Veličanstvene piramide u Egiptu i Maču Pikču, grad Maja od kojeg zastaje dah, samo su neki od ostataka drevnih kultura koje su svuda u svetu simboli nečega potpuno neobičnog, ne do kraja razjašnjenog, čak mističnog, zbog čega nas ispunjavaju strahopoštovanjem. Ali, postoje i dva manje poznata lokaliteta s drevnim spomenicima i građevinama, koji su iz nekih razloga zabranjeni za turiste. Ne uklapaju se u postojeću naučnu sliku i tumačenja istorije i predmet su brojnih polemika. Neke karakteristike tih građevina zbunjuju toliko da navode na pomisao da su ostaci naprednih civilizacija za koje nije dokazano da su postojale, kao što je to, na primer, Atlantida.



Hipogeum (Hypogeum) je malo poznata mreža podzemnih hramova i tunela na Malti koja je u 20. veku zatvorena za oči javnosti. Povremeno je otvoren samo ulazni hram. Na Uneskovoj listi zaštićenih kulturnih objekata Hipogeum stoji na visokom mestu. Između ostalog, o njemu piše da je "ostavština kulture s kojom se ne može uporediti nijedna druga na Mediteranu" i da je "jedinstvena pojava u evoluciji čovečanstva".



Dugo su se egipatske piramide smatrale najstarijim spomenicima na zemlji, ali Hipogeum datira iz hiljadama godina starijeg neolitskog doba, zbog čega još više zapanjuje i zbunjuje naučnike. Čak i s današnjim najnaprednijim metodama izgradnje, imali bismo nepremostive teškoće da pod zemljom isklešemo i vešto ugradimo kamene blokove teške desetine tona, kao što su to učinili antički zemljoradnici, koji nisu bili vešti u inžinjerstvu i gradnji, barem prema tumačenju zvanične istorije. Posebno zbunjuje i to što nigde na Malti nisu pronađeni nikakvi ostaci metalnih predmeta niti alata iz tog doba.



Hipogeum je poznat još iz 16. veka, kada su krstaški vitezovi prvi put posetili Maltu. Oni su mislili da je to zaostavština rase giganata koja se pominje u mitovima. Hipogeum je ponovo predstavljen javnosti 1902. godine i izazvao je senzaciju među arheolozima. Tu su pronađene i kosti preko 7.000 ljudi, zbog čega se smatra da je on u stvari velika grobnica.

Zvanično objašnjenje vlasti zašto se Hipogeum ne može posetiti jeste to da su u toku radovi na konzerviranju. Ričard Valter (Richard Walter) u članku koji je objavljen u magazinu National Geographic 1940. godine tvrdi da je Malta uzduž i popreko prokopana mrežom tunela i hramova i da je moguće njima proći s jedne strane ostrva na drugu. Ipak, navodi, vlada je zatvorila sve ulaze, a navodni razlog je nestanak grupe učenika s nastavnicom koji su ušli u podzemni lavirint i nikada se nisu vratili.



I nemački istraživač Verner Berc (Werner Bertz) u svojoj knjizi o Hipogeumu 1998. iznosi brojna kontradiktorna i neuverljiva objašnjenja u vezi sa zatvaranjem Hipogeuma koja su mu dali vladini službenici na Malti. Zbog svega toga ovaj veličanstveni podzemni kompleks i dalje ostaje zanesenjacima kao dokaz broj jedan da su postojale razvijenije civilizacije u vreme za koje se smatra da su se ljudi tek tada upoznavali s metalom.

Još manje poznate svetskoj javnosti od Hipogeuma jesu piramide u kineskoj provinciji Šensi (Shensi), koje se nalaze u takozvanoj zabranjenoj zoni oko grada Ksian (Xian). Tu se nalazi preko sto ogromnih piramida izrađenih od tvrde gline; dakle, ima ih mnogo više nego u Egiptu. Vlasti ne dozvoljavaju iskopavanja ni posete istraživačima, a još manje turistima. Prvi su za piramide saznala dvojica trgovaca iz Australije. Oni su, navodno, 1912. godine u razgovoru s budističkim sveštenikom saznali da se ove piramide spominju u pisanim dokumentima starim preko 5.000 godina, i da se već tada opisuju kao "veoma stare".



Piramide su arhitektonski veoma slične onima iz Meksika i Centralne Amerike. Građene su stepenasto i imaju poravnat vrh, na kojem se mogu videti ostaci hramova. Lokalni američki dnevni list "Rocky Mountain News" prvi je (1947. godine) objavio vest o njihovom postojanju, koju je napisao jedan pukovnik američke vojske; on je u to vreme bio direktor dalekoistočnog sektora vazduhoplovne kompanije Trans-World Airlines. Uz tekst je objavljena i fotografija koju je 1945. godine snimio američki pilot koji je leteo preko te pokrajine. Analiza fotografije ih je zapanjila. Utvrđeno je da je piramida visoka blizu 350 metara, dakle, dva puta viša od najviše piramide u Gizi.



Ova vest je brzo zaboravljena, i samo je još jednom objavljen mali članak u magazinu "Life" 1957. godine, potkrepljen slikama piramida koje je iz aviona snimio jedan američki pilot koji je prenosio zalihe za kinesku vojsku. Jedini istraživač koji je uspeo da dobije dozvolu kineskih vlasti da ih pogleda bio je Nemac Hartvig Hausdorf. On je 1994. dva puta posetio piramide i snimio ih video-kamerom, ali mu nisu dozvolili da obavi arheološka iskopavanja. Neke piramide su bile u lošem stanju, jer je lokalno seosko stanovništvo uzimalo materijal s njih da bi sebi izgradilo kuće. Službeni stav vlade bio je da će tek buduće generacije vršiti proučavanja, ali to je bilo protivrečno onome što je Hartvig video na piramidama. Na njima su vlasti posadile brzorastuća stabla borova i četinara. Za nekoliko godina tu se i neće moći istraživati, jer će piramide biti samo pošumljena brda.



Posle njega, vlast više nijednom strancu nije dozvolila da poseti piramide. Zašto ih skrivaju - ni do danas nije jasno. Čak su blizu jedne od najviših piramida, takozvane Bele piramide, podigli lansirnu rampu za svemirski program i time i službeno proglasili tu zonu vojno zaštićenom i zatvorenom za javnost. Na osnovu poseta i razgovora s lokalnim kineskim arheolozima, Hartvig je napisao dve knjige o kineskim piramidama. On u svojim knjigama tvrdi da su u grobnicama u piramidama pronađene stotine kamenih diskova s nepoznatim hijeroglifima, a navodno i kosturi ljudi s nesrazmerno velikim glavama i malim telima. O zabranjenom se uvek raspredaju mitovi i legende, a šta je istina možda nikada nećemo ni saznati.