nemačke radničke partije, među čijim se osnivačima, pod brojem sedam, nalazio i sam Hitler. Ali, i brojčana analiza imena Hitler daje sedmicu, što znači da takvi ljudi ne žele da idu poznatim putevima, već sami stvaraju religiju koja se bazira na fantazijama i tajanstvenosti. Prepoznavši u Hitleru budućeg osnivača okultne države, Ekart i arhitekta Rozenberg počeli su njegovo duhovno uobličavanje, učili ga da piše i govori i upoznavali ga sa 'tajnom doktrinom' i doktrinarnom propagandom.
Proroci magičnog socijalizma nisu radili uzalud, a ono što je Hitler primio, nastavio je da uvećava već pomenuti Haushofer. Kontakt između profesora Minhenskog univerziteta i budućeg lidera nacije ostvario je Hes, koji je bio profesor asistent. Posle propalog nacističkog 'pivskog puča' Hitler je bio smešten u tamnicu Lansgust. U Hesovoj pratnji, general Haushofer (slika desno), koji je u isto vreme bio i mađioničar i tajni učitelj, sa Hitlerom svakodnevno provodi duge sate, razvijajući svoje teorije, a Hitler kao pažljivi učenik grabljivo je izvlačio iz tih lekcija argumente za preuzimanje vlasti. Čim bi njegov učitelj otišao, Hitler bi počinjao da Hesu, koji je ostajao, diktira 'Majn Kampf', sjedinjujući haushoferove teorije i Rozenbergove planove.
Za vreme Prvog svetskog rata general Haushofer je posedovao fantastičan dar predviđanja toka događaja: predskazivao je vreme početka juriša, mesta koja će biti pogođena, političke promene... Da li je možda 'tajni učitelj' preneo svoj dar na svog sposobnog učenika? Jer, Hitler je apsolutno tačno predskazao datum ulaska fašističke armije u Paris, uzdržavanje Engleske i Francuske da intervenišu pri njegovoj okupaciji Rajnske oblasti i, konačno, datum smrti američkog predsednika Ruzvelta.
Da li su takvom vidovnjaku uopšte bili potrebni astrolozi? Izgleda, da ipak jesu. I Hitler se, čas javno čas tajno, koristio njihovim uslugama. Čim je preuzeo vlast, izdao je naređenje za osnivanje 50 tajnih institucija koje bi pripremale lekare - bioradiologe koji bi lečili visoke funkcionere Trećeg Rajha.
Najbolji od njih su okupljeni u Berlinskom bioradiološkom institutu gde su izučavani i netradicionalna medicina, šamanstvo, razni filozofski pravci i sve postojeće političke doktrine. A pošto se u taj institut primalo bez prethodnog anketiranja o verskoj pripadnosti i nacionalnosti, već isključivo na osnovu natalnog horoskopa, jasno je da je astrologija zauzimala počasno mesto u svemu tome. Među studentima ove ustanove, voljom sudbine, našao se i 'patrijarh ruske astrologije' Sergej Vronski. U jednom intervjuu on je priznao da su se njegovim sledbenicima posle završetka instituta smatrali Hes i general Ervin Romel. On se susretao i sa Hitlerom pošto je, kao mladi astrolog, predskazao Evi Braun da će se udati za firera.
Poznati švajcarski astrolog Karl Ernst Kraft (slika levo), autor čuvenih radova iz oblasti astrološke nasleđenosti, otvoreno je simpatisao naciste. Drugog novembra 1939. godine, on je poslao hitno pismo u Berlin sa izveštajem da između 7. i 10. novembra Hitleru preti ozbiljna životna opasnost. Na ovu opomenu nisu obratili nikakvu pažnju, a osmog novembra Hitler je dva minuta ranije nego obično izašao iz menhenske crkve, gde se odmah po njegovom islasku dogodila eksplozija koja je odnela živote nekoliko desetina ljudi. Hitler i Himler posle ovog događaja zainteresovali su se za Krafta. Rajhsfirer je, istina, naredio da se Kraft uhapsi pod sumnjom da je učestvovao u zaveri, ali ga je po Hitlerovom naređenju odmah pustio. Pomilovani Kraft se bacio na izradu ličnog horoskopa Hitlera i njegove najbliže okoline, a kasnije je protumačio zagonetne Nostradamusove katrene tako da oni tobože predskazuju pobednički Hitlerov marš. Petu Nostradamusovu centuriju je Kraft, na primer, preveo kao da je hteo da je posveti fireru:


'On će anektirati Brabant i Flandriju, Briž i Bolonju
i pripojiće ih Velikoj Nemačkoj...
Proći će kroz Belgiju i zauzeće francusku luku'.


Kraft se nije ustručavao upotrebe lažnih podataka, a astrološka etika za to predviđa neizbežnu kaznu. Tako se i desilo... Njegova nastojanja krenula su nizbrdo posle Hesovog odlaska. Tada je pobesneli Hitler saznao da astrolozi od njega kriju predskazanja poraza, pa je naredio da se svi streljaju, a vernog Krafta zauvek je poslao u Buhenvald, gde će i umreti u januaru 1945. godine.

ČERČILOV ASTROLOG

Kraftu je Hitler okrenu leđa, ali su se njega i njegovih saradnika setili u Velikoj Britaniji. Kraftov bivši saradnik iz Berlinskog instituta, mađarski pisac i astrolog Luj de Vol preselio se u Englesku i ponudio svoje usluge britanskom Generalštabu. Njegovi predlozi zainteresovali su Čerčila i on je ovoga uključio u obaveštajnu službu. Od tada se Luj de Vol nije bavio samo sastavljanjem astroloških karata viših generala, već je i prognozirao planove nemačkog vrha, polazeći od onoga što je verovatno nemačkom vrhu saopštavao Kraft. U Engleskoj nisu znali da je Švajcarac uhapšen. Što se tiče ostalih astrologa koji su i dalje ostajali pored Hitlera, De Vol ih je lako mogao preći.
Čerčila je najviše zanimalo šta govore nacistički astrolozi u vezi sa iskrcavanjem savezničkih trupa na kontinentu. De Vol mu je predstavio svoje astrološke prognoze, u stvari ono što će nacistički astrolozi najverovatnije reći Hitleru, a one su kazivale: Balkan! Ali je i engleski Generalštab već uveliko pripremao tu varijantu. Čerčil se poverio De Volu, a članovi Štaba počeli su da razrađuju drugi pravac; Severna Afrika - Sicilija - Italija. Nemcima je bio podmetnut leš navodno engleskog oficira koji je kod sebe imao tajne planove iskrcavanja saveznika na Balkanu. Šef nemačke obaveštajne službe obavestio je Hitlera, a ovaj se pripremio da dočeka Engleze na Balkanu, smestivši u tom regionu najbolje slobodne divizije.
A u Severnoj Africi sukobila su se dvojica generala, oba rođena u znaku Škorpije - nemački feldmaršal Romel i saveznički general Montgomeri (obojica na slici levo). Svojevremeno je Kraft uporedio njihove horoskope i priznavši Montgomerija za jačeg , savetovao je Nemcima da se komandant njihove vojske u Africi promeni. Ali, niko nije slušao astrologa koji je uskoro, za kaznu trebalo da postane zatvorenik Buhevalda.

Feldmaršal Romel izgubio je najvažniju bitku, kod El-Alamejna, a saveznici su se sa oslobođenog severa Afrike iskrcali na Siciliju i trijumfalno stigli do RIma. Pri tome na svom putu nisu sreli nijednu nemačku diviziju.
Može li se reći da su predviđanja fascinantnog astrologa De Vola bar malo uticala na takav tok stvari? Verovatno da jesu.
Ali, i De Vol je pri kraju rata načinio grešku. U jednom malo poznatom engleskom magazinu pojavile su se njegove astrološke prognoze koje su ubedljivo pokazivale gde je i kada najbolje da se saveznička vojska iskrca u desantu na evropsko tle. Nemci nisu čitali taj magazin, tako da je pojava savezničkih armija u Normandiji šestog juna 1944. kako je De Vol i predvideo, bila vrlo neprijatno iznenađenje za njih. Astrolog nije izbegao kaznu, ali se za razliku od svog nesrećnog kolege Krafta, koji je istrulio u koncentracionom logoru, izvukao kućnim pritvorom i zabranom da bilo šta predskazuje do kraja rata. Sedamnaest godina kasnije sahranjen je sa svim vojnim počastima.

Otkrivena lobanja vanzemaljca u Peruu!?



Velika ovalna mumificirana lobanja koja je pronađena u Peruu konačno bi mogla da dokaže postojanje vanzemaljaca



Dejli mejl prenosi da je, glava čudnog oblika, velika gotovo kao i telo na kojem se nalazi, dugačko 50 centimetara, zbunila antropologe. Pripada jednom od dva seta kostiju pronađenih u gradu Andahuajlilasu na jugu Perua.

Kosti je pronašao Renato Davila Rikelme, koji radi za muzej Privatos Ritos Andinos u Cuscu u jugoistočnom Peruu.

On je rekao da su očne duplje veće od onih kakve inače imaju ljudi, a na lobanji postoji i meka tačka, zvana otvorena fontanela, koja je karakteristična za decu u prvoj godini života. Ali, lubanja ima i dva velika kutnjaka, inače uobičajena samo za odrasle osobe.

U muzej su prošle nedelje stigla tri antropologa, iz Rusije i Španije, pa će istražiti pronalazak, za koji su se složili da "nije ljudsko biće".

Rikelme je dodao da je očigledno da osobine kostura nemaju veze ni sa jednom etničkom grupom na svetu.

Ostaci očne jabučice u desnoj očnoj šupljini pomoćiće u utvrđivanju DNK, i razrešavanju kontroverze radi li se o ljudskom biću ili ne.

Pronađena je i druga mumija, koja nije cela i velika je tek 30-ak centimetara. Nedostaje joj lice i čini se da je zamotana u platno poput posteljice, u fetalnom položaju, prenosi list.

Ovi ostaci imaju zapanjujuću sličnost s trouglastom kristalnom lobanjom iz filma "Indijana Džons - Kraljevstvo kristalne lobanje", iz 2008. godine, koja u filmu ima vanzemaljsko poreklo i poseduje natprirodne moći.



(MONDO)

Parapsihologija je pseudo nauka, koja se pretenduje da proucava neistrazene delove ljudskog uma, i "neistrazene fenomene"

Položaj i oblik izraženih bora na čelu otkriva karakter ljudi

Izrazito velik broj bora na čelu, simbolizira i izrazito velik broj događaja i promjena u životu čovjeka. Prema sedam tipova bora na čelu može se otkriti karakter čovjeka



Saturnova linija smještena je na samom vrhu čela
Proučavanjem linija na čelu (metoposkopija), još se u 17. stoljeću bavio astronom Richard Sanders. Na temelju svog dugogodišnjeg proučavanja, zaključio je da bore koje se pojavljuju na čelu imaju veliko značenje u određivanju karakternih osobina čovjeka, a prema tumačenju tog mističara i astronoma dužina, dubina i oblik bora na čelu, mogu također pomoći i u predviđanju budućnosti onoga tko ih ima.

Izrazito velik broj bora na čelu, simbolizira i izrazito velik broj događaja i promjena u životu čovjeka. Suprotno tome, izrazito mali broj bora predznak je mirnog život u svim životnim fazama. Ako se postojeće bore iznenada počinju mijenjati, spuštaju se ili penju, produbljuju se i proširuju, ili se pak naglo istanjuju i nestaju, to može značiti da čovjeku predstoji neka drastična promjena u životu, a kvaliteta predstojeće životne promjene, ovisi o tome koja bora na čelu doživljava transformaciju.

7 linija bora: Karakter "ispisan" na čelu

1. SATURNOVA LINIJA

Bora smještena na najvišem dijelu čela, sasvim uz kosu, pripada Saturnu, a pojavljuje se prije srednjih godina života. Kada je ta bora duga i jasno izražena, označava karakter kojeg odlikuje velika moć zapažanja, oštroumnost i opreznost. Kada je isprekidana, označava pohlepu za novcem i izraženu sklonost nerviranju. Ako je valovita, lice na kom se nalazi pripada onom tko je spreman na prijevaru i podvale.

2. JUPITEROVA LINIJA

Jupiterova linija nalazi se neposredno ispod Saturnove. Kada je ravna i jasno izražena, označava poštenje i pravednost onoga na čijem se čelu nalazi. Onaj tko ima ovu boru, prema Sandersovoj teoriji,doživjet će veliku sreću i imati priliku obogatiti se na pošten način. Također, ako je Jupiterova bora duža od Saturnove, to je predznak bogatstva, izraženog ponosa i religioznosti dotične osobe.

3. MARSOVA LINIJA

Treća bora pripada Marsu. Osoba kod koje je ova bora jasna, duga i proteže se preko cijelog čela, izrazito je hrabra i uvijek spremna boriti se za svoje ciljeve. U slučaju da je ova bora isprekidana, riječ je o kolebljivom pojedincu, a ako je pak valovita, njen vlasnik je pohotan i vrlo slobodnog ponašanja.

4. LINIJA SUNCA

Četvrta bora nalazi se iznad desne obrve i pripada Suncu. Ako je jasno izražena i proteže se skoro do centra čela, označava vrlo ambicioznog pojedinca koji zdravo rezonira. Također, ova bora predskazuje ispunjenje ambicija i uspjeh na svim planovima. Ako je pak isprekidana, simbol je sebičnosti i pretjerane žudnje za novcem. Valovita linija Sunca, otkriva da je onaj tko ju ima na čelu sklon zavisti i zlobi. Križanje ove bore s drugom borom, predznak je bogatstva i ugleda.

5. LINIJA MJESECA

Peta bora, linija je Mjeseca, a nalazi se iznad lijeve obrve. Ako je jasno izražena i ravna, znak je da će osoba koja ju ima puno putovati u daleke zemlje. Ova je bora karakteristična je za ljude s izrazito bogatom maštom. Ako je isprekidana, radi se o nekom tko je hirovit i kapriciozan, a ako je valovita, ukazuje na nepoštenje onog koji ju ima. Križana s drugom borom predznak je sreće.

6. VENERINA LINIJA

Šesta linija pripada Veneri, a proteže se između obrva. Ako je jasna i ravna označava emotivnost i sreću u ljubavi. Što je ova bora tanja, to je onaj tko ju ima nježnija i osjećajnija. Ako je valovita, označava uspjeh koji će biti ostvaren uz puno truda. Ako je izlomljena označava razočarenja u ljubavi i česte izmjene partnera.

7. MERKUROVA LINIJA

Sedma linija nosi Merkurovo ime, nalazi se odmah iznad nosa, neposredno ispod Venerine linije. Ako je jako izražena i zavija u lijevo, predznak je loše sreće, a povijena u desno, znak je dobre sreće. Oni koji umjesto jedne ovakve bore, između očiju imaju tri manje, ravne bore, po svom su karakteru duhoviti i elokventni. U slučaju da postoji više od tri bore, radi se o nekom tko je nepostojan, a nerijetko i sklon podvalama i nepoštenju. Više od tri isprekidane bore između očiju karakteriziraju brbljavca koji voli iskorištavati druge i potencijalno je sklon nezakonitim radnjama.

(24sata.hr)

3 Istorijske Činjenice Koje Smo Misteriozno Zaboravili


Jedna od velikih misterija sveta je ljudska pamet, ili nedostatak iste u nekim slučajevima. Koliko god se trudili da upamtimo i beležimo istorijske događaje mi ih i dalje zaboravljamo, iako sve imamo u udžbenicima.Rešili smo da vam prestavimo 3 stvari iz ljudske istorije koje smo misteriozno zaboravili. Ustvari, u pitanju su i neki neverovatni izumi koji su zaboravljeni ili eventualno pripisani nekom drugom iz neverovatno glupih razloga, i ne, ne pričamo o telefonu.

Parna Mašina

Ako bi neko spomenuo diskusiju o revolucinarnim napravama koje su pomogle industrijsku revoluciju, jedna od stvari koja bi nam sigurno pala na pamet je parna mašina. Prva originalna parna mašina je napravljena 1712.godine, a kasnije je dorađena od strane James Watt-a, kome je i pripisan ovaj pronalazak.



Prva Parna Mašina

U čemu je ovde zabluda? Pa, zabluda dolazi iz činjenice da je prva parna mašina napravljena oko 1600 godina pre 1712.god., ili u prvom veku nove ere.

Inžinjer zvani Heron od Alexandrije je bio prvi koji je izmislio napravu na pogon pare. Njegov izum kao što vidite na slici je turbina koja radi na paru, i to 1600 godina pre James Watt-a.

Ako se pitate zašto je ovo zaboravljeno i kako to da mi ne znamo, odgovor je prost. Kao i mnoge druge stvari ova je misteriozno nestala u našem sećanju jer je bila ispred svog vremena. U vreme kada je Heron napravio prvu parnu mašinu Novi Zavet je još uvek imao šuškave stranice u boji, isto tako broj ljudi koji je mogao da shvati čemu ovo služi i koje su namene je mogao da se izbroji na prstima jedne ruke.

Ovo je samo jedna od mnogih stvari koje je istorija zaboravila jer nije mogla da ih shvati, što je velika šteta. Zamislite samo kolko bismo bili napredniji da nismo naparvili tu malu pauzu od 1600 godina.

Velika Živa Ograda

Jeste li čuli za Kineski Zid? Naravno da jeste, a za Veliku Živu Ogradu? Aha…čekaj, za šta?

Velika Živa Ograda je bila dugačka skoro 3000 kilometara i nalazila se u Indiji. Zvuči poznato?

Prvo pitanje koje je nama prošlo kroz glavu je zašto bi se iko trudio da posadi živu ogradu u dužini od neverovatnih 3000 kilometara, to je prava misterija sveta! Pa odgovor je vrlo prost, zbog soli. So je nekada predstavljala veliko bogatsvo, kao i većina začina. I zato je u jednom trenutko velika Britanska imperija odlučila da napravi monopol nad velikim izvorima soli tako što je podigla ogroman zid trnja.



Veliki Živi Zid

Taj zid je terorisao narod Indije u potrazi za začinima preko 40 godina dok nije konačno spaljen sredinom 1880-ih. Kako smo uspeli to da zaboravimo? Pa odogovor je prost, Velika Britanija nije želela da se sazna za njihov surov režim kojim su vladali nad svojim kolonijama.

Ustvari ceo ovaj događaj koji je trajao preko 40 godina bio bi potpuno zaboravljen da istoričar Roz Moxham nije izvukao stare spise i prikazao ih javnosti.

Cement

Da, na redu je cement. Kada je prvi put cement počeo da se koristi, kada je neko prvi put izmislio cement? Većina bi odgovorila sredinom 18-og veka, ili tačnije 1756. Pravi odgovor je 2,000 godina pre toga, jedno 3 veka pre nego što je beba Isus rođena.

Mhm…pa zašto niko nije zidao betonske kule i rampe za skejt u srednjem veku?



Rimski Cement

Rimljani su počeli da koriste cement i beton 3 veka pre nove ere, što dokazje hiljade napravljenih lukova kao i najstarije konstrukcije kanalizacije i podno grejanje koje su Rimljani imali čitava dva milenijuma pre ostatka sveta. Ali onda je došlo mračno doba i čuveni Srednji vek i sve je to palo u vodu, zaboravili smo još jednom.

Ako se pitate kako smo zaboravili, ovaj put je odgovor vrlo lak, izgubili smo recept. Tek 1756.god. je Britanski inžinjer došao na ideju kako da napravimo cement. Mada bilo bi vrlo teško koristiti Rimski recept, glavni sastojak je bio pozzolana, a to je vulkanski pepeo koji je skupljan u dolinama Vezuva.

Zanimljiva činjenica vezana za beton i prve oblike betona je da su korišćeni čak 2500 godina pre nove ere u Egiptu, a prve ostaci betona potiču sa prostora Balkana i cene sa da su stari skoro 7600 godina, ili 5600 godina pre nove ere.

Kao što vidite ljudska rase je veoma zaboravna, mada svi vrlo dobro znamo, pogotovo na ovim prostorima, da pobednici pišu istoriju i prave nove Misterije.


Net

Kristalna Lobanja – Nerešena Misterija Ili Osmišljena Misterija



Kristalna lobanja, ili više njih, predmeti su oko kojih je dugo vođena polemika, na kojima su sprovedena mnoga istražvanja, o kojima su u nedostatku legendi smišljane pojedine, zbog kojih su u nedostatku misterija nastale misterije. Kada na srpskom internetu potražite informacije o kristalnim lobanjama, naiđete na fantastične priče koje zaista neiscrpno koriste ljudsku maštu i to na prilično zaostalom nivou. Misterije Sveta su malo istraživale o temi kristalnih lobanja i naišle na vrlo interesantne podatke objavljene u najnovijim istraživanjima.

Najpoznatija kristalna lobanja jeste ona koju je pronašla Ann Mitchell-Hedges, usvojena kćer Mitchell-Hedgesa. Ona je „sasvim slučajno“ na svoj sedamnaesti rođendan, 1927.godine u Lubantuumu, na mestu gde je obavljano arheološko iskopavanje, naišla na gornji deo kristalne lobanje. Zatim je za par meseci opet tako slučajno naišla na vilicu, odnosno drugi deo kristalne lobanje. Kompletna misterija koja se tiče ove lobanje još u samom početku svela se na sam njen nalazak. Kako to da se baš Ann saplela o lobanju, kako je baš ona našla i drugi njen deo, zašto njen otac nije govorio o toj lobanji i o njenom pronalaženju, zašto ona nije davala informacije o lobanji? Njen otac je napisao par rečenica o lobanji u svojoj biografiji, gde kaže da je lobanja stara barem 3600 godina, da je pravljena barem 150 godina brušenjem kristala peskom. Ova lobanja je zapravo i uvrstila kristalne lobanje u misterije sveta, ako ni zbog čega drugog onda zbog priče koja ju je pratila, ili zbog priče koja je sakrivena. Ann je verovala da je kristalna lobanja pripadala Majama ili je bar želela da drugi u to poveruju. Kristalna lobanja koju je pronašla Ann Mitchell-Hedges bila je proporcionalno vrlo slična ljudskoj lobanji a od pronađenih kristalnih lobanja najveću je sličnost imala sa lobanjom koja je krasila Mankind muzej u Velikoj Britaniji.



Kristalna lobanja – Misterije Sveta

Postoji još nekoliko kristalnih lobanja koje su popile slavu, jedna u pariskom muzeju Quai Branly i jedna u muzeju Smithsonian. Naime, kristalne lobanje su dugo pratili razni mitovi i veličanja. Jedino što se znalo o lobanjama je da se ne zna koliko su stare i da se ne zna odakle potiču ni ko ih je napravio. Pa ustvari nije se znalo ništa. Čak i načini nalaženja su ostali tajna, kristalna lobanja koja je bila u vlasništvu porodice Mitchell je imala barem tri različite verzije nalaženja, jedna od njih je i otkupljivanje na aukciji. Kristalna lobanja u britanskom muzeju je kupljena u draguljernici u New Yorku, pariski muzej je kristalnu lobnaju kupio od prodavca artefakata izvesnog Bobana, a lobanja u Smithsonian muzeju je dospela anonimnom poštom. Definitivno su sve lobanje nosile misteriju u samom svom dolaženju pred oči javnosti, obično se zna gde je pronađen neki vredan predmet i eventualno ko ga je pronašao, pa se onda ispituje iz kog je perioda ili šta je predstavljao. Za kristalne lobanje je prvo ustanovljeno da su predstavljale Bogove, da su služile tajnim obredima, da mogu da leče ali i da ubiju, da imaju moć da utiču na psihofizičke sposobnosti onoga u čijoj su blizini i da su napravljene od kristala.



