Italijanske taljatele s pečurkama i škampima



Sastojci:
- 500 grama taljatela (testenine)
- 500 grama paradajza
- 375 grama šampinjona
- 375 grama škampa
- 125 ml kisele pavlake
- 1 glavica crnog luka
- 1 čen belog luka
- 2 kašike maslinovog ulja
- peršun
- so i biber

Način pripreme:
Iseckajte beli i crni luk, pa lagano propržite na ulju dok ne omekšaju.
Dodajte pečurke koje ste narezali na polovine i pržite na jakoj vatri,
mešajući oko 5 minuta. Ogulite, očistite od semenki i naseckajte
paradajz, pa ga dodajte luku, začinite i ostavite da smesa lagano vri
20-tak minuta, tj. dok se ne zgusne. Paradajzu dodajte skuvane škampe
(bez ljušture) i kiselu pavlaku, pa kuvajte na laganoj vatri dok škampi
ne omekšaju. U slanoj vodi skuvajte taljatele i procedite ih. Na svaki
tanjir sipajte najpre testeninu, a zatim je prelijte smesom sa škampima i
pečurkama i ukrasite sitno naseckanim peršunom.

RIZI BIZI NA VENECIJANSKI NAČIN



Sastojci:
• 50 gr šunke
• 3 kašike stonog margarina
• 1 glavica crnog luka
• 1 veza peršuna
• 250 gr pirinča
• 1 l supe od kocke
• 400 gr graška
• so i biber
• 75 gr parmezana

Priprema: Isecite šunku na manje
komade i ispržite na margarinu. Očistite i isecite luk i peršun i
prodinstajte na ulju. Dodajte pirinač i postepeno dolivajte supu. U sve
dodajte grašak, začinite, a pred kraj i parmezanom i dodajte kašiku
margarina. Po želji ukrasite bosiljkom.

ODLIKE ITALIJANSKE KUHINJE
Ako je tačno da englezi žive samo od rozbifa i pudinga, Nemci od kiselog kupusa i slanine, za Italijane važi da oni bez svoje paštašute, makarona i špageta ne mogu da zamisele neko jelo.

Svaki narod ima svoj ukus za kujnu, svoj zaseban i specijalan način spremanja jela. Hrana i način ishrane jednog naroda, čak jednog područja, uslovljeni su prirodnim činiocima, u prvom redu onim što zemlja i voda pružaju za hranu.

Na Apeninskom poluostrvu, gde uslova za razvoj stočarstva nema ili gotovo nema, čovek je silom prilika bio upućen da meso potraži u velikoj vodi, u moru, gde čitav jedan bogat svet riba i drugih morskih plodova, predstavlja neiscrpan rezervoar za narodnu ishranu. Otuda je pripremanje svih vresta riba u italijanskoj kuhinji postiglo, moglo bi se reći, savršenstvo u kulinarskoj veštini.

Potrebu za belančevinama, skrobom i ugljenim hidratima u ishrani italijanska kuhinja podmiruje na drugoj strani, u plodovima zemlje - pšenici i pirinču. Makaroni su zaista prvo i glavno jelo Italijana. Mnogobrojni su načini njihovog spravljanja, a pošto se oni i kod nas mnogo koriste, na stranicama KUVARICE dato je ovde više uputstava za pripremanje testenina. To isto važi i za rižoto, kome je u svim oblicima pripremanja glavni sastojak pirinač - zdrava, sadržajna i lako varljiva hrana. U severnoj Italiji, u Ventu, gde se gaji pirinač, ljudi gotovo da ne znaju za drugu čorbu, sem od pirinča. Zato je spravljaju dobro i na mnogo načina. Ove čorbe, zvane minestrone, veoma su popularne.

U Italiji se dosta konzumira zelena žaba (gatalinka) koju spremaju na nekoliko načina. Pohovani zablji kraci jedu se u slast kao delikates. Ko može da savlada izvesne gastronomske predrasude i samo jednom proba to jelo, sam će se uveriti da je žablje meso veoma ukusno. Naravno da se u italiji na pijaci mogu kupiti očišćene žabe. Belo meso žaba je veoma bogato belančevinama i prija ljudima sa osetljivim stomakom.

