Pamti ono što hoće

MAČJA INTELIGENCIJA


[You must be registered and logged in to see this image.]

Prema tvrdnji Nikolasa Dodmana, direktora klinike za ponašanje životinja sa Univerziteta u Bostonu, mačke su nesumnjivo inteligentne, sposobne su da uče i mogu da reaguju na ono što shvataju kao izazov. Dodman smatra da je mozak mačke sličan po strukturi mozgu čoveka. I mačke imaju čeone, slepoočne, potiljačne i temene režnjeve moždane kore, kao i mi, i te regije njihovog mozga sastoje se iz sive i bele materije, kao i kod čoveka.

Funkcije mozga

Razne regije u mačjem mozgu povezane su na isti način kao i kod čoveka, a za prenos podataka koriste identične neurotransmitere. I funkcionalno su paralelni. Izgleda da mačke misle na isti način kao i mi, dobijajući podatke preko pet osnovnih čula i obrađujući ih na isti način kao i čovek.

Mačke imaju ograničenu sposobnost viđenja boja i ne mogu da procenjuju kontraste tako dobro kao ljudi. No, to im nije ni potrebno. Mogu da uoče sve što se kreće daleko bolje nego čovek. Tako se, na primer, može dogoditi da mačka ne vidi sitnu crnu muvu na belom zidu, ali čim se muva pokrene ili poleti, bez problema će je smesta uočiti. I mačke, kao i ljudi, imaju kratkotrajno i dugotrajno pamćenje. Pogotovo dugo pamte loša iskustva.

Igra kod mačića nije samo uživanje i zabava. Kroz nju se uspostavlja društveni poredak u grupi, mačići uče kako će da love plen i stiču opšte sposobnosti za preživljavanje, što im je posebno potrebno ako će deo dana provoditi van kuće, u bašti, dvorištu, pa čak i na ulici... Drugim rečima, igra je za mačiće vežba za duh i telo i priprema za život.

Prvih sedam nedelja života predstavljaju kritičan period u učenju kod mačke, kad ona ima prilike da ostvaruje tesne veze sa pripadnicima svoga roda i sa ljudima, ako odrasta u kući. Kod mačaka koje žive na slobodi, to je period kad nemaju kontakta sa ljudima i zbog toga se kod mačića koji su tako odrasli može razviti trajna nepoverljivost prema ljudskom rodu.

Mačke mogu da nauče izvesne stvari, ali je to daleko teže sprovesti nego kad je u pitanju pas. Za razliku od pasa, mačke nisu naročito sklone da ugađaju ljudima, tako da u velikom broju slučajeva ni nagrada u vidu maženja ili hrane neće biti od pomoći. Jedino ako mačka zaista jako voli određenu vrstu hrane koju joj ne dajete često, možete je nagraditi ukusnim zalogajem i podstaći da nauči, na primer, da skače kroz obruč. Možete je, uz mnogo strpljenja i posle dugog uvežbavanja naučiti i da sedne ili legne na vašu komandu.

Sposobnost učenja

Mačke koje žive na slobodi najčešće nisu sklone tome da prilaze ljudima, možda više zbog straha koji su stekle na osnovu nekih loših iskustava, nego zbog toga što nemaju baš nikakvu motivaciju. Jedina motivacija biće im kad su one za to raspoložene, odnosno kad eventualno žele da se malo maze, ili, što je još mnogo jači i češći motiv, kad zahvaljujući tome što vam prilaze, lakše dobijaju hranu koju im donosite, jer će, ako žive u grupi, da preteknu one mačke koje se snebivaju da priđu.

Za razliku od pasa, mačke neće ništa činiti da bi vam ugodile, nego će činiti samo ono čime će da ugode sebi i iz čega one mogu da izvuku neku korist. Čak ni sticanje navike da koriste posudu sa posipom nije posledica potrebe da vama ugode, nego činjenice da je to mesto na kome je njima najprikladnije da obave svoje prirodne potrebe. Ako ste posmatrali mačku koju ste tek doneli u kuću i obezbedili kutiju sa posipom, videcete da će je ona najčešće vrlo brzo i sama pronaći i upotrebiti upravo za ono čemu ta posuda treba da služi.

Mačke uče posmatrajući. Mogu, na primer, ako od toga vide neku korist za sebe, da nauče da otvaraju vrata posmatrajući kako to mi činimo: shvatiće da mi otvaramo vrata pritiskom na kvaku, skočiće na kvaku i na taj način otvoriti vrata. Čak i ako postavimo bravu koja se otvara okretanjem, nije isključeno da će mačka i to shvatiti i posle izvesnog vremena se nekako izveštiti da skoči i šapama okrene bravu.

U poodmaklim godinama i mačke, kao i ljudi, mogu da počnu da se ponašaju pomalo usporeno, pa da, između ostalog, počnu da zaboravljaju gde je posuda sa posipom i čemu služi. U literaturi se navodi da postoji sindrom nazvan kognitivna disfunkcija kod mačaka, sličan Alchajmerovoj bolesti kod ljudi. To se manifestuje tako što je mačka dezorijentisana, ima smanjene socijalne kontakte, smetnje u spavanju i gubitak svih onih navika koje je stekla u kući (upotreba posude za posip, na primer). U pitanju su degenerativne promene u mozgu koje dovode do toga da neke funkcije kod mačke više ne rade normalno.


Sve u svemu, mačke su veoma inteligentne, sposobne da uče i zapamte, ali sklone tome da nauče i zapamte samo ono od čega one imaju koristi.


Izvor:zooberza

Moja Macka sama otvara Prozor [You must be registered and logged in to see this image.] nekad i frizider [You must be registered and logged in to see this image.]

Životinjski je svet prepun tajni. Zapravo, bolje je reći da je ponašanje kako čudesnih prašumskih životinja i egzotičnih primeraka faune, tako i naših kućnih ljubimaca, ponekad potpuno neshvatljivo. Vrlo je mnogo priča i legendi o tajanstvenim moćima životinja. Neke od njih kao da su otrgnute iz čarobnog sveta bajki.

VIŠE OD ŽIVOTINJA


U legende, ali i verodostojne činjenice tajanstvenih i nedokazanih životinjskih moći, ubraje se i predviđanje zemljotresa, o čemu postoje brojna svedočanstva. Osim zemljotresa, životinje predviđaju i druge nepogode. U opšta pravila ponašanja životinja pre zemljotresa spadaju bežanje pernatih životinja sa jezera, koje se u njega više ne žele vratiti, bežanje kokošiju iz kokošinjca, prerano kukurikanje petlova, bežanje domaćih životinja iz kuća i štala, kao i iskakanje riba iz vode.Za nekoliko razornih zemljotresa u zadnjih nekoliko vekova ostalo je zabeleženo čudno ponašanje životinja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uoči velikog potresa u Furlaniji, divlje životinje, poput srna, napustile su šumu i približile se selima. Japansko i kinesko narodno predanje tvrde da mravi i žabe (slika levo) beže iz svojih mravinjaka pre potresa, što je i dokazano prilikom potresa u Aškabadu u tadašnjem SSSR-u 1970.godine. Kineska mudrost, ali i potres u Bavarskoj 1910. godine, potvrđuju da tom prilikom pčele napuštaju svoje košnice.

Pre potresa u Lisabonu 1755. godine, iz raznih rupa su počeli izlaziti crvi, čime je još jednom potvrđeno narodno verovanje iz Japana. Japanci, koji zbog zemljotresnih karakteristika svojih ostrva imaju valjda najviše takvih narodnih mudrosti, takođe smatraju da je povratak ptica selica poremećen uticajem zemljotresa, te da se insekti okupljaju u rojevima, što je i potvrđeno furlanskim potresom 1976. godine.

