Izložba "Maison Barilli: Belgrade/New York" od četvrtka u Beljanskom

Izložba "Maison Barilli: Belgrade/New York" biće otvorena u četvrtak, 6. septembra,
u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovom izložbom, u saradnji sa Fondacijom Milenin Dom – Galerijom Milene Pavlović Barili iz Požarevca, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog ujedno obeležava Dane evropske baštine 2018, sa temom "Evropska godina kulturnog nasleđa – umetnost deljenja".

Postavka posvećena Mileni Pavlović Barili bazirana je na master radu Stefana Žarića "Modna ilustracija Milene Pavlović Barili (1926–1945)", koji je nagrađen 2017. godine Nagradom Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Izložba od 52 eksponata predstavlja prvu postavku posvećenu isključivo modnim ilustracijama srpske multimedijalne umetnice: slikarke, modne ilustratorke i dizajnerke. Postavka pruža uvid u do sada malo poznatu celinu njenog rada, kao i bogat dokumentarni materijal o životu umetnice u različitim metropolama u kojima je živela i stvarala.

Milena Pavlović Barili je umetničku karijeru započela upravo kao modna ilustratorka, njena ilustracija našla se i na naslovnici američkog Voga, a modnom ilustracijom bavila se sve do svoje smrti u američkoj modnoj prestonici, Njujorku, 6. marta 1945. godine. Uz Nadeždu Petrović i Marinu Abramović, ona je najizlaganija srpska umetnica. Posetioci izložbe će biti u prilici da vide do sada neizlagane i nepublikovane modne ilustracije koje je umetnica stvarala u Beogradu, Minhenu, Parizu i Njujorku, od kojih su neke objavljivane u časopisima poput Voga i Harpers bazara.

Otvaranje je u 19 časova.

Posetioci će biti u prilici da vide i kreacije modnih dizajnera Zvonka Markovića i Dragana Smiljanića nastale po uzoru na veo kao referentni simbol likovnog i modnog stvaralaštva Milene Pavlović Barili.

Autor: 021.rs

Rođena je u Požarevcu 1909. kao ćerka Danice Pavlović, pijanistkinje i dalje rođake Karađorđevića i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora i pesnika. Jasno je da je njen umetnički talenat potekao od roditelja, a izvori beleže da je sa majkom imala specifičan odnos. Da li je Milena bila žrtva preambiciozne majke koja ju je forsirala, ili je Danica Pavlović prepoznala ćerkin neosporiv talenat i gurala je napred iz najbolje namere? Ipak, majka je bila presudna ličnost u kreiranju slike o svojoj ćerci, sačuvala je značajan broj njenih radova iz najranijeg perioda Mileninog slikarstva i donirala ih galeriji u Požarevcu. Sačuvane su i prepiske Mileninih pisama upućenih majci, kroz koja se provlači nostalgija za rodnim gradom.

- Draga moja mama… Najlepši zalazak sunca je u našoj bašti u Požarevcu. Ljudi misle da sam ja samo u prohujalim vremenima tražila obrazce za moje slike, a one su se pojavile iz zaleđenosti moga detinjstva za trave, oblake, ptice, leptire, za naša polja i šumarke… U mojoj mašti su se sjedinile naše priče o vilama brodaricama, koje si mi ti kazivala, sa pesmama Valerija, a polomljene rimske skulpture i sarkofazi, koje sam sa oduševljenjem i divljenjem gledala u arheološkim nalazištima kod Požarevca, vodili su me do vizija Botičelija i De Kirka.

Milena je srpska slikarka internacionalnog renomea. Studirala je u Beogradu i Minhenu, a potom boravila širom Španije, (u Sevilji, Barseloni i Kordobi) gde je uradila seriju slika iz španske svakodnevnice, ali i u Londonu, Parizu i Rimu, gde je i sahranjena.

Stvarala je daleko od rodnog Požarevca, najviše u Americi i Italiji, domovini svoga oca, čiju je tradiciju često prikazivala na svojim slikama.