Od začina, pored neophodnih i opštepoznatih u svim kuhinjama, u italijanskoj kuhinji prvo i glavno mesto zauzeo je crveni paradajz. On se u raznim vidovima nalazi gotovo u svakom jelu i bez njegovog prisustva pravo italijansko jelo ne može se ni zamiliti. Posoljen paradajz prava je "zlatna jabuka", kako ga Italijani nazivaju i po ukusu, i što je još važnije, po svom ogromnom bogatstvu vitaminima.

Ako bismo hteli da damo neku opštu karakteristiku italijanske kuhinje, mogli bismo reći da ona nije ni masna, ni ljuta kao naša, nije ni jednoobrazna, tj. jednolična, pa ako i nije tako raskošna i složena kao francuska, ona je puna soka, mirisa i boje.

Istorijski posmatrano, jedna od prvih "svetskih" kulinarskih unifikacija potiče sa Apeninskog poluostrva. Svetskih, pod navodnicima, jer se radi o unifikaciji pod uticajem Rimskog carstva, imperije koja je u anticko vreme objedinjavala gotovo ceo poznati svet. Kada se tome doda i renesansa, veličanstvena kulturna revolucija potekla sa istog tla, takođe ugrađena u temelje savremene zapadne civilizacije - jasno je da se istorijski razlozi ne mogu zanemariti.

Italijanska kuhinja je "otkrivena" u godinama posle drugog svetskog rata, ali je pravi "bum" doživela tek sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Nije bez značaja činjenica da su italijansku kuhinju prvi primetili i izdvojili iz kakofonije nacionalnih kulinarskih tradicija baš Amerikanci. Američka privršenost italijanskoj kuhinji, kao i sve druge americke privrženosti, lako se i brzo proširila po celom zapadnom, ali i istocnom svetu. U Japanu je, recimo, to jedina strana kulinarska tradicija koja se uspešno nosi sa domaćom.

ZANIMLJIVA ISTORIJA
Stari Rimljani su imali tri obroka dnevno. Za doručak (ientaculum) jeli su hleb i voće, a za ručak (prandium) salatu, hleb natopljen u mleku ili vinu i opet voće. Glavni i najbogatiji obed u toku dana bila je večera (cena). Kako je izgledala prosečna večera svedoči duhovit epigram rimskog pesnika Marka Valerija Marcijala (40-104 ): "Šta god da dođe na sto, ti uzimaš sa svih strana: Bradavice sa krmačina vimena i svinjska rebarca, i poljsku pticu rasečenu na dvoje, i štuku celu, i parče murina, i kokošiji batak, i goluba u umaku od krupno mlevenog brašna. Sakriješ ti to u svoju masnu maramicu i daš svom slugi da odnese kući. Mi smo ostali zavaljeni oko stola, opušteni, nesmotreni. Ako imaš i malo stida, Cecilijane, vrati moju hranu. Nisam te zvao na večeru i sutra!"

Saznajte više o kuhinji starih Rimljana!

U vreme procvata francuske kuhinje najpoznatiji kuvari Francuske bili su poreklom Italijani. Oni su imali običaj da nakon završetka gozbi ostatke hrane ređaju na testo i pečeno služe posluzi u kuhinji. Tako je nastala PIZZA.

Prebaciti recepte iz latinskih tekstova u savremenu kuhinju nije lako, uprkos činjenici da su Rimljani, šireći se Evropom i severnom Afrikom, širili i svoj ogroman kulturni uticaj, kao i mnoštvu tekstova koje su ostavili za sobom. Prvenstveno zato što je u većini recepata dat samo način pripreme jela i spisak namirnica, ali ne i upotrebljene količine. Zato se pri rekonstrukciji ovih recepata treba u velikoj meri osloniti kako na sopstveno kulinarsko iskustvo i veštinu, tako i na lični ukus i intuiciju, kako bi spravljeno jelo bilo ukusno po merilima našeg doba, a ipak imalo osnovne karakteristike rimske kuhinje.

