Šta je diskriminacija?

Verovatno si nekad video da prodavačica u pekari prvo usluži finu namirisanu gospođu iako je zapravo na redu bio tamnoputi dečak, a verovatno nikad nisi čuo za mušku sekretaricu. U mnogim sredinama preovlađuje mišljenje da izvesne grupe ljudi, određene nekom ličnom osobinom, svojstvom, a ne svojim ponašanjem (dakle, „ljudi sa plavim očima”, a ne „ljudi koji uništavaju saobraćajne znake”), treba da imaju manja, a neke veća prava ili mogućnosti. Diskriminacija je kada neko takve stavove pokuša da sprovede u stvarnosti, dakle da određenim grupama ljudi uskrati neka prava koja im pripadaju, samo na osnovu njihovih ličnih svojstava, osobina ili uverenja. U Srbiji je diskriminacija zabranjena zakonom.

Zakonska definicija diskriminacije

Zakon o zabrani diskriminacije kaže da je diskriminacija svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema nekim osobama ili grupama ljudi, kao i prema članovima njihovih porodica ili njima bliskim osobama, na otvoren ili prikriven način, i to kada je osnov za pravljenje te razlike:

- Rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik;
- Versko ili političko ubeđenje, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama;
- Pol, rodni identitet ili seksualna orijentacija;
-Imovno stanje;
- Rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet;
-Bračni i porodični status (porodične obaveze, trudnoća);
-Osuđivanost;
- Starosno doba;
- Izgled, i druga stvarna lična svojstva, ili lična svojstva koje ti je neko neopravdano pripisao.

Da li ste čuli i doživeli diskriminaciju u svojoj okolini?

Šta mislite koji od navedenih primera je najteži oblik diskriminacije?

-Bračni i porodični status (porodične obaveze, trudnoća);

Kada sam se zaposlila, odmah posle završenog školovanja, u jednoj firmi kao uslov mi je postavljeno da ne smem zatrudneti bar pet godina i da ne mogu tražiti rešenje za stambeno pitanje, dakle odmah su se ogradili od toga, nisam smela da idem na bolovanje ili tražim stan ..
Često se pitam kako današnja omladina može naći stalan posao i kakvim se sve ucenama poslodavci služe pri zapošljavanju istih

Diskriminacije ima na svakom koraku i u svakom obliku, tako da je jako teško odrediti koja je najgora ili najteža..počev od diskriminacije žena, siromašnih, druge rase ili vere...pa do trenutno aktuelne..pušača i homoseksualizma... Mislim da je ipak najgori oblik diskriminacije prema invalidima, ili bolesnima od side,ili hepatitisa c....
Niko normalan ne želi da bude bolestan i nisu oni krivi za to što im se dogodilo ali zbog te svoje nepromišljenosti i neopreznosti su sebi obeležili život, (iako ima dosta slučajeva kada to ni na koji način nije njihova krivica, na primer, usled prljavih lekarskih instrumenata ili kobna slučajnost u bolnicama) ...
Kod ljudi postoji taj opravdan strah od mogućnosti da se i oni sami zaraze usled kontakta sa njima,.. ali mislim da nije u redu da im se ne daje nikakva šansa da takve osobe nadju posao, rade i žive svoj život onako kako mogu i moraju...

Diskriminacija je čudna stvar i mislim da je jedino povezana sa predrasudama kojih svi imaju samo to neće da priznaju ..
Primer.. vrlo ekstravagantan ženski butik kožne garderobe , dolaze devojčice , gospodje , sve su uglavnom lepo obučene i doterane ..u butik ulazi mladja ženska osoba ne baš doterana ali recimo skromnije obučena ..prodavačice samim pogledom na nju odaju nezainteresovanost i nijedna neće da pridje da joj ponudi pomoć ako joj je za nešto potrebna , sve gospodje razgledaju i kao da je ne primećuju ..ona nekoliko puta ljubazno zamoli prodavačicu da joj da odgovarajući broj kožne jakne koju je odabrala , naravno ona je ne čuje jednom , dvaput , ali ipak prilazi kolutajući očima sa već napravljenom vizijom u glavi da ona nema šta tu da traži jer je garderoba preskupa , na osnovu njenog načina odevanja..
Medjutim..ona odabere jaknu , proba , odluči se za istu i pridje kasi, izvadi iz dzepa svojih farmerica gomilu crvenih novčanica a prodavačici se iznenada pojavi čudan sjaj u oku .. ona podigne pogled , pogleda je i reče..
- Da ste me odmah prihvatili kao ostale gospodje u vašem butiku sada bih ovde ostavila gomilu novca ali pošto ste me pogledali tako kao da ovde ne pripadam, sa blagim gadjenjem koje se moglo pročitati sa vašeg lica, sada neću apsolutno ništa kupiti u vašem butiku ..okrenula se i lagano izašla na vrata sa osmehom na licu..

