Carstvo misterija

Tajne izgubljenog svijeta: Žive i do 120 godina, mladoliki su i gotovo nikada nisu bolesni

Ključni faktori koji su zaslužni za kvalitetu života stanovnika doline Hunza su prehrana koja se temelji na namirnicama biljnog porijekla, jednostavan način života i povećana fizička aktivnost



STANOVNICI doline Hunza sve više privlače pažnju znanstvenika i istraživača. Oni, navodno, žive i do 120 godina, s naglaskom na činjenici da je i u toj dobi vitalnost znatno očuvana. Neki su tvrdili da je priča o dugovječnosti ovoga naroda mit, no u dolinu su se zaputili brojni istraživači koji su potvrdili da je narod doline Hunza doista iznimno zdrav.
Ova se dolina nalazi na sjeveru Pakistana, u blizini granice s Kinom. S jedne strane pruža se planinski masiv Hindukuš, a s druge Karakoruma. Područje je bogato rijekama koje se ulijevaju u rijeku Ind. Većina stanovnika su muslimani, a narod doline Hunza broji oko 87.000 ljudi. Prije pripajanja Pakistanu 1947. godine, ovaj je narod živio u sklopu male autonomne himalajske kraljevine, pod britanskom krunom. 

Narod doline Hunza navodno ne obolijeva od raka

Dugo je vladalo uvjerenje da svoju dugovječnost i vitalnost stanovnici doline Hunza mogu zahvaliti genima, međutim, novija istraživana pokazuju da faktori iz okoline igraju veću ulogu od onih nasljednih.
Faktori koje su znanstvenici izdvojili kao ključne u kvaliteti života stanovnika doline Hunza su prehrana koja se temelji na namirnicama biljnog porijekla, jednostavan način života i povećana fizička aktivnost.
Čini se jednostavnim, no, u suvremenom svijetu i načinu života ovi faktori često izostaju. Stanovnici doline Hunza, zahvaljujući navedenom, navodno ne obolijevaju od raka, kardiovaskularnih bolesti ni dijabetesa, a zaobišlo ih je i prerano starenje.



Istraživanja američkih kardiologa

Renomirani američki kardiolozi Paul White i Edward Toomey posjetili su dolinu Hunza 1964. godine i o svojim istraživanjima objavili u časopisu American Heart Journal članak pod nazivom "A brief survey of the heart of aged Hunzas" u kojemu su iznijeli rezultate ispitivanja koje su proveli na 25 ljudi starosti od 90 do 110 godina. 
Istraživanje je pokazalo da su svi ispitanici zdravi, da imaju normalan krvni tlak, normalnu razinu kolesterola i pravilan rad srca. Kardiolozi su zabilježili da narod doline Hunza ima vrlo jednostavan režim prehrane koji se temelji na voću, orašastim plodovima, mahunarkama i žitaricama. Također, imaju samo dva obroka dnevno, doručak i ručak, a večera u ovom narodu nije uobičajena. 



Ograničena konzumacija jaja, mlijeka i mesa

Od žitarica najviše konzumiraju ječam, proso, pšenicu i heljdu, a voće jedu sušeno ili svježe, dok jedino povrće termički obrađuju. Od osušene jezgre marelice prave ulje koje se koristi u prehrani, ali i u njezi kože i kose. 
Pripadnici naroda doline Hunza ne koriste šećer, vrlo rijetko konzumiraju mlijeko i jaja, a iako nisu strogi vegetarijanci, konzumiranje namirnica životinjskog porijekla vrlo je ograničeno. Meso se jede za određene blagdane, a tada najčešće konzumiraju piletinu.



Uz ovakvu prehranu, presudan je i naglasak na fizičkoj aktivnosti. Narod doline Hunza, zbog karakteristika geografskoj predjela na kojem živi, često mora dugo pješačiti, i po 20 kilometara dnevno, a osim toga, stanovnici su navikli na teške poljoprivredne poslove. 
Ovome treba dodati i činjenicu da se dolina Hunza nalazi na visini od 2.500 metara nadmorske visine, pa čist zrak blagotvorno djeluje na organizam. U svojoj poljoprivredi narod doline Hunza ne koristi nikakve umjetne preparate niti pesticide.
Degenerativne bolesti rijetke su među pripadnicima ovoga naroda, a bolesti koje ih najčešće pogađaju su one izazvane bakterijama ili virusima, poput malarije ili dizenterije. Ovakva su oboljenja najviše posljedica velikih bara koje se nalaze na pojedinim područjima doline i u kojima se množe komarci koji prenose malariju. Unatoč tome, stanovnici doline Hunza među nazdravijima su narodima na svijetu.
No, pitanje je koliko će dugo to ostati. Posljednjih godina javlja se povećana potrošnja konzervirane hrane i proizvoda od bijelog šećera među stanovnicima doline Hunza. Opasnosti suvremenog svijeta polako su, ali sigurno, počele dolaziti i do njih. No, možda se, nekim čudom, uspiju oduprijeti tim "blagodatima".
I da, još je jedan važan faktor koji su istraživači, uz zdravu prehranu i aktivnost, zabilježili kao ključan za dugovječnost i zdravlje naroda doline Hunza, a to je - smijeh.



(Index.hr)

Jednog "duha" uhvatila je policija, ostalo nema objašnjenja

Mediji su nedeljama brujali o tome, raspredale su se svakojake priče, a utvaru u beloj venčanici jurio je i tadašnji ministar policije Ivica Dačić

Pre nekoliko godina, tačnije avgusta 2011. godine, dvojica braće iz Bora smislili su morbidan način da se našale sa vozačima na novootvorenom putu Zaječar-Bor. Jedan od njih obukao se u venčanicu i oko ponoći čekao vozače i išao ka njima sa ispruženim bidermajerom u ruci. Drugi je sve to snimao. Pošto su preplašili nekoliko vozača, preplašeni ljudi su „slučaj“ prijavili policiji.
Mediji su nedeljama brujali o tome, raspredale su se svakojake priče, a utvaru u beloj venčanici jurio je i tadašnji ministar policije Ivica Dačić. Na kraju su braća otkrivena, ali zbog manjkavosti zakona nisu procesuirana, jer su jednostavno izjavili da su stopirali, što nije kažnjivo. Kao ni to da su mogli stopirati obučeni u šta god žele, čak i u venčanicu.
Duh mlade koja je tragično preminula pre 50 godina