Istraživači zemljotresa za gotovo svaki razorniji potres pronašli su prethodna upozorenja iz životinjskog sveta, koja su, nažalost, ostala potpuno neshvaćena. Prvi podaci o tome su zabeleženi još 373. godine pre naše ere, pet dana pre potresa kod grčkog mesta Helike. Tada su sve životinje, čak i pacovi, zmije, lasice i crvi, pobegli iz grada. Dana 4.decembra 1690. godine zavijanje pasa u koruškom zamku Trefen u Austriji spasilo je živote stanovnicima zamka, koji je bio potpuno razoren potresom. Potres u Napulju 14. avgusta 1851. godine, najavile su svinje! Skoro deset dana pre tog događaja ujedale su jedna drugu. Pred sam potres oglasili su se i magarci neobičnom vikom. Noć uoči potresa u Skoplju došlo je do nemira među životinjama u zoološkom vrtu. Nekoliko dana pre potresa u Hsingtai-u u Kini zmije su izašle na sneg, što se ponovilo 1975. godine u Hajhengu, kada su se mesec i po pre potresa štakori pojavljivali u čoporima. Dvadeset minuta pre tog potresa, koji je bio jačine 7.3 stepena po Merkaliju, kornjača je iskočila iz vode i počela ispuštati krikove!

Još nešto posebno o ovom fenomenu: i biljke se uoči potresa neverovatno ponašaju. Nedeljama pre potresa koji je u decembru 1971. godine razorio Jangce, procvetale su stabljike krompira, zatim hajdučica i kineski kupus. Šest nedelja pre potresa u Hajhengu procvetala su stabla kajsija, iako je bila zima.



Izvor:The conoplja news

IMA LI OBJAŠNJENJA ZA SVE OVO?


Kako stručnjaci objašnjavaju ove neobične životinjske osobine, čije bi tačno tumačenje pomoglo pravovremenom otkrivanju potresa i tako smanjilo broj ljuskih žrtava? Postoji nekoliko objašnjenja ove pojave, ali ni jedno nije dovoljno pouzdano da bismo ga smatrali istinitim.

Jedno od mogućih objašnjenja ovih karakteristika životinja jeste njihov sluh, koji je često savršeniji od ljudskog. Dokazano je, na primer, da su životinje mogle predosetiti i velike odrone snega ili stena, a britanski zoolog Mauris Barton opisao je kako ribe iskaču iz vode kada putem prođe težak kamion. Životinje, dakle, reaguju na određenu frekvenciju vibracija. Potres mogu predosetiti ako ga najavljuje neki zvuk kojeg ljudi ne mogu čuti, iako smo spomenuli primere kada su potres predvidele životinje sa sluhom sličnim čovekovom. Stručnjaci tvrde da hipoteza o slušnom predviđanju potresa nije tačna i da se na taj način ne mogu objasniti očita prognostička svojstva životinja pre potresa.

Drugi aspekt objašnjavanja ovih zagonetnih pojava je u električnim poljima, koja utiču na određene osećaje kod životinja. Poznato je da kroz čoveka koji stoji na Zemljinoj površini prolazi električna struja jačine 10¹⁴ ampera, što na njega ne deluje negativno. U visokim brdima ili na moru čovek može doživeti efekat električnog pražnjenja ili takozvanu 'Vatru Sveta Elma', prilikom čega mu se pucketajući diže kosa na glavi. Moguće je da atmosferska električna polja utiču na životinje jače nego na ljude, što onda izaziva direktne psihičke poremećaje. Kod ljudi ti psihički poremećaji nisu bitni, jer jedino pridonose osetljivosti na promenu vremena, ali se kod životinja električne promene polja očituju u seljenju gnezda i traženju 'čistog' mesta bez uticaja atmosferskog elektriciteta, što su potvrdili i ogledi sa hrčcima i pčelama.

Istraživači su zaključili da električna napetost može biti značajna za životinjsko predosećanje potresa. Brzo menjanje električnih polja značilo bi i predznak potresa.

Stručnjaci su izučavali i delovanje magnetskog polja na životinje. Naime, poznato je da brojne životinje imaju magnetska osetila koja im služe u orijentaciji u prostoru. Najpoznatiji primeri su svakako golubovi pismonoše i ptice selice, iako je dokazano da magnetski uticaj deluje i na pčele, termite, bakterije, insekte i ribe. Jasno je da te životinje mogu uočiti promene magnetskog polja do kojih dolazi pre potresa, ali je teško verovati da bi ih razlikovale od uobičajenih atmosferskih magnetnih oluja. Zato se smatra da promena magnetskog polja, koja kod životinja izaziva dezorijentisanost, ali ne i strah, nije uzrok predviđanja potresa.

Posmatrana je i upotreba čula mirisa kod životinja, kojim bi one mogle osetiti eventualni miris izlazećih zemljanih plinova, koji najavljuju tektonske poremećaje. Sve životinje, osim majmuna i ptica, imaju bolje čulo mirisa od čoveka i takva je pretpostavka potuno logična. No, životinje se sa takvim
plinovima i inače susreću, pogotovo one koje kopaju rupe u zemlji, i miris plina im nije ništa neobično. Pre potresa pomahnitaju čak i ptice pevačice koje mirise uopšte ne osećaju, i to sve opovrgava tvrdnju o čulu mirisa kao glavnom otkrivaču potresa.

Jedino se dugotalasna elektromagnetna zračenja iz zemlje mogu smatrati mogućim fizičkim predznacima potresa. Tako je barem tvrdio Helmut Tribuč, autor knjige Predznaci potresa, u kojoj je naglasio ekperimente američke mornarice sa elektomagnetnim zračenjem, kojim su promenili kurs leta ptica selica.

Ipak, konačnog zaključka o mogućem uzroku ove tajanstvene pojave kod brojnih životinja, još nema. Preostaje da se naučnici i dalje bave sa ovim, znajući da ispitivanjem ovih životinjskih moći pre svega mogu da pomognu ljudima.

Zanimljivu pojavu kod mrava otkrio je u tadašnjoj Holandskoj Gvajani, zoolog Ivan Sanderson. Matica, ili kraljica mrava (Macrotermes bellicosus), nestajala bi iz svoje prostorije u mravinjaku, iako je to bilo fizički nemoguće.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naime, kraljica mrava je prevelika da bi mogla izaći iz ćelije kroz vratašca kojima prolaze drugi mravi. Nemoguće je, takođe, da sruši ćelije koje su tvrde poput betona. Zagonetka nestanka mravlje kraljice je izgledala neshvatljiva, ali je Sanderson ustanovio da je reč o teleportaciji. Naime,obojio je kraljicu mrava prepoznatljivom bojom i zatvorio njenu ćeliju. Kroz nekoliko minuta ona je jednostavno nestala! Sanderson je nastavio kopati po mravinjaku. Naišao je na istu, obojenu, mravlju kraljicu, kako mirno boravi u nekoj drugoj prostoriji, hraneći se i ležući jaja. Ovaj zoolog posvetio je istaživanju mrava četrdeset godina, da bi došao do zaključka o životinjskoj, to jest mravljoj teleportaciji, što su potvrdili i drugi naučni istraživači.

Među najpoznatija svetska životinjska čuda spadaju psi i mačke koji govore ili čak računaju, a takvih primera zabeleženo je na desetine. Iako su najčešće kućni ljubimci ti koji su najpametniji, među neobičnim životinjama možemo pronaći i slona. Najrazgovorljiviji slon na svetu bio je Batir iz zoološkog vrta u Karagandi u Kazahstanu. To je bio indijski slon koji je znao izgovarat: 'Batir je dobar' i reči kao što su 'piti' i 'daj'.

Inače, noćni čuvar u ovom zoološkom vrtu je tvrdio da Batir noću razgovara sam sa sobom!

Najviše životinja koje govore ima među psima i mačkama. Amerikanac Džerald Rajt, nastanjen u Dalasu, imao je dobermana koji govori 'zdravo', 'volim te', 'mama','van', kao i imena petnaestak žena, i to dubokim basom, kako su izveštavali novinski reporteri. Lancer, kako se ovaj pas zvao, je i svog veterinara oslovljavao imenom. Svedoci su tvrdili da pas sasvim čisto i precizno govori i da nije reč ni o kakvom triku njegovog vlasnika, već o svojevrsnom čudu prirode.