Misterije Sveta – Kristalna lobanja

Poslednja istraživanja obavljena na kristalnim lobanjama konačno su razrešila ovu misteriju i pokazala da su stare oko 200 godina. Dakle ne 3 600 godina, ne 12 000 godina već da potiču iz druge polovine 19.og veka. To verovatno u skladu sa ljudskim dostignućima iz tog perioda pobija i razmišljanje da su kristalne lobanje delo vanzemaljskih bića i da u sebi imaju inteligenciju koju bi trebalo da iskoristimo kako ne bi došlo do kraja sveta u 2012.oj godini. Ipak ostaje misterija u samom razlogu za kompletnu igru kristalnim lobanjama. Jedino što je sigurno jeste da je nekoliko ljudi dobro zaradilo na njima. Prvi je gospodin Boban Eugene koji je prodavao lobanje kao artefakte, odnosno predmete od velike vrednosti. U je prodao čak 5 kristalnih lobanja od svih koje su nađene. Druga osoba koja je sakupila kapital, bila je gospođa Ann Mitchell-Hedges koja je na svojoj turneji naplaćivala poglede na lobanju. Sada na lobanjama zarađuje mnogo više ljudi.


Net

Francuska revolucija i prokletstvo groba


Za mnoge grobove čuvenih ljudi se vjerovalo da nose prokletstvo, pa tako ni Nostradamusov nije izuzetak.
Njegov sanduk, stavljen u franjevačku kapelu u Salonu, što je i bila njegova želja, bio je oštećen od revolucionarnih snaga Marseja u toku francuske revolucije. Zabili su sjekiru u sanduk. Jedan od razloga izbijanja revolucije bio je revolt protiv autoriteta Katoličke crkve, tako da je bilo normalno da vojnici napadnu crkvene strukture. U ovom slučaju su napadači bili privučeni činjenicom da je veliki prorok Nostradamus položen u toj kapeli. Čak se govorilo da je jedan od vojnika uzeo njegovu lobanu i pio alkohol iz nje, što je malo vjerovatno i previše bizarno. Nekoliko dana kasnije, vojnik koji je prvi dodirnuo grob, bio je napadnut iz zasjede i tom prilikom ubijen, tako da su poslije toga krenule prve glasine.
Prema nekim pričama, naravno nedokazanim i istorijski neosnovanim, vojnike koji su uništili crkvene zidove, sačekalo je nevjerovatno iznenađenje: u zidovima je bila mesingana pločica na kojoj je ugraviran bio baš taj datum. Priča, mada nedokazana i nevjerovatna, bila je i zastrašujuća i neki su to vidjeli kao dokaz Nostradamusove moći proricanja.
Poslije ovog slučaja, tjelesni ostaci Nostradamusa su rastureni, ali kasnije, godine 1972. dio njih je ponovo sahranjen u Kapeli sv. Lorenca u Salonu.

Zašto more svjetluca?



Sigurno ste čuli najmanje dva pogrešna objašnjenja koja su važila kao sigurna sve dok nije otkriven pravi uzrok. Vjerovalo se da do svjetlucanja dolazi uslijed gasova koji dolaze iz dubine, zatim zbog navodnog zračenja svjetlosti koju more preko dana upije, zbog trenja čestica soli, elektriciteta izazvanog trenjem itd.


Pravih uzroka, naime, ima više. U moru postoji nekoliko vrsta organizama, jednoćelijskih i višećelijskih, koji imaju sposobnost bioluminescencije. Bioluminescencija je pojava emitovanje svjetla od strane nekog živog organizma.
Može se manifestovati kao jednolično sijanje bakterija npr. na mesu mrtve ribe, zatim kao svjetlucajuća fosforescencija mikroskopskih organizama protozoa u toplim morima, ili kao trepćuće svjetlo kod insekata svitaca. Bioluminescencija nastaje kao rezultat hemijske reakcije, u kojoj se proizvodi izuzetno malo toplotne energije, odnosno nema gotovo nikakvih gubitaka u pretvaranju hemijske energije u svjetlosnu energiju. Iz tog razloga se ovakva svjetlost naziva i hladnom svetlošću tj. luminescencijom.
Do emitovanja svetlosti dolazi kada sićušni organizmi proizvode neku vrstu masnoće, najverovatnije kako bi imali manju specifičnu težinu od vode te da bi plutali u višim slojevima mora jer su im potrebni svetlost i kiseonik. Ovako nastala svetlost je plavo-zelena i veoma je blizu svetlosnom spektru koji morska voda najbolje provodi do ostalih morskih organizama. Riječ je o jednom od najsavršenijih promjena energije u prirodi.
Neke vrste hobotnica izbacuju svjetleći oblak kada su napadnute i time skreću pažnju napadača kako bi utekle. Određene vrste riba emituju svetlost u obliku šara po telu ili u određenim intervalima što omogućava pravljenje i održavanje formacije u jatu. Ribe koje žive na izuzetno velikim dubinama kao npr. grdoba ima modifikovanu prvu kost leđnog peraja koja na kraju "pecaljke" ima svjetleći mamac i njime privlači potencijalni plen.

Kosmička vrata nalaze se u Nišu

To parče niške zemlje je, kako tvrde naučnici, deo je "kosmičkog levka" što predstavlja putanju gde talasi sto puta brže putuju od zemljine kugle do kosmosa



NIŠ - Grupa stranih i domaćih naučnika ispitivaće narednih meseci vodu, zemlju i vazduh Niša i okoline kako bi pronašli tačku koja ima figurativni naziv "kosmička vrata".

To parče niške zemlje je, kako tvrde, deo "kosmičkog levka" što predstavlja putanju gde talasi sto puta brže putuju od zemljine kugle do kosmosa.

Kao prethodnica ovom timu, u Nišu se ovih dana ponovo, posle 15 godina, našao Đorđe Špirić Frakson, naučni istraživač paranormalnih pojava, koji je inicijator istraživanja.

- Skica po kojoj sam ustanovio da se baš na ovom mestu nalaze kosmička vrata potiče iz NASE koja je posle istraživanja došla do ovog zaključka. Cilj istraživanja je da se pronađe najidealnije mesto na zemlji gde se leče mentalna obolenja kao što su razne fobije, strahovi, posledice raznih stresova i slične pojave - priča on. Špirić će po skici iz NASE pokrenuti timsko istraživanje u gradu i okolini gde bi trebalo da pronađu parče niške zemlje gde, kako pojašnjava, planeta zemlja zapravo ima najbržu, najfleksibilniju talasnu komunikaciju sa kosmosom, a što predstavlja najdelotvornije mesto za lečenje fobija i sličnih obolenja.

Frakson kaže da je bio šokiran kada je pohađajući jednu studijsku grupu čuo da levak ide direktno iz Srbije odnosno iz Niša i okoline.

- Prema toj polutajno objavljenoj skici, na ovom prostoru jugoistoka Srbije u prečniku od 40 kilometara, nalazi se jedino mesto na zemaljskoj kugli čiji talasi u najvećem intenzitetu pogoduju izlečenju ljudi koji su, na primer, imali saobraćajni udes pa ne smeju ponovo da sednu za volan, preživeli razvod pa sada imaju velike probleme sa socijalizacijom, neko je preživeo napad nožem pa se sada boji da izađe na ulicu... Širok je pojam tih stečenih emocija. U svakom slučaju, na prostoru Niša i okoline se nalazi jedno ili više mesta, dokazaće istraživanje, gde zemlja najbolje komunicira sa kosmosom - rekao je Špirić.

On dodaje da još istražuju kakva vrsta talasa utiče na mentalna obolenja.

- Nadam se da ćemo posle dužih analiza moći da budemo malo precizniji kako i na koji način ova sredina deluje "srećno" na ljude. Ova istraživanja nemaju nikakvu vezu sa gatarama, vračarama i sličnim pojavama, već se naslanjaju na istraživanja velikog naučnika Nikole Tesle koji je imao svoje teorije o postojanju jednog takvog mesta. Iskreno, kada sam video skicu i shvatio da je u pitanju Grad Niš, setio sam se da sam ovde imao izuzetno mnogo uspeha u terapijama tako da sam odmah odlučio da dođem ovde i nema novca koji bi me u tome sprečio. Za dolazak u Niš sam imao podršku nekoliko naučnih istraživača, a najviše mi znače reči profesora koji ispituje uticaje magneta Kena Baklana - priča Špirić.

O takozvanom "kosmičkom levku" se, kaže Špirić za Južne vesti, maltene ništa ne zna u javnosti.

- Nije mi prijatno ako neko kaže da ja od ovog istraživanja imam neke koristi jer ja tu ne vidim novac. Ja živim udobno u Australiji, radim terapije i nije mi potrebno da sebe izlažem bilo kakvim egzistencijalnim rizicima, ali ovo je toliko intrigantno da sam morao da sednem u avion i odmah dođem u Niš kako bi započeo da istražujem - istakao je Špirić.

Špririć je dodao da sledeće nedelje dolazi jedan američki istraživač kako bi počela merenja.

- U mnoge stvari se ne razumem, ali znam ko zna, tako da će jedan po jedan naučnik dolaziti u Niš iz zemlje i inostranstva kako bi ispitivali zemljište, magnetni elektricitet, elektromagnetne talase i sve drugo što je potrebno kako bi dokazali das se baš na ovom parčetu niške zemlje nalazi mesto gde talasi "jure" u odnosu na druge delove zemljine kugle. Sigurno, o svim zaključcima ću da obavestim Vladu Srbije jer ovo nije moj privatni projekat već nacionalna stvar - napominje ovaj rođeni Sarajlija.



kurir

Fenomen ili nešto drugo: More crveno kao krv (FOTO)

U blizini ruskog sela Berdyansk dogodilo se nešto sasvim neobično što je, sa razlogom, uplašilo lokalno stanovništvo. Azovsko more je postalo kao krv crveno...


Fenomen je prestravio seljane koji su odgovor odmah našli u predskazanjima koja slute na najgore.


Lokalne vlasti pokušavaju da umire seljane ukazujući im na to da postoje prirodni procesi koji more mogu da oboje na ovaj način. Još jedan od uzroka za nesvakidašnju obojenost mora moglo bi da bude i zagađenje.

Pogledajte fotografije koje su napravili sami meštani:



S media

Rusalka je jedna od vodenih vila iz narodnih verovanja slovenskih naroda.
U mitologiji Istočnih Slovena natprirodna bića zamišljana u liku dugokosih lepih mladih devojaka, koje u noćima mladog Meseca igraju na proplancima, ovenčane zelenim vencima. Neprijateljski su raspoložene prema ljudima. Često mame prolaznike, zadaju im različite zagonetke ili ih ubijaju glasnim smehom. To su, u stvari, duše umrlih devojaka, prvenstveno utopljenica ili onih koje su umrle nasilnom smrću. U nedelju posle Duhova one izlaze iz vode, hodaju po polju ili se penju na drveće. Opasno je da se te nedelje bilo ko kupa u reci ili jezeru, jer ga rusalke mogu odvući u dubinu. Razni običaji pokazuju da su rusalke tesno povezane sa vodom i rastinjem, ali i sa svetom mrtvih.
Pogrešno se veruje da su rusalke nastale od utopljenih djevojaka. Po predanju, večito su mlade i lepe, sa dugim raspletenim riđim kosama spuštenim niz leđa. Ako bi neko čuo pesmu rusalki, ili ako bi ih kako ugledao pri igri, odmah bi onemio. Rusalke takođe i primamljuju i dave ljude, kojima nisu baš naklonjene. Najjače sredstvo protiv rusalki je pelin, a koristan je i beli luk.

CHUPACABRA - Čupakabra



Moguci izgled Chupacabra!!

Pretpostavlja se da je rec o stvorenju koja pokazuje znakove inteligentnog ponašanja,ima životinjske navike, kao što su parenje i kretanje u grupi. Životinjska krv joj je izvor hrane. Nagadja se da je vanzemaljskog porijekla. Ocevici su davali izjave o njoj u Portoriku, Meksiku i na Floridi. U pocetku su njegove žrtve bile koze koje bi bile nadjene u potpunosti bez krvi i sa dva para uboda (rupica najcesce na vratu). Naziv je dobila od spanske reci sto u slobodnom prevodu znaci “kozo-sisac”. Ubrzo se meni proširio s koza na sva ostala dvonožna i cetveronožna stvorenja (osim ljudi) : krave; ovce, zecevi, kokoši, patke, macke, psi, itd. Nakon što bi ubio žrtvu, chupacabra bi isisao krv i ostale tecnosti iz tela.
Hiljade životinja je ubijeno za kratko vreme tako da je Portoriko ubrzo došao u stanje pripravnosti. Po selima su se organizovale nocne straže, lokalne policijske stanice organizovale su potere. Nalaz lokalnog veterinara dr. Carlos Sotoa :
· “Životinje su nadjene sa malim, perfektnim rupicama izmedu pola i jednog cm radijusa. One ulaze duboko u vrat žrtava, u glavu (mozak) i mišicno tkivo. Ove rane otkrivaju inteligenciju. Naime, rupice u glavi vode direktno u cerebellum
izazivajuci trenutnu smrt životinja bez patnje.” (Ova cinjenica odbacuje divlje pse ili druge predatore kao potencijalne kandidate. Cupacabra ne ostavlja nikakve tragove borbe, ugriza, pritiska, trauma itd.)

· “… Napad otkriva neku vrst tehnike eutanazije, jer životinje umiru bez boli. Ocito je da nije rijec o divljoj životinji poznatoj nauci… Pojedine žrtve otkrivaju izreze na trbuhu kroz koje je izvucena jetra i isisana tekucina iz nje. Interesantno je da usprkos prisutnosti stranog tkiva (napadaca) u organizmu mrtvih životinja nije
zabilježen upalni proces, što je redovit slucaj kod mrtvih životinja. Ovo je iznimno neprirodna pojava. U nekim slucajevima zabilježeni su veliki rezovi na tijelu, kao da je rijec o skalpelu. Precizno je napravljen otvor kroz koji su izvuceni organi iz tijela : reproduktivni organi, oci i druga meka tkiva.”

Bazirano na ovome, jedna od oficijelnih verzija je da je rijec o pripadnicima religijskih i satonskih sekti. Medjutim, broj životinja koje su stradale, u svako doba dana i noci, na svim stranama otoka, daleko prevazilazi mogucnosti bilo koje religijske grupice u Portoriku. Prema izjavama mještana, chupacabre žive u podzemnim pecinama i prolazima. Mogu se
kretati u velikim skokovima kao kenguri ili hodati kao ljudi. Imaju crvene oci i dugacki zmijoliki jezik. Na ledjima im je izraslina poput krila koja im omogucuje posebnu brzinu i visinu kod kretanja. Boja tijela im je siva, visina od metar do metar i po.

Clanak u “Boston Globe” iz 1996. godine, opisuje posljedice histerije u Portoriku. Spominje ljude koji su se u pocetku smejali mogucnosti da takvo nesto postoji da bi posle postali svjesni da je rec o neprirodnom fenomenu. Ali, isto tako, opisuju se i situacije kada ljudi prijavljuju ”slucajeve” chupacabre samo zato što su vidjeli šou na TV-u ili procitali nešto o tome u novinama. Jedno od logicnih objašnjenja je u domenu genetskih manipulacija.

Najvjerojatnije je rijec o životinji nastaloj miješanjem genetskih informacija Greysa i dvonožnog, uspravnog dinosaurusa, bez repa. Na Greyse su im oblik glave, usta i oci. Glava nema istaknutog nosa, osim dvije rupice. cvrsta dlaka je po citavom tijelu. Boja je crna, ali ima mogucnost kameleonskog prilago avanja. Bice ima dvije kratke ruke s
šapama po tri prsta i snažne noge, tako er s troprstim šapama. Brzo trcanje i skokovi po 7-8 metara omogucuju mu da lako hvata žrtve. Vi en je i po noci i po danu. Na primjer, u
tri popodne u mjestu Canovanas. Kada su mu se ljudi približili pobjegao je fantasticnom brzinom. Šteta u stocarstvu je dostigla tolike razmjere da je Juan Lopez, predsjednik portorikanske parlamentarne Komisije za poljoprivredu podnio rezoluciju da se objave rezultati istrage o chupacabri. Ukoliko se ideja o genetskom inženjeringu prihvati kao
objašnjenje za chupacabru, otvara se pitanje tko stoji iza tog “projekta” ? Prvo, moguce je da je rijec o Greysima, s obzirom ne cesta pojavljivanja UFO-a nad Portorikom. Drugo, moguce je da je rijec i eksperimentima americke Vlade. Ova druga varijanta ima svoga smisla i u povijesti Portorika kao pokusne laboratorije Amerikanaca. Tokom 1950-ih tamo
su isprobavani efekti kontracepcijskih lijekova na ženama (koji su doveli do velikog broja hendikepirane djece). Niz kemijskih sredstava je isprobavano na otoku tokom 1970-ih i 1980-ih. Gama radijacija je testirana na portorikanskim šumama. Da li je moguce da se ”napredna” genetska istraživanja prakticiraju na otoku i da su, recimo, rezultati tih
istraživanja pobjegli od svojih stvaraoca !? Trece, možda je rijec o zajednickom eksperimentu. U listopadu 1995. chupacabra je videna u Campo Rico u vecernjim satima. Preskacuci preko ograde pala je i ujutro je prona eno nekoliko kapljica krvi. Uzorci krvi su dani na analizu i ovo su preliminarni rezultati :
· Originalni uzorak upucuje na slicne karakteristike kao ljudski tip A s Rh faktorom.
· Uzorak sadrži bakterije i parazite kao E. Coli i druge.
· Genetska analiza je do sada pokazala da krv nije kompatibilna s ljudskom niti ijednom poznatom životinjskom. Ucešce magnezija, fosfora, kalcija i kalija je mnogo vece nego kod ljudi. Odnos globulina je tako er drasticno razlicit u odnosu
na ljude i bilo koju životinjsku vrstu. Trenutacno se ovaj uzorak ne može smatrati uzorkom krvi sa zemaljskog organizma.

Dakle, ili je rec o vrlo sofisticiranoj genetskoj manipulaciji ili je rec o vanzemaljskom organizmu. Ovakvi zakljuci naveli su vlasti Portorika i SAD-a, prvo, da ne pridaju veliki publicitet ovim dogadajima, drugo, da daju razlicita objašnjenja (spomenuta na pocetku ovog priloga), i trece, da medijskim ismijavanjem obeshrabre one koji tragaju za istinskim odgovorima.

Misterije

INDIGO DECA



ONI SU MEĐU NAMA ...

Indigo deca rođena su početkom devedesetih godina. Ima ih na desetine hiljada širom sveta, a svako od njih ima neke nadljudske sposobnosti: otporni su na zracenja, imaju rentgenski pogled, imaju urođeni imunitet protiv najopasnijih bolesti. a knjige čitaju polaganjem dlana na korice...
Naučnici ovaj stepen evolucije nazivaju šesta rasa. Prema nekim podacima, Isus Hrist je imao vrlo retku, modru auru, koja je, što se vise približavao krstu, menjala boju u zlatnu.



Oni koji su sigurni u postojanje Indigo dece, dali su nam i objašnjenja kako da ih prepoznamo: odlikuju se brzom logikom, posebnom nadarenošću, dubokim emocijama i željom da pružaju ljubav ljudima oko sebe. Vrlo su inteligentna i kreativna. Teško prihvataju autoritete. Ako ne nađu sebi slične, radije se osamljuju. Nisu sklona kompromisima. Njihov imuni sistem znatno je jači nego kod prosečne osobe. Produhovljena su kao što to ponekad odrasli mogu biti. Puna su samopouzdanja. Poseduju visoku osetljivost i neizmernu energiju. Znanja upijaju kao sunđer, ali samo ukoliko im se dopada ono o čemu uče. Sve nametnute aktivnosti brzo im dosade. Veoma su intuitivna. Odaju utisak da su starija jer je način na koji govore i ponašaju se znatno zreliji. Njihova razmišljanja nisu tipična dečja. Ona su zabrinuta nad pitanjima o smislu života, postanku sveta, ekološkim pretnjama. Imaju važne životne ciljeve.
Većina današnjih ezoterista smatra da će ova deca biti jedina ljudska bića koja ce preživeti kataklizmu koja će uskoro opustošiti svet. Mnoga indigo deca podvrgavaju se raznim ispitivanjima i rezultati se uvek poklapaju. Neke bolesti i zračenja na njih deluju nekoliko puta blaže nego na obične ljude. Imaju i sposobnosti predskazivanja budućih događaja. Indigo deca koriste 10-14% mozga, za razliku od običnih ljudi koji koriste 6-7% mozga. Većina naučnika smatra da su se ova deca rodila sa tim sposobnostima zbog zračenja i mutacija u okolini. Postoji i verovanje da se rađaju uz pomoć vanzemaljaca. Neki tvrde da su ova deca priključena na informacioni sistem Vasione, i da im odatle svo to znanje koje poseduju. Sposobni su da rasuđuju o suštini života i ponekad pričaju o životu na Marsu i zašto je nestao. Otkud oni to znaju,ostaje nerešivo pitanje.




U Francuskoj ih zovu 'Teflonska deca', u Engleskoj 'Deca Milenijuma', a u SAD 'Indigo' po samo njima svojstvenoj, blistavo modroj boji aure koju registruju svi nadareniji ekstrasensi. Naime, svako od nas zrači određenu frekvenciju, tj. elektromagnetsko polje koje se može interpretirati kao boja aure. Ona je različito obojena kod svakoga, predstavlja odraz naše aktivnosti i naučno je prihvaćena. Svaka od mogućih boja aure ima svoje odlike. Plava predstavlja čeonu čakru, centar odgovoran za intuiciju i psihičke sposobnosti, ili tzv. čakru trećeg oka. Upravo su te sposobnosti izražene kod indigo dece i upravo ona imaju plavu auru. Budući da se boja aure može i fotografisati Kirlianovom fotografijom, znamo da je, statistički posmatrano, broj dece sa plavom aurom zaista u porastu, posebno poslednjih petnaest godina.
Ruski akademik Vsevolod Prigožskij kaže da su naučnici potpuno poraženi takozvanim intuitivnim znanjem te dece: 'Oni koji su 'ne veći od šerpe' rasuđuju o smislu života i ulozi čoveka u kosmosu. Ona vam mogu, na primer, ispričati kakav je ranije bio život na Marsu i zašto je tamo nestala civilizacija. Otkuda oni to sve znaju?' Tip pre što su najnovija naučna otkrića na Marsu potvrdila ono što su o toj planeti rekla Indigo deca.
Odavni se zna da priroda uvek blagovremeno kompenzuje svoje gubitke. Izvesno je da se pred ratove rađa više dece i to uglavnom muške. A masovno rođenje 'visokoizdržljive' dece na celoj planeti možda svedoči o tome da čovečanstvo očekuje katastrofa masovnih razmera? Već je jasno da ljudsko mešanje u genetiku živog sveta dovodi do nekontrolisanih mutacija virusa i bakterija. Lekari su započeli rad na antibioticima pete generacije, jer prve četiri više ne deluju. Stoga je jasno da na epidemije novih bolesti nećemo dugo čekati. Savremeni čovek u izmenjenim uslovima teško će sve to preživeti, pa se stoga majka priroda blagovremeno priprema za sve to.
Statistika pokazuje da mnoga Indigo deca ne doživljavaju punoletstvo. Procenat samoubistava kod njih je do 2-3 puta veći nego kod obične dece i odraslih. Oni često ne mogu ostatak čovečanstva da vide kao sebi ravne, ili predviđaju kraj sveta i ne vide razlog zbog koga bi ga dočekali. Postavlja se pitanje zašto neka Indigo deca žele da što pre dođe kraj svetu kakvom poznajemo i udružuju se protiv njega. Čak imaju i svoje grupe na internetu, knjige posvećene njima i sajtove posvećene njihovim zbunjenim roditeljima.