Inspiraciju za ovu neslanu šalu braća su našla u legendi koja postoji u tim krajevima decenijama. Utvara devojke u venčanici koja se noću može videti na putu, vezana je za selo Koprivnica u opštini Zaječar.
I u ovom slučaju narodom kolaju razne priče od toga da je to duh mlade koja je pre 50 godina poginula u saobraćajnoj nesreći putujući na medeni mesec do priče da je to duh devojke koja se obesila kada ju je, pred samo venčanje, ostavio verenik – prenosi Tv Best.
Tragom ove legende obreli smo se u Negotinu, kod čoveka M.S. (42) kome je susret sa mrtvom devojkom promenio život iz korena i koji posledice tog susreta oseća i danas:
- Bilo je to 1996. godine. Vraćao sam se u Negotin sa puta. Kako se približavala ponoć, bojao sam se da slučajno ne zaspim, jer me je umor savladavao nakon više sati vožnje. Zato sam u kolima odvrnuo radio ne bi li me glasna muzika i glas spikera držali budnim. Na putu je bilo i neke izmaglice, što mi je još više otežavalo vožnju. Odjednom sam, uz ivicu kolovoza ugledao devojku, obučenu u belo, kako me stopira. Na trenutak sam pomislio šta li ova ovde traži kada u blizini nema ni jednog sporednog puta? Stao sam i ona me je pitala da li bih mogao da je povezem do Negotina.
Pristao sam i ona je ušla u kola. Torbicu, koju je nosila, kao i svoju belu jaknicu, spustila je na zadnje sedište. Kada je sela pored mene, prošli su me žmarci. Devojka je bila izuzetno lepa. Duga smeđa kosa u talasima joj se spustala preko celih leđa. Ugasio sam radio i celim putem do Negotina smo pričali o svemu i svačemu. Rekla mi je svoje ime i da je iz jednog krajinskog sela. Išla je u posetu vereniku, kome se nije javila, jer želi da ga iznenadi. Iskreno, uživao sam u njenom društvu i razgovoru. Ja sam inače oduvek bio stidljiv i smušen sa ženama, tako da mi je blizina ove lepotice itekako godila.
Ostavio sam je u centru Negotina i otišao kući. Sutradan, kada sam ponovo ušao u auto, na zadnjem sedištu video sam njenu belu jaknu. Očigledno ju je zaboravila. Smesta sam promenio sve planove i krenuo ka selu za koje mi je rekla da u njemu živi. Sav sam treptao iznutra što ću je ponovo videti. U selu su mi objasnili gde je njena kuća, ali su me gledali nekako čudno kada sam spomenuo njeno ime. Kuću sam lako našao. Parkirao sam auto i pozvonio na vrata. Otvorila mi je žena ispijenih, upalih obraza, na čijem licu sam odmah primetio veliku tugu. U momentu sam shvatio da joj je to majka, jer je imala istu onu lepotu, doduše vremenom istrošenu. Kada sam joj rekao koga tražim, žena je počela da plače.
„Sine – rekla mi je – ona je umrla pre 7 godina.“
Nisam shvatio u trenutku:
„Kako umrla? Pa sinoć sam je odvezao u Negotin. Zaboravila je jaknu u mojim kolima. Evo je.“
Kada je videla jaknu žena je počela još više da plače. To je zaista bila njena jakna. I to ona u kojoj je sahranjena. Uvela me je u kuću, gde sam njoj i njenom suprugu ispričao čitavu priču. Oboje su plakali sve vreme. Devojka koju sam sinoć vozio u kolima, poginula je u saobraćajnoj nesreći pre 7 godina. Stvarno je imala verenika u Negotinu. Na kraju su me odveli na groblje. Na velikom crnom mermernom spomeniku pisalo je njeno ime. Sa njega mi se smešila isto onako kao i sinoć u kolima“, priča nam M.S svoju neverovatnu priču sa ivice nestvarnog.
On se nikada nije ženio. Kaže da ne može zamisliti drugu ženu osim nje.
Na grobu devojke koju je sedam godina posle smrti vozio kolima stalno ostavlja crvene ruže.
Nama se činilo da žarko želi još jedan susret s njom. Verenika nismo uspeli da pronađemo.


Tagovi

Mumija male Rozalije (2) trepće, naučnici u čudu!

Mumija malene Rozalije Lombardo koja se nalazi u katakombama na Siciliji otvara i zatvara oči. Reč je o fenomenu koji je godinama zbunjivao naučnike. Sve dok ga nije rešio italijanski antropolog Dario Piombino-Maskali.


youtube

Malena Rozalija je umrla 1920. godine od upale pluća. Imala je samo dve godine. Otac general Lombardo je bio imućan pa platio stručnjaku Alfredu Salafiju da balsamuje njeno telo. Salafia je telo tako dobro balsamovao da i dan danas djevojčica izgleda kao da je zaspala. Zbog toga je zovu "uspavana lepotica".

Rendgenski snimci pokazali su da su joj unutrašnji organi netaknuti. Rozalijino telo počiva u kapelici, a kovčeg je pokriven staklom. Kasnije je uočeno da mumija "pomera" oči. Ali Piombino-Maskali je zaključio da je reč o optičkoj varci.

"U pitanju je optička iluzija usled svetla koje filtriraju bočni prozori, a čiji se intenzitet tokom dana menja", rekao je Piombino-Maskali.

To je zaključio nakon što su radnici pomerili kovčeg pa se i njeno telo malo pomerilo. Tada je prvi put pogledao jasno u njene oči.

"Njene oči nisu potpuno zatvorene i istina je da nikada nisu ni bile", rekao je antropolog.

Salafia je tajnu balsamovanja devojčice odneo u grob. Umro je 1933. i otada se istražuje koju je tehniku koristio da je telo ostalo tako dobro sačuvano. Piombino-Maskali je pronašao tajni rukopis i otkrio neke od sastojaka koje je Salafia koristio za balsamovanje. Mešavina koju je napravio je ubila bakterije i sačuvala telo.



(24sata.hr)

Pet tela koja vekovima odbijaju da istrunu

Mental Floss/V. Filipović |blic.rs

Živiš, umreš, truneš. Tako bi bar trebalo da bude, zar ne? Ipak, postoje ljudi čija tela posle smrti jednostavno ne funkcionišu po pomenutom principu. Tačnije, ne trunu.

1. Sveta Betina Zita



Sveta Zita za života je važila za ljupku i dragu osobu koju su svi voleli. kada je preminula 1272. godine, stvoren je njen kult. Trista godina kasnije, u Srednjem veku, njeno telo je ekshumirano, i na zaprepašćenje svih, nije istrunulo nimalo. Za sve neverne Tome, njeno mumificirano telo se i dan-danas nalazi na Bazilici San Fredijano u italijanskom mestu Luka.

2. Daši-Dorzo Itigilov



Itigilov je bio budistički lama koji je izbegao iz Rusije. Svojim prijateljima zatražio je da počnu sa obredima za njegovu sahranu 1927. godine, iako je bio i te kako živ. Preminuo je usled meditacije, sedeći. U testamentu je ostavio striktna uputstva načina sopstvene sahrane, i tražio je da mu se telo ekshumira nekoliko godina nakon smrti. Njegovo telo opisano je "kao da je u pitanju osoba koja je preminula pre 36 časova".

3. "La Dončela"



Pre otprilike pet vekova, petnaestogodišnja devojčica iz naroda Inka preminula je tako pri planinarenju u Argentini. Glavom je udarila u oštru stenu i ostala na mestu mrtva, u sedećem položaju. Hladan vazduh i manja koncentracija kiseonika sačuvale su njeno telo sve dok je 1999. godine nisu pronašli planinari. Njeno ime nije poznato, ali je svi zovu "La Dončela", što znači "devica".