Takođe govore i mačke, poput Muri, koja je na nemačkom jeziku mogla reći 'da', 'ne' i 'Ana', a mogla je i pevati uz klavir. Štaviše, Muri je nastupala na internacionalnom šou programu u Beču. No, to nije ništa prema Vajti, mački pričalici koja je živela na Floridi. Ona je bila jedna od dve mačke porodice Deem (druga mačka je Bleki, što nije nevažno.) Naime, Vajti (Bela) je za sebe govorila kako je 'dobra mačka', dok je govorila za Bleki (Crna) da je ona 'loša mačka'. Uz to, Vajti je jedina mačka koja je dala intervju, i to magazinu Fate, 1965. godine. Moć govora ove po izgledu sasvim obične mačke nije razjašnjena, uprkos velikom trudu nekoliko naučnika. No, u vezi sa Vajti se ipak pojavilo jedno starinsko, okultno tumačenje: da je u vlasti duha ili da je čarobnjački medij. Slično objašnjenje bilo je dano i za Bena, psa koji je govorio, kojeg je dr E.J.Dingval u svom radu uporedio sa snagom crnog psa srednjevekovnog čarobnjaka Agripe, koji nije samo mogao govoriti, nego je znao i tajne svog gospodara. Lično na računaru imam video snimak mačke koja, verovali ili ne koristi viljušku dok jede. Neverovatno za pogledati.

ŽIVOTINJE KAO KOMPJUTERI


Brojni su primeri životinja koje računanjem ili pisanjem pokazuju svoju veštinu i pamet. Ćerka Tomasa Mana, Elizabet Man Borgese, posedovala je engleskog setera imena Arli, koji je živio u njenoj vili u Fiesolu, u Italiji. Arli je učio ispisivati simbole, koje je pritiskao njuškom kako bi ostao otisak na papiru. Vremenoj je naučio ispisivati kraće reči, njih nekoliko, i to je mogao ponavljati. U nemačkoj su početkom prošlog veka bili u pravoj modi 'obrazovani' konji, psi, mačke i ostali ljubimci. Pas Paul Mojkel iz Manhajma znao je računati, i to ne samo sabirati, oduzimati, deliti i množiti. Rolfa, kako se ovaj pas zvao, ispitivali su eminentni matematičari, zoolozi i psiholozi, pa je tako dr Oshausen iz Hamburga tokom 1913. godine ustanovio zaista genijalna svojstva tog psa. Mogao je izračunati i kubni koren iz broj 1331. Ispitivanja ovog psa trajala su do 1919. godine, kada je uginuo.

Rolfove moći imala je i njegova naslednica Lola, koja je takođe bila ispitivana od strane stručnjaka. Porodičnu tradiciju računanja nasledila je i Lolina naslednica Ana. Autori koji su se bavili istraživanjem ovog neobjašnjivog fenomena tvrde da su došli do velikog broja sličnih primera u Nemačkoj i Francuskoj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Osim pasa, u računanju su se dokazali i konji. Poznate konjske račundžije bile su u mestu Elberfeld, u Nemačkoj, gde su ih dolazili ispitivati. Konj nazvan Muhamed je bez greške računao zadatke poput kvadratnog korena broja 1.874.161 ili četvrti koren od 7.890.481. U jednoj od knjiga o konjima iz Elberfelda, profesor Edinger piše da se radi o 'duši životinje koju treba razotkriti', ili o misterioznom stanju njihovih misli. O kakvim se moćima, zapravo ovde radi, ni u ovim slučajevima nije otkriveno.
Takođe, nije otkriveno ni tajanstveno terapeutsko dejstvo delfina. Zna se, a i danas se umnogome koristi ovo tajanstveno svojstvo delfina u lečenju autistične dece. Na neki čudan način delfini su u stanju da pomognu autistima i da ih izvlače iz njihovog zatvorenog sveta. I mnoge druge životinje, pogotovo psi, koriste se danas u razne terapeutske svrhe.
Naravno, tajanstvene moći životinja nisu samo one vezane uz njihova osetljiva čula koja predosećaju potrese, ili uz pamet kojom računaju ili govore. Mnogo je drugačijih životinjskih neobičnosti, poput mačaka sa krilima, od kojih neke i lete.

Ovako barem proizilazi iz izveštaja londonskog lista Deili Miror koji je 1933. godine izveštavao o događaju u mestu Sumerstaun pored Oksforda. Neka gospođa Grifits ispričala je reporteru tog lista kako joj je jedne večeri na sto sletilo neko neobično biće. Radilo se o mački sa krilima, što i nije velika retkost, kako kažu upućeni.

Ipak, ta neobična stvorenja, poput onog u Oksfordu, završe u zoološkom vrtu kao atrakcija za posetioce i fotoreportere. Većina slavnih mačaka sa krilima ne mogu leteti, pa im krila služe isključivo za ukras.

Kao i ljudi, i životinje svoje ekscentričnosti upražnjavaju na raznim mestima. Jasno, to izgleda ekscentrično i zagonetno samo onda kada je reč o potpuno neuobičajenom ponašanju životinja. Primera radi, uvaženo je mišljenje da svinje ne plivaju, iako su opažene u dugim putovanjima morem. Godine 1973. jedan ribar je naišao na svinju na pučini, 30 kilometara daleko od Majamija, na Floridi. Nije objašnjeno ša je ta svinja tamo radila, ali ništa manje čudno nije ni plivanje nilskih konja po moru oko Mozambika, koje je opaženo nekoliko puta. Opaženo je da i slonovi imaju slične potrebe, a pronađeno je i mnogo slonova uginulih u moru.

Zanimljiv slučaj se dogodio na jednom brodu za krstarenje u Kineskom moru 1950. godine. Iznenada je do broda doplovio majmun, kakav inače obitava na udaljenom ostrvu Borneo, odmorio se na palubi, i skočio natrag u more. Uopšte nije poznato otkud se pojavio, ali je slučaj dokumentovan.

Dakako, još je mnogo nerazjašnjenih primera tajanstvenih moći životinja, koji nas zapravo uče da je svet oko nas nešto što nikada ne možemo upoznati do kraja. Stoga nam preostaje samo da se čudimo i beležimo činjenice o neverovatnim životinjskim zagonetkama, nadajući se barem delomičnom razrešavanju ovih večnih tajni.

Zanimljivosti iz životinjskog sveta...

■ Jedna vrsta mačke, poreklom iz Turske, obožava plivanje.

■ Krtice mogu biti izvrsni plivači. U Škotskoj je nađena jedna dok je ronila na udaljenosti od 2.4 kilometra od obale.

■
Nojevo jaje ima zapreminu kao 24 kokošja jajeta. Da bi se skuvalo
potrebno je od 40 minuta, do 1.5 sati, a njegova ljuska neće pući čak i
kada na jaje stane čovek težak 127 kilograma.

■ U Otavi, glavnom gradu Kanade, postoji zakon protiv buke kojim se zabranjuje čak i zujanje pčela!

■ Nilski konj može da trči brže od čoveka.

■ Pingivni mogu roniti u dubine i preko 400 metara

■ Delfini koji žive u reci Amazon su pink boje

■ Džinovski Afrički cvrčak obožava da jede ljudsku kosu

■ Nožne kosti slepog miša su tako tanke da zbog toga ne može da hoda.

■ Oktopusu se testisi nalaze na glavi.