Bila je izraziti portretista, a često je na svojim likovima projektovalai sopstveno lice, krupne crne oči i izdužen nos. Naslikala je više portreta roditelja Danice i Bruna, potom supruga Roberta Goselina, ali i portret kubanskog pijaniste Gonzalesa koji je navodno bio ljubav njenog života.

Uradila je preko petsto radova, među njima i autoportrete i reklame za istaknute modne magazine. Istančan ukus, osećaj za liniju, figure i detalje, doneli su joj angažovanje za modne biblije Vogue i Harpers Bazar, ali i magazine kao što su Di Dame, Life i Town and Country. Ilustracije za Vogue su bile rađene uljem na platnu, a neke od njih su dospele i na naslovnu stranu. Usledile sui reklamne kampanje za tekstilne i kozmetičke kompanije poput Revlona.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pored likovnih i primenjenih umetnosti, oprobala se i kao pesnikinja. U pesništvu je, kao i u slikarstvu, ostala dosledna sebi pa se i korz pesme prožimaju bajkovitost, usamljenost i seta. Pisala je na italijanskom i francuskom, a svojim pesmama nije davala naslove, izuzev dvema, obeležavala ih je rimskim brojevima.

II
Htela bih da te volim
više nego što mogu
Okrenuta od sveta —
bez vremena i prostora —
biti urezana u tvom odrazu.
U teskobi postojanja,
htela bih
da svest uronim
u tvoje spokojstvo
oslobađajući se svake suze
koju ipak moram isplakati
na strašnoj granici
izmišljenog odnosa.

Da je bila posve zanimljiva ličnost, aristokratskog držanja, svedoče i brojni članci kako iz evropskih tako i američkih i domaćih časopisa i novina. O Mileni su pisali Amadeus i Karnet iz Milana, New York Papers, Art News i Time iz Njujorka i pregršt srpskih listova kao što su Politka, NIN, Duga i Borba. Njena izložba u Londonu je doživela veliki uspeh, a njen delikatan i fin rad sa svežim i lepim bojama su pohvalile i tamošnje novine Daily Telegraph.


Poslednje godine života je provela u Americi gde se i udala za Roberta Goselina. Umrla je u Njujorku 1945. godine, neki kažu od posledica pada sa konja, drugi od srčanog udara, u svakom slučaju bila je krhkog zdravlja. Priča se da je imponovala svojom pojavom. Bila je gracija, lepša od svojih, pomalo setnih i bajkovitih, ženskih likova koji dominiraju u njenom slikarstvu. Osim ženskih portreta čest motiv su i biste, lepeze, ptice, oblaci i mesečina, motivi iz antike i svet snoviđenja. Njena umetnost je bila, kao što bi rekao naš najpoznatiji romantičar Laza Kostić i „međ javom i međ snom“, a i sama Milena se nalazila u nekom svom svetu, ograničena od okoline. Osnovna škola u Višnjičkoj banji u Beogradu nosi njeno ime, a rodna kuća u Požarevcu je pretvorena u muzej i galeriju. Njena dela su izložena i u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.


SD

Milena Pavlović Barili - jedina Srpkinja koja je ilustrovala naslovnicu časopisa "Vogue"

Milena Pavlović Barili verovatno je jedna od najintrigantnijih figura umetničke scene između dva rata. Fascinantna, veoma talentovana, maštovita, misteriozna, hrabra i – duboko nesrećna čitavog svog života. Pisala je poeziju i slikala čudesne portrete pune simbolike i jedinstvenog senzibiliteta – koji će biti predstavljeni izložbom „Čarobna Milena” od 7. novembra 2018. do 31. marta 2019. u Domu Jevrema Grujića. Još jednim pokušajem da se ispravi nepravda prema umetnici koja je bila ispred svog vremena, koja je svoja remek-dela stvarala potcenjena i na rubu siromaštva.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Umetnički svet Milena Pavlović Barili zadužila je kao jedina srpska predstavnica postnadrealizma, autentična i smela u svojim izrazima. Feministički krugovi prepoznaju je kao ženu koja je probijala puteve na umetničkoj sceni, kao „srpsku ikonu jake ženskosti". Svet mode slavi je kao jedinu Srpkinju koja je ilustrovala naslovnicu čuvenog „Voga”. Nažalost, slava je stigla prekasno. Sve što je Milena Pavlović Barili imala – bili su njeni snovi.