Rimljani su kulturi ishrane i hrani uopšte poklanjali veliki značaj. Recepti iz rimskog vremena sačuvani su u delima mnogih autora. Najpoznatija je De re coquinaria (Kuvarica - ponosne smo na ovaj podatak, mada ga nismo znale kada smo počinjale!) Marka Gavia Apika (I vek p.n.e.), najpodpunija knjiga recepata toga vremena. Apik je živeo u vreme vladavine cara Tiberija i bio je poznat po kulinarskim veštinama i gozbama koje je priređivao u čast svojih prijatelja. Osim Kuvarice napisao je i kuvar koji se posebno bavi pripremom raznih umaka za egzotična jela u kojima je sam i uživao.

Zbog preciznosti i izuzetno lepih opisa raznih kolaca i hleba znacajno je i delo De agricultura (Poljoprivreda) Marka Porcia Katona (II vek p.n.e.). Za rekonstrukciju rimske kuhinje često se koristi i delo Res rusticae (Seoski poslovi) Marka Terentia Varona (I vek p.n.e.), poznatijeg po nadimku Reačanin. Tu je zatim i De Re Rustica (Seoski posao) Lucia Junia Moderata Kolumela (I vek p.n.e.) u kome je detaljno opisana proizvodnja sira, maslinovog ulja i nekih vrsta vina koja su se služila i kao piće i začin. Ćak je i Vergilije (Publie Vergilie Maro, I vek p.n.e.) jednu svoju pesmu posvetio pripremanju jednog zanimljivog jela, a prikaze pojedinih jela, hleba pa čak i postavljene trpeze nalazimo i na zidnim slikama, podnim mozaicima, reljefima sačuvanim širom teritorije na kojoj se rasprostiralo Rimsko carstvo.

Odlika rimske kuhinje je ono što Englezi nazivaju "after taste" - posle konzumiranja nekog jela dugo ćete na nepcima osećati ukuse koji se menjaju, izazivajući veoma prijatan osećaj.

Na Apeninskom poluostrvu, gde je začeto Rimsko carstvo, uslova za razvoj stočarstva gotovo da nema, pa su prvi Rimljani neophodne količine namirnica životinjskog porekla pronašli, naravno, u moru. Zato su riba i plodovi mora osnova ove kuhinje. Značajan izvor proteina svakako je bilo i meso razne divljaći. Širenjem Imperije zauzimane su nove teritorije i naravno novi prirodni resursi, a takođe je došlo i do primanja raznih oobičaja i navika pokorenih naroda, pa se na rimskoj trpezi u velikim količinama pojavljuju sve vrste mesa domaćih životinja i živine, a najčešće svinjetina. Naravno, voće i povrće je obilato korišćeno, a naročito začinske biljke. I naravno - masline i maslinovo ulje. Namirnice koje su Rimljani upotrebljavali mogu nam se često učiniti čudnim (u jednom tekstu pominje se "ukusni puh(!) skuvan u vinu i medu "), dok im je veliki broj namirnica koje danas svakodnevno upotrebljavamo bio nepoznat (krompir, kukuruz i paradajz i td. sutek mnogo kasnije donešeni iz Amerike, a ni testenina se u to vreme još nije pojavila).


Veliki broj začina jedna je od osnovnih karakteristika kuhinje starih Rimljana. Ponekad se čuje komentar da je ta količina začina služila da bi se prikrile pokvarene namirnice, što je zapravo velika zabluda. Specifičan rimski začin bio je GARUM ili LIQUAMEN, koji se spravljao od fermentirane riblje ikre, a najčešće se proizvodio u specijalizovanim radionicama i čuvao u dobro zatvorenim amforama. Neke od ovih radionica sačuvane su u Pompeji, a mogu se videti i u ostacima rimskih gradova u severnoj Africi i Španiji.