4. Ćun Žui



Dama Ćin Žui bila je supruga kineskog plemića iz dinastije Han. živela je izuzetno ekstravagantnim načinom života u to vreme. Jela je mnogo mesa (što tada nije bio slučaj), i nije radila ništa. Taj tempo ju je na kraju i koštao života, pošto je 163. godine p.n.e. preminula od gojaznosti. Kada je njeno telo otkriveno 1971. godine, koža joj je bila meka, a udovi su se normalno savijali u zglobovima. Nikome nije jasno kako je njeno telo ostalo ovako očuvano skoro dve hiljade godina!

5. Sveta Katarina Labur



Sveta Katarina bila je poznata po svojim čuvenim vizijama, naročito kada joj se 1830. godine ukazala Devica Marija. Uskoro je na hiljade katolika počelo da nosi medaljone sa ugraviranim vizijama i rečima Katarininim. Sahranjena je 1876. godine, a ekshumirana 1933. kada je na zaprepašćenje svih, telo bilo apsolutno netaknuto. Danas možete posetiti Pariz i videti njeno očuvano telo.

Misteriozne letjelice nadlijeću nuklearne elektrane



 
Još nekoliko nepoznatih bespilotnih letjelica nadlijetalo je francuske nuklearne elektrane proteklih dana, uključujući najstariju nuklearku Fessenheim na granici s Njemačkom, potvrdili su izvori iz nuklearne industrije.
U petak su preletjele pet nuklearki na sjeveru zemlje, među njima dva nuklearna reaktora stara 37 godina u Fessenheimu.

Još dvije elektrane nadlijetanje su u četvrtak navečer, jedna na jugu i druga na jugozapadu Francuske, kažu izvori.

Bespilotne letjelice su od 5. kolovoza nadletjele najmanje 14 nuklearki, uglavnom noću ili rano ujutro. Zasad je nepoznato tko stoji iza tih letova.

Sumnjaju na antinuklearni lobi

Neki izvori iz nuklearne industrije sumnjaju na antinuklearni lobi koji želi ukazati na ranjivost nuklearnih elektrana.

No, odgovornost za tu neobičnu kampanju nije preuzela nijedna organizacija za zaštitu okoliša.

Greenpeace, koji je proteklih godina izveo nekoliko napada na nuklearke, uključujući Fessenheim, odbacio je povezanost s incidentima koje je ocijenio "vrlo zabrinjavajućim".

Francuski ministar unutarnjih poslova Bernard Cazeneuve izjavio je ovog tjedna na radiju da će "neutralizirati" letjelice, ali nije precizirao kako.

(Danas.hr)

MISTERIJ U RUSIJI Znanstvenici u čudu: 'Došlo je do jake eksplozije! Nemamo pojma što se dogodilo'





Znanstvenici i sigurnosne službe istražuju uzrok velike eksplozije koja se dogodila prošlog tjedna na nebu iznad Urala, preciznije u ruskoj regiji Sverdlovsk.

Snimka eksplozije pojavila se na Youtubea pod imenom 'Chelyabinsk#2' referirajući se na eksploziju meteora na južnom dijelu Urala u veljači prošle godine.

U međuvremenu, izvori iz ruske vojske poručili su kako u to vrijeme nisu vršili testiranje oružja, s obzirom da su neki pomislili da je upravo o tome riječ.

- Nikakve vježbe nisu se dešavale tog dana. Niti jedna vojna jedinica nije smještena u toj regiju, tako da nismo imali ništa s tim - poručili su iz vojne press službe.



Viktor Grokhovsky, član odbora za istraživanje meteora pri Ruskoj akademiji znanosti opisao je o čemu bi se moglo raditi.

- Izgleda poput bolida (izuzetno sjajan meteor). Osvijetlio je cijelo nebo - rekao je Grokhovsky.

Za razliku od njega, jedan je stručnjak izjavio za Ekburg.tv da je bljesak bolida puno bjelji od one na videu te je dodao kako misli da se radi o eksploziji rakete.



(Jutarnji.hr)

OPREZ - nije šala

Ljudi širom sveta prijavljuju neobičan šum koji se najčešće čuje noću i uvlači im se u svest. Naučnici muče muku da odgonetnu poreklo ovog zvuka koji čuje samo dva odsto ljudi.
Čudan zvuk stvara glavobolju retkim ljudima širom sveta.


|Ovaj neobičan zvuk čuju najčešće ljudi između 55 i 70 godina, ustanovio je akustičar Gef Levental iz Sarija u Engleskoj.

Neki ljudi čuju šum slabo i samo ih iritira dok druge vibracije potpuno izluđuju.
On može da uzrokuje glavobolje, muku, vrtoglavicu, krvarenje iz nosa i probleme sa spavanjem.

Doktori ove probleme pripisuju tinitusu, tj. poremećaju sluha, ali to ne objašnjava zbog čega se na šum žale samo ljudi u pojedinim lokacijama kao što su Bristol, London, kao i mestašce Taos u Meksiku.
Posluštajte misteriozni zvuk... Ako smete.

Suočen sa nepoznatim i neobjašnjivim, čovek obično razvija kompleksne teorije o nastanku fenomena.
Ponekad objašnjenja jednostavno nema i, ako prođe dovoljno vremena, misterija preraste u pravu legendu.







10. Čelik iz Damaska
Oštrice koje potiču iz Damaska na Bliskom istoku koristile su se u periodu od 1.700 do 800 godine pre Hrista, a napravljeni su od neverovatno jake vrste metala. Njegovo sečivo ostaje isto čak i posle pokušaja sečenja kamena ili metala. Tehnologija njihove izrade je i danas nepoznata.
9. Gvozdeni stub u Delhiju
Ovaj gvozdeni stub star oko 1.600 godina poznat je po svojoj neverovatnoj otpornosti na rđu. Naučnicima i danas nije jasno kako su uspeli da postignu taj efekat tako davno.
8. Kamene lopte Kostarike
Prvi put zabeležene u kasnom 19. veku, pretpostavlja se da u Kostariki postoji oko 300 savršeno okruglih kamenih kugli. Najveća takva kugla teži oko 14.500 kg i u prečniku ima oko 2,4 metra. Osim što je svrha tih kugli nepoznata, istraživače najpre zbunjuje njihova simetrija.
7. Rovovi u Baigongu
Jedna kineska pećina poznata je po kamenim oblicima nalik cevima kojima se voda sliva sa vrha planine u obližnje jezero. Neki tvrde da su te "cevi" nešto što su iza sebe ostavili vanzemaljci u poseti Zemlji. Oko osam posto njihovog sastava čini nama nepoznat materijal. 
6. Mehanizam iz Antikitere
Ovo je jedno od najtajanstvenijih arheoloških otkrića, a radi se o bronzanom aparatu pronađenom kod grčkog otoka Antikitera početkom 20. veka. Mehanizam se sastoji od 30 stepeni prenosa, a prilagođava se astronomskim pozicijama Meseca, Sunca i drugih planeta. Pretpostavlja se da potiče iz 1. veka pre Hrista. Mehanizam tog analognog računara je napravljen od bronze, a napredniji je od bilo čega drugog što je postojalo u to vreme.