Svi su ostali zabezeknuti ..

Ima dakle i takvih slučajeva diskriminacije prema siromašnima ili onima koji nam samo tako deluju..

Nisam dobio unapredjenje jer sam bio u radničkom sindikatu - prava diskriminacija , ko je za radnike njemu direktor ne veruje.

Shadow ::U Berlinu se desio jedan zanimljiv događaj. Naime, vlasnik jedne firme je odlučio da će u njegovoj firmi svi pušači dobiti otkaz ukoliko ne budu prestali pušiti. Svi novi radnici će striktno u ugovoru imati klauzulu u kojoj će oni potpisivati da su nepušači, a ako u međuvremenu počnu pušiti dobiti će bezuvetni otkaz.

Kada sagledamo jednu fabriku u kojoj radnici rade i vidimo da se na radu kod određenih mašina isti isključuju ukoliko njegov poslužioc ide na Čik-pauzu i pretpostavimo da isti potpali kutiju od 20 cigareta na dan po 10 minuta, dolazimo do zaključka da je radnik utrošio 200 minuta dnevnog rada za svoje "čik-potrebe".

Da li je njegovo pravo da može pušiti za vrijeme radnog vremena, kako zahtjeva sindikat ili je pravo poslodavca da u ugovor uvede klauzulu?

Da li su u pravu građani koji tvrde da smo na dobrom putu da u budućnosti zabranimo ugovorima rad homoseksualcima ili vegetarijancima ...?

Za koju godinu ako neka svjetska revolucija ne sruši ovaj sumanuti pokvareni kapitalizam ne bi se iznenadio da se radni ugovori obogate novim klauzulama.

Tako očekujem da neće biti posla za debele, za ružne, za šepave, za preniske, za previsoke, za mucavce, za bubuljičave, za one koji nemaju snježno bijele blješteće zube, za ........

Shadow ::Čitala sam da se neko pametan našao da izračuna kako možemo da živimo tačno 90 dana bez plate, i toliko je drzava i dozvolila da moze da se kasni sa platom. Pa da li su ti ljudi normalni, pitam se? Ko moze da zivi tri meseca bez plate? Sa čime da plaćaju svoje obaveze i troškove.? Jel im je sad ideja da izvuku svu uštedjevinu od ljudi koji su ikada mogli nesto da ustede i ostave za crne dane?
Šta li će tek biti sledeće? Još samo dušu da nam uzmu i zavrsili su sa nama..

Zato redovno čitaju i istražuju koliko srbi štedeu bankama, pa kad otkriju da nam je uštedjevina pozamašna sve momentalno poskupi od poreza do sredstava za ličnu higijenu ,telefonom me zovu da pitaju na šta trošim novac , pazi da ne kažem pa da i to sutra poskupi ali ljudi odgovaraju na ankete i daju im svakakve ideje.

Ma diskriminacija je toliko uzela maha da vise ne postoji nijedan segment drustva koji ce imati normalan odnos prema ljudima.Uzalud kojekakve nedelje borbe,apeli nekih poznatih licnosti kad sistem blagonaklono gleda,cak i donosi pojedine uredbe koje to odobravaju,precutno.A tezina zivota tera i obicne ljude da izgovaraju ili zauzimaju stavove koji nisu nimalo bolji.Strasno je sto mlade generacije stasavaju upravo zadojene takvim stavovima.

Tamo gdje radim, mnogi trpimo diskriminaciju iz raznoraznih i izmisljenih razloga..... kolege vec bjeze po bolovanju jer ne mogu vise da podnesu a drugi se sepure...jbg... i tako ce to da traje i traje... takva nam drzava.

diskriminacija što se tiče posla čist mobing tužno i žalosno za 21 vek .... pravila koja nasm nameću kao merilo ,prototip čoveka kako bi trebao da izgleda ,jest da ćuti ,da samo radi ,da niš traži , da guta i prihvata sve što mu se nalaže ,jednostavno da ne misli svojom glavom ... pomalo me podseća na Orvela 1984..scenarario vrlo poznat ... politika ima udeo veliki jer lobisti diktiraju sve ..pa čak dal imaš prava i na život kad bi samo 1% razuma preovladao samozvane vođe nacije da dobro promislile jer tehnika nije stepen razvoja ,već ljudi koji dižu svoju svest ....