Kao dodatak jelu koristila se i ukuvana komina (mošt) i jako slatki umaci od vina. CAROENUM se dobijao ukuvavanjem komine do 1/2 prvobitne količine. DEFRUTUM se dobijao ukuvavanjem komine do 1/3 prvobitne količine ili ukuvavanjem smokava dok se ne dobije jako gust sirup. PASSUM, jako slatki umak od vina, dobijao se ukuvavanjem mladog vina ili grožda. I danas se na Mediteranu po negde spravljaju gusti umaci od komine, a kao zamena se mogu upotrebiti prošek ili marsala. Neki začini su, na žalost, zauvek nestali. Poznata je priča da je poslednju količinu začina SILFIONA pojeo car Neron. Danas se kao zamena ovom začinu koristi Assa Foetida, prah izuzetno jakog ukusa i mirisa. U Indijskoj kuhinji ovaj začin se zove hing.

Osim toga koristili su se i začini koji se i danas koriste. Neki dosta retko, ali se ipak mogu naći, kakvi su čubar (Satureia hortensis), koji je bio neizostavni pratilac svih jela od pasulja, zatim kardamon, korijandar, pinjoli (veoma ukusne semenke primorskog bora - Pinus pinea), rutvica, ljupčac, divlja nana, ali naravno i mnogi dobro poznati u savremenoj kuhinji - biber, peršun, celer, lovor, beli luk, kim, timijan... Med se koristio kao zaslađivač, ali ćesto i kao začin za variva i mesa, posebno u kombinaciji sa biberom.



Vlada mišljenje da su Rimljani jeli ogromne količine hrane, koju su pripremali satima. Zapravo ljudi su najčešće jeli sasvim prosta jela, naročito običan narod, plebejci. Oni su zapravo retko imali priliku da sami kuvaju. Hranu su uglavnom kupovali u thermopoliama, nalik današnjim kioscima brze hrane. Iskrana se zasnivala na hlebu, mahunastom povrću, sočivu, žitaricama i mesu, odnosno plodovima mora. Sveža riba bila je prilično skupa, jer je bilo teško dopremiti je u Rim, a da se ne pokvari. Čak ni imućni patriciji nisu mnogo jeli. Stari Rimljani su zapravo imali tri obroka dnevno. Za doručak (ientaculum) jeli su hleb i voće, a za ručak (prandium) salatu, hleb natopljen u mleku ili vinu i opet voće. Glavni i najbogatiji obed u toku dana bila je večera (cena). Bogati domovi zapošljavali su školovane kuvare koji su se trudili da svojim umećem zadive gospodara i njegove goste. Bilo je veoma otmeno pripremljeno jelo "zamaskirati" različitim kustim prelivima, zelenim povrćem i začinima do neprepoznatljivosti! Podjednako je važan bio kako ukus, tako i izgled hrane, pa su i u tom pogledu kuvari išli do granica najluđe mašte.

Kako je izgledala prosečna večera jednog patricija svedoči duhovit epigram rimskog pesnika Marka Valerija Marcijala (40-104 p.n.e.): "Šta god da dođe na sto, ti uzimaš sa svih strana: Bradavice sa krmačina vimena i svinjska rebarca, i poljsku pticu rasečenu na dvoje, i štuku celu, i parče murina, i kokošiji batak, i goluba u umaku od krupno mlevenog brašna. Sakriješ ti to u svoju masnu maramicu i daš svom slugi da odnese kući. Mi smo ostali zavaljeni oko stola, opušteni, nesmotreni. Ako imaš i malo stida, Cecilijane, vrati moju hranu. Nisam te zvao na večeru i sutra!"
kuvarica net

Jetra na talijanski način

Potrebno je :
1. 30 dag teleće jetre,
2. 5 svježih paprika,
3. 3 rajčice,
4. 1 glavica luka, sol, papar,
5. malo majčine dušice i mažurana,


tjestenina za prilog :

6. špagete, maslinovo ulje.


Oljuštite luk i nasjeckate ga vrlo sitno. Paprike operite i narežite na rezance. Ispržite luk. Kad postane staklast,
primešajte paprike. Ogulite rajčice, narežite i dodajte u omekšane paprike. Ispirjajte.


Dobro obrišite začinske biljke, nasjeckajte ih pa solju i paprom umiješajte u papriku. Posebno na ulju ispržite jetru narezanu
na što tanje komadiće. Maknite je sa štednjaka i primiješajte u povrće. Dotjerajte okus.


Skuhane špagete zauljite i prelijte smjesom jetre i paprika.