Foto: Profimedia

5. Rukopis Vojnič
Rukopis koji datira iz 15. veka naučnici do danas nisu uspeli da dešifruju - ni jezik ni znakove. Iako je moguće da se radi o smišljenoj spletki, postoji čak 240 ispisanih stranica i ilustracija koje zbunjuju stručnjake.
4. Egipatske drogirane mumije
Istraživači su pronašli tragove hašiša, kokaina i duvana u uzorcima devet egipatskih mumija. Duvan dolazi iz "novog sveta" otkrivenog 2.000 godina posle ukopavanja mumija, a ni kokain ni hašiš nisu tada postojali.
3. Baterija iz Bagdada
Neobični artefakti pronađeni su 1936. godine oko 20 kilometara od Bagdada, a njihovu sličnost s galvanskim baterijama prepoznao je nemački arheolog Vilhelm König. Njihova rekonstrukcija je pokazala da mogu da generišu struju u rasponu od 0,4 do 1,9 volta. Radi se o staklenci visokoj 13 cm sa bakarnim cilindrom, a potiče iz perioda oko 200 godina pre Hrista - što je 2.000 godina pre nego što su baterije zvanično proizvedene.
2. Mumija iz San Pedra
Godine 1932. dvojica muškaraca su u blizini planine San Pedro iskopali mumiju dužine oko 35 centimetara. Pregledali su je stručnjaci iz Prirodnjačkog muzeja i ocenili kao autentičnu, ali posle toga je nestala i gubi joj se svaki trag.
1. Izgubljeni grad Nan Mad
Radi se o stotinak veštačkih ostrva izgrađenih od granitnih blokova. Oni teže oko 50 tona i nalaze se u Mikroneziji - usred samog Pacifika. Bili su glavni grad dinastije Saudeleur, a do danas je nepoznato kako su graditelji to uspeli da izvedu oko 200. godine pre Hrista.



Srbija danas

7 najubedljivijih snimaka aveti i duhova iz 2014.

Pogledajte prikaze zbog kojih nam se prošle godine dizala kosa na glavi


Pogledajte pažljivo ovaj prozor... (Foto: Printscreen YouTube

Ni u 2014. nije manjkalo svedočenja i dokaza o postojanju zagrobnog života, a ovih sedam video-snimaka duhova i raznih prikaza su nam najviše dizali kosu na glavi. Ovi snimci najviše su zaintrigirali svetsku i našu javnost.

1. Duh u plamenu - Autor fotografije je američki vatrogasac Daglas Tipold. Fotografiju je napravio kad je njegov tim gasio kuću u gradu Geriju u Indijani, pa ju je objavio na Fejsbuku.



2. Duh starice u pabu u Njukaslu - Kao i većina njihovih vršnjakinja, Engleskinje Kejli Etkinson i Viktorija Grivz odlučile su da snime jedan selfi dok su bile u noćnom provodu. Nisu računale da će im se pridružiti nepozvanoo društvo.



3. Starica i njezina unučica u odrazu na prozoru - Prizor je snimljen u palači Loftus u Irskoj, koja je već vekovima na glasu kao ukleta. Snimio ih je turista Tomas Biviz.



4. Kad se stolovi i stolice pomeraju sami od sebe - Obratite pažnju na položaj stola (dole levo) na početku i na kraju videa, kao i na jednu od stolica u sredini. Ako nisu duhovi, onda su samo pomoću konopca mogli ovako da se pokreću, što bi značilo da je u pitanju podvala. Međutim, ovo je snimak kamere za nadzor u londonskoom pozorištu "Bruksajd" i to za vreme gostovanja medijuma Roja Robertsa.



5. Prikaze iza leđa istraživača paranormalnog - Istraživači paranormalnih pojava Sefton možda su ovo namestili da bi se o njima pričalo u medijima, a možda i jeste sirov materijal. Nažalost, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi o čemu je reč. Možemo jedino da podsetimo na njihovo iskustvo u dvorcu "Stenli" u Čelziju.



6. Prizivali duhove i završili u teškom stanju u bolnici - Aleksandra Huerta (22), njen brat Serđo (23) i njihov rođak Fernando Kuevas (18) završili su u bolnici u teškom psihičkom stanju pošto su u kući u meksičkom selu San Huan Tlakotnesu prizivali duhove pomoću ploče "Kvidži". Njihove muke snimio je kamerom na mobilnom telefonu jedan od zapanjenih lekara, pa je u javnost procureo snimak kako Aleksandra zastrašujuće reži svezana u kolima Hitne pomoći, kao da je opsednuta. Devojka je govorila da će svi pomreti, pa su morali da je vežu da se ne bi povredila, a svo troje su stigli u bolnicu u nekoj vrsti transa.

"Mišići su im se nekontrolisano grčili, halucinirali su, a na trenutke su postajali gluvi i slepi", izjavio je za medije doktor Viktor Demesa, koji ih je primio u javnoj bolnici u Tepoztlanu. Demesa nije želeo da nagađa da li su troje mladih starno posednuti ili su sami sebe ubedili u to. Tek, smirili su ih pomoću kombinacije lekova za smirenje i protiv bolova.



7. Senka koja se nije odvajala od starca - Ako ovde govorimo o montaži ili nekoj mrlji na snimku, u redu. Međutim ako je starca stvarno pratio neki entitet, ostaje nam širok spektar mogućnosti da zaključujemo ko i šta sve živi odmah ovde, pored nas.




(24sata.hr)

Nijedan od ovih slučajeva nije rešen.

Babuška

Prilikom analize ubistva američkog predsednika Dž. F. Kenedija uočen je detalj koji je do danas ostao jedna od najvećih svetskih misterija.
Naime, žena u kaputu i sa maramom na glavi, koju su analitičari atentata uočili, pojavljuje se u velikom broju snimaka koji su nastali prilikom Kenedijevog ubistva. Žena je na mestu ubistva američkog predsednika bila i pre i posle, a ono što dodatno pobuđuje teoretičare zavere, jeste činjenica da nakon pucanjave, kada okupljeni panično počinju da beže, ona ostaje mirna i polako korača. 
Primećeno je da je žena fotografisala mesto zločina, a FBI je na sve načine pokušavao da je pronađe, što se nikada nije desilo. Činjenica da se žena nije sama javila i dostavila fotografije koje su smatrane potencijalnim dokazima, dodatno je podstakla sumnjičavost.


Foto: Youtube printscreen/TheRichest

Svetla u Norveškoj

Više naučnika bavilo se ovim fenomenima, ali i dalje ne postoje nikakvi pouzdani zaključci u vezi sa ovom pojavom.


Foto: Youtube printscreen/TheRichest

Zver iz mora

Fotografija koju je zabeležio bračni par 1964. godine u Australiji, prikazuje stvorenje za koje su oni tvrdili da je morsko čudovište dugo preko dvadeset metara.


Foto: Youtube printscreen/TheRichest

Astronaut

Jedan Britanac je 1964. godine fotografisao svoju ćerku, a kada je razvio fotografije, primetio je da iza devojčice stoji čovek obučen u astronautsko odelo, iako dok je fotografija nastajala nije nikoga bilo u blizini. Stručnjaci kompanije ''Kodak'' potvrdili su da je reč o originalnoj fotografiji i da nije ni na koji način menjana.