Mislim da u Ustavu svake zemlje piše da su svi njeni građani ravnopravni. Svi imaju pravo glasa i jednaki su pred zakonom.

Ali, nemojmo se lagati. nikada nismo bili, niti ćemo biti ravnopravni. Diskriminacija će uvijek postojati. Nešto zbog "para vrti gdje burgija neće". Neke stvari se bogatima neće nikada zamjeriti. Ali raji hoće.

Međutim, ja bi da pogledamo svaki sebe. Lako je pljucnuti na druge.

Da li smo mi diskriminatori. Svatko sa sebe posebno.

Što vi diskriminirate, ako diskriminirate.

Priznajte nam.

Što se mene tiče, ja diskriminiram nerad Kad vidim da neko ništa ne radi a prima platu za to, odmah se iznerviram i takve bi osobe jednostavno sklonila da ne smetaju ostalima i da ne prave nepotreban stres na poslu . Jer ljudi gledaju i vide isto što i ja i to i njih nervira , a ko neće i ne želi da radi na tom poslu, može da se skloni i nađe nešto bolje

Shadow ::
Što se mene tiče, ja diskriminiram nerad Kad vidim da neko ništa ne radi a prima platu za to, odmah se iznerviram i takve bi osobe jednostavno sklonila da ne smetaju ostalima i da ne prave nepotreban stres na poslu . Jer ljudi gledaju i vide isto što i ja i to i njih nervira , a ko neće i ne želi da radi na tom poslu, može da se skloni i nađe nešto bolje

Mislim da to i nije diskriminacija. Jer su neradnici KRIVI. Što ne rade.

Diskriminacija je po meni kada nekoga osuđujemo a da za to ne postoji ETIČKI valjan razlog.

Iako onaj koji diskriminira misli da ima valjan razlog.

Nema.

Nisam baš u poziciji da diskriminišem ljude, ali iskreno sam se u životu trudio da neke predrasude koje imam prema odredjenim grupama ljudi ne utiču na moj normalan odnos prema njima ... ne znam valjda mi uspeva, ali to verovatno drugi znaju bolje nego ja.

Ženske na poslu su diskriminisane od strane muških , za iste poslove manje su plaćene , tretiraju ih ko sex objekte i ucenjuju ostankom na istom radnom mestu po cjeni da im ispune maštarije da su najfrajeri u firmi
Nisam diskriminator što se polova tiče ,nit to što neškolovani rade važne poslove,lenčuge primaju velike plate, pa čak mi ni boja kože ne smeta al iskreno nije svaki posao za svakoga , što jes jest
kad mi konobar ganci donese piće i klopu dobijem nervni slom , može bit sam gruba al jbg , kontrolori u basu su ganci - ti ćeš mi kartu tražit, ajd bjež odpevaj raji nešto i skidaj se s basa

moram reći da meni ne smeta što su, to što jesu , al su brateee lenji i bezobrazni vrh vrhova

Enigma ::Ženske na poslu su diskriminisane od strane muških , za iste poslove manje su plaćene , tretiraju ih ko sex objekte i ucenjuju ostankom na istom radnom mestu po cjeni da im ispune maštarije da su najfrajeri u firmi
Nisam diskriminator što se polova tiče ,nit to što neškolovani rade važne poslove,lenčuge primaju velike plate, pa čak mi ni boja kože ne smeta al iskreno nije svaki posao za svakoga , što jes jest
kad mi konobar ganci donese piće i klopu dobijem nervni slom , može bit sam gruba al jbg , kontrolori u basu su ganci - ti ćeš mi kartu tražit, ajd bjež odpevaj raji nešto i skidaj se s basa

Jel ovako misliš?

Bez zzz ima ih i simpa , neki put mi je vrh kad im na ulici ili basu dam neku kintu pa mi pogledom zahvale , al neki put se zgrozim kad traže još , kad udje u kafić pa krene pružat ruku ili se raspravljat kako mu je malo to što si dao msm

Ja ne podnosim mentalitet prosjačenja. Grozim se njega. Nedam nikome ništa.