ONI ĆE PREŽIVETI



Prema predviđanjima Maja, takozvani 'Veliki pelaz' dogodiće se u decembru 2012. nakon što Sunce i Zemlja oblikuju ravnu liniju usmerenu prema centru galaksije. Navedeni položaj potaknuće nestanak trodimenzionalnog modela sveta, a stanovnici Zemlje imaće mogućnost živeti u 4D svetu, no ponuda se odnosi samo na one čiji se um proširio i otišao na mnogo viši nivo – na Indigo decu.
Unutrašnji organi ove dece imaju različite funkcije i njihov imunološki sistem je nekoliko puta snažniji od imunološkog sistema neke prosečne osobe. Ta deca, takođe, imaju drugačiju DNA, odnosno mutaciju na DNA. Drugim rečima, što se tiče promena DNA, milioni stanovnika planete Zemlje nisu ljudi. Rasa novih bića polako, ali sigurno stupa na pozornicu. I vi biste mogli biti Indigo budući da je Indigo fenomen počeo s početkom 1990-tih. No vi ne možete napraviti čudo ili gledati kroz zidove. To je normalno, jer se Indigo moći ne povezuju s čudima. Ljudi koji su nadareni darom Indiga pametni su na jedan specijalan i praktičan način. Oni se mogu prisetiti kako su odabrali svoje roditelje puno pre nego su ih oni začeli. Često će početi učiti svoje roditelje jednostavnim biblijskim istinama kao, na primer, 'zašto se brinuti o novcu kad ćeš uvek imati onoliko novca koliko ti je potrebno ako samo prestaneš razmišljati o njemu'. Deca nove rase usmerena su stremljenju ka duhovnim visinama, ali isto tako, mogu podivljati poput razbojnika ili biti tihi poput anđeoskih stvorenja. Jedno je sigurno – njihove psihološke karakteristike i obrasci ponašanja su novi i neuobičajeni. Stoga treba razvijati i primenjivati nove metode obrazovanja. Treba imati na umu da su oni pioniri nove ere i stoga trebaju našu podršku. Nova informacija važna za život leži u podsvesti naše planete. Drugim rečima, dostupna je svima. Širenje Indiga neverovatan je fenomen koji su događa pred našim očima. Svako ko je svestan uticaja mentalnih moći može pratiti putokaze koje ostavljaju Indigo deca. Drevno proročanstvo o deci koja predvode čovječanstvo se ostvaruje. Potpuni imunitet od svih bolesti biće jedna od popratnih pojava koje će uzrokovati čudesne promene.

DEVOJKA RENDGEN



Verovatno jedna od najpoznatijih indigo dece jeste Nataša Demkina. Ona, naime, ima 'dvojni' vid. Unutrašnje organe čoveka vidi jasnije nego pomoću rendgena ili skenera. Nekoliko puta je osporila lekarske dijagnoze i ispostavilo se da je bila u pravu. Natašine moći aktiviralew su se kada je operisala slepo crevo. Mesec dana po izlasku iz bolnice zapanjila je majku svojom konstatacijom da u njoj vidi 'nešto kao creva od usisivača, dva pasulja i paradajz'. Tada još nije vladala medicinskim terminima i nije znala imena organa, a zapravo je opisivala crevo, bubrege, srce - kao stvari koje je poznavala.
Majka ju je ubrzo odvela lekarima, koji nisu umeli da objasne šta se dešava sa devojčicom i poslali su je kod psihoterapeuta. I ova lekarka je zaključila da je sa Natašom sve u redu. 'A šta vidiš unutra u meni?' - pitala ju je psihoterapeutkinja. Nataša je nacrtala 'mašinicu za hranu' sa peteljkom na mestu gde bi kod lekarke bio želudac. Lekari su onda odlučili da sprovedu nekoliko eksperimenata da bi se uverili u sposobnosti devojčice. Pokazali su joj pacijentkinju sa čitavim 'buketom' bolesti, i ona ih je sve od reda prepoznala, a ultrazvuk je potvrdio njene dijagnoze.
Nataša objašnjava: 'Kod mene postoje dva vida. Mogu se za minut priključiti jednostavno tako, bez ikakvog truda. Treba samo da poželim da se koncentrišem na nečije zdravlje. Vidim celokupnu građu organizma, kod koga se šta i gde nalazi i kako funkcioniše'.
Indigo dece ima svuda. Osmogodišnji Marko Bojčev iz Bugarske 2004. godine je objavio knjigu o tajnama civilizacije Marsa. Nataša Hlebnikova iz Anape u Rusiji govori 120 jezika, uključujući i starosaksonski, persijski i staroengleski. Dvanaestogodišnji Jakeši Tonako iz Japana već tri godine vodi kreativno odeljenje u firmi za dizajn automobila. Četvorogodišnji Serjoža Krasnov iz Sankt-Peterburga čita neotvorene knjige polaganjem dlana na korice. Maša Vodernikova rođena je u Černobilu posle katastrofe. Sve vreme živi u zoni radioaktivnosti i nikada ni od čega nije bolovala.
Sredinom decedesetih proučavanjem Indigo dece počeli su da se bave kineski naučnici. Odabrali su nekoliko kontrolnih grupa u uzrastu do 14 godina. U bolnici Narodnooslobodilačke armije u Handanu sprovedeno je 117 testova sposobnosti ove dece za dijagnostiku bez aparata. I, rezultati su bili upečatljivi: sedmoro od desetoro dece pravilno je dijagnostifikovalo bolesti mozga i oboljenja jetre. Osim toga, kod trudnica su svi do jednog tačno utvrđivali položaj ploda i pogađali budući pol deteta. Na univerzitetu Fudan u Šangaju grupi od 46 dece pokušali su da 'usade' ekstrasenzorne sposobnosti. Za tri godine svi su naučili da čitaju zatvorenih očiju, da vide temenom i da pogledom pomeraju male predmete.

PET GENERACIJA INDIGO DECE



■ Prva generacija ili Alfa generacija, rođena je između 1958 -1968 godine. Karakteriš ih plavo-zeleni-ljubičasti sloj aure. Proces mentalnoga sazrevanja za ovu generaciju započinje u 28. ili 29. godini života. Dužina tog procesa traje oko 7 godina. To je razdoblje puno problema, životnih teškoća i bolesti. Kasne tridesete su razdoblje oporavka i procvata psihičkih sposobnosti.

■ Druga generacija ili Beta generacija, rođena je između 1968 -1978. Beta generaciju karakterizira mladolik izgled. Sve do starije dobi izgledaće mlađe od svoje hronološke dobi, a i živeće duže. Pravu indigo zrelost doživeće tek u četrdesetima.

■ Treća generacija ili Gama generacija, rođena je između 1978 -1988 godine. Ova generacija je najčešće dijagnostikovana kao deca s poremećajima u ponašanju ili nekim oblikom hiperaktivnosti. Razdoblje mentalnog sazrevanja za ovu generaciju je u njihovim kasnim dvadesetima.

■ Četvrta generacija ili Delta generacija, rođena je između 1988 -1998. Ova deca imaju izuzetno težak pubertet i ponekad su sklona zloupotrebi droga i alkohola te suicidalnom ponašanju. Roditelji ove dece imaju težak zadatak vaspitanja i savetovanja svoje dece.

■ Peta generacija ili Omega, rođena je između 1998 -2008 i predstavlja poslednju generaciju. Imaju probleme u prilagođavanju okolini. Postoji opasnost od teških oboljenja i povlačenja od vanjskog sveta poput autizma ili Aspergerovoga sindroma što je rezultat njihove ekstremne senzibilnosti.


ČETIRI TIPA INDIGO DECE



■ HUMANIST - Prvo, postoje indigo humanisti koji trebaju raditi sa masama ljudi. To su budući lekari, pravnici, učitelji, prodavaci, poslovni ljudi i političari. Oni će služiti masama i hiperaktivni su. Izrazito su društveni. Razgovaraju sa svakim, bilo kada, na veoma prijateljski način. Imaju i veoma izražena mišljenja. Telo im je prilično glomazno, hiperaktivni su i ponekad se zabiju glavom u zid, jer zaboravljaju zakočiti. Ne znaju se igrati sa jednom igračkom, moraju izvući sve, sve leži naokolo, a oni se onda možda sa njima igraju, a možda i ne. Kad im kažete da spreme svoju sobu, morate ih više puta na to podsećati, jer im nešto drugo lako odvuče pažnju. Oni naime odlaze u svoju sobu, započinju sa spremanjem, sve dok ne ugledaju knjigu. Zatim sednu i počinju čitati.

■ KONCEPTUALAC - On se više bavi planovima nego ljudima. Oni će biti budući inženjeri, arhitekte, dizajneri, astronauti, piloti i vojna lica. Nemaju nespretnu građu tela, a u detinjstvu često izgledaju poput atletičara. Bave se nadziranjem ljudi, naročito sinovi rado nadziru svoju majku ili kćeri svog oca. Ako im to ne uspe, imaju velikih problema. Ova vrsta indigo sklona je zavisnostima, drogama i alkoholu tokom tinejđzerskog razdoblja. Roditelji trebaju pazljivo posmatrati njihove obrasce ponašanja i kad se počnu skrivati ili govoriti stvari poput: 'Klonite se moje sobe'.

■ UMETNIK - On je mnogo osetljiviji, a često i manji rastom, ali ne uvek. Više je
obuzet umetnošću. Kreativni su i to će biti budući učitelji i umetnici. Sa čim god da se bave, biće to na veoma kreativan način. Bave li se medicinom, postaće hirurzi ili naučnici. Počnu li se baviti umetnošću, postače vrhunski glumci. U dobi između 4 i 10 godina, mogli bi pokazati zanimanje za petnaestak različitih kreativnih veština - a baviti se nekom od njih pet minuta i ostaviti je. Indigo umetnik može raditi sa pet ili šest različitih instrumenata, a kad dođe u tinejđerski uzrast, izabraće neko područje, ustrajati na njemu i postati pravim umetnikom.

■ INTERDIMENZIONALAC - Oni su veći od druge Indigo dece, a u uzrastu od 1 - 2 godine, ništa im ne možete reći. Oni kažu: 'Ja to znam. Ja to mogu. Ostavi me na miru.' Oni će doneti nove filozofije i nove religije u svet. Mogu biti tirani, jer su znatno veći i ne uklapaju se kao druga tri tipa Indigo dece.


SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU INDIGO I KRISTALNE DECE
tema iz knjige Doreen Virtue - 'Indigo and Crystal Children'

Generacija koja će doći na zemaljski plan posle Indiga jesu - Kristalna deca. Ova deca su slična Indigo deci, ekstra su senzibilna, ali bez tamne strane i energije gneva.
Prvo što većina ljudi primeti kod kristalne dece su njihove oči, velike, prodorne i mudrog pogleda. Njihove oči vas gledaju tako da imate utisak kao da će vas hipnotisati, a u međuvremenu shvatite da vam je duša razgolićena pred njihovim pogledom i da oni vide sve što je u njoj. Možda ste primetili tu posebnu decu što brzo nastanjuju našu planetu. Ona su sretna, oduševljena i dobroćudna. Ta generacija nove dece što dostiže jedva do 10 godina nije kao ni jedna druga generacija. Idealni na mnogo načina, oni su putokaz gde čovečanstvo treba ići, a to je odličan smer. Problem nastaje kad Kristale lekari ocene kao nenormalne ili zaostale u govoru, a nije slučajnost da je mnogim Kristalima dijagnostifikovan autizam u ovakvom svetu. Istina je da su Kristalna deca drugačija od ostalih generacija, ali zašto bi to spadalo u patologiju? Zašto se od toga pravi problem? Dijagnoza autizma je da autistična osoba živi u svom vlastitom svetu, odvojena od ostalih ljudi, autistične osobe ne razgovaraju sa drugima jer su indiferentne prema svima. Kristalna deca su baš suprotno od toga, ona su povezanija, komunikativnija, brižnija i maznija, od bilo koje generacije. Ona su takođe filozofski i duhovno nadarena i pokazuju neverojatno veliku nežnost i osećajnost prema svetu. Kristalna deca spontano grle i brinu o ljudima po potrebi, autistična osoba to ne bi učinila.



Starija deca, u dobu od 10 – 30 godina, zvana Indigo deca, dele neke osobine sa Kristalnom decom. Obe su generacije izuzetno osetljive i produhovljene te imaju važne životne ciljeve. Glavna razlika među njima je u njihovom temperamentu. Indigo imaju ratnički duh, jer njihov je zadatak srušiti sadašnji sistem koji nam više ne služi. Oni su tu da ruše vlade, obrazovne centre i pravne sisteme koji nemaju integriteta. Za postizanje takvih ciljeva, trebaju snažan temperament i neustrašivu odlučnost. Oni odrasli koji se odupiru promenama i koji cene konformizam mogli bi krivo protumačiti Indiga. Oni su često etiketirani pogrešnim lekarskim dijagnozama, poput nedostatka pažnje sa poremećajem hiperaktivnosti ili Poremećajem nedostatka pažnje. Tužno, kad se leče, Indigo deca često izgube svoju prelepu osetljivost, duhovne darove i ratničku energiju. Nasuprot njima, Kristalna deca su blažena i ravnodušna.
Zasigurno i oni imaju povremeno svoje ispade, ali to su deca koja lako opraštaju i nastavljaju dalje. Kristali su generacija koja se koristi tragovima Indiga. Prvo su Indigo deca čistili put rušeći sve što nema integriteta, a onda Kristali sledeći taj očišćeni put vode u sigurniji svet. Naziv Indigo i Kristal dat je tim dvema generacijama zato što odgovara boji njihovih aura i njihovim uzorcima energije. Indigo imaju puno indigo-plave boje u auri, to je boja čakre trećeg oka, koje je centar energije u glavi, smešten između obrva. Ta čakra reguliše vidovitost i mogućnost da se vidi energija, vizije i duhovi.



Mnoga Indigo deca su vidovita. Kristalna deca imaju Kristalne aure, sa prelepim mnogobojnim pastelnim nijansama. Ta generacija takođe pokazuje fasciniranost sa kristalima i kamenjem. Indigo deca mogu osetiti nepoštenje, poput psa koji oseti strah.Oni znaju kad ih neko laže, kad im se ulaguje ili kad se njima manipuliše, a kako je njihov kolektivni zadatak da nas odvedu u svet jedinstva, Indigo unutrašnji detektor laži je jedinstven. Ti ratnički duhovi su pretnja nekim ljudima. Oni ne trpe disfunkcionalne situacije ni u kući, ni na poslu, ni u školi. Oni se ne mogu odvojiti od svojih osećaja i ne mogu se pretvarati da je sve u redu, osim ako su pod lekovima. Urođene darove Kristalne dece, takođe ne razumeju. Posebno njihove telepatske moći, koje ih vode ka tome da progovaraju kasnije od druge dece.
U novom svetu u kojem su Indigo vratari, svi ćemo biti mnogo svesniji naših unutrašnjih misli i osećaja, nećemo se toliko oslanjati na izrečenu i napisanu reč. Komunikacija će biti brža, direktnija i poštenija, jer biti će od uma ka umu. Već sada, mnogi od nas susrećemo se sa rastom svojih unutrašnjih moći, naš interes za paranormalno raste,
tako da nije čudno da generacija nakon Indiga poseduje velike telepatske sklonosti. Kristalna deca često progovore tek u uzrastu od 3 – 4 godine, no njihovi roditelji često znaju reći da nemaju nikakvih problema u komunikaciji sa njima.
Često se Kristali koriste i kombinacijom telepatije, svojim posebnim znakovima i zvukovima, uključujući i pesmu, da dođu do onoga što žele. Ta deca su visokovredna, bez disfunkcionalnosti, ako je iko disfunkcionalan to su sistemi koji ne prihvataju kontinuiranu evoluciju ljudske vrste.

Misterije

Misterije Balkana: Drvo ljubavi u Žitištu



Svima koji su usamljeni, meštani Žitišta preporučuju da posete njihov prelepi park i neobično stablo koje ima magične moći

Bilo je to negde s početka 19. veka: bogataš Antal Kiš zaljubio se u lepu, ali ubogu devojku iz Žitišta. Znali su i on i ona da njihova ljubav nema budućnosti i da njegova porodica neće dati da se oženi siroticom. U čast svoje velike ljubavi naredio je da se u Žitištu zasadi park, ali ne običan, nalik ostalima u Banatu, već sa drvećem koje je sakupio po celom svetu.

Među stablima se po svojoj lepoti izdvojio jasen koji, međutim, nije rastao uvis i širio grane već se rasprostirao horizontalno. Odmah su ga prozvali “krivo drvo”, ali samo je Antal znao da to nije slučajnost, već da je u pitanju spomenik njegovoj nesrećnoj ljubavi. Priča se da je često, dok je živeo u Žitištu, dolazio do drveta i dugo sedeo, kao da je na taj način želeo da zaboravi ili oplače ženu svog života. Ipak, njegove suze nisu bile uzaludne jer narod ovog kraja tvrdi da je, verovatno zbog tolikih emocija, krivo drvo počelo da pomaže onima koji mole za ljubav. Ljudi dolaze u Žitište da vide čudotvorni jasen a mnogi veruju u njegove ljubavne magične moći.

Voleli se Hans i Jelena

Ispreplitane grane krivog drveta rastu tako već dva veka i već na prvi pogled je jasno da je reč o misteriji koju su zajedno napravili priroda i neka viša sila. Od davnina veruje se da, ne samo neobični jasen, već i ceo park donose sreću. Kažu da je najbolje doći do stabla, sesti na njega i onda mu šapatom, kao najboljem prijatelju, poveriti tajnu.

Mnogi koji su tako učinili nisu se pokajali. Meštani Žitišta pričaju da se prvi u magične moći drveta uverio Hans, imućni Nemac koji je negde u Banatu imao fabriku, ali mu se nikako nije dalo da pronađe ženu za sebe. Imao je dosta devojaka, ali shvatio je da su sve sa njim samo zbog bogatstva, pa se požalio sluzi Radoju da sve ima, ali sreće u ljubavi nema. Ovaj ga je posavetovao da ode do Žitišta i obiđe neobični jasen čije stablo raste i širi se ka zemlji a ne prema nebu.

Nije Hans mnogo verovao u te priče, ali odluči da posluša savet. Prošlo je neko vreme i jednog dana zamolio je Radoja da ga venča sa devojkom Jelenom. Začudio se sluga što je gazda našao baš njega za kuma, a Hans mu reče:“Moj Radoje, da ne bi tebe i krivog drveta ja ti ostah neženja”. Kako mu je ispričao, prilikom posete Žitištu, kraj drveta je sreo Jelenu, devojku koja je iskreno zavolela njega, a ne njegov novac. Od tada se pročulo po celom Banatu da krivo drvo ima čudne, mistične moći i da ga vredi obići.

Da ne bi drveta, osta usedelica

Kažu da se čudesno drvo u Žitištu hrani lepim željama, naročito ljubavnim, te da ga one štite od starosti i propadanja. “U koje god godišnje doba da ga posetite, krivo drvo je isto. Veruje se da ga zalivaju ljubav i lepe želje sa kojima mladi dolaze, pa vremenom njegova magična moć postaje sve veća. Priča se da je ovo drvo spojilo mnoge momke i devojke i ispunilo na hiljade ljubavnih želja.”

Baka Ilda je jedna od onih koji veruju da joj je baš neobično drvo pomoglo da nađe ljubav. “U moje vreme sve devojke su se mlade udavale. Htela sam i ja, ali, pravo da vam kažem, nije bilo đuvegije za mene. Niko mi se nije svideo i pomirila sam se sa tim da ću ostati usedelica. Čula sam da u Žitištu postoji drvo koje može da pomogne u rešavanju ljubavnih jada, ali mi nikako nije polazilo za rukom da se iskradem iz kuće i odem da se u to čudo uverim.

Majka je htela da me vodi kod neke vračare da vidi da li su možda na mene bačene vradžbine, ali nisam pristala. Čekala sam strpljivo dok se nije ukazala prava prilika i zajedno sa komšinicom Miljom, koja je takođe bila spremna za udaju, otišla sam do Žitišta. Malo smo posedele pored krivog jasena i brzo se vratile kući. Svaka je drvetu ispričala ono što joj je na srcu bilo. Nije dugo prošlo, a dođoše svatovi i po mene i po nju”, kazuje baka Ilda.

Ispunjava i druge želje

Naslušalo se krivo drvo svakakvih priča. “Nikako nisam uspevala da nađem onog pravog. Jedno vreme sam mislila čak i da sam previše izbirljiva, da se nikada neće pojaviti neko ko će me osvojiti. Otišla sam sa drugaricom do Žitišta pravdajući se znatiželjom, da, kao, vidimo drvo koje je tako vredno da je čak i zakonom zaštićeno. Prava je istina bila ta da sam želela da mu poverim svoju želju.

Nije prošlo ni pola godine i srela sam momka u kojeg sam se iskreno zaljubila. Sada, kada sam pred venčanjem, verujem da mi je krivo drvo pomoglo. Kasnije sam rekla jednom svom kolegi da ode do Žitišta i mističnog jasena. Poslušao me je iako nije imao ljubavnih problema. Ispričao mi je da mu se nakon kratkog vremena ostvarila dugogodišnja želja, mada nije želeo da mi otkrije šta je u pitanju”, tvrdi Lana iz Novog Sada.

Dragana Gostiljac
Magicnazona

Moracu i ja do Žitista... Cisto da noge protegnem i tako to...

KO STVARNO VLADA PLANETOM ZEMLJOM

'Znanje je moć samo ako je sakriveno. Obznanjeno znanje je gubitak moći.'

Jeste se ikada zapitali ko u stvari vlada planetom i kako.Koje su to snage tako moćne, iza kulisa, iz podzemlja, koje preko zvaničnih svetskih vladara, političara pa i crkvenih poglavara, već dugo, dugo vremena vuku konce na svetskoj ljudskoj sceni.Drže u rukama predsednike, medije, sitne bankare, koji su u toj hijerarhiji obične sluge svetske vlade, sluge novog svetskog poretka.