„Kad sunce svanjava / Ovaj svet sanak je samo sanak lep / al’ ja neću da ga dočekam / neću da dočekam na ovom svetu. / Ovaj svet sanak je samo sanak lep…" – navodno su to bili stihovi koje je Milena napisala sa samo sedam godina. Bila je čudo od deteta, tvrdi njena majka Danica Pavlović, inače unuka Karađorđeve najstarije ćerke Save.

Milena je bila njena ćerka jedinica iz kratkog braka, ali večnog prijateljstva sa Brunom Barilijem, poznatim italijanskim kompozitorom, piscem i boemom. Rođena je 5. novembra 1909. godine, a detinjstvo je provela na relaciji Požarevac–Rim. U Beogradu je završila Drugu žensku gimnaziju, a sa samo 13 godina primljena je na Kraljevsku umetničku školu. Studije slikarstva nastavila je u Minhenu, ali je brzo odustala jer je, kako piše Miodrag B. Protić, shvatila da se „ne može naučiti sam stvaralački čin, sopstvena umetnička ličnost, jedno osećanje i shvatanje sveta – talenat. Sa zaključkom da se to jednostavno ima ili nema, napušta Akademiju."

„Patnja koju u meni izaziva slikarstvo neopisiva je. Prvi veliki napor koji sam morala učiniti da zaista intimno osetim svoju umetnost bio je napor da se oslobodim konvencionalnih formi koje su mi nametnule pet godina akademskih studija u Nemačkoj u jednom gluvom i reakcionarnom ambijentu", poverila se Milena u jednom intervjuu.

Paralelno, krenuli su njeni zdravstveni problemi sa srcem, na koje su se kasnije nadovezali i problemi sa kičmom, što je samo još jedan detalj zbog kojeg je porede s njenom savremenicom, legendarnom Fridom Kalo.

Kad se vratila u Srbiju, krajem 1928. godine je priredila zapaženu izložbu u Novinarskom domu. Međutim, to joj nije pomoglo da nađe posao – iako je bila spremna da radi kao nastavnica crtanja čak i u malim mestima u okolini Požarevca. Zato je spakovala kofere i otisnula se u Evropu.

Putovala je po Španiji, prateći tragove El Greka, Velaskeza, Goje i drugih slikara koji su u njoj podsticali romantizam. Slikala je „danju i noću, bez prekida i odmora", kako je napisala njena majka, i taj period ovekovečila svojim prikazima španske svakodnevice, dramatičnim i strastvenim.

U Londonu je imala izuzetnu izložbu u prestižnoj Galeriji „Blumsberi“, ispraćenu sjajnim kritikama. „Već tri dana kako se Galerija ’Blumsberi’ puni svetom. Ovo je jedna od najbolje uspelih pojedinačnih izložbi jugoslovenskih umetnika u Londonu", objavilo je beogradsko „Vreme".

Zadržala se u Parizu. Prema rečima njenog prijatelja Žana Kasua, čuvenog francuskog pisca i umetničkog kritičara tog vremena, „zahvaljujući uspešnoj izložbi, za samo jednu noć osvojila je umetničke i internacionalne krugove Pariza”. Družila se s vodećim pariskim umetnicima kao što su lider nadrealizma Andre Breton, pesnik Pol Valeri, slikar Andre Lot… U Parizu se i zaljubila u kubanskog pijanistu Rejmonda Gonzalesa, koji će ostati zabeležen kao ljubav njenog života.