Paradajz sa mocarelom


Potrebno je za 4 osobe :
1. 8 paradajza,
2. 375 g zamrznute mocarele
3. vezica bosiljka,
4. 4 kašike maslinovog ulja,
5. 2 kašike sirćeta,
6. so, biber,
7. 2 kašike semenki tikve.


Oprati dobro paradajz, izvaditi peteljke i obrisati suvom krpom. Paradajz iseći na okrugle kriške. Mocarelu ostaviti da se
odmrzne, onda da se ocedi i zatim je iseći na okrugle kriške.


Oprati i očistiti bosiljak, istući drvenim tučkom i iskidati listiće.
Kriške paradajza i mocarele servirati na velikom tanjiru, posuti
bosiljkom, a onda posuti uljem i sirćetom. Na kraju posoliti,
pobiberiti i preko paradajza i mocarele sipati semenke tikve.

Panzerotti

Panzerotti potiču iz južne Italije, regije Apulija, i predstavljaju "manju verziju" Calzone"-a, i prave se od mekšeg testa. Tradicionalno se filuju paradajzom i mocarela sirom, ali i drugim sastojcima, tako da se često koristi npr. i spanać ili pečurke.


Potrebno: 500gr brašna, 250gr šunke ili šunkarice, 3 jajeta, 300gr mocarela sira (ili kačkavalja), 2 dl mleka, 1 svež kvasac, šećer, ulje

Mleko sipamo u šerpu i stavimo na vatru da se zagreje. Potom u veći dubok sud stavimo kvasac, dodamo jedno jaje, kašiku soli i kašiku šećera. Potom sipamo 100ml ulja. Zagrejano mleko sklonimo sa vatre i dodamo u sud. Potom u sud dodamo brašno i počnemo da mesimo. Mesimo dok ne dobijemo dobro testo a polom ostavimo da narasta oko 30 minuta. Kačkavalj i šunku isečemo na kockice i stavimo u dubok sud. U sud polupamo i jedno jaje i viljuškom dobro izmešamo. Testo još malo mesimo a potom sečemo na malu parčad i formiramo okruglice, Radni deo pospemo brašnom i oklagijom razvučemo kore. Filujemo prethodno pripremljenim filom od kačkavalja, šunke i jaja. Koru poklopimo na pola a krajeve uvljemo da dobijemo pancerote. Pancerote redjamo na tepsiju na koju smo stavili hartiju. Pancerote pržimo na dobro zagrejanom uiju i prevrćemo da bude dobro isprženo sa svih strana.
Kutlaca

Tagliatelle alla boscaiola

Potrebno: 500gr tagliatelle-a, 300gr šampinjona, 300gr šunke, 200ml slatke pavlake, malo kuvanog paradajza, 1 čašica konjaka, puter, so, biber

Istopiti puter u tiganju pa dodati iseckanu šunku. Malo propržiti pa dodati šampinjone i nastaviti prženje uz neprekidno mešanje. Dodati konjak i pustiti da se krčka nekoliko minuta. Dodati pavlaku i malo sosa od paradajza i nastaviti kuvanje još 5 minuta. Posoliti i pobiberiti po ukusu. U medjuvremenu testeninu obariti, ocediti i pomešati sa sosom.

Kutlaca

ITALIJA
TELEĆA KOLENICA
POTREBNO JE
teleća kolenica isečena na šnite, malo brašna, ulje, so, biber, 150 ml belog vina, 150 ml goveđeg bujona, 2 karanfilića, glavica crnog luka, čen belog luka, šargarepa, praziluk, celer, malo nastrugane limunove kore, malo žalfije, malo majčine dušice, ruzmarin, 2 kašike paradajz pirea
PRIPREMA
Uvaljajte šnite kolenice u brašno, ispržite ih na ulju, posolite, pobiberite, a zatim ih poređajte u pleh, prelijte vinom i bujonom, ubacite karanfiliće i ostavite da se dinstaju u rerni na umerenoj temperaturi. U ulju preostalom od prženja propržite iseckan luk, zgnječen beli luk, naseckanu šargarepu, praziluk, celer, začinite i dodajte paradajz pire. Sve dobro promešajte i pržite još nekoliko minuta. U pleh ubacite mešano povrće, prekrijte folijom i dinstajte dok svi sastojci ne omekšaju. Zatim meso stavite na tanjir, prelijte sosom od povrća i služite s pirinčem.