Izvor:The conoplja news

SVADBENI PUT JAPANSKE JEGULJE

Biolozi koji su se specijalizovali za morske ribe i životinje otkrili su dvadesetih godina prošlog veka da jegulje iz evropskih i severnoameričkih slatkih voda odlaze na svadbeni put preko čitavog Atlantskog okeana, da bi se u Sargaskom moru, južno od Bermudskih ostrva, izmrestile i tu uginule. Od tog vremena oni su sve do nedavno tragali da otkriju kuda
na svoj svadbeni put i mrešćenje putuju takozvane japanske jegulje, Anguillidae japonica, koje do mrešćenja žive u azijskim slatkim vodama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Japanski biolog Kacumi Cukamoto i njegove kolege sa tokijskog univerziteta preduzimali su u potrazi za mestom mrešćenja japanskih jegulja četiri ekspedicije, ali su tek na petoj takvoj ekpediciji na naučnom brodu Hakubo-Maru, uspeli da otkriju mesto njihovog mrešćenja. Kao i druge jegulje u svetu i ove japanske su sve do vremena za mrešćenje živele u potocima i rekama na kontinentu Azije, a kada bi ih nagon za mrešćenjem poterao one su se otiskivale u Tihi okean i njime putovale do mesta mrešćenja.

Trideset devetog dana plovidbe i vučenja sitnookastih mreža radi hvatanja jeguljinih larvi oni su na dubini od 75 metara uspeli da uhvate veoma male i mlade larve, po čemu su zaključili da se mesto njihovog mrešćenja mora nalaziti negde blizu.

Na osnovu njihove veličine zaključili su da su larve morale biti stare svega 19 dana, a na osnovu brzine i smera struje koja ih je nosila, da se njihovo mesto mrešćenja nalazi na oko 300 kilometara prema zapadu od mesta gde su se nalazili. Posle utvrđivanja koordinata regiona njihovog mrestilišta biolozi su videli da se ono nalazi na 1920 kilometara istočno od Filipinskih ostrva, u delu Tihog okeana koji je po svojim osobinama veoma sličan Sargaskom moru, u regionu u kojem se slanije tropske vode južnog dela Tihog okeana susreću i mešaju sa nešto manje slanim vodama severnoekvatorijalne okeanske struje.


Prema zaključcima biologa Cukamota i njegovih kolega upozorenje jeguljama da se na svom svadbenom putu zaustave i izmreste u tom regionu ne dolazi od različite slanosti u tim vodama, već od njenog specifičnog ukusa i mirisa, koji dolazi otuda što dve struje, severnoekvatorijalna koja se kreće ka zapadu i struja Kurošio, koja se kreće ka severu, donose sobom različitu faunu i floru. Kada se larve japanske jegulje izlegu, struja Kurošio nosi ih na sever, tako da kada stignu do obala azijskog kontinenta one su već dovoljno odrasle da uplivaju u njegove potoke i reke.

DŽINOVSKE PČELE

Najveća pčela na svetu Chalicodoma pluto ušla je u entomološke registre prema uzorcima uhvaćenim još 1859. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Verovalo se da je ova vrsta izumrla, međutim otkriveno je da Chalicodoma živa i zdrava obitava u gnezdima termita u Indoneziji.

Danas se postavlja se isto pitanje koje su i sebi postavljali istraživači iz XIX veka: zašto su čeljusti te pčele tako široke, čak i u odnosu na njeno veliko telo koje je dužine skoro 4centimetra.

Pomnim posmatranjem zapaženo je da ženke koriste snažne čeljusti za skupljanje smole i komadića kore sa stabala, inače dobrog materijala za oblepljivanje tunela i komora, u kojima mlade pčele nalaze skrovište od agresivnih termita.

To je mogao biti odgovor na postavljeno pitanje, ali druga enigma nema objašnjenje: zašto su te pčele izabrale da žive sa termitima koji im uopšte nisu naklonjeni?

CINK - UBICA U OTROVU ZVEČARKE

Od ujeda zvečarke godišnje u SAD umire 20 ljudi, a oko osam hiljada ima ozbiljne zdravstvene posledice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nedavno se otišlo korak dalje u analizi otrova ove opasne zmije. Neki biohemičari tvrde da je cink zapravo glavni vinovnik smrtonosnog ujeda. Naime, iz sekreta zvečarke izolovano je pet otrovnih jedinjenja koja sadrže - cink.

Bliže objašnjenje glasi: u sadejstvu ovog metala i molekula proteina stvara se enzim u zmijskom otrovu koji nagriza krvne sudove i povratno izaziva raspad mišićnog tkiva žrtve. Čim je cink uklonjen iz pomenutih jedinjenja, ovi efekti otrova više nisu primećeni.

NOKAUTIRANI PAUK

U nekim zemljama , među lekovima za smirenje, prilično se koristi Kvalud tablete

[You must be registered and logged in to see this image.].

Biolozi sa Kolumbija univerziteta otkrili su da jedna vrsta malog puža -vodeničara upotrebljava sličnu prirodnu supstancu za svoju odbranu. Napadnuti puž lući kapljice čija je hemijska struktura veoma slična metakvalonu, sastojku sedativa u tableti Kvaluda. Pauk zabada čeljusti u pužića i unosi u sebe kapi. Rezultat je obeznanjeni pauk. Odbrambena supstanca na poseban način imobiliše pauka na nekoliko dana, ponekad i čitavu nedelju.

[You must be registered and logged in to see this image.] Čudno je, ipak, da ona deluje tek posle sat vremena, kada je za spas žrtve već kasno. Naučnici koji su otkrili ovaj, jedinstveni način odbrane, vide njegovu svrhu u zaštiti puževih rođaka, koji su uvek u blizini. Dok je paralisan, pauk može da postane plen ostalih grabljivica, a ako preživi nesvesticu, sa jelovnika će sigurno zauvek da izbriše ovu vrstu beskičmenjaka.

PSEĆE I LJUDSKE GODINE

Za računanje psećih godina ne postoji jedinstvena formula zbog toga što psi manjih dimenzija rastu i sazrevaju brže,a žive duže od pasa većih dimenzija.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Međutim, kinolozi su i za ovo pronašli jednostavnu računicu pa kažu: prva pseća godina računa se kao dvadeset i jedna ljudska, a svaka sledeća računa se kao četiri ljudske godine. Tako na primer, za psa od sedam godina može se isvesti ovakva računica: 21+(6*4)=45 ljudskih godina, što drugim rečima znači da je pas u zrelim godinama. Pas od deset godina ima prema ovakvoj računici 57, a pas od 15 godina, ima 77 ljudskih godina.

ORGANIZOVANA ODBRANA TERMITA

U zajednici temita postoji klasa vojnika koji koriste hemijska sredstva i gerilsku taktiku da se zajednica odbrani od napadača.

[You must be registered and logged in to see this image.] U popisu odbrambenih postupaka ovih termita-vojnika navodi se: kada se na jedno poveće gnezdo termita nabacilo nekoliko šaka žutih mrava termiti-vojnici su odmah digli uzbunu i organizovali odbranu. Za jednu grupu termita-vojnika zapaženo je da je odmah pristupila zatvaranju otvora na gnezdu, dok su ostali počeli da se bore sa svojim protivnicima, primenjujući pri tom različite borbene radnje. Tako su neki od njih svoje protivnike grizli, gnječili i lomili,drugi su nasrtali na njih i polivali i prskali ih svojom mokraćom i fekalijama, treći su ih bacali u vazduh, dok su četvrti primenjivali kombinaciju svih ovih borbenih radnji. Zanimljivo je da su termiti-vojnici svoje protivnike polivali i prskali ne samo mokraćom i fekalijama, već i nekom specijalnom lepljivom supstancijom koja nije zapažena ni kod jedne druge životinjske vrste, sem kod ovih termita.

