Fensi odeća za beskućnike


Robna marka “Aberkrombi i Fič“ ne želi da siromašni i debeli ljudi kupuju njihovu odeću. Umesto toga, kompanija želi mušterije koji su omiljeni, zgodni i kul. Pojedini ljudi su sada odlučili da se tome suprotstave.

U prodavnicama poznate američke kompanije “Aberkrombi i Fič“ (Abercrombie&Fitch) čuje se glasna muzika. Sve miriše na parfem i svetla su prigušena. A prodavci su mladi i zgodni. To preduzeće pažljivo bira zaposlene i već su u više navrata morali da plate novčane kazne zbog diskriminacije manjina, žena i osoba sa invaliditetom, piše Dojče Vele.



Pokret protiv snobizma i diskriminacije

Istovremeno, “Aberkrombi i Fič“ vrlo su izbirljivi i kada se radi o mušterijama. Generalni direktor 68-godišnji Majk Džefris, ovako je, u jednom intervjuu, definisao svoju poslovnu politiku: “U svakoj školi postoje deca koja su kul i omiljena – i ona druga deca. Mi proizvodimo robu za ljude koji su kul. Mnogi ljudi ne pripadaju toj grupi, niti mogu da joj pripadaju. Da li to znači da mi isključujemo ljude? Apsolutno.“

To u praksi znači da se ženska odeća proizvodi samo do veličine L. Odnosno, da kompanija želi da pošalje poruku da krupnije žene nisu dovoljno kul za njihove proizvode. Isto važi za siromašne. Jedan od direktora, koji je želeo da ostane anoniman, priznao je da kompanija spaljuje odeću sa greškom, umesto da je donira, kako to čine mnoga preduzeća u Americi. Razlog za to je imidž firme. “Aberkrombi i Fič“ ne žele da ljudi pomisle da su i beskućnici u stanju da plate za njihovu odeću.

Sada su se pojavili ljudi koji se bore protiv takvog načina poslovanja. Korisnik Jutjuba Greg Karber pokušava da promeni imidž firme. Naime, u svom video-klipu Karber poziva ljude da kupuju polovnu odeću kompanije “Aberkrombi i Fič“ i da je zatim poklanjaju beskućnicima. Baš kao što je on to učino, tražeći odeću te firme u jednoj prodavnici u Los Anđelesu. Kaže da nije imao uspeha sve dok se prodavačici nije obratio pitanjem: “Gde je odeljenje za uobražene kretene?“

Karberov video je za samo par dana pregledan više miliona puta, a njegovu ideju preko Tvitera šire hiljade ljudi. On poziva i druge internet-korisnike da postave svoje fotografije dok poklanjaju odeću beskućnicima, pod oznakom “FitchTheHomeless“.

''Ja sam samo jedna osoba i ne mogu sam da obučem beskućnike ili da promenim imidž marke. Potrebna mi je vaša pomoć'', kaže on.

“Aberkrombi i Fič“ još se nisu oglasili po pitanju te akcije. Ipak, već su dokazali da ne plaše medijske pažnje kada je u pitanju imidž firme. Naime, kada je u američki rijaliti-šou “Džerzi Šor“ (Obala Nju Džerzija) ostvario ogroman uspeh, mnogi su ga proglasili za izuzetno vulgaran. Kompanija je tada ponudila učesnicima emisije novac da ne nose njihovu odeću dok ih snimaju kamere, da ne bi “uznemirili obožavaoce“ te robne marke.



Prošle godine, kompanija se van suda nagodila sa bivšim pilotom privatnog aviona direktora Majka Džefrisa, koji je tvrdio da je otpušten sa posla, jer je bio prestar. Pilot Majkl Bastin ima 55 godina i u svojoj tužbi je tvrdio da postoje veoma detaljna uputstva za sve članove osoblja dok je direktor u avionu. Po njegovim rečima, stjuardi moraju da budu obrijani, u majicama bez rukava kompanije “Aberkrombi i Fič“, u boksericama i farmerkama, i sa rukavicama – crnim za escajg i belim za sudove. Ne smeju da kažu “naravno“, ili “samo trenutak“, već isključivo “nema problema“. Poslodavac navodno zahteva i da članovi letačkog osoblja ostanu u majicama, odnosno, dozvoljeno im je da obuku jakne jedino ako temperatura padne ispod 10 stepeni Celizijusa.

vesti.

Mislim da je svatko od nas doživio neki oblik diskriminacije u životu.