Te sluge nalaze se u svim nivoima vlasti. Po njihovom izgledu i držanju nikada ne biste rekli da su pokorne sluge uske grupe svetskih moćnika, ali ne dajte da se zavarate, oni to i hoće. U obaveštajnim krugovima se uči da se nešto može najbolje sakriti tako što ono što želiš da sakriješ staviš svima pred oči, da svi vide.
Na primer 1938. godine Nemačka je već bila napravila tada super borbeni avion 'Meseršmit', koji je predstavljao vrhunsku tajnu. A šta su uradili ?! Izložili su ga na tadašnjoj Pariskoj izložbi aviona. Sve obaveštajne službe i tajni agenti tražili su ga na svim mogućim mestima, a on je stajao isprad njih i smejao im se u lice.
Tajna vlada svetskih moćnika ne deluje iz vlažnih podruma i tajnih podzemnih prostorija. Ona sebe stavlja u prvi plan, ona je u Beloj Kući, u Kongrese, u Dauning stritu broj 10. i u Britanskom parlamentu. Oni su prave 'nemani', ali ne izobličene, kakve ste navikli da gledate u horor filmovima. Oni nose skupa poslovna odela i u svojim limuzinama odlaze na Kapitol Hil.


TABELA MOĆI

Krenućemo postepeno, od najnižeg sloja, pa sve do nedodirljivih.Nezavisni istraživač političkih manipulacija koje se sprovode nad čovečanstvom, Britanac David Ajke u svojoj knjizi 'I istina će nas osloboditi' prikazuje tabelu moći na zemlji.Na samom dnu je


ČOVEČANSTVO

Kada pročitate ostatak, shvatićete da su obični smrtnici tu da bi radili i slušali one gore, da bi se povinovali njihovim ciljevima. Onome ko ne sluša slede ratovi, bolesti, siromaštvo. Jednom rečju pijuni u njihovoj partiji šaha, pijuni koji se žrtvuju bez ikakvog obzira.

Posle Čovečanstva slede,

MEDIJI

Onaj ko vlada medijima, taj vlada i javnim mnenjem.To je svima jasno.Vladari se služe medijima kao jednom od najmočnijih oružja. Male medijske kuće se oslanjaju i slušaju one velike; velikim su na čelu grupe koje dominiraju čitavom industrijom; i što više idemo ka vrhu piramide shvaćamo da samo nekolicina drži u svojim rukama medijska i privredna carstva. Treba da znate jedno, nijedna udarna vest nije slučajna. Ona nije plod nekakvog istraživačkog i nezavisnog novinarstva'.Ona je uvek u funkciji nove manipulacije, smišljena mnogo pre.Ako mislite da ste upućeni u politiku ako gledate vesti i čitate novine, grdno se varate. To se zove saopštenje za javnost, služi da bi se skrenuo pogled naroda sa pravog stanja stvari.Prava istina je mnogo daleko od očiju javnosti i dobro je skrivena.U njene tajne upućen je mali broj ljudi. Pri osnivanju masonske Truilateralne komisije u istu su naprimer primljeni glavni urednik lista 'Chikago Sun Times', glavni izdavač lista 'Times' i direktori agencija 'Los Angeles Times', 'New York Times', i 'Wall Street Journails'.I vladari iz senke su shvatili da jedan deo novina jesu važni toliko da se njihovi izdavači ili neki urednici mogu primiti u tajnu svetsku vladu u senci.Ali sam vrh pripada drugima.

Slede

UJEDINJENI NARODI

Koliko li je dobronamernih doktora, pod okriljem OUN, volontiralo u afričkim misijama misleći da vakcinama pomažu stanovnike ovog siromašnog kontinenta? Nisu ni slutili šta se skriva u tim vakcinama. Danas je Afrika najveća eksperimentalna laboratorija kreatora Novog svetskog poretka i mesto gde se populacija kontrolira na najužasniji način. Jedan od četiri odrasla Afrikanca ima AIDS. Da li ste znali da je posle skoro svake medicinske misije u Africi vrlo brzo na tom mestu izbijala neka epidemija?! Slučajno...

EVROPSKA UNIJA I TRGOVAČKI BLOKOVI


Stvaranje jedinstvenog tržišta, jedinstvene monete, jedinstvenog ustava, dovodi do čvrstog držanja poluga vlasti u rukama nekolicine.Priče o slobodama, naprednoj ekonomiji, nepostojanju granica se serviraju građanstvu i lepo im se mažu oči. Molimo dragog Boga da neuđemo u Evropsku Uniju.

Bližimo se opasnim igračima

BILDERBERG GRUPA

Bilderberg grupa bila je donedavno dobro čuvana tajna.Sve vesti o njoj svodile su se na
neproverene glasine i njeno postojanje bilo je demantovano sa vrha.Međutim 1998. godine prvi put je fotografisan ulazak učesnika skupa u jedan luksuzan hotel u Evropi i tada je Bilderberg priznao da postoji, ali ostala je tajna o čemu debatuje.Grupa Bilderberg osnovana je 1954.godine u istoimenom hotelu u gradu Osterbeku u Holandiji po kom je i dobila ime. Njeno sedište je i danas u toj zemlji, u gradu Lajdenu.Čovek koji se smatra pokretačem Bilderberg grupe bio je Džozef Retindžer.Bio je čovek koji je jednim telefonskim pozivom zakazivao sastanak sa predsednikom SAD i za koga se smatralo da je agent Vatikana.Ova grupa nema internet prezentaciju, a ako okrenete telefonski broj njenog sedišta, automatska sekretarica će vam, u bilo koje doba dana ili noći, uvek reći isto - da ostavite poruku.
O korenima Bilderberg Grupe govorio je američki senator Jacob Javits 1964. godine.
Njegov izvještaj se može naći u Kongresnoj biblioteci. U njemu, ovaj povremeni član Bilderberga kaže: 'Zemlje Zapadnog Sveta su, tokom perioda hladnog rata, osjećale potrebu za usku suradnju da bi se zaštitili od komunističke opasnosti.' Ova saradnja se fokusirala na ključni cilj: osigurati da SAD, Kanada i Zapadna Evropa zadrže globalnu kontrolu nad preostalim delom sveta.U maju 1954. održan je prvi zvanični sastanak Bilderberg Grupe.Prvim sastankom je rukovodio holandski princ Bernhardt, bivši nacistički SS oficir, koji se udomio u holandskoj kraljevskoj familiji. Princ je postao i prvi predsednik Bilderber Grupe i na tom mestu ostao 22 godine, sve do 1976. godine.Za tu ulogu ga je pripremio kolosalni evropski manipulator, financijski magnat, lord Viktor Rotšild. I kao što je David Rokfeler vukao poteze iz senke u Americi, tako je i Rotšild rukovodio evropskim poslovima.

Minimum podataka koji je dostupan tiče se formalne organizacije, znaju se imena 115 članova vrha grupe, ali vrlo malo o eventualnoj mreži pristalica i saradnika. Jedna trećina tih ljudi potiče iz krugova političara, ostali pokrivaju oblasti industrije, finansija, obrazovanja i komunikacija. Izabrani su na osnovu svog znanja, položaja i iskustva i sastaju se u tajnosti svake godine, na četiri dana.Smatra se da su njeni članovi najmoćniji muškarci i žene na planeti, koji svetsku privredu kontrolišu indirektnim političkim sredstvima.Članove grupe na sastanak poziva predsedavajući posle konsultacija i preporuka sa Upravnim odborom, Savetom i počasnim Generalnim sekretarom.S obzirom na to da listu učesnika krase mnogi šefovi evropskih i američkih korporacija, politički lideri i nekoliko intelektualaca, ovo je verovatno najuticajnija organizacija na planeti.
Bilderberg Grupa ima Stalni Komitet od 39 osoba koje se ne biraju već postavljaju. To je uže jezgro, donosioci odluka. Njihova uloga je da prenose ideje osobama koje pozivaju na godišnjoj bazi. Pozvanih osamdesetak osoba se menjaju svake godine, kao i lokacija sastanaka.Među 39-oricom su i lord Carrington,Giovanni Agnelli (FIAT), Rokefeler (Chase Manhattan Bank), Peter Jankovič (bivski austrijski ministar), Vernon Jordan (Klintonov pajdaš), Henri Kisindžer i drugi moćnici. Uz njih su i vodeći ljudi korporacija kao ABB, United Steel (SAD), Deutsche Bank, World Bank, ministri, ambasadori, profesori.Ova Grupa se često naziva i 'Nevidljiva svjetska Vlada'.

KRALJEVSKI INSTITUT ZA VANJSKE POSLOVE I AMERIČKI SAVET ZA VANJSKE POSLOVE

Savet za vanjske veze (Council on Foreign Relations; CFR) je osnovan oko 1921. kao neprofitna i nestranačka civilna organizacija kako bi privatne osobe mogle sudelovati u američkoj politici. Njihova službeni cilj je poboljšavanje američkog razumevanja sveta i predlozi za vanjsku politiku SAD-a. To postiže konstruktivnim debatama o svetskim
problemima i izdavanjem službenog časopisa. CFR trenutačno ima oko 4000članova, mahom bivših predsednika, ambasadora, burzovnih brokera, bogatih poduzetnika, vlasnika medija, probranih senatora, direktora i profesora. Zbog svoje istorije, veza i uticaja CFR je popularno poznat kao jedan od trijumvirata elitnih organizacija (druga dvojica su Bilderberg grupa i Trilateralna komisija). Na CFR se gleda kao na zatvorenu grupu za diskusiju u kojoj se donose odluke koje utiču na svetsku politiku. Zbog toga su na meti mnogih teoretičara zavjere koji tvrde da ta organizacija radi na uspostavljanju novog svjetskog poretka.
Autor Pat Robertson u svojoj knjizi New World Order, (Robertson, 1991.) povlači vezu između CFR-a i iluminata. Pozivajući se na iskaze podadmirala Chestera Warda, nekadašnjeg člana CFR-a, tvrdi se da je cilj te organizacije, objavljen vrlo uskom krugu svojih članova, razoružanje, marginalizacija suvereniteta SAD-a i stvaranje svemoćne svetske vlade. U centru njihove politike je ideja da prosvetljeni monopolistički kapitalizam može omogućiti spajanje svih različitih valuta, sistema bankarstva i proizvodnje i upravljanje prirodnih resursa u jednu cjelinu koju kontrolira svjetska vlada, a kojoj je na raspolaganju svetska policija (pretpostavlja se da je to vojska Ujedinjenih naroda).
Na sastancima Saveta članovi se potiču da slobodno i otvoreno predstave svoje ideje i razmišljanja, jer je ostalim članovima zabranjeno njegove reči prenositi medijima, osim ako ne dobiju posebnu dozvolu za to. Njihove ideje i ciljeve je teško provoditi bez masovnih medija, koje drže u šaci. Vjeruje se da je CFR samo ogranak velike svetske grupe urotnika koja se naziva Okrugli sto, (prema mnogima, sinonim za iluminate) čiji je cilj kontrola javnog mijenja kroz razne psihološke operacije.
Harold Pratt House je dve godine nakon izgradnje postala sedištem CFR-a. Familija Pratt je u velikom prijateljstvu sa Rokefelerima. Treba li reči da su Rokfeleri (zajedno sa J. P. Morganom i pukovnikom Mandel Houseom) i osnivali CFR?CFR je uskoro postao vladarem SAD i to je, nakon osamdeset godina, još uvek i danas.Preko tri hiljade vodećih američkih imena: sadašnji, prošli i budući američki predsednici, ambasadori, svi ministri vanjskih poslova, investitori sa Wall Streeta, vojni lideri Pentagona i NATO-a, bogati industrijalci i korporacijski lideri, vlasnici medija i glavni urednici, bankari, predsednici univerziteta i vodeći profesori, izabrani senatori i kongresmeni, sudije vrhovnog i ustavnog suda...Svi, bez
razlike, svi su bili članovi CFR-a.

TRILATERALNA KOMISIJA

U njihovom osnivanju veliku ulogu je odigrao Poljak Zbignjev Brzezinski koji je bio najuticajniji čovek u vladi američkog predsjednika Džimija Kartera (1977-1981). Marksista po uvjerenju, postaće profesorom na Harvardu i univerzitetu da bi ubrzo stekao reputaciju 'anti-komuniste'. David Rokefeler ga je zapazio 1970. kada je objavio knjigu 'Između dva vremena'. U njoj Brzezinski zastupa tezu o globalizaciji u svetskoj politici i ekonomiji.Tri godine kasnije Zbignjev Brzezinski postaje desnom rukom Davidu Rokfeleru i pomaže mu u osnivanju organizacije koja će okupljati vrhunske političke i biznis lidere Amerike, Zapadne Evrope i Japana (Trilaterala).
Prvobitni plan je bio da svaki od tri regiona daje po 100 članova. Danas je to nešto izmenjeno.Severnoamerička grupa se sastoji od 107 članova: 85 Amerikanaca, 15 Kanađana i 7 Meksikanaca. Japanska se proširila i uz 75 Japanaca tu je 11 Južnokorejanaca, 7 iz Australije i 15 iz zemalja ASEAN-a, Kine i Hong Konga. Evropljana je najviše: 150.Severnoamerički predsednik je Paul Volker, bivši šef Američkog Sistema Federalnih Rezervi (najmočnije financijske institucije u svijetu). Evropljane predvodi Peter Saterland šef naftnog carstva BP Amoco. Pacifik zastupa čelnik konglomerata Fuji Xeroc, Yotaro Kobayashi.U užem krugu ('Izvršni Komitet') su i: Umberto Agnjeli, Zbignjew Brzezinski, Robert Haas (Levi Strauss), Lee Honk-Koo (bivši korejanski premijer), Minoru Makihara (šef Mitsubishija), Thorvald Stoltenberg (naš znanac kao predstavnik UN za bivšu Jugoslaviju), Bjorn Svedberg (Ericsson) i drugi.
Trilateralna Komisija odlučuje slično kao i Bilderberg grupa.Održavaju se redovni godišnji susreti, svaki puta na drugom mestu. Lokacija održavanja susreta je tajna, prisutni su samo članovi i posebno izabrani gosti. Kod Bilderberg Grupe se, uz uži krug, većina članova rotira. U Trilaterali mandat članovima je od tri godine naviše i svakog od njih bira Rokfeler lično.Izvršni komiteti se sastaju nekoliko puta godišnje i oni razrađuju zadatke koje im formulira uži krug.Uži prsten se sastoji od regionalnih direktora i posebno proverenih članova svetskih elitnih organizacija.I, na vrhu, je centar, koji se sastoji od cara i najuže grupe močnika.Procentualno, to bi izgledalo ovako: Centar je 100% informiran o svemu. Oni donose odluke. David Rokefeler je na vrhu ove piramide. Brzezinski je uz njega. O nekolicini ostalih možemo špekulirati: Henri Kisindžer, Robert McNamara, Edmund de Rotšild, Džordž Buš, Džordž Šulc... Ispod njih je 'uži krug' koji je 90% obavešten. Oni odluke primaju direktno od cara. U ovom krugu se nalaze trostruki članovi (sve tri elitističke organizacije: Bilderberg, Trilaterala, CFR).Sliedi 'centralni prsten' u kome su dvostruki članovi elitnih organizacija. Do njih dolazi 80% svih odluka.U 'vanjskom prstenu' su članovi koji su tu uglavnom za potrebe kamuflaže. Pola stvari znaju, o drugoj polovini ne znaju. Ali, sprovode zaključke vrha.Ovo je najbolja ilustracija kako funkcionira vlast Elite. Izabiru svoje kandidate, a ruše 'neposlušne'.
Da li je slučajno i “rušenje” američkog kongresmena Larry McDonalda koji je 1980. tražio od Kongresa da se sprovede zvanična istraga o utecajima elitnih i tajnih organizacija na američku politiku? Njegova energična kritika je tragično zaustavljena prvog septembra 1983. kada je stradao kao putnik u korejanskom avionu koji je 'slučajno skrenuo s kursa' pa ga je srušila sovjetska raketa iznad Pacifika.

OKRUGLI STO

Okrugli sto, društvo koje postaje srce elitističkih organizacija koje će se javljati tokom XX veka.Prvi lider postaje super bogati Cecil Rhodes.Iza scene nalaze se još dve moće familije: Rotšild i Astor. Ovi financijski magnati su omogućili upumpavanje dovoljnih količina novca da se razvije mreža elitistićkih organizacija koje će zagospodariti svetom.Prva je pala Afrika.Rhodes je bio na čelu South Africa Company, a zatim je osnovao i De Beers Consolidated Mines i Consolidated Gold Fields. Bezobzirno pljačkanje juga Afrike bilo je na delu. Da bi se osigurao, Rhodes je bio i premijerom Cape Colony. Cecil Rhodes je imao cilj, da stvori svjetsku vladu sa centrom u Britaniji.Kada je Cecil Rhodes umro, Okrugli Sto je 1902. dobio naslednika.Bio je to Alfred Milnera. On je zaslužan da se ostvari jedan od ciljeva Okruglog stola: stvaranje Južnoafričke Unije. Pljačka i genocid se nastavljaju sve do današnjih dana sa familijom Oppenheimer. Zlato, dijamanti, minerali sa juga Afrike išli su u ruke šačice.Rhodes je ostavio značajnu količinu novca kojom je osnovana fondacija za stipendiranje: Rhodes Scholarship. Riječ je o selektiranim studentima iz prekomorskih zemalja na univerzitetu Oxford.
Najpoznatiji njihov stipendist bio je Bill Clinton. U njegovoj pratnji je i George Stephanopoulos, koji je bio Clintonov savjetnik u obe izborne kampanje. Do 1915. godine Okrugli Sto ima svoje ogranke u Južnoj Africi, Kanadi, Americi, Australiji, Novom Zelandu i Indiji. U Americi su njihovi predstavnici finansijeri koji su došli iz Evrope:
Rockefeller, J.P. Morgan i Edward Harriman. Oni su koristili kapital familija Rotšild i Pajseur da bi izgradili vlastite korporacijske i bankarske imperije a i da bi upravljali američkom ekonomijom. Slično kao i Oppenheimer u Južnoafričkoj Uniji. Homogenizaciji doprinose postojeće organizacije kao Skull & Bones Society (na Yale univerzitetu) koje vrše selekciju 'novih' članova i treniraju nove generacije starim pravilima.Poseban zamajac Okruglom stolu dalo je osnivanje 'Instituta za međunarodne odnose'. U Britaniji je to bilo 1920., a samo šest godina posle kraljevska kuća institutu daje atribut 'kraljevski'. Otada je britanski suveren formalno na čelu Kraljevskog instituta za međunarodne odnose. Godinu dana nakon britanskog, 1921., osnovan je američki pandan - CFR. Uloga Okruglog stola je da koordinira rad mreže elitističkih organizacija. Mrežu sačinjavaju:
Bilderberg Grupa, Trilateralna Komisija, Savet za međunarodne odnose, Kraljevski institut za međunarodne odnose, Skull & Bones Society.

Tu je i niz drugih:
■Rimski Klub, za koji se naivno misli da je kreirao ekološki pokret. Aurelio Peccei, broj dva u FIAT-u, odmah do Agnellija inače člana Bilderberg Grupe, je startao ovu organizaciju po uputama Rokfelera, prilikom njihovog susreta 1968. na Rokefelerovom imanju u Belađiu, u Italiji. Vodeći industrijalci kreću u kampanju da 'spase planetu'?!. Nešto tu ne štima.
■ Budimpeštanski Klub (na čelu sa Ervin Laszioom, kompanjonom Pecceia. Što je Rimski Klub za ekologiju, to je Budimpeštanski Klub za spiritualizam. Ovo već postaje interesantno. Bogati formiraju organizacije koje bi vjerovatno, vremenom, iz potrebe, formirali obični građani. Ovako, bogati manipuliraju: navodno daju malo oduška energiji stanovništva, a u stvari, situaciju vode u smeru koji njima odgovara.
■ Bohemian Klub (selektirana grupa američkih bogataša koja se godišnje sastaje u Bohemian Grove u severnoj Kaliforniji i u tajnosti donose odluke koje kasnije glatko prolaze u Kongresu; na primer, Nikson i Regan su se tu 1967. dogovorili da Regan odustane od kandidature za predsednika u korist Niksona).



Pored ovih, tu su i ostale polutajne i tajne organizacije i one za koje ne znamo da postoje. Mreža. Postoje indicije da je Okrugli stol u njihovom centru.Neki čak znaju da 'okrugli sto', preko britanskog ambasadora u Vašingtonu, ima veliki uticaj na politiku SAD.

PROSVETLJENI MASONI

Slobodno zidarstvo, masonstvo, je manje više tajni internacionalni religiozno-mistički,
hijerarhijsko organizovani pokret, nastao u XVIII veku u Engleskoj, mada izgleda vuče korene još od antičkog sveta a koreni 'slobodnog zidarstva' nalaze se i u drevnom Babilonu i Egipatskim školama misterija. Pet hiljada godina kasnije jedan od najviše rangiranih masona (33+stepen) , George Bush Stariji, se može sresti na njihovim sastancima u Houstonu. Navodni cilj masona bio je moralno usavršavanje ljudi na osnovu bratske ljubavi, a stvarni je potpomaganje raznih vidova društveno-političkih pokreta,Svoje članove nalazi u redovima aristokratije, krupne buržoazije, političara i javnih radnika. Organizacije na koje je masonstvo podeljeno nazivaju se lože i hijerarhijski su uređene. Primanje novih članova u lože vrši se po određenom ritualu koji treba da ostavi upečatljiv utisak na novog člana i uveri ga u veliki značaj masonstva.
Slobodni zidar može postati svaki muškarac koji naravno ispunjava određene uslove. Prvi i osnovni uslov je vera u 'Vrhovno Biće', koje Slobodni Zidari nazivaju Vrhovni Neimar Svemira. Oni koji su ateisti ne mogu postati masoni. Takođe kandidat ne sme da ima krivični dosije. Ako su ispunjeni ti uslovi, kanditat treba da uputi molbu nekom masonu za prijem. Onda, Majstor sa Savetom poseti mogućeg člana i njegovu porodicu da bi ih upoznao, saznao zbog čega osoba želi da postane mason i slično. Na osnovu dobijenog izveštaja masoni odlučuju da li će primiti novog brata ili ne, mada je obično odgovor pozitivan. Može se takođe desiti da sam mason izabere neku osobu istaknutu u društvu za budućeg brata. Osoba može postati mason i ako joj je otac bio mason. Takve osobe se nazivaju lufoni.
Većina informacija o masonima potiče od samih masona ili pristalica antimasonskih pokreta. Sociolozi koje zanima ovo društvo ne mogu ga istraživati zbog njegove tajnovitosti. Ako odluče da uđu u bratstvo, onda se moraju povinovati kodeksima koji u njemu vladaju. Američki Kongres nepodeljeno podržava sintagmu o 'Novom svjetskom poretku' i sa Republikanskog (pretežno uticaj francuskih masona) i sa Demokratskog (britanski masoni) kraja. Nižerangirani članovi nikada ne dokuće suštinu delovanja organizacije. Stoga se s ove strane paravana masoni predstavljaju humanitarnim.
Tri su osnovna nivoa masonskih loža: Plava loža za inicirane sa tri početna stepena; sledi York Rite sa deset stepeni. Iznad njih je Škotska loža sa ukupno 32 stepena inicijacije. Nakon toga sledi 33-i stepen i hijerarhija sa, javnosti nepoznatim, brojem tajnih nivoa.
U svetskoj vlasti svi bitni ljudi su masoni ili članovi nekih viteških redova. Ako izuzmemo podelu po ložama i hijerarhiji i među masonima postoji podela na borce za slobodu svoga naroda, u okviru hijerarhije moći, i na one koji su slepi poslušnici centara moći iz inostranstva.Rat se vodi unutar tajnih loža, bitka za slobodu je unutar-masonska borba. To je isto kao što se u jednopartijskom sistemu sve završava pre Kongresa. Tako je i u okviru masonerije. Masonerija je svetska partija u kojoj postoje frakcije.