SPAVANJE PTICA SELICA

Ptice selice koje svake jeseni kreću na svoju veliku seobu i koje u toku te seobe neprekidno lete i po nekoliko sedmica, veoma malo spavaju u toku svog leta. Ornitologe je dugo mučilo ovo pitanje i odgovor na njega. Kada se radi o rodama, odgovor su dobili tekkada su rodama na grudi privezali osetljive radio aparate, pomoću kojih su dobili podatke da rode spavaju u letu, tako što svoju glavu polažu na krilo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svaka roda spava, istina, svega deset do petnaest minuta, ali joj je i to potpuno dovoljno da povrati snagu za dalji let. Posmatrajući ptice selice u letu, svako je mogao zapaziti da one lete u jatima u obliku klina, kao i da sva jata zajedno obrazuju jedan veliki klin. Pojedinačno jato roda koje se sprema za spavanje odlazi u sredinu velikog jata da tokom leta ne bi izgubilo orijentaciju. Let ovog jata koje spava odvija se po sluhu, to jest, rode koje spavaju čuju kroz san krike ostalih budnih roda i tako se orijentišu u letu. Kada ovo jato roda odspava i odmori se, ono odlazi na neko mesto u velikom klinu, često puta na čelo klina, a na njegovo mesto dolazi drugo jato na koje je došao red za spavanje. Iz tog razloga čovek može da zapazi da se formacija klina kod ptica selica za trenutak pokvari, ali da ubrzo klin dobija svoj pravilan oblik.

LEKOVI IZ OKEANA

Ajkule ljudožderi predstavljaju veliki problem u mnogim krajevima sveta. Milioni kupačana mnogim plažama čitavo leto strahuju da bi se mogli naći u strašnim čeljustima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U pojedinim priobalnim zemljama čitavi timovi stručnjaka rade na razvoju efikasnog sredstva za odbijanje ajkula.Pažnju naučnika privukla je 1972. godine riba Mojsijev list, koja izlučuje otrovnu supstancu što dodirom ubija morske zvezde i ježeve. U ogledima je ustanovljeno da čak i samo jedan deo ovog prirodnog otrova na pet hiljada delova morske vode ubija sve ribe u akvarijumu i nagoni ajkule da se grče i tresu od straha. Kada morski pas zine da proguta Mojsijev list, čeljusti mu ostanu razjapljene čitava dva minuta, dok se on batrgau agoniji.

Naučnicima je trebalo dosta vremena da objasne razlog te ajkuline paralize. Petnaest odsto moždane mase ajkule sastoji se od mirisnih ćelija, sposobnih da otkriju gotovo beskrajno male tragove mirisa mamca. Ajkula žutan, na primer, u stanju je da registruje jedan deo soka od tune na milion i po delova morske vode. Ali, i dalje nije bila jasna priroda privremene paralize alkule.

Konačno, 1976. godine, iz mleka Mojsijevog lista izdvojen je otrovni sastojak - jedna kiselinska belančevina nazvana pardaksin. U laboratorijskim ogledima male vrste morskih pasa izložene dejstvu pardaksina za tili čas bi pomahnitale i brzo uginule. Ustanovljeno je da pardaksin oštećuje ćelijske membrane i na taj način remeti ravnotežu vode i soli u krvotoku ajkule. U isto vreme, on nepovoljno utiče na elektrohemijsku vezu između molekula u ćelijama, čime izaziva kratki spoj u unutrašnjoj hemiji ajkule.

Problem sa pardaksinom je da se do njega dođe u dovoljnim količinama preradom dosta retkog Mojsijevog lista. Najbolje rešenje bi bilo proizvodnja veštačke supstance, da bi se sačuvao i tako već redak primerak Mojsijevog lista, ali proizvodnja veštačkog hemijskog analogana veoma je otežana činjenicom da su posredi veliki i vrlo složeni molekuli. Očekuje se da će buduća proučavanja delovanja pardaksina na senzorni sistem ajkule i razvoj genetskog inženjeringa u 21. veku omogućiti dobijanje ove supstance u potrebnim količinama.

Ova istraživanja bila su uvod u opsežna proučavanja stotina vrsta beskičmenjaka uz dno ili na samom dnu mora, naročito oko koralnih grebana širom Zemljine kugle. To je dovelo do otkrića mnogih životinjica koje se od napadača brane otrovom. Kamena riba, na primer, raspolaže veoma jakim otrovom koji joj omogućuje da otera svaku grabljivicu. Neke vrste morskih krastavaca mogu u trenutku da paralizuju ribu. Prirodni otrovi koralnih sunđera odbijaju alge i ljuskare - proizvodnja ovakvih toksina imala bi izvanredan značaj za pomorstvo, pošto ljuskari nanose milijardske štete drvenim brodovima.

Traganje za sredstvom protiv ajkula omogućilo je naučnicima da steknu saznanja koja će ih u narednom veku dovesti do novih vrsta antibiotika, sredstava za anesteziju, antivirusnih agenasa i raznih otrova koji će moći korisno da se upotrebe. Već danas, toksini morskih krastavaca koriste se za sprečavanje gljivičnih infekcija i u borbi protiv nekih vrsta raka.
Otrov karipskog sunđera upotrebljava se protiv leukemije. Neki morski toksini smanjuju dejstvo virusa herpesa, a neki drugi otrovi u stanju su da smanje ili otklone bol. Smatra se da je do danas ispitano manje od jedan odsto otrovnih morskih organizama.

Dalja ispitivanja nepoznatog podmorskog sveta omogućiće da se uskoro proizvede sredstvo za uspešno odbijanje ajkula u moru. U isto vreme, ova proučavanja otvaraju čitavo jedno carstvo novih biomedicinskih otkrića za čoveka bliske budućnosti.

SLEPI MIŠEVI I SRČANE BOLESTI

Biolozi su otkrili da se u pljuvačnoj tečnosti slepih miševa zvanih vampir nalaze enzimi koji rastvaraju ugruške krvi bilo gde da se obrazuju. Zbog ovakvih svojstava ove pljuvačne tečnosti biolozi smatraju da se ona može dobro koristiti u lečenju srčanih oboljenja kod ljudi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Većina smrtnih slučajeva od srčanih napada se dešava zbog ugrušaka koji se obrazuju u krvnom sudu i sprečavaju normalno proticanje krvi. Za razlaganje i otklanjanje ovih ugrušaka krvi koriste se lekovi koji deluju tako što podstiču stvaranje plazmina, jednog enzima koji smanjuje dejstvo fibrina, materije koja se obrazuje na mestu rane i grupiše radi stvaranja ugruška. Plazmin isto tako smanjuje dejstvo fibrinogena, proteina koji je prethodnica fibrina. Kada je organizmu potreban ugrušak krvi onda se fibrinogen pretvara u fibrin.


Istraživači su analizirali na koji način antiugrušni enzim u pljuvačnoj tečnosti vampira deluje. Oni su u svojim laboratorijama otkrili da ključni sastojak - plazminogenski aktivator u pljuvačnoj tečnosti vampira podstiče stvaranje ugrušaka plazmina, ali za razliku od lekova, on izgleda ostavlja fibrinogen sam. Tako, posmatrano teoretski, plazminogenski aktivator vampira može kod ljudi da otkloni blokadu u krvnom sudu, ali i da omogući normalno stvaranje ugrušaka u roku od nekoliko minuta. Izgleda da će ljudi svoje loše mišljenje o slepim miševima vampirima morati da promene.

Kako životinje predviđaju zemljotres

Tanjug

Naučnici tvrde da stene u zemljinoj kori ispuštaju čestice koje reaguju u kontaktu sa podzemnim vodama i životinje koje žive u blizini mogu da osete te promene


LONDON - Životinje mogu da osete hemijske promene u podzemnim vodama koje se dogode uoči zemljotresa, što bi, kažu naučnici, moglo da objasni bizarno ponašanje životinja pre katastrofe.

Tim naučnika istraživao je ove hemijske efekte nakon što su videli koloniju žaba kako beži iz svoje bare u italijanskom gradu Akvila, svega nekoliko dana pre zemljotresa 2009, prenosi BBC.