Foto: Youtube printscreen/TheRichest

Duhovi sa broda ''Votertaun“

Fotografija se smatra jednom od prvih na kojoj na kojoj se ''vide'' duhovi, a snimio je kapetan broda 1924. godine, nakon nesrećnog slučaja u kom su život izgubila dvojica mornara. Jeziva činjenica je da su upravo ti moranari nakon smrti nekako završili na pomenutoj fotografiji.


Foto: Youtube printscreen/TheRichest

Satelit

U Zemljinoj orbiti 1960. godine, primećen je nepoznati leteći objekat tamne boje, za koji je utvrđeno da nije delo čoveka. Nešto slično njemu, fotografisano je još nekoliko puta, a uvek se dešavalo da nestan odmah nakon fotografisanja.


Foto: Youtube printscreen/TheRichest

Slučaj porodice Kuper

Porodična fotografija porodice Kuper sadrži neobičnu pojavu - na njoj se vidi telo koje visi sa plafona. Da li treba da napomenemo da telo nije bilo u kući?


Foto: Youtube printscreen/TheRichest

Piramida na Mesecu

Fotografiju je snimila posada ''Apola 17'' prilikom njihovog poslednjeg leta do Meseca, a na njoj je uočena struktura koja podseća na piramidu.


Foto: Youtube printscreen/TheRichest

Pokojnik na fotografiji

Fotografija je snimljena 1919. godine na sahrani Fredija Džeksona, člana eskadrile. Na fotografiji je, kako su potvrdili ostali članovi, i sam pokojnik.


Foto: Youtube printscreen/TheRichest

Od čega je bežala?

Elisa Lem je 2013. pronađena mrtva, a kako na telu nije bilo tragova nasilja, zaključeno je da je reč o nesreći. Obezbeđenje je, prilikom istrage, naišlo na snimak na kom se vidi kako Elisa ulazi u lift i ponaša se vrlo čudno, kao da se skriva od nečega. Analize su ukazale da u telu devojke nije bilo alkohola i droge, pa se neobično ponašanje ne može pripisati psihoaktivnim supstancama.









Srbija danas

DREVNE MISTERIJE Pet važnih istorijskih činjenica koje niko ne može da objasni
www.cracked.com/blic.rs

U vreme kada su nam u svakom trenutku dostupne sve moguće informacije, skloni smo da verujemo da sve znamo. Nesporno je da smo zahvaljujući tehnikama kao što su karbonsko datiranje, digitalna rekonstrukcija i kompjutersko arhiviranje saznali mnogo toga o našim primitivnim precima, ali postoji nekoliko značajnih stvari u istoriji koje naučnici nisu uspeli da objasne, uprkos dugogodišnjim istraživanjima.

1. Kako su izgledali stari Egipćani?



O narodu koji je pre više milenijuma živeo u dolini Nila danas znamo gotovo sve: dešifrovali smo njihovo pismo, znamo kojim su se bogovima klanjali, istoriju njihove civilizacije, kao i prvo ime većine mumificiranih ličnosti koje smo, u ime nauke, izvadili iz njihovih sarkofaga.

Jedino što ne znamo je ko su oni zapravo bili, tačnije, kojoj su rasi pripadali i kako su stvarno izgledali, budući da svaka mumija, pošto se nekoliko hiljada godina pekla na pustinjskoj vrelini, poprima rasno homogenu zemljanu boju.

Većina ljudi verovatno zamišlja da su stari Egipćani izgledali kao stanovnici Bliskog istoka, budući da su tako prikazani u filmovima. Međutim, takav izgled su poprimili tek posle persijskog osvajanja Egipta, hiljadama godina nakon smrti graditelja piramida.

Možda mislite da odgovor leži u drevnom egipatskom slikarstvu i da bi na osnovu sačuvane umetnosti moglo da se utvrdi kakva je bila boja kože drevnih faraona? Činjenica je, međutim, da je egipatska umetnost u velikoj meri stilizovana, pri čemu su muškarci često prikazivani u crvenoj, a žene u žutoj boji.

Grčki izvori ih opisuju kao “tamne kože” i “kovrdžave kose”, ali čini se da je ono od čega bi naučnici trebalo da pođu u izvođenju zaključaka činjenica da Egipćani najverovatnije vode poreklo iz Afrike, gde se Egipat zapravo nalazi.

2. Džinovske bazaltne glave u Srednjoj Americi



FOTO: Hajor / Wikimedia Commons
U drevna vremena ljudi su bili veoma vešti u pomeranju džinovskog kamenja, pre svega zato što u kameno doba nisu imali drugačijeg izbora. Iako kanal “Histori” uporno tvrdi da su Stounhendž i Veliku piramidu mogli da naprave samo vanzemaljci, istina je da nauka ima nekoliko dobrih teorija o tome kako su ljudi pravili džinovske strukture koje ulivaju strahopoštovanje.

Naučnici, međutim, nemaju objašnjenje čemu su služile kolosalne kamene glave s kacigama koje su u Srednjoj Americi napravili Olmeci, preci poznatijih Inka, Maja i Asteka. Urezivanje karakteristika lica u džinovski kamen i nije nezamisliv poduhvat, ali su olmečke glave izrezane iz vulkanskog bazalta, udaljenog 130 kilometara od mesta na kome je narod živeo. Svaka glava teška je skoro 20 tona, a u vreme olmečke civilizacije točak još nije bio izmišljen. Kako su onda, na paklenim temperaturama, uspeli da dovuku ovo džinovsko kamenje kroz džunglu u kojoj opasnost vreba na svakom koraku?

Ako ste pomislili da su se poslužili sličnom metodom kao stari Egipćani prilikom izgradnje piramida, podsetićemo vas da nije isto da li vučete teret kroz pustinju ili teglite teško kamenje 130 kilometara kroz područje obraslo gustim rastinjem, a ponekad i preko brda visokog 50 metara, dok vas celim putem vrebaju opasnosti poput pauka i zmija. Ta tehnika ne bi funkcionisala.

Savremena nauka naprosto nema objašnjenje kako su Olmeci preneli džinovsko kamenje preko ovako nepristupačnog terena.

3. Misteriozne kineske pećine, delo ljudskih ruku



Godine 1992. jedan veoma radoznali stanovnik kineskog sela Longjou udružio se sa komšijama kako bi kupio pumpu za vodu i ispraznio ribnjak da bi proverio da li je stvarno reč o ribnjaku, ili poplavljenom ulazu u drevnu pećinu. Pokazalo se da je reč o 2.000 godina staroj mreži od 36 skrivenih prostorija iz ranog perioda kineske dinastije Han.

Do sada još nije otkriven dokument o izgradnji ili svrsi pećina iz Langjoua, što je veoma neobično, s obzirom na to da se zna da su stari Kinezi bili revnosni hroničari. I dok postoje dokumenti u kojima se tačno navodi ko je i zašto izgradio Veliki kineski zid, to se ne može reći za tridesetak pećina na obodu Šangaja.
Zna se da nije reč o prirodnim tvorevinama, jer su unutrašnji zidovi prekriveni simbolima urezanim dletom, osim toga, imaju stepenice, potporne stubove i oslikane su.

Iz nepoznatih razloga, ogroman i veoma skup projekat bio je velika tajna sve dok slučajno nije otkriven početkom devedesetih godina prošlog veka.