VITEZOVI MALTE

Vitezovi Malte osnovani su u XI veku i iza sebe imaju hiljadugodišnju tradiciju vojnog i političkog uticaja širom sveta. Podružnice raširene preko celog sveta učestvuju u akcijama humanitarnog karaktera, dok njihovi lideri pripadaju vodećim elitama koje vladaju svetom. Ova organizacija ima veliki značaj za Rimokatoličku crkvu a najbolji pokazatelj tome je taj što Velikog Majstora koji stoji na čelu Vitezova Malte bira isto telo kardinala koje bira i samog papu.Članovi reda u pogledu ranga, privilegija i protokola imaju isti status kao i kardinali.

Zvanična titula Velikog Majstora glasi:
'Dei gratia Sacrae Domus Hospitalis Saneti Johannis Hierosolumitani et Militaris Ordinis Saneti Sepulchre Dominici Magister hummilis pauperumljue Jesu Christi Gusos'. Veliki majstor upravlja redom uz pomoć suverenog saveta viteškog reda Malte. Broj članova danas je dostigao 8.000 članova koji su razvrstani u tri klase. Prijem novih članova u članstvo vrši se uz specijalni ritual koji je star hiljadu godina i liturgijsku tradiciju u svečanim odeždama, koje su stilska mešavina crkvenih i viteških odeždi. Vitezovi nose insignije, zavisno od ranga kojem pripadaju. Vitezove od Malte kao suvereno međunarodno telo priznaje danas 38 država, sa kojima ova organizacija ima uspostavljene stalne diplomatske odnose. Mnoge značajne ličnosti iz svetskog političkog života bili su članovi ovog reda, između ostalih i predsednik SAD Kenedi, nemački kanselar Adenauer, bivši direktor CIA-e Kejsi, Aldo Moro i drugi. Danas su članovi ovog reda vodeće ličnosti NATO i Evropske unije. Vitezovi od Malte svake godine izdaju svoj Godišnjak i prema njemu oni imaju svoje nacionalne grupe i angažovani su na humanitarnom planu, o čemu postoje brojne studije. Na primer, jedna takva grupa, nemački ogranak Maltezer Hilfsdienst imao je svoj tim od 45 medicinskih radnika koji su bili u Vijetnamu za vreme rata, od septembra 1966. do marta 1970. Vrlo snažne i uticajne svoje ogranke Vitezovi Malte imaju danas u Irskoj, SAD i Holandiji. U Velikoj Britaniji ovaj red formiran je tek 1960. Humanitarna delatnost Vitezova od Malte je samo vidljivi deo njihove delatnosti dok ipak samu suštinu čine političke akcije koje se izvode prikriveno. Na terenu nekadašnje Jugoslavije postoji nekoliko individualnih članova.Tri simbola elite su plamena baklja, crvena ruža i golubica (simbol Semiramide). Simboli tri glavne političke partije u Velikoj Britaniji su: plamena baklja (Konzervativna partija), crvena ruža (Laburistička partija) i golubica (Liberalni demokrati). Njihova tri lidera početkom XXI stoljeća su: Tony Blair (Bilderberg Grupa), William Haig (Bilderberg Grupa) i Pedi Ašdaun (Bilderberg Grupa). Da li je ovo puka koincidencija!? Naravno ...

LOBANJE I KOSTI, SKULL & BONES

Tajna društva su uvek postojala na elitnim američkim univerzitetima i predstavljaju neku vrstu tradicije. Ova udruženja postoje već skoro 200 godina i predstavljala su mesto odakle su se regrutovali budući predsjednici, senatori i vlasnici korporacija. Svake godine, manje od 1% najbogatijih i najuspješnijih studenata postaje članovima ovih ekskluzivnih društava.Time su dobili veliki preduslov i garanciju da će uspeti u budućnosti. 'The Skull and Bones Society' nalazi se na Yale Univerzitetu. Slične grupe postoje i na: Princeton, Cornell, Penn, Brown, Harvardu itd. Iz 'Lobanja i Kosti' se regrutuju kadrovi za tri daljnja elitistička udruženja: Bilderberg, CFR (Council on Foreign Relations) i Trilateralnu komisiju. Inače kadrovi sa Yalea, su između ostalog bili i: Bush Senior i Rokefeler. Svi su se oni zavetovali na ćutanje. Prema tradiciji, poslednju godinu na Yaleu, svake godine selektira se isključivo petnaest novih članova. To daje broj od 2.500 članova u zadnjih 150 godina. Danas ih je oko 500 živih. Godišnji sastanci su u njihovom zamku na Deer Islandu na rijeci St. Lawrence River.
Ovo udruženje je osnovao general Wilijam Huntington 1833. sa Alfonsom Taftom koji je 1876. postao ministar rata. Taftov sin Wilijam Hauard Taft je bio jedini američki predsednik koji je imao i funkciju vrhovnog suca. Američki red 'Lobanja i Kosti' je proizašao iz nemačkog tajnog društva kao Chapter 322. Kip Natana Hejla diplomca Yalea i člana 'Lobanja i Kosti' nalazi se u okviru kampusa Yalea. Kopija kipa se nalazi i ispred sedišta CIA-e u Lengliju.
Još jedna kopija nalazi se nalazi ispred Philips Academy Andoveru Massachusetts. U tu je školu, išao Džordže Buš Senior. Današnji američki predsednik, Džordž W. Buš, koji je bio jedvaprolazni student, je takođe pohađao Yale. Tamo je studirao i njegov protukandidat na izborima 2004. demokratski senator Džon Keri koji je takođe kojeg čuda bio član'Lobanja i Kosti'.


CRNO PLEMSTVO, ILUMINATI

Red Iluminata osnovao je Adam Weishaupt, rođen 6. februara 1748. U Ingolštatu u tada nezavisnoj državi Bavarskoj. Vodi poreklo iz jevrejske familije koja je prihvatila hrišćanstvo. Bio je profesor na Katedri za prirodni i kanonski zakon univerziteta u Ingolštatu. Oko 1768. godine, Adam Weishaupt je počeo sakupljati velike količine spisa pomoću kojih je nameravao osnovati vlastitu akademiju za učene ljude. Posebno se zanimao za okultizam i bio je fasciniran piramidom u Gizi, koja će postati kasnije osnova poznate piramide moći, simbolom njegovog Reda. Veruje se da ga je već tada vrlo uticajna familija Rotšild privolila da joj pomogne u planovima vladanja svijetom. Weishaupt je od tog trenutka počeo sa planovima 'transformacije' ljudske rase i kreiranju novog svetskog poretka.Tako je 1.aprila 1776. osnovao red Iluminata. Ime Iluminati je preuzeo od prevedenog naziva starog španskog kulta ' alumbrados'.Članovi ovog kulta verovali su da primaju znanje sa onog sveta.Iluminatus znači 'prosvetljeni', onaj koji vlada pomoću razuma, oslobođen od mraka u kojem ljude drži organizirana religija. Wieshaupt je u početku oko sebe okupio oko dve hiljade plaćenih sledbenika kojima je obećao svjetsku moć. To su bili pripadnici tadašnje intelektualne elite, iz sveta književnosti, nauke, ekonomije. Weishaupt je uložio mnogo truda kako bi se na fakultetima odgajali budući članovi Iluminata, koji su bili pogodni za njegove ciljeve. Stoga bi odabrani i talentirani učenici dobili stipendije za takvu obuku. Glavni cilj Iluminata je bio ukidanje monarhije, privatnog vlasništva, patriotizma, institucije braka i svih religija. Svima koji rade ka tom cilju bila su dozvoljena sva sredstva na korišćenje, a regrutovanje novih članova bio je lak posao. Ubrzo nakon osnivanja, Weishaupt je shvatio kako je najbolji put za sprovođenje svojih planova infiltracija članova Iluminata u masonske lože. Masoni su u to vreme bili polutajno društvo sa dosta uticaja na tadašnja dešavanja i u svoje redove je takođe okupljalo elitno društvo.Infiltracija u masonske lože imala je za iluminate dve prednosti: pošto su tada za društvo masona svi znali a njihovi obredi su bili tajni, Weishaupt je računao na to da će njegovi planovi biti obavijeni velom tajnosti, ali javnost na njih neće obraćati pažnju jer je znala i navikla na masone. Drugo, pošto su mnogi masoni bili vrlo uticajni ljudi, oni bi se lako mogli iskoristiti za iluminatske ciljeve. Tako je Adam Weishaupt zajedno sa svojim drugom masonom Knigeom, regrutovao brojne iluminate iz najviših redova masona. I društvo Iluminata Weishaupt je organizovao hijerarhijski po klasama. Postojale su tri klase Iluminata: Nursery, koja se sastojala od Pripravnika, Početnika, Minervala i Iluminatusa minora. Druga, Masonska klasa, je sadržavala stepene Iluminatus major i Iluminatus dirigens. Treća klasa zvana Misteriji je bila podeljena u Niže (Prezbiter i Regent) i više misterije (Magus i Rex). U najnižoj klasi napredovanje se postizalo pisanjem naučne disertacije, napredovanje u srednjoj klasi je
bilo slično kao i kod masona i obavljalo se određenim ritualima inicijacije, dok je za najviše klase obavijeno velom tajnosti.

Iluminati svom cilju planetarne vlasti pristupaju tajno. Njihova metoda dolaska na svetsku vlast nije vojnim putem ni javnom pobunom, već delovanjem iza kulisa. Iluminati nikada ne istupaju javno, oni rade tajno, infiltriraju svoje članove u visoke položaje vlada moćnih država, koriste se podmićivanjem i ucenama visokih dužnosnika kako bi oni provodili njihovu volju. To je vladavina nevidljive ruke. Članovima iluminata nije cilj ostvariti svjetsku vladu za vreme njihovog života, već postupno obavljati pripreme i voditi svetsku politiku ka centralizaciji, sa Ujedinjenim narodima kao centrom svih operacija.

Manipulacija medijima ovdje ima glavnu ulogu, kao i postavljanje ključnih ljudi na čelo važnih organizacija. Jedna metoda postizanja njihovih ciljeva je u teoriji zavjere poznata kao Problem-Reakcija-Rešenje.To na primeru Ujedinjenih Naroda znači sledeće, nakon 2.svetskog rata osnovan je UN kao organizacija koja će osigurati mir u svetu kroz internacionalnu politiku i 'svetsku policiju'. Veruje se da su iluminati bili ti koji su potaknuli svetske ratove (Problem).
Svetska populacija je reagirala na te ratove (Reakcija) težnjom da se osnuje institucija koja će regulirati ratove. Stoga su iluminati kreirali Rešenje, to jest UN. Teoretičari zavera smatraju Ujedinjene narode institucijom koja će ostvariti novi svetski poredak. Već poznata činjenica da je David Rokefeler donirao zemljište za Zgradu UN-a daje povoda raznim nagađanjima. Ujedinjeni narodi su organizacija sa svetskim uticajem. Europska unija ima istu svrhu kao i UN: ujediniti evropske države pod zajednički Ustav i valutu. Time svaka država ima manje moći koja se tako sve više sakuplja u rukama elite. Kao prvi veliki uspeh iluminata u stvaranju novog svetskog poretka smatra se Francuska Revolucija. Tada su agenti iluminata navodno naveli ljude na pobunu i inspirisali jakobince i prosvetitelje svojim idejama.Skoro nakon Napoleonovih ratova, iluminati su uvideli da je Evropa toliko pogođena ratnim stradanjima da će prihvatiti svaku političku soluciju koja će je izvući iz krize. Veruje se da je obitelj Rotšild ta koja je organizovala Bečki kongres 1814. godine kako bi pokušala skrojiti političku kartu Evrope po svojoj viziji Novog svetskog poretka. Nakon prvog svetskog rata, osnovana je Liga naroda kao prvi pokušaj političkog ujedinjenja sveta. Tada je navodno ruski car prozreo njihove planove i bojkotirao Ligu. Međutim Liga naroda je propala a jedan od razloga za to smatra se što nije imala stvoren način kojim bi se kažnjavale države koje su prekršile međunarodne zakone. Danas je to malo drugačije.Sud u Hagu je danas njihovo sredstvo kažnjavanja neposlušnih naroda i pojedinaca.Ujedinjeni narodi se smatraju nastavkom Lige naroda i njenih planova. Kao jedan od velikih svetskih vođa, ni Hitler nije pošteđen toga da se oko njegove ličnosti ispletu teorije zavere koje su povezane sa iluminatima. Smatra se da su već u vreme njegove mladosti, Rotšildovi uočili njegovu karizmu i talent. Kad je završio u zatvoru, napisana je knjiga 'Mein Kampf' u njegovo ime i dana mu je puna financijska i politička podrška kako bi došao na mesto nemačkog kancelara. Neki čak i tvrde da je Hitler bio izdanak obitelji Rotšild, a progon jevreja imao je svrhu da se skrene pažnja sa ljudi koji zapravo stoje iza svega. Takođe smatra se da postoji veza između iluminata i Karla Marksa.Po toj teoriji Karlu Marksu je pristupila grupa koja se nazivala 'Društvom pravednih ljudi' i ona ga je navodno nagovorila da napiše 'Komunistički manifest'.Ta knjiga je trebala u stvari da posluži kao mamac koji će siromašno stanovništvo lako progutati.

Prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovića ciljevi iluminata su sledeći:

■ Rimokatolicizam jezuitskog tipa jete predhodio redu, ali više nije neophodna veroispovest iluminata.
■
Unapređenje odnosa poverenja, te tolerancija između pripadnika različitih kofesija i na taj način se obezbeđuje preduslov za nastanak jedne svetske religije.
■ Građanska i socijalna jednakost.
■ Pravilna raspodela materijalnih dobara.
■ Ravnomernije vrednovanje ljudskog rada.Racionalnije korišćenje prirodnih resusra.
■ Očuvanje životne sredine.
■ Oslobađanje ljudskih intelektualnih moći radi opšte dobrobiti.

Prema delu 'Novi svetski poredak' Per Robertsona, ciljevi iluminata učlanjenih u razne javne i tajne organizacije bili su:

■ Ukidanje privatne svojine.
■ Ukidanje nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti.
■ Stvaranje svetske vladajuće elite.
■ Borba protiv judeo-hrišćanskog teizma.

Običan svet verujući da se iluminati bore za socijalne reforme i građansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno. Samo su oni u najvišim redovima znali kolika se bogastva zgrću i koliko brzo se osvaja politička moć. Oni tako postaju među prvim komercijalno verskim grupama - sektama (kako ih danas zovemo). Njima su pripadali komunistički šefovi – Lenjin, Trocki, Zinovjev a i Tito...

Službeni simbol iluminata je piramida moći, koja je inače preuzeta od masona. Taj simbol predstavlja piramidu na čijem vrhu se nalazi oko okruženo svetlosnim zracima.Piramida je staroegipatski okultni simbol koji predstavlja konvergenciju prema vrhuncu prosvetljenja. U ovom slučaju taj vrhunac je 'oko koje sve vidi', a zovu ga još i 'trinacria'. Iluminati su verovali da če najinteligentniji čovek zauzeti mesto oka i vladati pomoću apsolutne moći i razuma. Može se zaključiti kako je celokupni simbol prosvetljenja odabran zbog illuminatskih ciljeva da rasprše mit religije i dovedu svetlo uma i znanosti. Iako je prvi i najvažniji cilj iluminata bio svetska dominacija, oni su imali i druge aspiracije. To su bile transcendentalna iluminacija (oslobađanje uma od svih ovozemaljskih okova), besmrtnost, te apsolutno znanje i moć. Da bi to postigli, intenzivno su proučavali stare magijske spise i bavili se metodama astralne projekcije. Američki dolar je čisti primer kako se iluminati služe simbolima i magijom u svojim namerama ka uspostavljanja apsolutne planetarne moći.

Američki dolar je simbol farisejsko-lihvarske internacionale i praktično sredstvo kojim planeri Novog svtskog poretka uspostavljaju planetarnu vlast.Novčanica od jednog dolara je ugaoni kamen u piramidi svetske monetarne vlasti.Stvorena je po zamisli teozofa Sergeja Makronovskog, a naručena od potpredsednika SAD, masona Henrija Valasa.Simbolička osnova zelene novčanice preuzeta je od Iluminata koje je osnovao Adam Vajshaupt.njegove ideje rado su prihvatili i širom sveta razvili farisejski bankari i masoni.Centralni simbol na desnoj polovini novčanice je 'američki' orao (velika slika dole) koji nosi štit sa trinaest pruga.U desnoj kandži orao drži maslinovu ili po nekima bagramovu grančicu sa trinaest listova i trinaest pupoljaka. Bagrem je sveto drvo na grobu Hirama, graditelja Solomonovog hrama i navodnog osnivača masonerije. Simboliše trajnost masonske tradicije i posedovanje moćnih tajnih znanja.
U levoj kandži orao nosi trinaest strela. One simbolišu snagu kroćenja, porobljavanja ili uništavanja nepokornih naroda ili pobunjenih podanika.Svaka od trinaest strela preti jednom od trinaest nizova cigala u piramidi pokorenog čovečanstva.Piramida je predstavljena na levoj polovini novčanice. Orao u kljunu drži traku sa latinskim izrazom od trinaest slova, E Pluribus Unum - Iz Mnoštva Jedno. Ovo predstavlja osnovno masonsko geslo.Naime, da bi se vlast lakše ostvarila neophodno je jednoobrazno suziti raznoliko bogatstvo mnogih naroda.Na svim tačkama sveta pije se koka kola i jede fast food, reklamama nametnuto običnom svetu. Svuda haraju američki filmovi i njihove fabrikovane vesti.
Smućeni ljudi batrgaju se uhvaćeni u farisejsku mrežu.Lihvarski bankari ih zadužuju zelenim novčanicama bez pokrića, a nadnacionalne kompanije pljačkaju. Zatupljivanjem svetskih razmera (KONTROLA UMA I Ljudi, je sledeća tema) proizvodi se bezoblična masa poslušnika u kojima se brišu bogolika svojstva čoveka. Iznad glave orla lebdi kruna - Davidova zvezda sastavljena od trinaest masonskih petokraka, One simbolišu magijsko pomirenje suprotnosti, Kako je gore, tako je i dole.Pitate se zbog čega se simbolika na dolarskoj novčanici oslanja na Judin i farisejski broj trinaest? U širem smislu on označava nesklad i nepotpunost ovoga sveta i naroda koji ga nastanjuju.I tu se sada farisejski masoni javljaju kao 'spasioci'. Oni proturaju ideju da se jedino pod njihovom svetskom nadvladom mogu izbeći opasnosti na koje ukazuje Judin broj.

Na levoj polovini novčanice simbolički je prikaz 'novog svetskog poretka'. Dat je u obliku zaravljene piramide nad kojom, u bleštavoj svetlosti, vlada izdvojeni trouglasti vrh sa svevidećim okom masonskog božanstva - Velikog Arhitekte Univerzuma. Time je jasno naglašeno na kog boga se odnosi geslo sa središta zelene novčanice, In God We Trust (Mi verujemo u Boga). To nije vera u živoga Boga, nego u mrtvi kosmički princip. Zaravljena masonska piramida sastavljena je od trinaest nizova cigala.Svaka cigla označava pojedini narod ili državu sa njenom monetom.Iznad piramide je trouglasto oko, a nad njim stoji latinski natpis od trinaest slova, Annuit coeptis- koji ističe da je 'izabrana klasa' predodređena da vlada svetom.Era farisejske vlasti data je još jednim izrazom koji je upisan ispod piramide, 'Novus ordo seclorum' - Novi svetski poredak.Težnju za svevlašćem potvrđuje i engleski natpis pri dnu novčanice, The Great Seal - Veliki Pečat.On simboliše gospodarstvo koje imaju posednici pečata nad bogatstvima, uslugama i radnom snagom celog sveta.

KOMITET 300

Zvanično članovi Komiteta 300 su potomci britanskih i holandskih plemića koji su se obogatili trgovinom opijumom sa Kinom i prodajom robova iz Afrike. Danas oni, drže unosne poslove sa naftom, bankama, osiguravajućim kompanijama, proizvodnju i prodaju oružja i drugo. Proizvođači oružja čak imaju i jednu svoju masonsku ložu gde se okupljaju.Naziva se Xaspers! Komitet 300 znači čine neki od najuticajnijih ljudi na Planeti. Komitet 300 je u podeli vlasti neka vrsta Parlamenta, a Bilderberg grupa je ministarstvo za Evropu i Ameriku dok je Trilateralna komisija zadužena za Evropu, Ameriku i Aziju. Cilj je obezbeđivanje dominacije skrivenih upravljača sa vrha piramide. Metod je upravljanje poslom sa novcem.Krediti, otvorenost i zatvorenost tržišta su oružje tih centara moći. Tamo gde se pojavi neposlušnost lansiraju se ratovi, terorizam, bolesti, zemljotresi...

ROJAL TRIBUNAL

Na vrhu piramide planetarne vlasti je “Rojal tribunal”, koji čini britanska kruna, Rotšild i Rokfeler, bez obzira ko je kada aktuelan. Sada je to kraljica Elizabeta, Jakob Rotšild i Dejvid Rokfeler.


MEĐUSOBNA BORBA
Ako im je u zajedničkom interesu onda sarađuju, inače se bore jedni protiv drugih.Na primer, Međunarodni monetarni sporazum iz 1944.godine izvršio je poravnanje između interesnih grupa ZLATO (Rotšild, Francuska) i DOLAR (Rokfeler, Amerika).Pošto su Rokfelerovi još ranije malo pomalo zaobilazili sporazum sa Rotšildovima oko cene nafte obračunatim na dolarskoj osnovi, došlo je do otvorenog sukoba između ove dve strane.Američka tajna sluđba CIA, kojom inače vlada Rokfeler, je 1968. započela Majske Nemire u Francuskoj, koji su toliko snažno uzdrmali vrednost francuskog franka, da je ovaj mogao biti sačuvan od pogubnog sunovrata samo velikom prodajom zlata iz zaliha Rotšildovih.

Navodno je tada jedna trećina zaliha zlata morala biti prodata na licitaciji. Kao protivudar, mediji koji su bili bliski Rotšildovima su otkrili aferu Votergejt. Usledili su skandali CIA-e, Lokida i bilansni problemi velikih Rokfelerovih banaka. Naravno, ovde dve vladajuće dinastije su se posle svega pomirile, jer oni ipak sede u istom čamcu. Mnogima će sve ovo biti neprihvatljivo. To je naravno i razumljivo jer se ne uklapa u formiranu sliku sveta. A tu sliku su nam i formirali oni koji haraju planetom. Istina je tu pred očima ali izgleda neverovatno pa je svi olako odbacuju. Kao i onaj nemački Meseršmit sa početka priče.

konoplja.news

HOĆE CELU PLANETU !