Naučnici navode da stene u zemljinoj kori navodno ispuštaju čestice koje reaguju u kontaktu sa podzemnim vodama i životinje koje žive u blizini mogu da osete te promene i tako "predvide" kada će stene "skliznuti" i izazvati zemljotres.

Tim, predvođen naučnicima sa britanskog Otvorenog univerziteta, nada se da će njihova hipoteza inspirisati biologe i geologe da zajedno rade kako bi otkrili na koji način životinje mogu da pomognu ljudima da vide neke od znakova zemljotresa koji sledi.

Žabe iz Akvile nisu prvi primer čudnog ponašanja životinja pre velikih seizmičkih događaja. Kroz istoriju su se pojavljivali izveštaji o zmijama, žabama i ribama koje su se neobično ponašale pre zemljotresa.

U Kini 1975. godine ljudi su primetili veliki broj zmija kako izlaze iz svojih skrovišta mesec dana pre nego što je zemljotres pogodio Haičeng. Ovo je bilo naoročito neobično jer su zmije izašle tokom zime kada hiberniraju i kada je izlazak na temperature ispod nule sigurna smrt za ove reptile.

Ono što predstavlja problem je što su zaista veliki zemljotresi prilično retki tako da je nemoguće proučavati događaje koji ih najavljuju. Naučnici se, međutim, nadaju da će žabe iz Akvile pomoći u tome.

Biolog Rejčel Grant proučavala je akvilsku koloniju žaba za svoj doktorat. Prema njenim rečima stotinak žaba je za tri dana potpuno nestalo iz svoje bare a nekoliko dana kasnije usledio je zemljotres.

Ona je svoje obzervacije objavila u "Žurnalu zoologije" i nekoliko dana posle toga usledio je poziv iz američke svemirske agencije NASA koja je proučavala hemijske promene koje se dogode kada su stene pod velikim stresom i koji su se pitali da li su te promene povezane sa masovnim egzodusom žaba.

Njihovi laboratorijski testovi sada su potvrdili da ove promene ne samo što su povezane, već da zemljina kora direktno utiče na hemijski sastav bare u kojoj su žabe živele u to vreme.

Naučnici sada rade na temeljnom testiranju mehanizma promene hemijskog sastava i nadaju se da će, ako uspeju da razumeju sve veze, to pomoći u smanjenju žrtava zemljotresa.

Krokodilske suze

[You must be registered and logged in to see this image.]

Često se za nekoga ko plače kaže da lije krokodilske suze. Zašto baš krokodilske? Odavno je primećeno da ovim reptilima, dok leže na obali, teku krupne suze iz unutrašnjih uglova očiju. Evo kako tu pojavu objašnjava nauka.

Krokodilsko plakanje nije, naravno, povezano ni sa kakvim osećanjem tuge i žalosti, već sa jednom sasvim drugom pričom. Mnoge životinje žive u morima i okeanima, ali im je za opstanak potrebna i slatka voda. Pitanje je gde sve te foke, kitovi i morske ribe nalaze tu slatku vodu. Odgovor na to pitanje je - u krvi i tkivu riba i morskih kičmenjaka kojima se hrane. Njihovi organizmi sadrže vrlo malo soli, pa tako morske životinje dolaze do potrebnih količina vode. Međutim, tu postoji još jedno pitanje, a to je - čime žeđ gase sve one morske ptice, kao što su albatrosi, pingvini ili morke, koje mesece provode na pučini, a na obalu dolaze samo kada izvode mlade?

Dugo je vladalo mišljenje da i oni koriste tečnosti iz organizama svojih žrtava. Međutim, to mišljenje je netačno. Naime, primećeno je da morske ptice kao što su galebovi ili albatrosi ne mogu da se drže u zoološkim vrtovima. Kaveze su podnosile sve druge ptice osim ovih - one bi tako zatočene jednostavno uginule. Da li je to zbog žalosti za morskim prostranstvima? Istina ipak nije toliko romantična, već sasvim jednostavna. Njima je nedostajala - so. Kada su čuvari u zoološkim vrtovima počeli da im dosoljavaju hranu, zatočeništvo su sasvim dobro podnosili.

Naime, morske ptice i reptili imaju čudesan mehanizam za desalinizaciju. Kod njih nisu u pitanju bubrezi već takozvana slana žlezda na kljunu; ona kod ptica počinje u gornjem delu očne duplje, a završava se u nosnoj šupljini. Koncentracija soli u tečnosti koju izbacuju je pet puta viša nego u krvi, a dva do tri puta viša nego u morskoj vodi. Ta tečnost im izlazi iz nosa u kapljicama i zato se povremeno stresaju kljunom. Ako se ovim pticama da vrlo slana hrana, posle desetak minuta iz nosa počne da im curi kao da imaju kijavicu. Na sličan način soli se oslobađaju kornjače, zmije, gušteri i krokodili. Kod krokodila, slana žlezda ima otvor u uglu očiju. To je i objašnjenje zašto krokodili "plaču". Ne žale oni upravo pojedeni plen i ne oplakuju buduću žrtvu već se dobro napunjenog stomaka oslobađaju viška soli.

Izvor:Život

Da li ste znali ?

-da mačke žive oko 15 godina
-da su trobojne mačke uvek ženke;
-da pacov može duže da izdrži bez vode nego kamila;
-da je sibirski tigar najveća mačka na svetu;
-da se slepi miševi uvek okreću na levo kada izlaze iz pećine;
-da mrav može podići teret 50 puta teži od sopstvene težine;
-da žabe žive na svim kontinentima osim na Antarktiku;
-da ne postoje dve zebre sa istim rasporedom pruga (kao što ne postoje dva čoveka sa istim otiskom prsta). Čak se pruge na levoj strani tela razlikuju od pruga na desnoj strani tela zebre;
-da je jezik kameleona dva puta duži od njegovog tela;
-da vaš krevet predstavlja dom za preko 6 miliona prašinskih grinja;
-da detlić može kucnuti u drvo 20 puta u jednoj sekundi;
-da je najveći glodar na svetu kapibara (Hydro-choerus hydrochoeris)
-da se najveća riba na svetu – kit ajkula (Rhincodon typus), hrani planktonom
-da Grivasti vuk (Chrysocoyn brachyurus), ne spada u rod vukova kako se to obično smatra;
-da snežni leopard (Uncia uncia), kao i "oblačasti" leopard (Neofelis nebulosa) uopšte ne spadaju u leoparde kako se to obično misli, već u posebne vrste;
-da je najbrža rasa psa Veliki engleski hrt (Greyhound) koji dostiže brzinu od 57 km/h. Ova rasa je postojala još u antičkom Egiptu, pre 6 000 godina;
-da su se nekada davno održavale trke između geparda i velikih engleskih hrtova;
-da lavica obavlja više od 90% lova;
-da se meduze sastoje od 95% vode;
-da se Persijski hrt (Saluki) pojavljuje na sumerskim rezbarijama koje datiraju još 7000 godine pre Hrista. Kaže se da "Kada god neko vidi reč 'pas' u Bibliji, to se zapravo misli na salukija".
-da je jedan od prvobitnih razloga uzgajanja pasa rase čau-čau, bio radi ishrane ljudi;
-da je jedina afrička vrsta vuka Etiopski vuk (Canis simensis). Etiopski vuk takođe spada i u jednog od najugroženijih predstavnika porodice pasa.
-da je kao rezultat ljudske panike na otkriće jednog vuka zaraženog besnilom, 1952. godine u severnom delu područja Alberta u Americi, ubijeno je trovanjem 4 200 vukova, a zajedno sa njima stradalo je i 50 000 crvenih lisica, 35 000 kojota, 7 500 risova, 1 850 dabrova, 500 tvorova i 164 pume.

-Kada je delfin bolestan ili povređen, ostali delfini iz jata će mu pomoći tako da će ga nositi do površine vode, kako bi mogao disati.

-Neke vrste Kineskih i Američkih aligatora provode zimski period tako što zalede svoje glave u ledu, ostavljajući samo nos slobodan kako bi mogli disati.