Svojevremeno je kod nas jedan novinar glumio prosjaka i bio mjesec dana na cesti. Po 150-200 maraka dnevno natuko.

Pa si vi mislite.

Užasssssss.

Ne znam, ali protiv umivenog, artikulisanog i u svemu "normalnog" pripadnika bilo koje etničke, sexualne ili polne ili verske grupe nemam apsolutno ništa.

Moguće je da u top menadžmentu ima manje žena i da su manje plaćene za isti posao u odnosu na muškarce, ali na nižim nivoima ta razlika se gubi, pa čak ima poslova gde ima više žena, a da ti poslovi ni po čemu nisu "ženski".

U prethodnoj firmi, odmah ispod vlasnika bila je žena finansijski direktor koja se za sve pitala, u firmi u koj sam sada sem gazde i generalnog, Izvršni je žena, šef pravne službe u kojoj su samo dve žene i par muškaraca je žena, šef računovodstva je žena ...

Abu Dabi ::Ja ne podnosim mentalitet prosjačenja. Grozim se njega. Nedam nikome ništa.

Svojevremeno je kod nas jedan novinar glumio prosjaka i bio mjesec dana na cesti. Po 150-200 maraka dnevno natuko.

Pa si vi mislite.

Užasssssss.

To je druga stvar, i tu sem u nekim situacijama kad me neke dečije oči ili neka beba "slomi" i ja ne ebem pet posto ....

Kod nas organiziraju djecu za prosjačenje. Ekipe rade na raskršćima. I točno, sa strane vidiš kada gaza dolazi po utržak.

Banda.

Ali, to je već kriminal.

Ma rade to i roditelji neke od te nesretne dece, ali to nije najgore, najgore je sto ustanove, centri, znalju za to i nista

Ima jedna stvar kod mene. Nisam siguran da je to diskriminacija. Prije bi rekao jedan od zadnjih tračaka zdravog razuma koji se skriva u meni.

Zbog ljubavi bi uradio sve. Otišao na kraj svijeta ako treba. Ne bi mi smetalo da je crnkinja, ili azijatkinje, bijela, crvena, žuta, crna, sve mi isto kada bi se zaljubio. I oženio bi se. Normalno.

Ali nikada se nebi zaljubio (bar bi bježao od toga ) i oženio ženu koja potječe iz krajeva u kojima vlada zakon krvne osvete. Nema te sile koja bi me na to primorala.

Jer ne želim svojim eventualnim sinovima dati život koji bi možda poslužio za raskusurivanje nekakvih dugova za naplatu krvne osvete.

Groznoooo.

Za žene kraće pauze na poslu i više obaveza kod kuće

Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, naše žene dvostruko više rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima nego muškarci, pokazalo je istraživanje Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o korišćenju vremena, čiji su rezultati predstavljeni danas

Uprkos svemu, ženska stvarnost u Srbiji ostala je nepromenjena



Na kuvanje, čišćenje i spremanje kuće, pranje i peglanje veša žene troše dva sata više nego muškarci – posmatrano na godišnjem nivou, to je 730 sati, odnosno više od 90 radnih dana.

- Istraživanje je, nažalost, potvrdilo stereotipe koji važe na ovim prostorima. Žene mnogo više rade kod kuće, staraju se o deci, vode računa o ishrani… – naveo je direktor RZS Dragan Vukmirović.

Kako je istakao, rezultati istraživanja o korišćenju vremena ne smeju ostati mrtvo slovo na papiru, već treba da budu smernice i okvir za donosioce odluka, pre svega onih koje se odnose na ravnopravnost. On je ukazao na veliku nejednakost između žena i muškaraca kada je reč o plaćenim i neplaćenim poslovima – kuvanju, čišćenju, spremanju kuće, pranju i peglanju.



Istraživanje je pokazalo da žene ukupno rade sedam, a muškarci šest sati, s tim da pripadnice lepšeg pola dve trećine vremena provode na neplaćenom radu, a muškarci na plaćenim poslovima. Žene na plaćenom poslu provode 2.09 sati, a muškarci 3.47. Na kućne poslove žene utroše 4.51 sati, a muškarci 2.16 sati.

- Bez obzira na zaposlenje, poslove u kući obavljaju uglavnom žene, pa za one koje rade to postaje druga smena – navela je Jovanka Stojanović iz Odeljenja za socijalne standarde i pokazatelje RZS.