Bogumi, ja sam više puta. Nekih se i danas sjećam. Još jasnije se sjećam osjećaja koje su mi pobudile.    

Pa, ako mi i padne na pamet da nekoga diskriminiram sjetim se sebe.
Momentalno se osvijestim.
I vratim.
Među ljude.  

Ja bih sve ovo nazvala genocidom mentalnim duhovnim...kako god.
Cilj je pretvaranje ljudske rase u zombi rasu ...

katarina ::Fensi odeća za beskućnike


Robna marka “Aberkrombi i Fič“ ne želi da siromašni i debeli ljudi kupuju njihovu odeću. Umesto toga, kompanija želi mušterije koji su omiljeni, zgodni i kul. Pojedini ljudi su sada odlučili da se tome suprotstave.

U prodavnicama poznate američke kompanije “Aberkrombi i Fič“ (Abercrombie&Fitch) čuje se glasna muzika. Sve miriše na parfem i svetla su prigušena. A prodavci su mladi i zgodni. To preduzeće pažljivo bira zaposlene i već su u više navrata morali da plate novčane kazne zbog diskriminacije manjina, žena i osoba sa invaliditetom, piše Dojče Vele.



Pokret protiv snobizma i diskriminacije

Istovremeno, “Aberkrombi i Fič“ vrlo su izbirljivi i kada se radi o mušterijama. Generalni direktor 68-godišnji Majk Džefris, ovako je, u jednom intervjuu, definisao svoju poslovnu politiku: “U svakoj školi postoje deca koja su kul i omiljena – i ona druga deca. Mi proizvodimo robu za ljude koji su kul. Mnogi ljudi ne pripadaju toj grupi, niti mogu da joj pripadaju. Da li to znači da mi isključujemo ljude? Apsolutno.“

To u praksi znači da se ženska odeća proizvodi samo do veličine L. Odnosno, da kompanija želi da pošalje poruku da krupnije žene nisu dovoljno kul za njihove proizvode. Isto važi za siromašne. Jedan od direktora, koji je želeo da ostane anoniman, priznao je da kompanija spaljuje odeću sa greškom, umesto da je donira, kako to čine mnoga preduzeća u Americi. Razlog za to je imidž firme. “Aberkrombi i Fič“ ne žele da ljudi pomisle da su i beskućnici u stanju da plate za njihovu odeću.

Sada su se pojavili ljudi koji se bore protiv takvog načina poslovanja. Korisnik Jutjuba Greg Karber pokušava da promeni imidž firme. Naime, u svom video-klipu Karber poziva ljude da kupuju polovnu odeću kompanije “Aberkrombi i Fič“ i da je zatim poklanjaju beskućnicima. Baš kao što je on to učino, tražeći odeću te firme u jednoj prodavnici u Los Anđelesu. Kaže da nije imao uspeha sve dok se prodavačici nije obratio pitanjem: “Gde je odeljenje za uobražene kretene?“

Karberov video je za samo par dana pregledan više miliona puta, a njegovu ideju preko Tvitera šire hiljade ljudi. On poziva i druge internet-korisnike da postave svoje fotografije dok poklanjaju odeću beskućnicima, pod oznakom “FitchTheHomeless“.

''Ja sam samo jedna osoba i ne mogu sam da obučem beskućnike ili da promenim imidž marke. Potrebna mi je vaša pomoć'', kaže on.

“Aberkrombi i Fič“ još se nisu oglasili po pitanju te akcije. Ipak, već su dokazali da ne plaše medijske pažnje kada je u pitanju imidž firme. Naime, kada je u američki rijaliti-šou “Džerzi Šor“ (Obala Nju Džerzija) ostvario ogroman uspeh, mnogi su ga proglasili za izuzetno vulgaran. Kompanija je tada ponudila učesnicima emisije novac da ne nose njihovu odeću dok ih snimaju kamere, da ne bi “uznemirili obožavaoce“ te robne marke.



Prošle godine, kompanija se van suda nagodila sa bivšim pilotom privatnog aviona direktora Majka Džefrisa, koji je tvrdio da je otpušten sa posla, jer je bio prestar. Pilot Majkl Bastin ima 55 godina i u svojoj tužbi je tvrdio da postoje veoma detaljna uputstva za sve članove osoblja dok je direktor u avionu. Po njegovim rečima, stjuardi moraju da budu obrijani, u majicama bez rukava kompanije “Aberkrombi i Fič“, u boksericama i farmerkama, i sa rukavicama – crnim za escajg i belim za sudove. Ne smeju da kažu “naravno“, ili “samo trenutak“, već isključivo “nema problema“. Poslodavac navodno zahteva i da članovi letačkog osoblja ostanu u majicama, odnosno, dozvoljeno im je da obuku jakne jedino ako temperatura padne ispod 10 stepeni Celizijusa.

vesti.