4. Jedno od najvažnijih pisama u ljudskoj istoriji nije dešifrovano



Kada bi vas neko pitao koja je najvažnija i najuticajnija civilizacija antičkog doba, verovatno biste rekli Rimljani ili Grci, imajući u vidu obilje pisanih dokumenata, arhitekturu, filozofiju i slično. Samo oni najveći zaljubljenici u istoriju rekli bi da su to bili Etrurci.

Mala civilizacija koja je nastanjivala teritoriju današnje Toskane izmislila je akvadukte, urbanizam, kanalizaciju, mostove i metalurgiju, zapravo sve ono što nepravedno pripisujemo Rimu. I, mada savremena nauka Etrurce vidi kao jednu od najvažnijih i najuticajnijih civilizacija u istoriji, postoji velika prepreka koja nas sprečava da otkrijemo njihove tajne: nikada nismo uspeli da dešifrujemo njihovo pismo.

Naučnici su dešifrovali egipatske hijeroglife zahvaljujući otkriću Kamena iz Rozete, čije postojanje dugujemo tome što je kralj Ptolomej V hteo da njegov zakon bude ispisan trima pismima (staroegipatskim hijeroglifima, demotskim pismom i na starogrčkom jeziku).

Iako postoji obilje dokumenata na njihovom jeziku, nijedan od njih nikada nije prevela nijedna druga civilizacija.

5. “Narodi s mora”: Uništili su doslovno svaki značajniji grad u antičko doba, a mi nemamo predstavu o tome ko su oni bili



Trinaesti vek pre nove ere bio je veoma težak period za narode koji su živeli u Sredozemlju. Velike imperije toga doba - hetitsko, mikensko i egipatsko carstvo - posle dugotrajnog zlatnog doba počele su da propadaju. Povrh svega, ogromna vojska varvarskih naroda iznenada se pojavila niotkuda i spaljivala nihove gradove do temelja. Nazivamo ih “Narodima sa mora”, ali je istina da ni dan-danas nemamo predstavu o tome ko su oni zapravo bili.

S gnevom misterioznih osvajača prvi put se susrećemo u Anadoliji, u današnjoj Turskoj. Prema istorijskim izvorima, Anadolija je bila jedan od najmoćnijih gradova u regionu, zbog čega je kralj susednog Ugarita bio prilično zbunjen i uplašen kada mu se obratila za pomoć u borbi protiv bande nepoznatih napadača.

Ugarit je poslao svoju vojsku da pomogne Anadoliji u odbijanju misterioznih agresora, ali ni to nije bilo dovoljno. “Ljudi s mora” su do temelja spalili Anadoliju, a zatim i Ugarit, posle čega su nestali.

Nekoliko godina kasnije, ista sudbina zadesila je Kadeš, veliki trgovački centar u današnjoj Siriji. Njihov nasilni pohod po kolevci civilizacije nastavio se sve dok nisu napali Egipat, koji je uspeo da im se odupre. Posle dva osvajačka pohoda sa velikim gubicima na obe strane, “Narodi s mora” su najzad odlučili da priznaju poraz i vratili su se tamo otkuda su i došli.

Ali ko su bili osvajači? Prema nekim pretpostavkama, oni su poreklom iz Evrope, sa Balkana, iz Male Azije.... Problem je u tome što oni koji su imali priliku da ih upoznaju imali pune ruke posla i nisu imali vremena da ih pitaju odakle su i šta hoće.

GRIGORIJE RASPUĆIN,SVETAC ILI ĐAVO?

Još se ne zna kako je ovaj samozvani monah postao jedan
 od najuticajnijih ljudi u Rusiji. Bio je prorok, šarlatan, pravoslavac i sektaš.
Za jedne je bio pravi mesija, a za druge nečastivi lično.


Iako je od vremena kada je Grigorije Raspućin bio jedna od najmoćnijih ličnosti ruskog carstva i lični savetnik,

a i više od toga, cara Nikolaja II i carice Aleksandre, prošlo više od 90 godina, još se nije razjasnilo ko je on u stvari bio. I čime li je to i kako je toliko snažno uticao na krunisane glave Rusije, a i milione običnih ljudi. Jer, za neke je bio i ostao pravi svetac, a za druge veliki mag. Treći tvrde da je bio najobičnija varalica. Najekstremniji su oni koji su smatrali da je bio oličenje Mesije, i oni koji su tvrdili da je to nečastivi lično!
    Ali, krenimo polako u upoznavanje ovog više nego misterioznog čoveka.
   

    Grigorij Raspućin je rođen 1871. godine u selu Pokrovskom u jednoj siromašnoj seljačkoj porodici. Ako je verovati onima koji su ga znali u to vreme, od najranijeg detinjstva je bio sklon meditaciji i zatvaranju u sebe. Pokazivao je i sposobnost isceljivanja od raznih bolesti. Pričalo se da je bilo dovoljno samo da položi ruku na obolelo mesto kod ljudi ili životinja, a naročito konja i - oni bi ozdravili. Od tada, svi oni koji su dolazili u dodir sa njim uočavali su njegov ledeni, magnetski pogled koji je opčinjavao sagovornike. Danas ima istraživača koji pretpostavljaju da je raspolagao naglašenim hipnotičkim sposobnostima koje su mu omogućavale da kontroliše ljudi.
    Kada mu je bilo 12 godina, on i njegov brat, slučajno su pali u reku. Brat se udavio, a on je bio spašen. U bunilu, dok se oporavljao, izgovorio je jedno ime. Tu osobu je optužio da je odgovoran za brojne krađe konja, što se kasnije pokazalo kao tačno.
    Od tada je počeo da se širi glas o njegovim vidovnjačkim moćima, a taj glas ga je pratio do smrti.Čim je postao momak, okrenuo se alkoholu i neobuzdanom seksu i za neko vreme nestao je njegov mistični oreol. Upravo tada je obelodanio kako je imao viziju 'hora anđela koji su pratili Bogorodicu'. Ona mu je, barem je tako on tvrdio, prenela Božju poruku da ga je 'On odabrao za posebnu misiju'.
    Verujući i sam u to, nekoliko godina kasnije, sa navršenih 30 godina, napušta ženu i dvoje dece i odlazi u manastir.Tamo dolazi u dodir sa članovima ezoterične sekte, koji su se nazivali histima. Oni su tvrdili da, posredstvom Duha Svetog, mogu da stupe u direktan kontakt sa Bogom. Takođe su tvrdili da se Hristos nakon raspeća, nekoliko puta reinkarnirao. Verovali su da se reinkarnirao još jednom, u vreme kada je Raspućin došao u manastir, i to u liku običnog seljaka.
    Mnogi pripadnici sekte bili su ubeđeni da je baš Raspućin taj novi Mesija. On je to i prihvatio bez pogovora, a takvo uverenje je i ohrabrivao i širio dalje. Tako je počeo da putuje širom Rusije. Njegovoj popularnosti doprinelo je i to što je tvrdio da 'u ime Boga' leči bolesne , ali isto tako da ume da priziva kišu u vreme suša. Ubrzo je manastir u blizini Pokrovskog, gde se vraćao posle obilaska Rusije, postao mesto hodočašća mnogih koji su dolazili po pomoć. Mnoge koji su dolazili u dodir sa njim uspeo je da preobrazi u verovanje hlista, i to mu je ubrzo donelo vodeće mesto u sekti.