Čovek po imenu Larry Hannigan je napisao ovu priču još 1971. kao poklon australijskom narodu, kako bi im objasnio neodrživost i nemoralnost postojećeg bankarskog sistema i da će pre ili kasnije doći do sukoba između naroda sa jedne i privatnih 'bankara' sa druge strane.


Fabijan je uzbuđeno uvežbavao svoj govor kojeg je trebao sutradan da održi pred masom ljudi. Bio je uveren da će se oni okupiti. Uvek je želeo ugled i moć, a sada su se njegovi snovi počeli ostvarivati. On je bio zanatlija, izrađvao je nakit i razne ukrase od srebra i zlata.




Međutim, nije bio zadovoljan time da radi samo da bi preživljavao, on je bio u potrazi za uzbuđenjima i izazovima.

Ljudi su generacijama koristili sistem robne razmene. Čovek je izdržavao svoju porodicu obezbeđujući sve što joj je potrebno ili bi se specijalizovao u određenoj struci. Kada bi proizveo neki višak, on bi ga razmenjivao s viškovima koje su proizveli drugi. Pijačni dan je bio uvek bučan i prašnjav, ali ljudi su se ipak radovali žagoru i pogađanjima, a posebno druženju. Bilo je to mesto puno sreće i zadovoljstva, ali sada je već bilo previše ljudi i previše svađe. Nije više bilo vremena za razgovor – tako se i pojavila potreba za nekim boljim sistemom.Ljudi su uglavnom bili srećni i uživali su u plodovima svoga rada. U svakoj društvenoj zajednici bila je formirana jedna jednostavna Vlada s ciljem zaštite individualnih sloboda i prava, kao i osiguranja da se niko ne prisiljava da čini nešto protiv svoje vlastite volje. To je bila jedna i jedina svrha Vlade, dok je svakog namesnika (ministra) dobrovoljno podržavala lokalna zajednica koja ga je izabrala. Međutim, pijačni dan je bio jedini problem kojeg nisu mogli rešiti. Vredi li jedan nož dve korpe kukuruza ili ne? Vredi li krava više od kola...itd. Nikome nije padao na pamet neki bolji sistem trgovine. Tada je Fabijan proglasio: 'Imam rešenje za ove probleme i pozivam sve na sutrašnji javni skup.' Sledećeg dana došlo je do velikog okupljanja ljudi na gradskom trgu i Fabijan je tamo objasnio
sve o jednom novom sistemu kojeg je nazvao 'novac'. Zvučalo je dobro. 'Kako ćemo započeti?' - pitali su ljudi. 'Zlato od kojeg sam izrađivao ukrase i nakit je izvrstan metal. Ne trune, ne rđa, a dugo traje. Napraviću novčiće od zlata, a svaki novčić nazvaćemo dolar.' Objasnio je sve prednosti tog sistema i kako će 'novac' biti sredstvo za razmenu - mnogo bolje od robne razmene. Međutim, jedan od namesnika je izrazio sumnju: 'Neki ljudi bi mogli iskopati zlato i napraviti svoj vlastiti novac, a to bi bilo vrlo nepravedno'. Na to je Fabijan spremno uzvratio: 'Samo one kovanice koje će biti odobrene od vlasti moći će se koristiti, a one će imati na sebi utisnut poseban žig.' Ovo se učinilo razumnim i predloženo je da svi dobiju podjednak iznos. 'Ali ja zaslužujem više, svi koriste moje sveće,' oglasio se svećar. 'Ne,' uskočio je stočar, 'Bez hrane nema života', mi stočari trebamo dobiti najviše.' I tako je došlo do svađe.Fabijan ih je pustio da se svađaju neko vreme, a onda je rekao: 'Budući da se ne možete složiti, predlažem da svako uzme od mene onoliki iznos koliki god želi. Neće biti ograničenja, osim vaše sposobnosti da mi vratite dug. Što više uzmete, više ćete morati otplatiti u roku od godinu dana. 'A šta ćeš ti dobiti?', zapitali su ga ljudi.
S obzirom da ja pružam usluge tj. snabdevam vas novcem, naravno da zaslužujem i platu za taj moj posao. Recimo da za svakih 100 novčića koje podignete, vratite 105 za svaku godinu duga. Tih 5 kovanica će biti moja naknada koju ćemo zvati 'kamatom'. Ovo se činilo kao jedino rešenje, a pored toga, 5% je zvučalo kao mala naknada. 'Dođite sledećeg petka, pa ćemo početi.'
Fabijan nije gubio vreme. Izrađivao je kovanice danonoćno i krajemsedmice već je bio spreman. Ljudi su se okupili ispred njegove radnje I nakon što su guverneri pregledali I odobrili kovanice, počeo je taj novi sistem. Neki su pozajmili samo malo i otišli da ga odmah isprobaju. Novac ih je oduševio, te su odmah počeli sve vrednovati u zlatnicima ili dolarima. Vrednost svake stvari bila je nazvana 'cenom', a cena je zavisila od količine rada uloženog u njenu proizvodnju. Ukoliko je nešto iziskivalo dosta rada, cena je bila velika, a ukoliko je iziskivalo malo truda, cena je bila prilično niska. U jednom gradu živeo je čovek po imenu Alan, koji je tamo bio jedini časovničar. Cene njegovih satova bile su veoma visoke, jer su mušterije bile voljne dobro platiti kako bi mogli imati jedan od njegovih satova. Tada je drugi čovek počeo izrađivati satove i ponudio ih po nižoj ceni kako bi ih lakše prodao. Alan je bio prisiljen sniziti svoje cene i proizvoditi još kvalitetnije satove. To je bila prva izvorna slobodna konkurencija.
Isto se desilo s graditeljima, prevoznicima, računovođama – u stvari sa svakom branšom. Mušterije su uvek birale ono što su smatrale da je najbolja pogodba - imali su slobodu izbora. Nije bilo veštačkih zaštita poput licenci i tarifa koje bi sprečavale druge ljude da ulaze u poslovne odnose. Standard života se poboljšao, i nije prošlo dugo a ljudi su se pitali kako su pre uopšte mogli bez novca.
Krajem godine Fabijan je napustio svoju radnju i posetio je sve ljude koji su mu dugovali novac. Neki su imali više nego što su pozajmili od njega, a neki manje, s obzirom da je količina izdatog novca bila ograničena. Oni koji su imali više nego što su uzeli, platili su Fabijanu 100 kovanica plus 5, ali su ipak trebali pozajmiti ponovo, kako bi nastavili. Drugi su otkrili po prvi put u životu da su dužni. Pre nego što bi im pozajmio još novca, Fabijan bi im stavio hipoteku na neki deo imovine. Većini ljudi je onih 5% bilo teško za pronaći.
Niko nije shvatio da kao jedna celina, zemlja nikad neće moći da se otarasi duga sve dok se sav novac ne otplati, pa čak ni tada, zbog onog dodatka od 5 na svakih 100, koji uopšte nikada nije ni bio pozajmljen. Niko osim Fabijana nije mogao videti da je nemoguće platiti kamatu s obzirom da taj novac nije ni bio izdat, dakle nekome je morao nedostajati. Istina je da je Fabijan potrošio nešto novca, ali on nije nikako mogao potrošiti 5% od čitave ekonomije na samog sebe. Ljudi je bilo na hiljade, a Fabijan je bio samo jedan. Uz to je još uvek bio bogati zlatar koji je zarađivao za jedan udoban život. Iza svoje trgovine Fabijan je imao jedan trezor I ljudima se činilo pogodnim da ostave nešto od svojih zlatnika na čuvanje. On je zaračunavao jednu malu naknadu za tu uslugu koja je zavisila od iznosa i vremenskog perioda na kojeg je novac bio deponovan. Vlasnicima je davao potvrde za njihove uložene iznose.
Kad je neko otišao u kupovinu, nije nosio sa sobom hrpu zlatnog novca namenjenog trgovcu, nego samo potvrdu s vrednošću dobara koje je želeo kupiti. Trgovci bi priznavali te potvrde kao valjane, te su ih prihvatali imajući na umu da ih mogu uvek odneti kod Fabijana i tamo podići odgovarajući iznos novca. Potvrde su se počele širiti iz ruke u ruku umesto da se to radi sa zlatom. Ljudi su imali veliko poverenje u te potvrde – smatrali su ih isto vrednima kao i novac.Nedugo zatim, Fabijan je primetio kako ljudi neobično retko podižu svoje zlatne kovanice.
Tako je pomislio: 'Eto, imam toliko tog zlata, a još uvek sam zanatlija koji teško radi. To nije u redu. Postoje stotine ljudi koji bi bili srećni da mi plate kamatu za korišćenje ovog zlata koje ovde leži i kojeg malo ko uopšte podiže. Istina, to zlato nije moje, ali se ono nalazi kod mene - a to je ono što je bitno. Uopšte ne trebam ni kovati nove novčiće, kad mogu koristiti ove koji su položeni u mom trezoru.' Isprva je bio vrlo oprezan, pozajmljujući samo par kovanica na neko vreme, uz veliku garanciju da se oni vrate. No postepeno je postajao sve odvažniji pozajmljujući veće i veće iznose.
Jednog dana od njega je bio zatražen veliki iznos kovanica. Fabijan je predložio: 'Umesto da nosite sav taj novac sa sobom, mogu vam izdati jednu ili više potvrda na vaše ime za sumu novca kojeg tražite”.
Klijent se složio i Fabijan mu je izdao potvrde. Tako je on dobio kredit, a i zlato je još ostalo u njegovom trezoru. Pošto je klijent otišao, Fabijan se zadovoljno smejao. Mogao je zadržati svoj kolač, čak I ako ga pojede. Mogao je pozajmljivati zlato, a istovremeno ga i dalje držati u svom trezoru.
Prijatelji, stranci, pa čak I neprijatelji trebali su finansijska sredstva kako bi održavali svoje poslovanje i sve dok su imali neku vrstu pokrića/zaloge, mogli su pozajmljivati koliko god bi im trebalo. Jednostavnim izdavanjem potvrda Fabijan je mogao 'pozajmljivati' novac drugima u vrednosti nekoliko puta većoj od vrednosti zlata koje nije bilo njegovo, ali se nalazilo u njegovoj riznici. Sve je bilo bezbedno, a problemi bi nastali samo u slučaju da se stvarni vlasnici pojave i zatraže svoje zlato ili kod gubitka poverenja ljudi. On je uredno čuvao knjigu koja mu je pokazivala dugove i kredite svake osobe. Posao pozajmljivanja novca pokazao se veoma unosnim.



Njegov položaj u društvu je rastao onoliko koliko i njegovo bogatstvo. Postao je značajan čovek kojeg se moralo poštovati. Kad se o finansijama radilo, njegova reč se uzimala kao svetinja.
Fabijanova delatnost pobudila je znatiželju zlatara iz drugih gradova. Tako su se oni okupili jednog dana i posetili ga. On im je rekao šta radi, ali im je posebno naglasio potrebu za tajnošću. Ako bi se njihov plan razotkrio, cela šema bi propala, pa su se tako dogovorili da stvore jedan tajni savez. Svi su se vratili u svoje gradove i počeli raditi onako kako ih je Fabijan podučio.
Ljudi su sada prihvatali potvrde vrednima poput samog zlata, a mnoge potvrde su takođe bile deponovane na čuvanje u riznicama, isto kao i zlatne kovanice. Kad bi jedna stranka htela platiti drugoj za određenu robu, jednostavno bi napisala kratko obaveštenje Fabijanu da prenese novac sa njegovog računa na drugu stranku. Fabijanu je trebalo samo par minuta da prebaci cifru.
Ovaj novi finansijski sistem postao je vrlo popularan, a te potvrde su nazvane - 'čekovi'.



Jedne noći u kasne sate, zlatari su održali još jedan tajni sastanak i Fabijan im je otkrio novi plan. Narednog dana sazvali su sastanak s namesnicima i Fabijan započe ovako: 'Potvrde koje mi izdajemo su postale vrlo popularne. Bez sumnje, većina vas namesnika ih koristite takođe, jer ih smatrate vrlo praktičnim.' Namesnici su potvrdili klimanjem glave pitajući se u čemu je problem. 'Dakle,' nastavio je, 'neke potvrde su krivotvorili falsifikatori. To se mora zaustaviti.'
Ministri su se uplašili. 'Šta možemo učiniti?' pitali su Fabijana, koji im je na to odgovorio:
'Moj predlog je da bi vlasti trebale štampati potvrde na poseban papir vrlo složenog dizajna, te da svaka novčanica bude potpisana lično od strane glavnog guvernera. Mi, zlatari ćemo sa zadovoljstvom platiti troškove štampanja, jer će nam to uštedeti mnogo vremena koje koristimo pišući potvrde. Namesnici su zaključili kako je njihov posao da štite ljude od falsifikatora i složili se s tim da štampaju novčanice.

'Nadalje', dodao je Fabijan, 'Neki ljudi su se obogatili kovanjem vlastitog zlatnog novca. Predlažem da donesete zakon da svako ko nađe zlatno grumenje bude obavezan predati ga. Naravno, oni će za to biti nagrađeni potvrdama i kovanicama.' Zamisao je dobro zvučala i bez puno razmišljanja odštampan je velik broj 'novčanica'. Svaka je imala na sebi napisanu vrednost - $1, $2, $5, $10 itd. Zlatari su platili male troškove štampanja.
Novčanice su bile mnogo prikladnije za nositi i uskoro su postale naširoko prihvaćene. Uprkos svojoj popularnosti, ove nove novčanice i kovanice su korištene tek za 10% transakcija. Statistika je pokazivala da je čekovni sistem pokrivao 90% svih poslovnih odnosa.
Tako je započeo sledeći deo plana. Do sada, ljudi su plaćali Fabijanu da čuva njihov novac. Kako bi privukao više novca na polaganje u svoje trezore, Fabijan je ponudio da plaća 3% kamate na njihov novac. Većina ljudi je verovala kako im on pozajmljuje zaradu od onih 5% i kako je njegov profit 2%. Na kraju krajeva, ljudi susmatrali kako je puno bolje dobivati 3%, umesto da plaćaju za čuvanje njihovog novca.
Količina ušteđevina je rasla u Fabijanovoj riznici tako da je on sada s tim dodatnim parama mogao drugima pozajmljivati $200, $300, $400 a ponekad i do $900 za svakih $100 u novčanicama i kovanicama koje su kod njega bile deponovane. Morao je biti oprezan da ne prekorači srazmeru od devet na prema 1 jer je jedna od devet osoba zahtevala novčanice i kovanice za upotrebu.
Kada ne bi bilo dovoljno novca na raspolaganju, ljudi bi postali sumnjičavi, posebno zato što su im štedne knjižice pokazivale koliko novca su poverili na čuvanje. U svakom slučaju, na 900 dolara u knjiškim ciframa koje je Fabijan pozajmljivao pišući sam čekove, on je mogao tražiti do 45 dolara u kamatama, dakle 5% na 900 dolara. Kada bi zajam plus kamata bili isplaćeni - dakle 945 dolara, 900 dolara je bivalo otpisano s liste dugova, dok je Fabijan zadržavao 45 dolara kamate. On je bio prilično voljan platiti 3 dolara kamate na izvornih 100 dolara koji nikad nisu ni izašli iz njegovog trezora. Ovo bi značilo da je za svakih 100 dolara koji su bili kod njega deponovani, bilo moguće izvući 42% profita, dok je većina ljudi mislila kako on uzima samo 2%. Ostali zlatari su takođe radili istu stvar.
Stvarali su novac iz ničega potezom olovke, a pored toga su još zaračunavali i kamate.
Oni istina nisu kovali novac, Vlada je u stvari štampala novčanice i kovanice i davala ih zlatarima da ih ovi distribuiraju. Fabijanov jedini trošak je bila jedna mala svota koju je izdvajao za štampanje novca. Međutim, oni su ipak stvarali kreditni novac ni iz čega u svojim knjigama, a naplaćivali su kamatu za njega. Većina ljudi je verovala da je Vlada ta koja upravlja zalihama novca. Takođe su verovali kako im Fabijan pozajmljuje novac koji su drugi poverili, mada je bilo čudno kako to da se ničiji depozit nije smanjivao. Da su svi pokušali podići svoj novac odjednom, prevara bi bila otkrivena.
Jednog dana, Fabijana je posetio jedan mudar čovek. 'Ova kamata nije u redu. Za svakih $100 koje izdaješ, zahtevaš $105 za uzvrat, a onih $5 kamate ne može biti plaćeno, jer taj novac ni ne postoji.
Farmeri proizvode hranu, industrija razna dobra itd. a ti samo proizvodiš novac. Pretpostavimo da u celoj u zemlji postoje samo dva proizvođača, a da su svi drugi ljudi zaposleni kod njih. Ako oni onda pozajme po $100 svaki i plate $90 kao zarade radnika, a za sebe ostave $10 profita (kao njihovu platu), to znači da je ukupna kupovna moć $90 $10 x 2, dakle $200. Međutim, da bi isplatili tebe, oni bi morali prodavati njihove proizvode po $210. Ako jedan od njih uspe prodati sve svoje proizvode za $105, drugi čovek se može nadati da dobije samo $95. Takođe, deo čovekovih dobara ne može ni biti prodan, jer više nije preostalo novca kojim bi se kupili.
On ti još uvek duguje $10 koje ti može otplatiti jedino pozajmljujući više. Taj je sistem nemoguć. Sigurno, trebao bi izdavati $105, dakle $100 privrednicima, a $5 samom sebi, koje ćeš moći da trošiš. Tada bi 105 dolara bilo u opticaju i dug bi mogao biti otplaćen.'
Fabijan ga je mirno saslušao i na kraju je rekao:
Finansijska ekonomija je jedna komplikovana stvar, mladiću. Za takve su stvari potrebne godine proučavanja. Pusti mene da brinem o tim stvarima, a ti se brini o svojim. Moraš biti efikasniji, produktivniji, ekonomičniji i postaćeš bolji poslovni čovek. Ja sam uvek voljan da pomognem kad se o tim stvarima radi.' Čovek je otišao neuveren. Bilo je nešto pogrešno u Fabijanovoj delatnosti i on je osećao da je Fabijan vešto izbegao da odgovori na njegova pitanja.
Ipak, većina ljudi je poštovala Fabijanovu reč - 'On je stručnjak , a ostali sigurno nisu u pravu. Pogledajmo samo kako nam se zemlja razvila, kako nam se proizvodnja poboljšala - zasigurno napredujemo.'
Kako bi pokrili kamatu na novac kojeg su pozajmili, trgovci su bili prisiljeni povećati svoje cene. Radnici su se žalili kako su im plate previše male.Poslodavci su odbijali davati veće plate tvrdeći kako bi u suprotnom bili upropašteni. Farmeri nisu mogli dobiti pristojnu cenu za svoje proizvode. Domaćice su se žalile kako hrana postaje sve skuplja.

I na kraju, neki ljudi su stupili u štrajk, što je do tada bila nepoznata pojava. Drugi su toliko osiromašili da im ni prijatelji i rodbina nisu mogli pomoći. Većina njih je zaboravila na istinsko bogatstvo - plodna tla, velike šume, minerale i stoku. Mogli su misliti samo na novac za kojeg im se činilo da ga nikad nema dovoljno. Međutim, oni nikada nisu dovodili u pitanje sam - sistem. Verovali su da je njihova vlada ta koja upravlja tim sistemom.
Nekolicina je povukla svoj novac i oformila 'pozajmljivačnice' ili 'financijske' kompanije. Tako su mogli dobiti 6% ili više, što je bilo bolje od Fabijanovih 3%, ali mogli su pozajmiti samo novac kojeg su posedovali - nisu imali tu čudnu moć da stvaraju novac iz ničega, pišući brojke u knjige.
Ove kompanije su pomalo zabrinjavale Fabijana i njegove prijatelje, pa su oni brzo napravili nekoliko svojih kompanija. Uglavnom su kupovali druge, pre nego što su one uopšte počele s radom.
Za tili čas, sve financijske kompanije su prešle u njihovo vlasništvo ili su bile pod njihovom kontrolom.
Ekonomska situacija postajala je sve gora. Radnici su bili uvereni da njihovi šefovi zarađuju prevelik profit. Šefovi su pak govorili kako su im radnici lenji i kako ne ispunjavaju pošteno svoje radne obaveze. Svi su prebacivali krivicu na druge. Namesnici nisu znali kako da reše taj problem, a goruće pitanje je bilo - kako pomoći onima koji su bili pogođeni siromaštvom?!
Tako se počelo s programom socijalne pomoći, a doneseni su i zakoni koji nalažu ljudima da im obezbeđuju određeni doprinos. Ovo je razljutilo mnoge ljude koji su verovali u staromodnu ideju kako je pomoć susedu jedan čin dobre volje: 'Ovi zakoni nisu ništa drugo do jedna ozakonjena krađa. Uzeti nešto od osobe protiv njene volje ne razlikuje se od krađe, bez obzira na to kakva je pozadina tih mera.'
Međutim, svi su se osetili bespomoćnima, a zaplašivali su ih i zatvorskim kaznama ukoliko bi odbili platiti. Ove dobrotvorne šeme donele su određena poboljšanja, ali problem se brzo vraćao, te je trebalo više novca. Cena ovih programa je stalno rasla, baš kao i veličina vladajućih struktura.
Većina namesnika bili su iskreni ljudi koji su davali sve od sebe. Nije im se sviđala ideja da traže sve više i više novca od svog naroda, i na kraju nisu imali drugog izbora nego početi posuđivati novac od Fabijana i njegovih prijatelja. Nisu imali pojma kako će taj novac moći vraćati. Roditelji više nisu mogli priuštiti sebi da plaćaju učitelje za svoju decu. Nisu mogli plaćati lekare. A prevoznici su ostajali bez posla.
Vlast je bila prisiljena preuzimati ove delatnosti, jednu po jednu na sebe. Učitelji, lekari i mnogi drugi postali su državne sluge, tj. službenici. Malo njih je bilo zadovoljno svojim poslom. Dobili su primerene plate, ali su izgubili svoj identitet. Postali su sićušni kotači u jednoj ogromnoj mašini.
Nije bilo mesta za ličnu inicijativu, a ni neko lično zalaganje se nije priznavalo, plata im je bila ograničena, a napredovalo se samo u slučaju penzionisanja ili smrti njihovih pretpostavljenih.
U očaju, neki članovi Vlade su potražili Fabijanov savet. Smatrali su ga vrlo mudrim, a ličio je i na nekoga ko se razume u pitanja novca. On je saslušao njihove probleme i na kraju im je odgovorio: 'Mnogi ljudi nisu u stanju sami rešavati svoje probleme, pa trebaju nekog ko će ih rešavati umesto njih. Sigurno se slažete s tim da većina ljudi ima pravo da bude srećna i osigurana neophodnim potrepštinama za život. Uostalom, jedna od naših velikih izreka i kaže: 'Svi su ljudi jednaki', zar ne?
Jedini način da se stvari usklade bio bi da se uzme višak bogatstva od bogatih i da se on ustupi siromašnima. Uvedite poreski sistem. Što više čovek ima, više će morati da plati. Sakupljajte poreze od svake osobe zavisno od njene radne sposobnosti i dajte svakome prema njegovoj potrebi. Škole i bolnice bi trebale biti besplatne za sve one koji ne mogu sebi priuštiti da ih plate.'
Fabijan im je ponudio dugačak govor ukrašen visokim i plemenitim idealima, a na kraju je završio sa: 'Oh, uzgred rečeno, nemojte zaboraviti da mi dugujete novac.Pozajmljujete ga već neko vreme. Najviše što mogu učiniti da pomognem je da mi platite samo kamate. Opraštam vam glavnicu, platite samo kamate.' Otišli su bez neke dublje analize Fabijanove filozofije. Uveli su porez na dobit - što više zaradiš, veća ti je porezna stopa. Nikome se ovo nije sviđalo, ali su plaćali ili odlazili u zatvor.
Trgovci su još jednom bili prisiljeni povećati cene, nadničari su tražili veće nadnice što je nateralo mnoge poslodavce da zamenjuju ljude mašinama. Ovo je prouzrokovalo dodatnu nezaposlenost i prisililo Vladu da uvede još više programa za socijalnu pomoć. Uvedene su tarife i ostala sredstva zaštite kako bi se očuvale neke industrijske branše, ako ništa, onda bar zato što su obezbeđivale zaposlenje većem broju ljudi. Neki su se pitali da li je svrha proizvodnje - proizvodnja dobara ili proizvodnja radnih mesta!?
Kako su se stvari pogoršavale, isproban je čitav jedan niz raznoraznih mera poput kontrole plata, kontrole cena i kontrole svega i svačega. Vlada je nastojala skupiti što više novca kroz poreze na prodaju, poreze na platu itd. Neko je primetio da izmedu farmerovog žita, pa do vekne hleba na domaćinovoj trpezi, stoji 50 poreza.