-Neki lavovi se mogu pariti i do 50 puta dnevno.

-Tajpan je jedna od najotrovnijih zmija na svetu. Otrov samo jedne od tih zmija može ubiti 125 000 miševa.

-Muve su zaista promjenile istoriju. Muva je krivac za više ljudskih smrti nego svi ratovi koji su ikada vođeni.

-Pijavica verovatno nije najpametnija ali ima 32 mozga.

-Tasmanijski tigar, životinja izumrla pre 63 godine kloniranjem se pokušava vratiti u život. Cilj naučnika je klonirati dovoljan broj tasmanijskih tigrova, koji bi se onda mogli razmnožavati normalnim biološkim putem.

-Suprotno ukorenjenom mišljenju, magarci spadaju u najpametnije kopitare. Oni, na primer, dlakama na bradi probaju da li je kroz žicanu ogradu puštena struja, a na opasno mesto stupaju samo kad gospodar pređe preko njega.

- Misevi i pacovi visoko su drustvene zivotinje - komuniciraju jedni s drugima putem visokofrekventnih zvukova koje mi ne mozemo cuti bez posebnih instrumenata. Oni se igraju te vole spavati dodirujuci se skupljeni u klupko. Poput ljudi, ako nemaju drustvo postaju usamljeni, razdrazljivi, depresivni i skloni stresu.

- Ako nisu prisiljeni ziveti u prljavstini, koza od pacova ima ugodan miris nalik parfemu.

- Posle seksa muzjaci pacova pevaju na frekvenciji koju covek ne moze cuti.

- Čulo za ukus kod leptira je smešteno na nogama.

- Pačije kvakanje ne stvara eho. Niko ne zna zašto.

- Slonovi su jedine zivotinje koje ne mogu da skoče.

- Kravu je moguće naterati da se popne uz stepenice, ali naterati je da siđe... nema šanse!

- Puž može da spava tri godine.

- Svi polarni medvedi su levaci.

- Noj ima veće oko od mozga.

- Krokodil ne može da isplazi jezik.

Podaci koji ukazuju da je neka životinja najbrža, najveća, najbolji plivač, najbolji skakač, najviša, najteža ili nainteligentnija, aktuelni su dok se ne dokaže suprotno. Naime naučnici svakodnevno dolaze do različitih saznanja o životinjama, tako da se ovakvi podaci sa razlogom menjaju. Zanemarivši rekorde izdvojili smo zaniljivosti o pojedinim vrstama. Neke zanimljive informacije možda znate i možda Vas neće oboriti s nogu, ali neke su zaista zadivljujuće.

Da li ste znali da albatros ima raspon krila od 3 do 4 metra? Znali ste, dobro evo sledeće.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Da li ste znali da ženka plavog kitta dostiže težinu od 190 tona i dužinu od 30 metara? Bebica kitta ima oko 2,5 tone. I to ste znali, hm.

[You must be registered and logged in to see this image.]


A da li ste znali da carski moljac oseća seksualnu lučevinu ženke iste vrste, na udaljenosti od 11km? Pri tom se ne radi o tome da se njegova buduća voljena ne kupa pa se razbacuje mirisima, naime ona u sebi ima 0,0001mg seksualne lučevine. Nismo uspeli da saznamo da li ova vrsta moljaca može da se dresira i po službenoj dužnosti pronalazi predmete i sastojke umesto pasa, pa ako neko ima iskustva sa dresiranjem moljaca neka nam se javi.

Da li ste znali da kamila može izdržati bez vode punih 20 dana, ali kad krene da loče u stanju je da potroši 100 litara vode za 10 minuta.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Da li ste znali da kolibri maše krilima 50 puta u sekundi, mada pojedini kolibri mogu mahati čak 90 puta u sekundi?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo jedne zanimljivosti o mravima, odnosno njihovoj organizaciji. Naime, mravi su pored pčela najbolje organizovano društvo. U mravljoj zajednici postoje određene podele na grupe prema kojima svaka grupa mrava ima svoje zadatke. Među nekoliko grupa najzanimljivija je grupa mrava koja boravi u dnu (podrumu) mravinjaka, a njeni članovi služe kao skladišta nektara. Mravi iz ove grupe, stomaka punih nektara čekaju u podrumu da naiđu mravi radnici kojima je neophodno okrepljenje. Mravi radnici polože svoja usta na usta mrava skladištara i tako popiju nektar.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Da li ste znali da dabar ima savršenu taktiku za gradnju. Naime, dabar seče stablo pored reke, tačno tako da stablo padne u reku i da ga reka odnese do mesta na kome on gradi branu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zanimljivosti o životinjama tiču se i njihovih zarada, pa ako niste upućeni evo nekih informacija o tome koliko životinje zaradjuju. Najviše novca zarađuju konji  pobedom na trci i oplodnjom. Neki konji zaradjuju desetine miliona evra. Neki psi glumci su zarađivali stotinak evra nedeljno.

Najpoznatiji pas protestant – mada verovatno i najpoznatija životinja koja se uključila u politička zbivanja jeste Loukanikos. Ovaj pas je demonstrirao ulicama Atine zajedno sa stanovništvom. Prema nekim podacima Loukanikos je ulični pas koji je preuzet sa ulice da bi bio sterilisan a zatim je vraćen na ulicu da tu provede vreme dok ne nađe sebi vlasnika. Ali, umesto da juri za kupcima iz supermarketa koji nose kese pune hrane, Loukanikos je rešio da ne propusti nijedan dan protesta u Grčkoj. Ovaj pas ima nekoliko hiljada fanova na facebook-u, vrlo je popularan na YouTube-u, a njegove slike se pojavile u skoro svim dnevnim novinama.



Životinje zaista umeju da iznenade i zapanje svojim izgledom, osobinama i sposobnostima. Posmatrajući životinje i čitajući o njima možete naučiti mnogo toga o životu, opstanku, ljubavi pa čak i nezi sopstvenog tela. Naravno ljudska vrsta ne bi bila to što jeste kad se ne bi trudila da i životinje zaglupljuje, pa na primer pas  koji je vrlo snalažljiv i pametan postane pas koji zna samo da sedne u stolicu i da čeka lakiranje noktiju. No dobro, možda potomci tako jednog razmaženka budu novi modni kreatori.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Životinje uvek mogu da impresioniraju, kao i ljudsko neznanje, odnosno nova saznanja, zato ovaj članak ograničavamo na trenutno dostupne zanimljivosti, to jest poznate podatke o životinjama na planeti zemlji.

Ako ste dosad koristili izreku „spor kao puž“ mogli biste je zameniti izjavom „brz kao morski konjić. Naime morski konjić – hippocampus ima status najsporije ribe na svetu jer se kreće brzinom od 0,016 km/h, pa vi računajte koliko je to u sekundi.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ako želite ribicu koja ispunjava želje ne morate tražiti zlatnu ribicu, neke želje (doduše nehumane) Vam može ispuniti i kamena riba. Jes da je malko ružna ali dobro ubija neprijatelje. Kamena riba- synanceiidae je najotrovnija riba na svetu. Samo jedan ubod na njenu bodlju može izazvati smrt kod slabotelesnih ljudi.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Najveća školjka tridacna gigas teži 333 kg, a dugačka je 115 cm. Ova vrsta školjke je stvorila i najteži prirodni  biser na svetu koji teži 6,37 kg. Izvol’te počastiti svoju damu najtežim prirodnim biserom koji realno teži 3,5 miliona dolara.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ako mislite da ste preterano maljavi i da Vam je neophodno svakodnevno brijanje ili bolne depilacije evo utehe. Najviše dlaka po kvadratom centimetru ima morska vidra  - enhydra lutris . Ova životinja ima 100 000 dlaka na samo 1cm2. Ove vidre su posebne i po akomodaciji očiju jer je kod njih i do tri puta razvijenija prilagodljivost očiju nego kod drugih sisara, tako da vidre podjednako dobro vide u vodi i van nje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najmanji mesožder je mustela nivalis, ili patuljasta lasica. Njeno telo dostiže oko 26 cm. Bez obzira na to što su minijaturne, ove životinje mogu smazati zeca koji je dosta veći nego one same. Pazite prste ako naiđete na ovu slatku životinjicu.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ako imate višak energije, kupite geparda pa na trčanje zajedno sa njim. Gepard je najbrži kopneni sisar. Najveća izmerena brzina njegovog trčanja iznosi 104 km/h ( neki automobili na našim putevima ne mogu toliko da razviju).