   Raspućin je često sam sebe bičevao do krvi, sve radi 'očišćenja' grehova, a to je nametnuo i ostalim sledbenicima. A uz ovaj način, 'grešnicima' je nametnuo i neke druge surove medode pročišćenja grehova.
    A grešnice koje su od njega tražile da ih preobrati u 'pravu veru' i koje su htele 'pročišćenje', imao je poseban metod: pravo seksualno nasilje, koje se često pretvaralo u prave orgije do zore. Mnoge od ovih 'iskušenica' dugo su, a neke i doživotno, nosile tragove Raspućinovog postupanja sa njima.
    Da ovo nije izmišljotina najbolje potvrđuju brojni dnevnici pripadnica plemstva koje su bile njegove 'iskušenice', a neretko su o svemu tome pisale sa oduševljenjem. Čak i delovi dnevnika mnogih plemkinja na carskom dvoru obiluju ovim sočnim opisima. Sudeći po svemu, i u ovome je, delimično, ležao razlog Raspućinovog velikog uticaja na plemstvo - a pogotovo na plemkinje.
    Zabeleženo je da su na storine njegovih sledbenika dolazile pred njegovu isposnicu i da je za mnoge samo to bilo dovoljno da budu isceljeni i pročišćeni.



     Do vrhunca moći Raspućin stiže vrlo brzo. Car i carica, koji su već čuli za njegove isceliteljske moći, a verovatno i za političke zadatke koje je obavljao u ime očuvanja apsolutističkog samodržavlja, pozivaju ga da dođe na dvor. Razlog je bio sledeći: prestolonaslednik Aleksej, inače bolestan od hemofilije, zbog pogoršanog stanja bio je prikovan za krevet. Nikolaj II i carica od Raspućina traže da im izleči sina, što njemu, uz pomoć nekoliko magijskih rituala i polazi za rukom. Carević ustaje iz kreveta, ali nije izlečen, nego samo 'isceljen'. Ipak, i to je dovoljno da car i carica počnu Raspućina smatrati svojim duhovnim savetnikom. Ubrzo se pokazalo da car nijednu odluku, uključujući i one najznačajnije, nije više donosio bez Raspućina.
    Da bi se ugledali na vladare i Rusko plemstvo takođe ga prihvata za svoga savetnika, što Raspućinovu moć još više širi i uvećava.
    Utičući na Nikolaja II, brzo je uspeo da nemali broj dotadašnjih dvorskih savetnika i visokodostojnika udalji od prestola, a tako i od moći i beneficija koje su do tada uživali. Uz sve to, Raspućin i sa plemkinjama nastavlja da primenjuje 'seksualni način ispaštanja grehova i pročišćenja'.
    Obe ove stvari bile su dovoljan razlog da oni koje je udaljio od cara i oni čije je supruge i kćerke 'oslobađao grehova' počnu da planiraju uklanjanje 'nećastivog kaluđera'. U taj plan uključili su se i vojni vrhovi, kojima se Raspućin takođe ozbiljno zamerio jer se mešao i u unapređenja, postavljanja i još štošta drugo, što je do tada bilo pravo isključivo cara i vrhovnog komandanta armije, velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča.
    Upravo zahvaljujući velikom knezu, Raspućinovi protivnici počeli su da utiču na cara da se Raspućin ukloni. Istovremeno su počeli da o njemu šire brojne glasine, sve u cilju da ga što više kompromituju.
    nikolaja II, a posebno carica Aleksandra, za koju je dokazano da je bila podložna ezoteriji - a možda i Raspućinovim metodama uklanjanja grehova, s početka su odlučno odbijali zahteve za njegovo uklanjanje. Međutim vremenom je car, za koga se znalo da je podložan tuđim uticajima, počeo da popušta i jednom prilikom je saopštio Raspućinu da bi bilo dobro da se 'za neko vreme skloni sa dvora'.
    Raspućin je to odbio sledećim rečima: 'Neću otići, jer zapisano je da ćete onoga dana kada više ne budem uz vas izgubiti i krunu i život'.
   Tvrdi se da su car i carica, uplašeni ovim , 'zamolili Raspućina za oproštenje i vratili su mu sva mesta savetnika, uz molbu da i dalje ostane sa njima na dvoru'. Od toga trenutka njegova vlast i moć postaju praktično neograničeni. I ostaće sve do njegovog ubistva.



    Istorijski je dokazano da je, nakon neuspelog pokušaja da bude uklonjen sa dvora, Raspućinov uticaj na cara toliko porastao, da je 'nečastivi monah' direktno delovao na potpisivanje ili nepotpisivanje sporazuma Rusije sa nizom zemalja, na pregovore Petrograda sa svetom i na brojne druge odluke vlade. A netreba ni spominjati njegov uticaj na smenjivanja ili postavljanja ministara, generala i drugih visokih službenika na dvoru.
    Dokazano je da je Raspućinov stav o neučestvovanju Rusije u ratovima nailazio na široku podršku naroda, što je uticalo na dalje jačanje njegove popularnosti. Tvrdi se da je upravo Raspućin odlučujuće uticao na Nikolaja II da Rusija 1912. godine ostane po strani tokom balkanskih ratova, iako je veliki knez Nikolaj Nikolajevič tražio da se vojnički pomogne borbi balkanskih naroda.
    Slično je pokušao i dve godine kasnije, na početku Prvog svetskog rata, ali bezuspešno. Jer, njegovi protivnici, iključujući i vojni vrh, tada su na Rapućina izvršili atentak. Ranjen je i smešten u bolnicu, pa nije uspeo da nagovori cara da ostane neutralan.
    Kada se oporavio, pred Nikolajem II izgovorio je sledeće proročanstvo: 'Rusija je ušla u rat suprotno Božjoj volji, i zbog toga će skupo platiti. Milioni seljaka ginu u tom ratu, dok generali nastavljaju da jedu, piju i da se bogate. Krv onih koji ginu neće se prolivati samo među njima, već će pogoditi i samog cara. Božja kazna biće strašna'.
    Da li je Raspućin u svojim vizijama video Oktobarsku revoluciju 1917. ili je čak za nju i znao? Da li je video pogubljenje carske porodica? Tek, sve su se njegove reči obistinile.
    Jedino što je Raspućin uspeo kada je Rusija već ušla u Prvi svetski rat, bilo je da 'obezglavi vojni vrh', uključujući i uklanjanje samog velikog kneza sa položaja vrhovnog zapovednika. Veruje se da je to bio njegov obračun sa svima onima koji su pokušali da ga uklone sa dvora i da ga ubiju.