Javljali su se 'stručnjaci' i neki su bili izabrani u Vladu, ali nakon da će porezi biti preraspodeljeni, međutim, u globalu oni su uvek rasli.
Fabijan je zahtevao svoje pare, a sve veće i veće svote poreznog novca su bile potrebne kako bi se on isplatio. Tad je došlo do stvaranja čitavog spektra stranačkih politika - ljudi su se počeli svađati koja grupa političara može najbolje rešiti probleme. Svađali su se oko ličnosti, ideologija, stranačkih programa, svega osim - istinskih problema.
U jednom gradu je kamatni dug premašio iznos poreza koji je bio prikupljen tokom poslednje godine dana. U celoj zemlji se suma neplaćenog kamatnog novca povećavala, a dodatna kamata se zaračunavala i na neplaćene kamate. Malo po malo, Fabijan i njegovi prijatelji postajali su vlasnici velikog dela stvarnog bogatstva zemlje.
On je time dobio i veću mogućnost nadzora nad ljudima. Međutim, taj nadzor je još uvek bio nepotpun. Znali su da situacija neće biti sigurna dok svaka osoba ne bude stavljena pod kontrolu.
Većina onih ljudi koji su se protivili sistemu bili su ućutkivani financijskim pritiscima ili su trpeli javno izrugivanje. Da bi to mogli raditi, Fabijan i njegovi prijatelji kupili su većinu novina, televizijskih i radio stanica, a on je pažljivo odabirao ljude koji će njima upravljati.
Mnogi od tih ljudi imali su iskrenu želju za poboljšanjem sveta, ali nisu bili svesni da su iskorišćavani. Njihova rešenja su se uvek bavila posledicama problema, a nikad uzrokom.
Postojalo je nekoliko različitih novina - jedne za desno krilo, druge za levo. Jedne za radnike, druge za šefove itd. Nije bilo bitno u koje se veruje sve dok se nisu doticale istinskog problema. Fabijanov plan se skoro približio svom potpunom ispunjenju. Cela zemlja mu je bila dužna. Kroz obrazovni sistem i medije, on je uspostavio nadzor nad ljudskim umovima. Ljudi su mogli verovati samo ono što je on od njih tražio.
Kad čovek ima mnogo više novca nego što ga može potrošiti na svoje prohteve, šta mu onda uopšte preostaje što bi ga moglo uzbuditi? Za one s mentalitetom vladajuće klase, odgovor je moć - sirova moć nad drugim ljudskim bićima.Dok su u Vladi i medijima bili korišćeni idealisti, pravi rukovodioci koje je Fabijan tražio bili su oni s mentalitetom vladajuće klase.

Većina zlatara su postali takvima. Poznavali su osećaj velikog bogatstva, ali ih ono više nije uzbuđivalo. Tražili su izazov i uzbuđenje, a ostvarenje potpune vlasti i moći nad ljudskim masama predstavljalo je jednu krajnje izazovnu igru. Oni su verovali da su superiorni u odnosu na druge. 'Naše je pravo i dužnost da vladamo. Ljudske mase ne znaju što je dobro za njih. One trebaju biti okupljene i organizovane. Vlast je naše pravo po rođenju.'




conoplja.news

KONTROLORI UMA I LJUDI




ŽELE I LJUDSKU DUŠU ...

Ljudski um je i dan danas neistražena misterija za obične
ljude.Današnji čovek ne koristi ni 10 % mogućnosti svoga uma.Znači da
još uvek nismu naučili u potpunosti da koristimo naš um. Ali... ako mi
nismo naučili da koristimo i kontrolišemo naš um, ima ko jeste. Kontrola
ljudi, širokih narodnih masa i njihovih umova postalo je jedno od
najvažnijih oružja ljudi koji pretenduju da postanu planetarni
vladari.Ako to već nisu.


U vojnim krugovima nije nikakva tajna da se vrlo lako može prodreti u
ljudski mozak i tako naterati čoveka da se ponaša onako kako to neko
hoće. Da mu se na silu izazove pospanost, utiskuju razne sugestije,
menja memorija, kontrolišu emocije i slično. Još su za vreme drugog
svetskog rata u koncentracionim logorima Dahau i Aušvic vršeni
eksperimenti nad ljudima u kojima se primenjivala hipnoza, narkohipnoza,
razne hemikalije. Posle rata, 1947.godine američka mornarica pokrenula
je projekat 'Ćaskanje' (Chatter).
Cilj projekta bio je okupiti sve nacističke lekare i naučnike koji su u
toku rata vršili eksperimente nad ljudima i regrutovati ih u američku
vojsku. To je i učinjeno.Nastavili su sa svojim radom na periferiji
Hajdelberga, da bi kasnije u tajnom projektu nazvanom 'Spajalica' (Paperclip)
bili prebačeni na teritoriju SAD. U projektu 'Spajalica', 34 nacistička
naučnika prihvatilo je ponuđene ugovore koje je potpisao načelnik
generalštaba SAD. Na čelu im je bio doktor Hubertus Strugold. Nakon
dolaska na teritoriju SAD, prebačeni su u vazduhoplovnu bazu Rendolf u
San Antoniju u Teksasu. Tamo su u saradnji sa američkim gazdama
nastavili sa svojim radom, testirajući narkohipnozu na nevoljnim
žrtvama, strancima, mentalnim bolesnicima, pripadnicima etničkih
manjina. Američka vojska i obaveštajne agencije vodile su još nekoliko ultra tajnih programa. To su projekti Mind Kontrol Ultra, Mind Kontrol Delta, Mind Kontrol Naomi, Mind Kontrol Search, Bluebird, Artičoka i Chattering.
Zajedničko svim ovim tajnim programima bio je cilj stvaranje pouzdanog
ubice koji se mogao programirati po njihovoj želji. To je bio primarni
cilj a sekundarni je bio razvijanje metoda kojima bi se kontrolisalo
stanovništvo.
Kod praktičnih ostvarenja u to vreme treba spomenuti rad doktora Hoze Delgada koji je sa svojim uređajem 'Stimosiver'
imao za cilj stvaranje 'psihocivilizovanog' društva. Eksperimentisao je
na ljudima i životinjama i koristeći elektronsku stimulaciju mozga
izazivao kod njih ekstremne emocije kao što su bes ili umor.
Najpoznatiji njegov eksperiment je onaj u kome je biku od dve tone
ugradio elektrode direktno u mozak i spojio ih sa daljinskim
upravljačem. Ušao je u koridu u koju je pušten dotični bik. Kad je bik
jurnuo i došao par metara od njega, dotični doktor je pritisnuo dugme na
daljinskom posle čega se bik momentalno zaustavio i ukopao u mestu.
Od 1965. do 1970. godine je Agencija za istraživanje naprednih odbrambenih projekata (DARPA), pokrenula operaciju Pandora da bi se proučili zdravstveni i psihološki efekti mikrotalasa niskog intenziteta.
Ovaj projekat širokog opsega uključivao je eksperimente čiji je
cilj bio da se posebnim elektromagnetskim zračenjem na daljinu
prouzrokuje srčani napad, krvarenje u mozgu ili drugim organima kao i
stvaranje auditivnih halucinacija. Uprkos naporima da ovaj projekat
ostane najstroža tajna, u javnost je dospeo memorandum Ričarda Sesara,
direktora projekta DARPA, koji je potvrdio da je prvenstvena namera
projekta bilo otkriti da li se pažljivo kontrolisanim mikrotalasnim
signalima može kontrolisati ljudski um. Američki Kongres je zabranio
dalja istraživanja, ali projekat je okončan samo zvanično, dok je
nezvanično zakopan duboko u kanale ultratajnih operacija CIA-e, koja je
javno pobijala sve optužbe ali je tajno nastavila da radi na projektu.
Projekti Artičoke, Pandora i Čatering pokazivali su da je
'psihoelektronika' dobila prioritet u tajnim operacijama. Godine 1993.
objavljuje se da je ruska vlada dogovorila sa amerikancima transfer
tehničkih informacija i opreme poznate pod imenom 'akustična psihokorekcija'.
Rusi su tvrdili da ovaj uređaj podrazumeva transmisiju specifičnih
komandi putem statike ili buke u ljudsku podsvest, bez ometanja drugih
intelektualnih funkcija. Eksperti su pokazali da je demonstracija ove
opreme pokazala 'ohrabrujuće' rezultate posle izlaganja u trajanju manje
od jedne minute i sposobnost da se po želji menja ponašanje subjekata.
Među sličnim projektima nalazi se i projekat Uspavana Lepotica (Sleeping Beauty)
čije je cilj istraživanje elektromagnetskog oružja za menjanje svesti
koje bi moglo da se primeni na bojnom polju. Tu je i projekat 'Monarh'
koji je imao za cilj namerno izazivanje višestruke ličnosti kod potpuno
normalnih ljudi. U julu 1996. procurila je informacija iz Ministrastva
odbrane gde se potvrdilo da Pentagon tajno radi na razvoju moćnog
elektromagnetskog generatora koji utiče na moždane talase čoveka.Doktor
Emeri Horvat sa Harvarda, potvrdio je u vezi ovih generatora, da su ovi
elektronski uređaji stvoreni sa ciljem da se 'upadne u ljudski um i
izazove kratak spoj sinapsi mozga, a u rukama vladinih tehničara mogu se
iskoristiti za dezorijentaciju velike mase ljudi ili manipulaciju
pojedincima da bi ih naterali na samodestruktivnu akciju'.
CIA, a
ko bi drugi su bili daleko odmakli u svojim ogledima izgradnjom
ekperimentalne klinike za kontrolu uma u Montrealu u Kanadi, zloglasni Alan Memorijal.
Njom je upravljao ozloglašeni dr Evan Kameron kome je lekarsku diplomu
dodelila fondacija Rokfeler (ništa bez Rokfelera). Osim ovog klinika se
finansirala i iz Fondacije Geršikter, nazvana po dr Čarlsu Geršikteru,
koji je bio poznat po testiranju preparata za potenciju na mentalno
bolesnim i neizlečivim pacijentima, kao i po tome što je zračio majmune
radarskim snopovima dok ne bi uginuli.Sve ovo je naravno bilo pod
patronatom CIA-e. Danas se zna da ni jedan pacijent iz zloglasne
Kameronove klinike nije izlečen u njegovoj radio telemetrijskoj
laboratoriji, koja je bila improvizovana soba za mučenje, i smeštena u
podrumu njegovog privatnog dvorca. Desna ruka dr Evana Kamerona bio je
Leonard Rubinštajn, stručnjak za elektroniku i fanatični istraživač
kontrole ljudskog uma na daljinu. On je tretirao telemetrijsku
laboratoriju kao buduću osnovu širenja psihopolitičkog aparata, 'koji će
moći delovati na ljude bez otvaranja njihovih lobanja'. Drugi važan
saradnik dr Kamerona bio je dr Volter Friman, koji je bio poznat po tome
što je u svojoj 20-godišnjoj praksi obavio oko 4000 lobotomija
(otbaranja lobanje). Užasavajuće u celoj toj činjenici je da su to bili
uglavnom pacijenti koji su patili samo od blagih oblika depresije ili
paranoje. Posle svega ovoga dotični dr Volter Friman će čak postati
uvaženi specijalista za ljudski mozak u San Francisku.Najužasniji deo
laboratorije bila je takozvana 'soba sa rešetkama'. U nju bi na silu
dovodili odabranog pacijenta, privezali ga za stolicu a na glava bi mu
bila spojena sa brdom elektroda i raznih provodnika. Ako bi pacijent
pružao otpor, ubrizgavan mu je poznati otrov Kurare. To bi kod njega
izazvalo paralizu mišića i dijafragme a žrtva bi i dalje bila svesna
svega. Nakačene elektrode i provodnici imali su zadatak da moždane
talase pacijenta usmere i prenesu u susednu prijemnu sobu u kojoj se
nalazila aparatura koja je imala za cilj različite manipulacije sa
umom. Brisanje pacijentovog uma i memorije vršeno je ogromnim dozama
LSD-a, neprekidnim snom u trajanju od 65 dana koji je izazivan
barbituratskim preparatima i elktrošokovima koji su bili čak 75 puta
jači nego dozvoljena doza.Zatim bi neprekidno 16 sati dnevno, pacijentu
ponavljana snimljena poruka, kojom bi mu se programirao prazan um.
Pacijenti koji su se neznajući šta se tamo dešava, obraćali za pomoć
Alanovom Memorijalu, automatski su postajali zamorci i divljač za
odstrel, tako da se niko od njih nije stigao požaliti dvaput. Doktor
Evan Kmeron je uprkos svemu stravičnom što je radio uspeo da 1967.godine
postane predsednik američko-kanadske psihijatrijske organizacije.

Institut za naučni inženjering u Bostonu osnovan je 1956.godine i
bio je takodje još jedan paravan CIA, navodno zadatak mu je bio da
proučava radare.Ali 1962.godine institut je opremio laboratoriju za
'životne nauke' kako bi proučavao efekte dejstva elektroda ugrađenih u
mozak.Za naučnike CIA, od velike koristi bio je napredak hirurških
metoda za implantaciju elektroda u mozak, sve sa ciljem da se izbriše
subjektova memorija tokom priprema za 'hipnotičku rekonstruktivnu
operaciju'.
Još 1975. godine u javnost je dospela informacija da je Pentagon razvio metodu RHIC - radiohipnotičku intracerebralnu kontrolu.
To je značilo da se izvesna mentalna stanja kod čoveka mogu izazvati
bukvalno pritiskom na dugme.CIA je još od pedesetih godina finansirala
nekoliko projekata koji su imali za cilj potpunu kontrolu ponašanja kako
pojedinca tako i cele grupe ljudi.Tako je cilj jednog od gore pomenutih
projekata, projekta 'Artičoke'
bio stvaranje ubica, ljudi koji su bili potpuno ispranog mozga, bez
ikakvih emocija i savesti, oslobođenih svih moralnih načela, koji su
imali zadatak ubijati po naređenju.Takve ubice upotrebljavale su se samo
jednom.Po izvršenju zadatka ubica bi bio odmah likvidiran.
Ima
indicija da CIA uveliko eksperimentiše i sa celokupnom američkom
populacijom tako što njenu pažnju i volju usmerava na određene proizvode
na tržištu, ili odvraća ljude da razmišljaju o određenim pojavama u
društvu. To je tek početak misaonog ropstva, jer upravljanje razumom i
osećanjima, programiranje ljudskih reakcija, verovatno je
najmonstruoznije dostignuće u celokupnoj istoriji čovečanstva.
Elektromagnetsko dirigovanje racionalnim i emotivnim reakcijama je
predmet naučnih ekperimenata još od 1952. godine, kada je CIA, prilikom
raznih hirurških intervencija, počela sa implantacijama u mozak i zube
sićušnih predajnika visoke i izuzetno niske frekvencije, da bi
obezbedila sigurno praćenje ljudi, kao i kontrolu i programiranje njenih
postupaka. Ovi eksperimenti bili su zasnovani na elektronskoj
stimulaciji mozga..
Među deset različitih projekata ovog tipa ističe se MK-ULTRA
iz 1953.godine, koji se sastoji u kombinaciji dejstva droga, sugestije,
elektronike i elektrošokova, radi poništavanja pamćenja i usađivanja
izmenjenih karakternih osobina.
Uz pomoć elektromagnetskih talasa
niske frekvencije sprovodi se od 1958. godine projekat ORION, koji
razvija privrženost zaposlenih u službama obezbeđenja, time što se
programiraju kao apsolutno pouzdani čuvari tajni ! Javno mnenje, odnosno
generalno raspoloženje stanovništva, reguliše se tajnim programom CIA-e
pod nazivom MK DELTA iz 1960. godine, koji izaziva umor, bezvoljnost, asocijalno ponašanje, pa čak i kriminalne ekscese.
Kontrola i smirivanje mogućih masovnih javnih nereda i protesta postiže se dejstvom sistema TRIDENT iz 1989. godine.Vrhunac je elektromagnetska rezonantna indukcija - masovna kontrola stanovništva pomoću projekta HAARP,
koji po instrukcijama CIA-e potencijalno menja genetski kod određenog
broja ljudi i modifikuje njihovo javno ispoljavanje u dužem periodu.
Sa svim ovim gore navedenim, uopšte nečudi da je još pre 40 godina
predviđeno ' više kontrolisano i usmeravano društvo', koje će takvim
postati zahvaljujući tehnologiji. Društvom će upravljati elita
snabdevena superiornim oružjem. Ova elita neće oklevati da postigne
svoje političke ciljeve upotrebljavajući najmodernije tehnike za
uticanje na javno ponašanje i držanje društva pod čvrstom pažnjom i
kontrolom. Na ljudima je da odluče da li će im se odupreti.


U Otkrovenju Svetog Jovana piše: 'I
učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te
im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili čelima njihovim; Da niko ne može
ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena
njezina.'
Ono
što je nekada delovalo kao naučna fantastika iz romana Džordža Orvela
"1984", sada je naša sadašnjost.RFID tehnologija (Radio Frekventna
Identifikacija) se širi svetom kao epidemija.Sa njom je omogućeno da se
prati sve što možete zamisliti, od običnih pošiljki, kompjutera pa do
ljudi (to joj je i primarni cilj, mada tvorci nikada to neće
priznati).Tvorci RFID-a naglašavaju da je broj izgubljenih prtljaga na
aerodromima smanjen, ubrzan prolaz automobila kroz naplatne rampe,
putnika koroz automatska vrata.Ovo lepo izgleda da iza sebe ne skriva
mnogo opakije namere.
Osnova RFID tehnologije je super mali
mikročip, koji je samo nešto malo veči od zrna peska.To je pasivni
uređaj koji ima jedinu funkciju da se svojim jedinstvenim kodom odazove
kada ga aktiviraju puls ili radio talas.Može da ima univerzalini kod
(kao bar kod) ili jedinstveni kod koji ga vezuje za određenu stvar (ili
osobu).Čitač mu je ručni skener, vrata koja automatski
očitavaju RFID čip kada neko prođe pored njih a mogu i da se očitavaju
iz daljine bez vašeg znanja (neke nove platne kartice imaju ugrađene
RFID čipove, pa Vi sad vidite koliko je Vaš račun tajan). Mnogi u svetu
već smatraju RFID tehnologiju špijunskim čipovima koji služe da bi se
kontrolisali svi aspekti ljudskog života.Još kada se RFID čip primeni na
ljudima onda argumenti dobijaju svu svoju snagu.
Vodeća kompanija u SAD koja se bavi ovom tehnologijom je VERIČIP, koja već iza sebe ima dugogodišnju tradiciju u
proizvodnji čipova kojima se obeležavaju kućni ljubimci (šta je moglo
bolje od testiranja prvo na kućnim ljubimcima).Čip se životinjama
implantira u potkožno tkivo ramene lopatice psa.Svaki čip sadrži
jedinstveni identifikacioni kod koji je unet u bazu podataka.Kada se pas
izgubi, samo se ručnim skenerom učita kod implantiranog RFID čipa i
očitaju se podaci o vlasniku psa.
Kada je u pitanju čipovanje ljudi, VERIČIP
ga smatra sasvim normalnom stvari i čak ga promoviše kao savršen oblik
identifikacije ljudi.Po ovome, ljudi više ne bi morali da nose lične
karte.U Veričipu se tvrdi da je to potpuno pouzdan sistem gde su kvarovi
nemogući i koji je nemoguće ukrasti, falsifikovati, a pogotovo ga ne
možete zaboraviti kod kuće.Verišip kao prve potencijalne korisnike vidi
bolnice i predlaže da se čipovi usade pacijentima koji pate od hroničnih
bolesti, da bi se pobošao njihov medicinski tretman.
Međutim
tržište na koje se cilja je mnogo veće.Sve što postoji na planeti je
moguća meta čipovanja.najbolji primer je Meksiko, gde su 2004. godine
njihovom državnom tužiocu i još šesnaestorici drugih zvaničnika
implantirani mikročipovi kao deo najnovijeg bezbednosnog sistema.Samo
oni koji imaju ugrađene ove čipove mogu pristupiti u određene oblasti
gde je pristup strogo ograničen.Pretpostavlja se da tajni agenti imaju
ugrađene RFID čipove (pa nek probaju da prebegnu), a i svi službenici
koji rade za neke vladine agencije imaju šansu da ubrzo moraju pristati
na čipovanje.
Čipovanje može biti ljudima protureno kao i modni
hit i prestižna stvar u životu.U Holandiji jedan noćni klub vrši
čipovanje ljudi, tako što im se mali RFID čip implantira u lakat.Na
mikročipu su svi Vaši podaci kao i jedna vrsta Vaše platne kartice.Kada
Vam osoblje donese račun, Vaše je samo da im podignete lakat da bi oni
ručnim čitačem učitali Vaše podatke i naplatili Vam račun.Ovakvom
kontrolom ima se uvid u tačne podatke o osobi, čime se bavi, šta je
kupovao, kuda se kretao.Ovo nas dovodi do zaključka da su RFID čipovi
mnogo više namenjeni kontroli populacije nego nekoj tehnološkoj
bezbednosti.Lako je pretpostaviti da će doći dan kada će svi biti
čipovani.Pretpostavlja se da će prvo banke ponuditi čipovanje svojim
klijentima da bi spečili eventualne prevare sa kreditnim karticama.Posle
će se to proširiti i na sve druge sfere života.Pogledajte i predlog za
novu ličnu kartu kod nas (na zapadu već uveliko postoji), koji ima RFID
čip na sebi, liči na kreditnu karticu i moguće ju je čak određenom
tehnologijom učitavati na daljinu (kao i svaki RFID čip), čak i bez
znanja vlasnika.
Svi ljudi sa implantiranim RFID čipom moći će
se pratiti i špijunirati bez ičije dozvole i bez njihovog znanja.Onaj
kome budu trebali Vaši podaci mođi će sa određenim skenerima da ih očita
kad god mu budu potrebni.Neće postojati ni jedno mesto na planeti gde
će te se moći sakriti !