PIZZE
Testo - za 4 osobe
* 1 kg integralnog brašna
* 1 prašak za pecivo
* 2 kašikice žutog šećera
* 1 l mešavine mlakog mleka i vode
* 100 g putera ili gi -a
* 2 Kašike hladno cedjenog ulja
* 1 kesica suvog kvasca
* 1 Kašika morske soli
Potopiti kvasac u 1 dcl mleka i vode i dodati jednu kašičicu šećera. Ostaviti da naraste. U brašno dodati prašak za pecivo, so i ostatak šećera i izmešati. Zamesiti testo sa kvascem i ostatkom vode i mleka. Dodati ulje i puter, svaki put mesiti dok se ne sjedini. Doraditi testo rukom, varjačom ili mikserom. Testo je gotovo kad počnu da se stvaraju mehurovi. Uobličiti testo u loptu i ostaviti u sudu pokriveno krpom, na toplom da dokisne (oko 1 sat). Ponovo izmesiti testo - ovog puta rukama - i rasporediti ga u podmazan pleh, da bude debljine 1-2 cm, zavisno da li volite tanju ili deblju podlogu.
Na pripremljeno testo možete praviti neke od pizza koje slede, a možete upotrebiti i sopstvenu maštu i kombinovati različite namirnice. Količina je prilagođena testu od 1 kg brašna. Ukoliko smanjujete ili povećavate količinu testa, neophodno je srazmerno smanjiti, odnosno povećati količine i u receptima

Italijanska pileća mućkalica



Sastojci: 185 g širokih dugačkih rezanaca, 2 paradajza, očišćena od semena i krupno seckana, 1 manji crni luk iseckan, 1 tikvica isečena na kolutove, 1 manja crvena paprika isečena na štapiće, 250 g fileta od pilećih grudi isečenih na rezance, 90 g smrznutog graška, 1 kašičica soli, 1 kašičica sušenog italijanskog začina, 1 kašika rendanog parmezana

Priprema

Kuvajte pastu u velikoj šerpi ključale vode. Procedite i ostavite sa strane.

Zagrejte ulje u dubokom tiganju, dodajte beli luk i piletinu.

Mešajte brzim pokretima na srednje jakoj vatri 5 minuta. Dodajte crni luk, tikvice, crvenu papriku, grašak i začine i mešajte brzim pokretima 1-2 minuta. Sklonite sa vatre, dodajte pastu i mešajte da se sjedini.

Pospite parmezanom.

Zapečene tikvice i makarone


Potrebni sastojci
(za četiri osobe)

1. 400 gr makarona
2. 700 gr tikvica
3. 2 - 3 kašike italijanskog pesto sosa (u tegli)
4. 150 gr krem sira
5. 300 ml pavlake
6. 200 ml mleka,
7. 4 jajeta
8. 2 grane bosiljka
9. 2 češnja belog luka
10. so i biber

Kuvati makarone u slanoj vodi prema uputstvu na pakovanju. Oprati ih hladnom vodom i ocediti. Zagrejati rernu na 200 stepeni. Tikvice oprati, očistiti i iseći po dužini na kriške, zatim premazati pesto sosom.

Umutiti krem sir sa pavlakom, mlekom, jajima, solju i biberom. Očistiti beli luk, ispasirati ga i promešati sa prethodno pripremljenom smesom. Složiti makarone i tikvice u posudi za pečenje, koja je prethodno namazana uljem, preko toga ravnomerno rasporediti pavlaku i sve peći oko 45 minuta.

Dobro oprati bosiljak i izdvojiti listiće sa kojima ćete ukrasiti jelo.

Prijatno!