    Naravno, oni na koje je Raspućin tada udario, nisu ostali bez odgovora. Grupa plemića i visokih oficira odlučila je da ga jednom za uvek sklone sa lica zemlje. Odredili su da ga ubije knez Feliks Jusupov (na slici levo sa porodicom).
    Ovaj je Raspućina 16. decembra 1916. pozvao na večeru. Raspući je prihvatio poziv, mada ostaje bez odgovora pitanje kako nije pretpostavio da mu je pripremljena klopka. Jusupov je hranu namenjenu Raspućinu otrovao, ali otrov na njega nije delovao. Tada knez, masivnim svećnjakom, udara u glavu Raspućina, i kada je ovaj pao, ispaljuje mu hitac iz pištolja u glavu.
    Telo mu je bačeno u reku Nevu. Dan kasnije, tvrdi se da je pronađeno među santama leda. Ali, tvrdi se takođe da to nije bilo Raspućinovo telo. Otuda i verovanje da je još jednom izbegao smrt i da su ga mnogi još često stretali.
    A sve do revolucije 1917. pa čak i nekoliko godina kasnije dok se sekta nije 'ugasila', pripadnici hista tvrdili su da je Raspućin među njima, kao da je živ. U prilog ove tvrdnje ide i činjenica da je lice tela pronađenog u Nevi bilo do te mere unakaženo, da je bilo nemoguće sa sigurnošću trditi da se stvarno radi o Raspućinu.
    Zahvaljujući i tome, mit o 'nečastivom kaluđeru' nastavio je da živi. Ostalo je i dalje pitanje da li je bio svetac, kako su mnogi verovali, ili čarobnjak, ili obična varalica natprosečne inteligencije. Neki i danas veruju da je bio veliki vidovnjak čije su se sve vizije tragično ostvarile. A bilo ih je i koji su verovali da je bio sam - nečastivi.   






   U Carskom Selu, nedaleko od Sankt Petersburga, mesni etnograf Fjodor Morozov ispričao je za lokalne novine neke nove podatke o nekadašnjem zlokobnom starcu, Grigoriju Raspućinu. Smatrali su ga 'starcem' iako je ubijen kad je imao samo 45 godina.
  Prema izjavama Fjodora Morozova, Raspućinovo telo odvezeno je u Fjodorovsku sabornu crkvu u Carskom Selu, gde ga je opojao protojerej Aleksandar Beljajev. Zatim su pokojnika stavili u stakleni sarkofag i položili ispod oltara kapele 'Virubovski gradić', koju je još ranije svojim sredstvima podigla prilično poznata dvorska dama Ana Virubova. Kapela je izgrađena 1913. godine. Februarska revolucija odrazila se i na Virubovski gradić,

pa je kapela bila zapuštena. Studenti Šumarsko-tehničkog fakulteta odneli su starčev sarkofag i na teritoriji svog fakulteta spalili mumificiranog Raspućina. Virubovski gradić, uskoro je izgoreo do temelja zajedno sa kapelom.
   Etnograf Fjodor Morozov nekoliko puta je pokušavao da snimi mesto gde je prvobitno bio sahranjen Raspućin, međutim, svaki snimak je bivao neznao kako 'osvetljen' i nijedna fotografija nije mogla da se razvije... Kao da Raspućin i devet decenija posle svoje smrti nekom silom deluje na tom prostoru

Duh materije
Pomenuću samo da neki smatraju frekvencu od 528 Hz za baznu, kada je lečenje u pitanju. Čudna podudarnost je da tu frekvencu koriste neki genetičari kako bi neutralisali poremećaje u DNK kodu, genetskom nacrtu na kome se temelji život.Jer… zvuk je osnova forme i oblika, a vibracija je duh materije.

Ovo su i dan danas nerešene misterije o smrti ovih ljudi. Pogledajte deset slučajeva za koje niko nema objašnjenje:


(foto: omgfacts.com)

1. Voren Harding

O ovom slučaju postavlja se mnogo pitanja. Većina veruje da je umro od srčanog udara, ali ta teorija je dovedena u pitanje. On se prvo razboleo, pa oporavio, a onda je odjednom umro dok je bio na putu. Mnogi smatraju da je njegova žena kriva za to, naročito zato što je odbila autopsiju, a on je poslat na balzamiranje nekoliko sati posle smrti.

2. Helen Brah

Helen je nestala 1977. nakon što je otišla na pregled u kliniku Majo u Ročesteru u Minesoti. Plan je bio da se odmah nakon pregleda vrati u Čikago, ali se to nikada nije desilo. Čuvar njene kuće, Džek Metlik, čekao je dve nedelje da prijavi njen nestanak, što ga je učinilo glavnim osumnjičenim. Ali, nikada nije bilo doboljno dokaza da bi on bio uhapšen. Njeno telo nikada nije pronađeno, a proglašena je mrtvom tek 1984. godine.

3. Betsi Ardsma

Ona je učila u biblioteci Pen Stejt kada ju je neko nožem ubo u grudi. Ubica je pobegao sa lica mesta. Preko 40 policajaca vršilo je brojna istraživanja, a ispitali su sve studente, ali niko nije znao da im kaže ništa po tom pitanju. I dan danas, ovo ubistvo je nerešeno.

4. Elejn Niks

1999. Elejn je imala 18 godina i tada je proglašena nestalom. Jedan policajac je pronašao njen automobil parkiran ispred prodavnice u 2 sata posle ponoći, a ključevi su i dalje bili u bravi, a motor topao. Sledećeg dana, njena majka ju je proglasila nestalom. Nekoliko dana nakon toga pronađeno je njeno golo telo u šumi. Policija tvrdi da je bila mrtva između 6 i 9 dana u trenutku kada su je pronašli. Autopsiija nije dala nikakav rezultat i ne zna se na koji je način umrla.

5. Ubistvo “Crne Dalije”

Ovo ubistvo je najozloglašenije ubistvo u Los Anđelesu do sada! Elizabet Šort (22) je pronađena u napuštenom stanu u januaru 1947. godine, a njeno telo je bilo presešeno na pola, a krv je curela na sve strane. Mnogo ljudi se samostalno prijavilo da je krivo za ovaj zločin, ali policija nikada nije uhapsila nikoga.

6. Trejsi Nilson

Ona je pronađena ubijena u njenoj kući u Oklahomi 1981. godine, a kriv je njen muž. Kada su je pronašli, videli su da je izbodena nekoliko puta. Policija je pratila više od 1.500 tragova, ali nikada nisu uspeli da pronađu njenog ubicu.

(foto: omgfacts.com)

7. Bridžet Giren

Bridžet je nestala 2008. godine, kada je sa kolegama otišla na vikend odmor. Otišla je da se malo prošeta na plaži, a kolege su krenule da se nađu sa njom na dogovorenom mestu, a kada su došli, nje nije bilo. Njeno telo je pronađeno sutradan, na maloj razdaljini od mesta na kom je neko crnim džipom stao i oteo je. Ubica i motiv i dalje nisu pronađeni.

(foto: omgfacts.com)

8. Masakr u kuglani

1990. godine, dve nepoznata naoružana čoveka, ušla su u novootvorenu kuglanu “Las Kruces” u istoimenom mestu u Novom Meksiku. Prvo su opkolili zaposlene i uzeli im novac u iznosu od 5.000 američkih dolara, a onda su upucali sedmoro ljudi. Onda su celu zgradu zapalili i pobegli. Četvoro ljudi je umrlo. Iako su preživeli dali izjave i opise, policija nikada nije uspela da pronađe ova dva čoveka.