Može bit ovo ima logike što se bizznisa tiče al je krajnje fuj što se ljudskosti tiče , čuj spaljuju oštećenu garderobu umesto da je daju onima koji nemaju što obuć , da slučajno neko ne bi video na prosjacima markiranu odeću renomirane firme , užasss   

Poslodavac ima svo pravo maltretirati zaposlene ako propiše pravila koja se njemu čine ok makar se oni i smrzavali u avionu , mladi su i zgodni   

to može samo ako je gazda gej jer zapošljava isključivo muške , ženske nemaju tu šta tražit   

  

Diskriminacija može biti i opravdana ... na primer, nekom ograničiti pravo na upravljanje motornim vozilom zbog njegovog zdravstvenog stanja, ako je to stanje takvo da može biti ugrožena bezbednost saobraćaja...

Drugo, i kada je cilj opravdan, mera kojom se narušava ovo načelo mora biti srazmerna cilju. Dakle, ako je neko oboleo od opasne zarazne bolesti, njemu će biti uskraćeno pravo da se prošeta centrom grada, i to opravdano. To pravo mu, međutim, može biti uskraćeno tako što će on biti upućen u bolnicu, ali nikako ne tako što će biti zatvoren u limeni ormar u podrumu te bolnice...

Oboleli od side na primer ..ako se 'pročuje' da je oboleo od njega beži i staro i mlado..odmah vidiš pomeranje od njega na kilometar..

Dali je to opravdana ili neopravdana diskriminacija kada se zna kako se sida prenosi i da nema bojazni da je dobijete od nekoga ako samo sedne pored vas..dali svako pomisli..ne bih da rizikujem ipak.. ..pitam se..

Stalna prica o raznim vrstama diskriminacije i borbe protiv nje je u stvari plasirana da bi se sakrila ona osnovna i svuda prisutna diskriminacija prema materijalnom statusu...a ona je uzrok vecine ostalih diskriminacija...

Diskriminacija (lat. discriminare) znači odvajati, praviti razliku po socijalnim, rasnim, etničnim, vjerskim, individualnim, spolnim, jezičnim, starosnim ili drugima osobinama.

Diskriminacija rezultira otežanim ili onemogućenim ostvarenjem određenih ljudskih prava. Na žalost, najgori dio stereotipa i predrasuda predstavljaju njihove posljedice u ponašanju, a to je diskriminacija. Sama spoznaja da je osoba stigmatizirana u njoj izaziva nelagodu, odnosno osjećaje poput bijesa, tuge, osamljenosti. Još veću nepravdu predstavlja gubitak posla ili nemogućnost zapošljavanja, loši stambeni uvjeti ili niski prihodi koji su rezultat diskriminacije.

(Wikipedija)

Дискриминација (лат. discriminare - одвајати, правити разлику) у најширем смислу представља разликовање. Сваки правни пропис извршава дискриминацију ако утврђује релевантне карактеристике правних или физичких лица за које дефинише исправно-законско-поступање. Дискриминација означава и различито поступање према неким појединцима или групама на темељу чињенице која их одређује „различитима“. У том смислу „дискриминисан“ значи „искључен“ - пример особа са инвалидитетом.

Дискриминација нарушава људска права и људско достојанство. Једнакост свих људи као једно од основних људских права захтева недискриминацију. Заштита од дискриминације: савремено права привилеговано штити начело недискриминације које забрањује политике које узрокују сметње или штете појединцима или групама због своје расне, националне, религијске припадности, инвалидитета, сексуалне оријентације, социјалног или брачног статуса.

Може постојати у неколико облика:

1. дискриминација жена - свака разлика, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остваривање или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грђанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности жена и мушкараца.


2. расна дискриминација - мјере и поступци којима се ограничавају права једне етничке групе или цијелог народа и поставља видна разлика у третирању ове групе или народа и других према којима се поступа нормално.

3. економска дискриминација - у међународним економским односима стављање једне земље у неповољни положај, противно међународном праву и уговорима; оно се спроводи нарочитим царинским тарифама, изузетним девизним ограничењима, неједнаком подјелом увозних и извозних контингената и другим административним поступцима који су различити од оних што се примјењују према осталим земљама; практикује се често и ради политичког притиска на неку земљу; ређе се примјењује у форми потпуне економске блокаде, али постоји и такав, најоштрији вид дискриминације.