PASTA KARBONARA



POTREBNO JE:

400 g špageta, 140 g mesnate sušene slanine, 4 žumanca, 100 ml slatke pavlake, so, biber, 2 kašike maslinovog ulja, 80 g parmezana

PRIPREMA:

Slaninu isecite na kockice, propržite je na maslinovom ulju da bude hrskava, pa sve prelijte preko tek oceđenih vrelih špageta. Žumanca dobro umutite s pavlakom, sirom i začinima, pomešajte sa špagetama i služite s parmezanom.

Prijatno!

TELEĆA KOLENICA NA ITALIJANSKI NAČIN



POTREBNO JE:

teleća kolenica isečena na šnite, malo brašna, ulje, so, biber, 150 ml belog vina, 150 ml goveđeg bujona, 2 karanfilića, glavica crnog luka, čen belog luka, šargarepa, praziluk, celer, malo nastrugane limunove kore, malo žalfije, malo majčine dušice, ruzmarin, 2 kašike paradajz pirea

PRIPREMA:

Uvaljajte šnite kolenice u brašno, ispržite ih na ulju, posolite, pobiberite, a zatim ih poređajte u pleh, prelijte vinom i bujonom, ubacite karanfiliće i ostavite da se dinstaju u rerni na umerenoj temperaturi. U ulju preostalom od prženja propržite iseckan luk, zgnječen beli luk, naseckanu šargarepu, praziluk, celer, začinite i dodajte paradajz pire. Sve dobro promešajte i pržite još nekoliko minuta. U pleh ubacite mešano povrće, prekrijte folijom i dinstajte dok svi sastojci ne omekšaju. Zatim meso stavite na tanjir, prelijte sosom od povrća i služite s pirinčem.

Prijatno!

SLADOLED OD BRESKVI



POTREBNO JE:

75 ml šećera, 1 1/2 kašike želatina, prstohvat soli, 300 ml slatke pavlake od 15% masnoće, 400 ml konzerva breskvi, prethodno oceđenih ili 250 ml odmrznutih breskvi, 2 kašike likera od breskve, belance

PRIPREMA:

Izmešati šećer, želatin i so i staviti u manju šerpicu, dodati pavlaku, zagrejati i mešati na srednjoj temperaturi oko 3-4 minuta, dok se šećer i želatin potpuno ne otope, prohladiti. U blenderu ili štapnim mikserom izmiksirati breskve i dodati pavlaku, dodati liker od breskve i dobro promešati. Umutiti belance, pa polako sa varjačom dodavati smesu od breskvi. Sve ovo sipati u kalup veličine 22cm x 22cm, smrznuti otklopljeno oko sat vremena, prebaciti u činiju i mutiti na najjačoj brzini oko 2 minuta, dok ne postane penasto i lagano. Ponovo vratiti u isti kalup, prekriti folijom, dobro zatvoriti okolo i ostaviti u zamrzivaču najmanje 8 sati ili preko noći ili dok se totalno ne stegne.

Prijatno!

BOLONJEZ SOS

Sastojci

500 grama mešanog mlevenog mesa (50% junetine + 50% svinjetine)
100 gr slanine
50 gr koncentrata paradajza
50 gr putera
3 kašike maslinovog ulja
1 čaša mlijeka
1 čaša crnog vina
1 šargarepa
1 veći crveni luk
1 štapić celera
1 goveđa kocka rastopljena u 300 ml mlake vode
so i biber po potrebi

Priprema

Zagrejte na srednjoj vatri puter i maslinovo ulje pa dodajte sitno iseckanu šargarepu. Dinstajte šargarepu dok ne omekša, nekih 5-10 minuta. Dodajte sitno seckani luk i celer pa poklopite da se dinsta sve dok sve ne omekša a luk postane staklast.
Iseckajte slaninu i dodajte u povrće, kao i mešano mleveno meso.
Ostavite da se dinsta oko 30 minuta. Dodajte čašu crnog vina i ostavite da sasvim ispari. Dodajte koncentrat paradajza. Dodajte so i biber i malo rastopljene goveđe supe.
Kuvajte oko 1,5 sat do 2 lagano dodajući ostatak goveđe supe. Na kraju dodajte čašu mleka.
Dobro promešajte i dodajte ponovo soli i bibera i, ako je potrebno, kuvajte još oko 5 minuta.