„Sanjarim na svojim platnima”, govorila je i uplovljavala u svoju najupečatljiviju stvaralačku fazu, a njeno ime odjekivalo je evropskim umetničkim krugovima.

Ipak, jedva je preživljavala.

Milena je posle izložbe u Rimu prestala da slika neko vreme, samo je pisala poeziju. „Njuzvik” je kasnije objavio da je patila od akutne estetske prezasićenosti zbog čega se dve godine nije bavila slikarstvom, kao i da je trpela od „užasne nostalgije i prolazila naizmenično kroz periode neurotičnog i veselog raspoloženja". I dalje je sanjala. Njena karijera nastavila je uzlaznom putanjom izložbama u Parizu, a potom u Hagu nakon čega je Milena kupila kartu za Ameriku i otputovala u Njujork gde se bavila komercijalnim dizajnom za parfeme, prodajom kozmetičkih preparata i odeće. Slikala je portrete bogataša. Ilustrovala je za modne i časopise koji se bave enterijerom. Ne da bi se proslavila, već da bi mogla da se izdržava. Međutim, svi snovi ugasili su se 1944. kada je pala s konja...

I zanimljivo, tek nedavno je njenu biografiju upotpunio podatak da je učestvovala na „Izložbi 31 žene” održanoj 1943. u njujorškoj galeriji „Art of This Cen­tury” Pegi Gugenhajm, zajedno sa velikim umetnicama kao što su Leonor Fini, Frida Kalo... Ne zna se gde je ta Milenina slika danas niti je zabeležena fotografijom. Zvala se „Insomnia”. Čitav tekst o nostalgičnoj srpskoj umetnici Mileni Pavlović Barili čitajte u novom izdanju magazina Original.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Original

Čarobna Milena

[You must be registered and logged in to see this image.]

Portret majke

„Zahvaljujući portretima na kojima sam radila danima i danima,
katkad i mesecima, da bih najzad uspela da podarim svetost tim očima, oblik tim telima,
osećala sam malaksalost i neku nezdravu sitost… No, po završetku rada, čak i u trenucima
predaha koje sam sebi dopuštala, moje su ruke ponovo tražile kičice, kao da su se
osećale beskorisnima..“
Milena Pavlović Barili

U Domu Jevrema Grujića od 8. novembra otvorena je izložba jedne od najpoznatijih srpskih
slikarki Milene Pavlović Barili, pod nazivom „Čarobna Milena“. Izložba će trajati do 31. marta
2019. godine.
Na izložbi je predstavljeno preko 40 dela: Milenini autoportreti, portreti njenih roditelja i
poznatih ličnosti, enigmatske i fantastične kompozicije i ilustracije za prestižne modne časopise,
kao i modna kreacija Igora Todorovića inspirisana Milenom – intrigantnom slikarkom i pesnikinjom
koja je obeležila ne samo srpsku, već i svetsku umetničku scenu.

Izložena dela su i kolekcija Fondacije Milenin dom – Galerije Milene Pavlović Barili i Galerije
Matice srpske. Izložba je organizovana u sardanji sa Fondacijom Milenin dom – Galerijom Milene
Pavlović Barili, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i mnogih
kompanija.

Radno vreme Doma Jevrema Grujića kada se može posetiti izložba je četvrtkom i petkom
od 15 do 20 časova i subotom i nedeljom od 11 do 16 časova, sa vođenim turama na svakih
sat vremena.

domjevremagrujica.com

Fondacija Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barili je organizacija osnovana
 u skladu sa Zakonom o zadužbinama, fondacijama i fondovima. Kao pravni naslednik
 Milene i Danice Pavlović- Barilli, Fondacija poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu
 koja je činila imovinu mase Danice, koja se u zemljišnim knjigama vodi kao vlasništvo
 Fondacije Milenin dom.

Ceo tekst

Virtualna tura