[You must be registered and logged in to see this image.]

Mužjak žirafe je najviši sisar. Najveća izmerena visina mužjaka žirafe iznosi i do 5,8 m, što znači da ako nabavite žirafu, glatko može da pase kod komšije, mada će veliku nuždu ipak vršiti u vašem dvorištu.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Najveći skok u odnosu na svoju visinu ima buva koja može preskočiti udaljenost od 80 cm, što je oko 280 puta više od njene dužine. Inače buva može više od mesec dana da bude ušuškana u vašem vunenom tepihu dok joj se ne ukaže prilika da zagrize nešto toplokrvno.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Najduži jezik u odnosu na svoju dužinu ima šišmiš anoura fistulata. Njegov jezik dug je 8,5 cm što je 150 %  dužine njegovog tela. A vi posle kažite da žena ima dugačak jezik.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Najniža telesna temperatura izmerena kod sisara iznosila je -3 oC kod spermophilus parryii, odnosno artičke veverice kada je u stanju hibernacije.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Najduža glista microchaetus rappi . Najveća izmerena dužina ove životinje  iznosi 6,7 metara.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Najviše nogu ima kalifornijska stonoga illacme plenipes koja ima oko 300 pari nogu. Verovatno je prikladniji naziv šestonoga nego stonoga, ali ustaljeno je ustaljeno.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Tardigrade predstavljaju vrstu organizama koji se savršeno prilagođavaju svim uslovima (nešto kao ovi na pozicijama). Ovi organizmi mogu preživeti vakuum, mogu naseljavati prostor od 6000 metara nadmorske visine do 4000 metara ispod nivoa mora, mogu godinama biti na suvom podneblju bez vode i pored toga mogu opstati na temperaturi od -2730C, skoro do apsolutne nule, pa sve do 1500C.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo su samo neke zanimljivosti iz životinjskog carstva koje dopunjuju svet čuda. Izvinjavamo se svim životinjama koje sebe smatraju naj od naj a koje nismo spomenuli u ovom tekstu (javite se pa ćemo vas svrstati negde).

Da li ste znali?


Mačka ima po 32 mišića u svakom uhu. • Bubašvaba će živjeti devet dana bez glave, tj. dok ne umre od gladi. • Vilin konjić živi najduže 24 sata. • Ajkula je jedina riba koja može da namigne sa oba oka. • Orgazam kod svinja traje 30 minuta. • Krokodil ne može da isplazi jezik. • Nojevo oko je veće nego njegov mozak. • Slonovi su jedine životinje koje ne mogu da skaču. • Zlatna ribica pamti nešto najduže 3 sekunde. • Polarni medvejdi su ljevaci. • Neki lavovi se pare preko 50 puta dnevno. • Mrav može da podigne 50 i da povuče 30 puta veću težinu od sopstvene, a kada se otruje, uvijek padne na desnu stranu. • Buha može da preskoči dužinu 350 puta veću od sopstvene. To je isto kao kad bi čovjek mogao da preskoči fudbalski teren. • Mačkina mokraća sija u mraku. • Gigantska sipa ima najveće oči na svijetu. • Sex kod bogomoljki (vrsta insekata) počinje tako sto ženka otkida glavu mužijaku.
• Tigrovima su i krzno i koža podijeljeni na strafte. • Beba sivog ***** pije toliko mlijeka, da se s'njim može puniti 2000 flasa dnevno. • Kamila može da izgubi i 30% tjelesne težine dok ide kroz pustinju. Čovjek bi umro od srčanog udara poslije gubitka od samo 12% tjelesne težine. • Žaba sa otrovnim strelicama ima dovoljno otrova da ubije 2 200 ljudi. • Jedan od deset pasa dalmatinaca se rodi gluh. • Najbrža četvoronožna životinja je gepard. On može da trči do 120 km/h na sat na kratkim distancama, a od 0 do 70km/h na sat ubrzava za 2 sekunde. • Pande provedu 12 sati dnevno jedući bambus. • Nojevi trče brze od konja, a mužijak može da riče kao lav. • Beba žirafe je visoka oko 2 metra kad se rodi • Bizon može da skoči preko metar i po. • Svinje su nevjerovatno glasne životinje. One skviču jačinom od 100 do 115 decibela,dok mlazni avion, pri uzletanju proizvodi nekih 112 decibela. • Medvjed izgubi 25% svoje težine za vrijeme zimskog sna.
• Kada je žedna, kamila može da popije 115 litara vode za manje od 3minuta. • Kada je pod velikim stresom, kao što je držanje u zatočenistvu, neki oktopusi mogu da pojedu sopstvene pipke, koji će im kasnije opet izrasti. • Morski krastavci imaju jedinstven odbrambeni sistem. Kada ih neko napadneoni izbacuju ljepljive niti iz usta koje onesposobljavaju neprijatelja. Poslije toga morski krastavac može brzo da pobjegne. • Ženka kondora izleže samo jedno jaje u dvije godine. • Mravi se, baš kao i ljudi, protežu i zijevaju kad ustanu. • Riba tuna može da pliva preko 100 milja (160 kilometara) u jednom danu. • Žirafino srce je u prosjeku 12 kg teško, 61 cm dugačko. • Anakonda, jedna od najvećih zmija na svijetu, ne leže jaja već rađa žive mladunce. • U Australiji postoji jedna vrsta kengura koji žive pod zemljom. • Mravi mogu da prežive do dvije nedjelje pod vodom. • Da bi preživele, mnoge ptice moraju da dnevno pojedu hrane srazmjerno polovini svoje tjelesne težine.
• Papagaji u prosjeku ne mogu da nauče više od 20 riječi. Samo par vrsti imaju prošireni riječnik koji ide i preko 100 riječi. • Prosječna kosnica ima između 30 i 60 hiljada pčela koje žive u njoj. Kraljica leže između 1000 i 3000 jaja dnevno. • Pacovi mogu da plivaju 800 metara bez predaha. • Puževi spavaju zimskim snom po nekoliko mjeseci, ali ponekad i usred ljeta kad su velike kiše ili suše. • Otrov zmije Kraljevske kobre je toliko jak da može da ubije 150 ljudi. • Za vrijeme zimskog sna medvjed izgubi četvrtinu svoje tjelesne težine. • Mladunčad kengura su prilikom rođenja samo oko 3 cm dugački. • Mnoge žabe imaju sposobnost da se pretvaraju da su mrtve kad ih uhvatite. Čim ih pustite, naravno, pobjegnu. • Kad bi ljudi mogli da skaču kao buhe, mogli bi iz mjesta da preskoče zgradu sa 100 spartova. • Mužjak moljac može da namiriše ženku na 100 metara. • Koale ne jedu ništa drugo osim lišća eukaliptusa. • Patke liježu jaja samo rano ujutru.
• Neke vrste riba čuvaju mladunče tako što otvore usta i cijelo jato malih ribica uđe u usta gdje sačekaju da opasnost prođe.

Аmazonski mravi kradu larve drugih mrava, koje posle drže kao robove?

Jeste li znali da je mladunče kengura dugačko oko 3 cm kada se okoti?

Džinovski afrički cvrčak obožava da jede ljudsku kosu?

Prašume u Južnoj Americi su stanište preko 2.000 vrsta leptira.