Došlo je vreme za povlačenje crte i životno istupanje protiv najvećeg
nasrtaja na samu osnovu ljudske slobode u istoriji ovih prostora.
Kako se već više
puta tokom poslednje dve godine najavljivalo preko raznih sredstava
informisanja, vlast u Srbiji namerava da započne izdavanje novih ličnih
dokumenata, koji u sebi sadrže biometrijske čipove, tj. kompjuterske
memorijske zapise otisaka prstiju, potpis i digitalne fotografije svakog
stanovnika Srbije. Za početak. Niko ne zna koji će se sve lični podaci
kasnije dodavati - poput genetskih zapisa, intimnih životnih detalja,
policijskih dosijea i slično. Međutim, kada se jednom tim putem krene,
povratka nema.
Čipove na tim novim ličnim kartama - koji su
proizvedeni u inostranstvu i, dakle, zasigurno pod nekom vrstom strane
kontrole – moći će da očitavaju jedino čitači u posedu državnih organa,
poput policije i pasoške kontrole, ali i državne birokratije u svim
državnim sektorima, kao i - policijskih i obaveštajnih organa drugih
država! Jedino vlasnik ličnog dokumenta neće nikad više sa sigurnošću
moći da zna šta sadrži čip koji ga ogoljava pred domaćim i stranim
organima represije, kao i pred bilo kojim drugim privatnim i državnim
organizacijama koje, putem kupovine ili raznih oblika “međudržavne
saradnje” mogu doći u posed njegovih ili njenih najosetljivijih,
najličnijih podataka. Ali to je samo početak.
Moderna
tehnologija već sada omogućava stalno praćenje raznih vrsta čipova putem
aparata nevidljivih golim okom, ili postavljenih na neprimetna mesta.
Štaviše, svaki put kada budete legitimisani bilo kojim povodom ili
budete upotrebili ličnu kartu za bilo koju svrhu, trag o tome biće
neminovno pohranjen u centralizovanoj bazi podataka. Što znači da se
priprema teren da svaki vaš korak, svaka vaša akcija, kupovina, odlazak u
bolnicu, na aerodrom ili bilo gde drugde bude pod nadzorom i bude za
sva vremena “mapirana”. I da se stalno dodaju novi podaci na vaš čip i u
vašu jedinstvenu bazu podataka bez vašeg znanja.
Sa stanovišta
nacionalne bezbednosti, pa i bezbednosti svih nas kao pojedinaca,
zamisao da lični podaci svih državljana Srbije stoje na jednom mestu u
elektronskom obliku, da “lična karta” nacije bude kao na dlanu
potencijalnim neprijateljima, hakerima ili kriminalcima - u potpunosti
je suluda.
Oprema koja je za ovu svrhu naručena još pre četiri
godine, koštala je, po priznanju samog ministra policije, Dragana
Jočića, skoro 100 miliona evra poreskog novca, bez ikakvog odobrenja od
strane žitelja Srbije, bez njihovog znanja, bez konkursa, bez zakonskog
osnova - jer novi zakon o ličnim dokumentima tada još nije bio ni blizu
pojavljivanja pred Skupštinom Srbije. Očigledno da je neko računao da će
taj zakon sigurno biti usvojen. Taj neko je debelo profitirao od ovog
posla, za koji smo svi platili, pokazujući najveći mogući cinizam i
prezir prema žiteljima Sribije. Taj neko će nastaviti da profitira,
pošto ovakvi sistemi po definiciji zahtevaju stalnu nabavku nove i
savremenije opreme. I taj neko o istom trošku misli da za sva vremena
proda ljudsku slobodu svih nas.
Pokažimo ovoga puta da se državna mafija preračunala. To je sada već pitanje života - i nas i budućih generacija.
Da li ćemo im ostaviti svet u kojem nose žig, poput rogate stoke,
od rođenja do smrti? Da li ćemo ih ostaviti kao robote, kojima se svaki
korak zna i kontroliše?
Ko ima pravo da tretira ljude kao stoku?
Niko u Evropi još nema ovako “napredne” lične dokumente kakve sadašnja
vlast namerava da uvede u Srbiji. Istina je da mnoge vlasti u Evropi i
svetu ovako nešto, ili slično, pokušavaju da uvedu. Međutim, to će se
desiti samo ako im ljudi to budu dozvolili. Još uvek ne postoji nikakva
“međunarodna obaveza” da se lične karte sa biometrijskim čipom, vezane
za centralizovanu bazu podataka, prihvate. A, čak i da je to cena za
“priključak svetu” - da li je to svet u kojem želimo da živimo? Nije li
bolje da Srbija bude jedna od retkih oaza slobode, u koju će dolaziti
begunci od novog globalnog totalitarizma?
Život je samo jedan. Ko ima pravo da nam ga unizi, da ga učini nečovečnim, čak i zarad nekog “višeg interesa”? Niko.
Priključimo se ovoj akciji koja život znači - u njegovom najdubljem
smislu.Recimo NE novom žigosanju putem mikročipovanih ličnih
dokumenata. Recimo DA Životu Bez Žiga.
Vreme je sad. Sutra će biti kasno.
Ne prihvatamo nove lične karte sa čipom ni po koju cenu. Borimo se
da se zakon promeni - sada ili u sledećem sazivu Skupštine. Izlazimo iz
totalitarnog matriksa koji nam se nameće, i gradimo jasnu alternativu
Života dostojnog slobodnog čoveka. I za Srbiju i za svet.

Istinsko, duhovno plemstvo ovakvo obeležavanje nikada ne može
prihvatiti. A plemstvo obavezuje. Ovom pitanju nema kompromisa.





Prihvatamo deset tačaka Žičkog simposiona, održanog 26. marta 2005.
godine u Kraljevu, prvog stručnog skupa koji je obradio problematiku
uvođenja biometrijskih ličnih karti na nacionalnom nivou i u javnost
iznosimo proširenu verziju tog dokumenta, objavljenu na Mašinskom
fakultetu 8. juna 2006. godine.
1. Biometrijske lične karte kao
obavezujući dokument na nacionalnom nivou su uvedene u nekoliko država
sveta, uglavnom dalekoistočnih. U Evropskoj uniji velika većina zemalja
nema takve lične karte, one nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju niti
njihovo uvođenje doprinosi bržem ulasku. Očigledan primer je Slovenija,
koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte (iako je postojala
mogućnost), već obične plastične sa višim nivoom zaštite.
2.
Zemlje koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske lične karte
suočene su sa otporom misleće javnosti i društvene zajednice uopšte. U
Velikoj Britaniji je pokušaj uvođenja biometrijskih ličnih karti doveo
do višemesečnih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskih
građana, dok je u Kanadi od strane zvanične parlamentarne komisije
odbačen na neodređeno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan.
3. Svetski stručni organi, kakav je Zajednički komitet za ljudska
prava britanske vlade, procenjuju da je projekat uvođenja biometrijskih
ličnih karti na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom
Konvencijom o ljudskim pravima, a zvanične studije o izvodljivosti
pokazuju da takve lične karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i
autentičnost. Sudovi nekih zemalja (Japan i Tajvan) su reagovali sa
presudama da projekat biometrijskih ličnih karti krši prava građana i
odredbe Ustava, u skladu sa čime su doneti i suspenzivni akti.

4. U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih ličnih
karti postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tadašnji ministar
policije objavio da je kupljena moderna i skupa oprema od američke firme
Motorola. Ta kupovina nije prošla ni obavezan tenderski protokol ni
zakonsko dodeljivanje novca iz republičkog budžeta, zbog čega je 2004.
godine reagovao ministar finansija sa najavom podizanja krivičnih
prijava. Srbija je jedinstven primer da je prvo kupljena oprema za
biometrijsku identifikaciju građana, a posle toga (tačnije posle tri
godine) pokrenuta skupštinska procedura za predlog zakona o
biometrijskim ličnim kartama, zbog čega je sebe svrstala u red
totalitarnih država sa voluntarističkim pravnim uređenjem.
5.
Američka firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijsku
identifikaciju građana ima posebne ugovore sa američkom vojskom i
centralnoobaveštajnom službom (CIA), te niko ne može da garantuje da ne
postoji mogućnost odliva podataka stranim službama. Takođe je osnovano
pretpostaviti da pomenute službe veoma lako mogu kreirati lažne lične
karte za svoje potrebe, koje će od strane našeg računarskog sistema biti
prepoznate kao potpuno validne. Indikativna je činjenica da u Americi
državna uprava nije ni pokušala sa uvođenjem biometrijskih ličnih karti
među svojim stanovništvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora
javnosti.
6. Nije tražena masovna saglasnost građana Srbije za
proširivanje baze podataka koju će država o njima voditi niti su
organizovane javne debate i diskusije po tom pitanju.
7.
Projekat direktno ugrožava privatnost građana kao jedno od
fundamentalnih ličnih prava današnjice i otvara prostor za elektronski
kriptovane tajne arhive.
8. Birokratski aparat dobija mogućnost
gotovo trenutnog manipulisanja ogromnim brojem podataka preko
centralizovane baze i prodaje delova baze trećim licima.
9.
Zlonamerni upadi spolja ili namerno ispravljanje centralizovane baze
iznutra nose ogromnu opasnost po integritet ličnosti koje su njima
obuhvaćene.
10. Usvajanje ovog projekta u budućnosti vodi ka
mnogo totalitarnijim konceptima integracije svih dokumenata u jedan,
čime bi se izbrisala anonimnost tokova novca i otvorio put totalnom
nadzoru države nad pojedincem. Minijaturizacija celog sistema se polako
sprovodi u svetu, u vidu potkožnih čipova, zbog čega hrišćani svih
konfesija izražavaju opravdan strah od najave totalitarnog režima
opisanog u Jovanovom Otkrivenju (up. gl. 13, st. 16-18). Sinodi nekih
Pravoslavnih crkava su dali zvanična saopštenja, jer zlonamerni ljudi
mogu iskoristiti ovakve projekte za unošenje razdora i nemira među
hrišćane.





1. Lične karte sa biometrijskim čipom su «naša međunarodna obaveza». Ne
postoji međunarodno telo koje propisuje «obaveze» za lična dokumenta
suverenih država (bar ne još uvek) na globalnom nivou. Čak ni na nivou
EU, takva obaveza ne postoji, mada je sada u toku proces propisivanja
pasoša EU zemalja sa biometrijskim čipom.
2. Sve zemlje EU imaju ovakve lične karte (tvrdnja lansirana preko RTS-a).
Većina zemalja EU nema ovakve lične karte, a čak i one koje imaju lične
karte sa biometrijskim čipovima većinom ih ne vezuju za centralnu bazu
podataka, tako štiteći privatnost soptvenih građana.
3. Sve susedne zemlje imaju ovakve lične karte.
Ni jedna susedna zemlja nema ovakve lične karte. Slovenija i Hrvatska
su uvele plastificirane lične karte sa većim stepenom zaštite, ali bez
biometrijskih čipova i centralizovane baze podataka.
4. Nove lične karte su 'bezbednije'. Upravo je suprotno slučaj.
Kao prvo, centralizovane baze podataka su podložne «hakerisanju», i
takvi slučajevi su česta pojava u tehnološki razvijenijim zemljama od
Srbije. Na primer, novi holandski biometrijski pasoši su nedavno
«hakovani», kao i centralna baza podataka Veteranske administracije u
SAD, gde je preko 2,2 miliona dosijea američkih ratnih veterana
'ukradeno'.
Kao drugo, greške na ovakvim ličnim kartama je mnogo
teže ispraviti i, ako dođe do pogrešne identifikacije, njen nosilac može
da ima ogromne probleme, morajući da dokazuje policiji, državnim
organima i računarima u centralnoj bazi podataka da je u pitanju greška.

5. Nove lične karte se ne mogu koristiti za praćenje ljudi.
Svaki put kada budete legitimisani za bilo koju transakciju koja
zahteva očitavanje vaše lične karte, trag o tome ulazi u centralnu bazu
podataka. Na osnovu ovih tragova, država, kao i svako drugi ko bude imao
uvid u bazu podataka, moći će da napravi «mapu» vaših kretanja,
kupovine, prodaje, navika, itd. A kad u sledeću generaciju čipova budu
ugrađeni RFID čipovi koji su minijaturni radio-odašiljači, onda će svaki
vaš pokret biti vidljiv – u realnom vremenu.

TAJNI PROJEKAT EŠALON







Da li ste ikada imali osećaj da Vas neko prisluškuje ili prati? Da Vas
odnekud tajno gledaju. Niste umišljali i nije Vas osećaj varao. Veliki Brat Džorža Orvela već je odavno
stvarnost i ubrzano se ispunjava njegova vizija sveta po kojoj će sve
biti stavljeno pod kontrolu jednog moćnog centra koji već sada špijunira
skoro sve i skoro svakoga na zemlji, prisluškujući i snimajući sve
danas poznate vrste komunikacija kojima se ljudi služe, telefoni, obični
i mobilni, internet, faksovi, elektronske pošte (čak i šifrovane),
teleks veze. Dobrodošli u tajnu zvanu EŠALON.


Ešalon je automatski globalni sistem za presretanje i
prosleđivanje, kojim rukovode obaveštajne agencije pet zemalja: Amerike,
Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda.Američka
bezbednosna agencija NSA vodi glavnu reč, a službe ostalih zemalja je
verono prate. Početak rada na Ešalonu datira još iz 1947.godine kada su
se za globalno špijuniranje zainteresovale neke američke i britanske tajne službe. Tada je u Londonu nastao sporazum koje istraživači nazivaju Prokleti Pakt. Takav
naziv nije ni malo slučajan, jer nema sumlje da je Ešalon samo jedan i
to manji deo njihovog monstruoznog projekta, a on je u odnosu na druge
projekte pod okriljem Prokletog Pakta i najbezopasniji.
Amerika i
Britanija kojima su se priključile Kanada, Australija i Novi Zeland su
tako 1947. godine uskladile svoje obaveštajne aktivnosti, takozvanim
UKUSA ugovorom a sam Ešalon je nastao 1971.godine. Pretpostavlja se da
je danas u stanju da snimi preko pet milijardi razgovora svaki dan i da
ih zatim obradi. Predmet interesovanja Ešalona je bukvalno svaki vid
komunikacije: razgovori običnim, mobilnim i satelitskim telefonima,
internet, E-mail, faksovi. Preko 90% saobraćaja koji se odvija preko
globalne kompjuterske mreže je pod budnim okom Ešalona i NSA.
Kao
i mnogi drugi špijunski sistemi, Ešalon je razvijen u doba hladnog
rata. Njegove primarne mete su vlade, organizacije i industrija, a
sekundarne sve ostalo što može da se špijunira. Cilj im je da im ništa
ne promakne. Pet država pod komandom USA deli skupljene informacije i
svaka članica snabdeva ostale četiri podacima o sopstvenim ključnim
rečima, frazama, ljudima i lokacijama. Veoma važno pitanje je ko
određuje predmet prisluškivanja i ko ima pristup tim informacijama.
Izveštaj pod nazivom Mogućnosti presretanja 2000 tvrdi
da Amerikanci koriste ovaj sistem prema svom nahođenju i da nikome ne
polažu račune.Francuska vlada je optužila američku da zloupotrebljava
Ešalon da bi obezbedila prednost svojim kompanijama nad
konkurencijom.Džejms Vulsi, bivši šef CIA, na to je samo odgovorio da su
oni samo neutralisali efekte francuskog podmićivanja širom sveta.Pritom
je zaboravio da je industrijska špijunaša koju im Ešalon sa lakoćom
omogućava, kažnjiva svuda u svetu.Saveznici se osećaju ugroženima i dižu
svoj glas, ali to uopšte ne uzbuđuje NSA. Zbog ovog francuskog
"bezobrazluka" prema Americi uslediće im stravična kazna i packa od
strane Amerike, ali o tom pročitajte na stranici PROJEKAT HAARP.
Sistem Ešalon prikuplaj podatke na više načina.Za presretanje
satelitske komunikacije, na Zemlji je izgrađena čitava mreža masivnih
radio-antenskih stanica koje su locirane u SAD, Italiji, Engleskoj,
Turskoj, Novom Zelandu, Kanadi i Australiji.Za praćenje komunikacija
između gradova koristi se veliki broj satelita koji prosleđuju podatke
centrima za obradu na Zemlji.Najvažniji su blizu Denvera (SAD), u
Velikoj Britaniji, Australiji i Nemačkoj.Što se Interneta tiče, Ešalon
rutinski presreće svaku informaciju.Čak ni podvodni kablovi nisu ostali
van domašaja Ešalona.Još 1982. godine pronađen je na dnu okeana uređaj
za prisluškivanje, koji je bio vezan za magistralni vod.Veruje se da ga
je postavila američka mornarica i pitanje je koliko je još njih ostalo
neotkriveno.Kada nijedan od metoda ne daje tražene rezultate,
organizacija pristupa klasičnim sistemima špijunaže.Njihovi obučeni
agenti ručno postavljaju sofisticiranu prislušnu opremu u blizini
izabrane mete.Posle prikupljanja sirovih informacija, sistem vrši
selekciju pomoću rečnika tako što pomoću kompjutera traži neke ključne
reći ili adrese.Na taj način se u velikoj meri smanjuje broj informacija
koje se kasnije obrađuju i istovremeno onemogućava neovlašćenim
korisnicima da se koncentrišu na bilo koji pojedinačni slučaj u toj
fazi.




Sve ono što biva "uhvaćeno" Ešalonom proseđuje se odmah u centralu Menvit Hil u Engleskoj.Tu se obavlja čitanje i klasifikovanje pristpelog materijala, a ono što je najinteresantnije odmah se šalje u Fort Mid,
u Merilendu (SAD), u sedište NSA.Ono što nije prosleđeno, to se snima i
stvara se monstruozna baza podataka koja će biti upotrebljena kad se
ukaže potreba za tim.Sastavni delovi Ešalona su osim satelita i
"zemaljske stanice" koje se nalaze u Šugar Grou i Jakimi (SAD), Vaihopai
(Novi Zeland, slika gore desno), Džeraldtonu (Australija) u Hongkongu,
Kanadi, JApanu, Južnoj Koreji i u skoro svim zemljama članicama
NATO-a.Pod nadzorom ovih stanica kojih u Ešalonu ima oko 2500 nalazi se
sve što postoji.Pod specijalnim režimom Ešalona su i svi sateliti Intersat, kao i svi ostali koji služe prenosu informaciju.Ešalonu intenzivno pomažu i špijunski avioni tipa Avaks.
Najstrože čuvana tajna je kako Ešalon špijunira građane, ali zna se
da su pod njegovom kontrolom.Naprimer, Ešalon nadgleda i čoveka koji
karticom podiže novac iz automata (današnje kartice sa RFID čipom
uveliko mu to omogućavaju, a šta tek mu omogućavaju nove čipovane lične karte koje se spremaju za Srbiju, pročitajte na stranici KONTROLA LJUDI I LJUDSKOG UMA ).




Po Amerikancima i NSA osnovna uloga Ešalona jeste zaštita
nacionalne bezbednosti, ali to sigurno nije sve. Industrijska špijunaža
zauzima veoma značajno mesto u aktivnostima Ešalona. Po nekim
saznanjima, pristup informacijama imaju samo visoki zvaničnici
Bele Kuće, ali oni mogu da ih prosleđuju dalje po njihovom sopstvenom
nahođenju. Najvažniji kupci skupljenih informacija su velike
korporacije, naravno prvo američke, a pomenuti zvaničnici teško mogu da
odole tolikoj moći, a da je i ne zloupotrebe u borbi protiv političkih
protivnika u sopstvenoj kući. U svakom slučaju Ešalon je najmoćnija
organizacija za prikupljanje podataka na svetu. Pouzdani izveštaji daju
do znanja da on predstavlja veliku pretnju privatnosti ljudi širom
sveta, i strah od njegovih mogućnosti je sasvim realan. Rečeno je da
je Ešalon "bezopasan" projekat iz okrilja Prokletog Pakta.Međutim
osnovano se sumnja da se u okviru Prokletog Pakta radi i na mnogo
užasnijim projektima.Zajednički naziv im je "nove ideje za vođenje
rata".Danas se zna i detaljnija i dublja struktura Prokletog Pakta, a to
je da ga čine dva paralelna sistema.




Jedan se naziva UK/USA, a drugi je EU/FBI.U sistemu UK/USA (UK je
Ujedinjeno Kraljevstvo, tj. Velika Britanija) uključene su britanske i
američke tajne službe. Sa američke strane to su CIA i NSA, a sa
britanske MI6, M16 (o kojoj se malo zna) i GCHO koja je još
tajanstvenija. Glavni deo sistema UK/USA je monstruozna NSA (Američka
nacionalna agencija za bezbednost). Pod njenim patronatom izvode se
brojne tajne operacije bez ičijeg znanja, zakonskog i zvaničnog
odobrenja.Tajno ju je osnovala administracija američkog predsednika
Harija Trumana 4.novembra 1954.godine.Danas kontroliše više od 2000 baza
za prisluškivanje i nadzor elektronskih poruka, zvanični budžet joj je
veći od 10 milijardi dolara
godišnje i zapošljava preko 130.000 hiljada ljudi.Danas je NSA najveća
organizacija elektronske špijunaže i tajne kontrole na svetu, i danas je
čak veća i od CIA.Šta se stvarno dešava u njenim tajnim bazama
Nurungar, Pine Gap i drugim za koje se i ne zna gde su, to niko tačno ne
zna.
Drugi sistem EU/FBI povezuje delovanje nacionalnih
policija niza evropskih policija, američkog Federalnog istražnog biroa
FBI, carinske i imigracione službe i službe takozvane državne
bezbednosti. O delokrugu rada sistema EU/FBI vrlo se malo zna.

Pakt Velika Britanija - SAD krije i druge neverovatne i vrlo ružne
tajne. Projekat Ešalon samo je jedna od posledica toga pakta.I super
tajni projekat 'Zvezdani Ratovi' je pod
jurisdikcijom
pakta Velika Britanija - SAD. Na projektu Zvezdani Ratovi koji je
poznat i kao SDI (Strategic Defense Initiative), zabeležena je bukvalno
prava epidemija smrti naučnika koji su radili na projektu. Ova tema je
na posebnoj stranici KO UBIJA NAUČNIKE .
Deo košmara ovog pakta Srbija je osetila 1999. godine, a kakve još
košmare ovaj pakt sprema celom svetu. Da li će svet otvoriti oči na
vreme i spasiti planetu?