Ona je ukazala da, na primer, na pripremanje hrane i zimnice dame troše 1.36 sati, a muškarci 16 minuta, dok se pripadnice lepšeg pola pranjem sudova bave 34 minuta, a njihove jače polovine samo tri. Žene koje nisu zaposlene provode gotovo ceo sat u održavanju domaćinstva, a one koje jesu samo 14 minuta manje.

Prema istraživanju RZS, 63 odsto žena, čim dođe kući s posla, ”zavrne rukave”, dok na kućne poslove prione 27 odsto muškaraca, svaki drugi prvo se odluči za ručak, kao i svaka šesta žena.



U plaćenim poslovima najviše učestvuju bračni partneri sa decom starijom od sedam godina – muškarci šest sati, a žene skoro četiri, dok u porodicama sa decom do šest godina muškarci rade skoro tri sata više. Pauze za doručak i ručak tokom plaćenog posla muškarcima traju u proseku 11 minuta, a ženama samo pet.

I žene i muškarci provode četvrtinu dana u radnim aktivnostima, trećinu dana provode spavajući, dok na jelo i piće troše skoro dva sata, a imaju šest sati slobodnog vremena. Stojanović je istakla da građani najveći deo dana potroše na spavanje, jelo, piće, kupanje i oblačenje – malo više od 11 sati dnevno, na plaćenom poslu provedu tri sata, a u kućnim poslovima pola sata duže.



Istraživanje sprovedeno tokom 2010. i 2011 u 2.300 domaćinstava, odnosno oko 6.000 građana starijih od 15 godina, pokazalo je da građani Srbiji svakog dana nešto manje od 30 minuta izdvoje za učenje. Žene u usavršavanju provedu 25, a muškarci 19 minuta i taj procenat je veći kod mlađe populacije.

Kada je reč o deci – majke o njima u proseku brinu tri sata dnevno, a očevi sat vremena. Međutim, kada se u obzir uzmu i aktivnosti koje se obavljaju u prisustvu deteta – brojke se povećavaju na sedam sati za žene i četiri za muškarce.



Rezultati istraživanja, objavljenog u publikaciji Korišćenje vremena u Republici Srbiji 2010/2011, govore i da stanovnici Srbije najviše slobodnog vremena provode pred TV-om – muškarci tri sata, a žene pola sata manje. Tako u večernjim satima, između 20.30 i 21.30 sati polovina muške populacije gleda televiziju, kao i četiri do deset odsto žena. Interesantno je i da jedan procenat žena nije uopšte prijavio te aktivnosti, a čak dva odsto kada je radni dan u pitanju.

Prema istraživanju RZS, obroci se u Srbiji konzumiraju tokom celog dana, a uobičajeno vreme za odlazak na spavanje za žene je oko 22.30 sati, a za muškarce oko 23 sata. Prosečan stanovnik uglavnom jede kod kuće i dnevno u pijenju kafe provede 36 minuta – žene su istrajnije i “kafenišu” 40 minuta, a muškarci 32 minuta.



(Tanjug)

Diskriminacije ima na svakom koraku, nismo slepi, ali kako je sprečiti? Teško.

Diskriminisati nekog na osnovu seksualnog opredeljenja, religije ili zato što *****...to je nenormalno. Valjda dobar poslodavac koji drži do svog posla i zarade i napretka firme, traži najboljeg radnika. Kakav nam je zakon danas, šta se sve izdešavalo u međuvremenu, ja se slažem sa odgovorima ovde koje sam pročitao, da je to izgovor za smanjenje broja radnih mesta.

Diskriminacija koja me najviše začudila je podela na polove. Nisam mogao da dobijem nekoliko poslova zato što sam muškarac, iako socijalno ugrožen i bez stalnog zaposlenja, iako stručan sa dugogodišnjim iskustvom i vredan kao čovek, nisu se udostojili da objasne po čemu nisam zadovoljio kriterijume za posao. Ja mogu da nagađam i opišem, ali mislim da svi već sve o takvim slučajevima znaju.

Da ne spominjem tek kako se vrši selekcija po izgledu, polu, životnom dobu, poreklu...

Diskriminacije su postale nešto kao nepisani zakon, koji svako može da tumači na svoj način i da ga primenjuje kako hoće, bez obzira na kakvu se diskriminaciju odnosi.