4. у физиологији, способност разликовања два истовремена надражаја (притиска) која проузрукују страна тијела на два различита мјеста; испитује се специјалним инструментом (Веберов естезиометар).

(Wikipedija)

Ciklus zlostavljanja u porodici


Zlostavljanje žena je sistem kontrole. To je način na koji muškarac održava moć nad ženama i porodicom. To je način na koji muškarac prisiljava ženu i porodicu da zadovolji njegove potrebe - emotivne,fizičke, seksualne. Postoji neka pravilnost koja prati slučajeve nasilja u porodici. To se naziva ciklus zlostavljanja u porodici. Postoje tri faze:

1. Faza podizanja tenzije

Ovo je faza kad u muškarcu počinje da se nagomilava bes. Ponekad je besan na nju ili porodicu, ponekad zbog svog posla ili nečeg što nema nikakve veze sa ženom i decom. Ova faza može biti dugačka ili kratka (dani ili minuti).

2. Faza akutnog zlostavljanja

U ovoj fazi muškarčev bes eksplodira i on počinje da maltretira ženu. Može da je ošamari, šutne, gurne, da baca stvari na nju. Nasilje može da uključi i silovanje i seksualno maltretiranje. Konačno muškarac iskali svoj bes i stane.

3. Faza ponovnog uspostavljanja veze (ili faza medenog meseca)

Ovo je faza kada se muškarac izvinjava i često obećava da više neće povrediti ženu. Ponekad će čak i zaplakati i moliti ženu za oproštaj. Govoriće ženi kako mu je ona neophodna. Mada je moguće da muškarac stvarno veruje u ono što govori, ovo je vreme kada on uveliko manipuliše. On često objašnjava ženi šta je to ona uradila čime je izazvala njegov bes i time okrivljuje ženu za sopstveno ponašanje.



Aktuelna tema u poslednje vreme..šta mislite o zlostavljanju žena..da li se agresivni zlostavljači mogu promeniti posle izrečenih kazni ili je to jednostavno genetska greška kod takvih muškaraca...

Svi smo mi diskriminatori. Ovoga ili onoga, ovih ili onih. Nema osobe koja bar jednom u životu nije bila diskriminator.

Samo je problem da to sami sebi priznamo. 

Za svaku osudu je da muškarac maltretira ženu , po meni to nije muško jer kinji slabijeg od sebe.
Žene koje ostaju pored takvih muškaraca il su bolesne il blesave, podignut ton i nekako , podignuta ruka nikako , ako udari jednom to će ponoviti, od takvih se odmah treba sklanjati

Svaki vid diskriminacije meni je neprihvatljiv.

Tri osobe postoje u vezi diskriminacije. Jedan diskrinima , drugi se daje diskriminirati a treci gleda diskriminaciju.

Ja sam ona 4 osoba koja se mjesa i nedozvoljava diskriminaciju. 

Enigma ::Za svaku osudu je da muškarac maltretira ženu , po meni to nije muško jer kinji slabijeg od sebe.
Žene koje ostaju pored takvih muškaraca il su bolesne il blesave, podignut ton i nekako , podignuta ruka nikako , ako udari jednom to će ponoviti, od takvih se odmah treba sklanjati

Slazem se sa svakom recju, isto mislim...

Tony Montana ::Tri osobe postoje u vezi diskriminacije. Jedan diskrinima , drugi se daje diskriminirati a treci gleda diskriminaciju.

Ja sam ona 4 osoba koja se mjesa i nedozvoljava diskriminaciju. 

Ovo si dobro rekao.  

I ja sam "četvrti čovjek". 

Diskriminacije nebi bilo, ili bi je bilo puno manje kada nebi šutili kao šupci, već reagirali čim ju primijetimo. 

sva nesreća sveta je izazvana ljudskim ćutanjem i nereagovanjem. kad vidiš zlo ne ćuti, reaguj jer će ti jednog dana kao bumerang doći glave.

tako i diskriminacija, krivica onog koji diskriminira je nesumljiva.

pitanje je kolika je krivica onoga koji vidi i ćuti, a mogao bi rečju i delovanjem diskriminaciju sprečiti.

po meni, najveći neprijatelj svetu je ćutljiva većina. ako je demokracija, onda nemaš samo pravo već i OBAVEZU da kažeš kad si za ili kad si protiv.