RIŽOTO SA MORSKIM PLODOVIMA

Sastojci

300 g smrznute mešavine morskih plodova
0,5 dl belog vina
1 crni luk
3 čena belog luka
½ šolje pirinča
1 kašičica soli
½ kašičice bibera
3 kašike maslinovog ulja
1 veza peršuna

Priprema

Morske plodove izvadite da se odmrznu. Na maslinovom ulju propržite crni i beli luk. Kada požute dodajte morske plodove. Malo propržite i dodajte vino. Kuvajte uz povremeno mešanje (dok vino ne ispari, 10-ak minuta). Nakon toga dodajte sitno iseckan peršun, so i biber i pomešajte sve sa prethodno skuvanim pirinčem. Pirinač skuvajte u 1 i po čaši vode.

TALJATELE SA RAGUOM

Sastojci

350-400 g taljatela
250-300 g mlevenog junećeg mesa
2-3 dl goveđe supe (1 kockica rastopljena u 300 ml vode)
1 konzerva pelata ili 1/2 l gustog soka od paradajza (pasate)
1/2 čaše crnog vina
1 glavica crnog luka
1 čen belog luka
1 veća ili 2-3 manje šargarepe
stabljike zelenog celera ili deo korena celera
4 kašike ekstradevičanskog maslinovog ulja
so, biber, listovi bosiljka
parmezan

Priprema

Pošto se ragu kuva nekoliko sati, postupak se može skratiti pripremom u ekspres-loncu. Iseckati sitno na kockice crni luk, šargarepu i celer. Propržiti na maslinovom ulju dok ne postane staklasto, pa dodati meso i pržiti sve zajedno, mešajuči još nekoliko minuta. Naliti vinom i mešati dok vino ne ispari. Zatim naliti supom, pobiberiti, zatvoriti lonac i kuvati najmanje pola sata. Voditi računa da ne zagori.
Otvoriti lonac, dodati paradajz, soli ako je potrebno (pošto je supa slana) i propasiran čen belog luka. Zatvoriti lonac i kuvati još najmanje pola sata. U gotov ragu dodati listove svežeg bosiljka. Ragu mora da bude skuvan tako da se komadići mesa pod pritiskom kašike raspadaju.
Skuvati taljatele u 5l slane vode, procediti i izmešati sa raguom. Služiti obilno posuto rendanim parmezanom.

DAGNJE NA MORNARSKI NAČIN

Sastojci

1 kg svežih dagnji
3-4 kašike ekstradevičanskog maslinovog ulja
1 čen belog luka
1 čaša belog vina
1 supena kašika prezli
1/2 čaše soka od paradajz
svež seckan peršun
po ukusu ljuta papričica

Priprema

Dobro oprati dagnje u hladnoj vodi. One otvorene baciti. Iščupati “travicu” iz svake i žicom sto bolje oribati školjku. Još jednom dobro isprati u nekoliko voda (hladnih). Staviti u frižider do upotrebe (najviše 2 sata). U velikom loncu zagrejati ulje i na njemu kratko propržiti pasirani beli luk i ljutu papričicu. Dodati paradajz i prezle i mešati dok se ne izjednači. Staviti u lonac dagnje, promešati i poklopiti. Povremeno podizati poklopac i promešati, a kad počne da vri, usuti vino i mešati dok malo ne ispari. Zatim ponovo poklopiti. Kad vidite da su se sve školjke otvorile, isključite, pospite seckanim peršunom i poslužite uz hladno belo vino. Bacite dagnje koje se nisu otvorile.

PESTO DI RUCOLA E NOCI


Potrebno je (za 2 osobe): 100 gr rukole, 50 gr bosiljka, 50 gr parmezana, 50 gr oraha, 50 ml maslinovog ulja, malo soli.

Sameljite najpre orahe, pa potom dodajte suve (oprane i osušene) listove rukole i bosiljka, sir,so i ulje. Ukoliko je, po vašem ukusu, pesto prilično gusto dodajte jos ulja. Neupotrebljenu kolicinu možete držati u frižideru ili zamrznuti.

Pesto možete koristiti uz svu testeninu, ali je najbolje uz Fusile ili pene rigate.