Glumac Božidar Bole Stošić preminuo je jutros u bolnici u Beogradu u 82. godini posle duge i teške bolesti.

Glumca Božidara Boleta Stošića generacije će pamtiti kao čuvenog Boleta iz bureta u televizijskom serijalu “Hiljadu zašto”. Polovinom šezdesetih, kad su televizijski aparati bili prava retkost, ljudi su trčali kod komšija i prijatelja da pogledaju nove dogodovštine tog simpatičnog lika, kome ništa nije valjalo i stalno se na nešto žalio.



U karijeri odigrao je veliki broj rola u pozorištu, na filmu i serijama "Porodično blago", "Srećni ljudi"...

SD

Nek mu je laka zemlja, ja ću ga se sećati po ulogama u televizijskim serijalima "Porodično blago" i "Srećni ljudi".

RIP  Neki ljudi žive dokle god žive oni koji ih se secaju

Arhitekta Geneksa, Mihajlo Mitrovic,  jedan od najcenjenijih u svetu,
preminuo u Beogradu

Jedan od nаjpoznаtijih srpskih аrhitekаtа u svetu Mihаjlo Mitrović preminuo je u 97. godini.
Rаdio je urbаnističke plаnove zа mnoge grаdove, a projektovаo je jedаn od simbolа
Beogrаdа – kulu "Geneks", kao i hotel "Putnik" i Hrаm Vаsilijа Ostroškog. Bio je redovni
profesor nа Fаkultetu primenjenih umetnosti u Beogrаdu.



Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević uputio je tim povodom telegram
saučešća.

"U ime Ministаrstvа kulture i informisаnjа, i u svoje lično ime upućujem izrаze dubokog
sаučešćа porodici, prijаteljimа i poštovаocimа velikog srpskog аrhitekte Mihаjlа Mitrovićа",
naveo je Vukosavljević.

Prema njegovim rečima, "otišаo je intelektuаlаc i stvаrаlаc retke širine, ne sаmo аutor
nizа аrhitektonskih ostvаrenjа po kojimа se Beogrаd prepoznаje, nego i istrаjni komentаtor
i kritičаr kulture grаđenjа i urbаnog prostorа".

"Teško dа gа neko može zаdugo odmeniti nа polju u kojem je delovаo", naveo je
Vukosavljević, a prenelo Ministarstvo kulture i informisanja.

b92

Preminuo slavni izraelski pisac Amos Oz

Čuveni izraelski pisac Amos Oz umro je u 80. godini, javljaju izraelski mediji.
Oz je bolovao od raka.



Jedan od najboljih izraelskih pisaca i ugledni politički komentator i pobornik mira na
Bliskom istoku Amos Oz rođen je u Jerusalimu 1939. godine.

Dobitnik je brojnih nagrada uključujući Nagradu Izraela, najvišu nagradu za civilno
priznanje i nemačku Geteovu nagradu. Često je bio pominjan i kao kandidat za
Nobelovu nagradu za književnost.

Napisao je romane "Priča o ljubavi i tami", "Crna kutija", "Poznavati ženu", "Fima",
"Ne odlazi noćas" i "Isto je more", kao i dokumentarna prozna dela "Na tlu Izraela",
"Padine Libana", "Izrael", "Palestina i mir" i "Početak priče".

b92

Preminuo čuveni glumac Marko Nikolić!

Glumac Marko Nikolić preminuo je 2. januara 2019. godine u 73. godini, potvrdila je na društvenim mrežama njegova ćerka Mina.



Kraj zajedničke fotografije sa ocem, napisala je samo njegovu godinu rođenja i smrti.



Marko Nikolić rođen je u Kraljevu 20. oktobra 1946. godine. Glumu je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Član je Narodnog pozorišta od 1970. godine. Igrao je u pozorištu, filmu i na televiziji. Televizijsku slavu je stekao glavnom ulogom u TV seriji "Bolji život" (1987, 1990), kao i ulogom Karađorđa, u nekoliko TV drama i u seriji Vuk Karadžić.

Kurir

OTIŠAO ČARUGA

Preminuo hrvatski glumac Ivo Gregurević

• Večernji list , Jutarni list
  
• 02.01.2019. 22:12 
  

Foto: HRT / screenshot

Jedan od najpoznatijih hrvatskih glumaca Ivo Gregurević preminuo je u 67. godini, javlja HRT. Kako prenosi "Jutarnji list", Gregurević je pronađen mratv u sredu u večernjim satima u svom stanu, ali zasad nema informacija o uzrocima smrti.

Ivo Gregurević rođen je u Donjoj Mahali (Orašje), 7. oktobra 1952. godine. Po završetku srednje škole upisuje Akademiju dramskih umetnosti u Zagrebu. Na filmu je debitovao 1977. ("Ne naginji se van", B. Žižića) glavnom ulogom provincijalca na radu u Nemačkoj. Iste godine snima kultni film Antuna Vrdoljaka "Mećava" u kojemu igra lik Ivana.

Odlično je glumio grube i "narodske tipove" poput otmičara u "Osuđenima" (1978.) Z. Tadića, konduktera u "Kraljevoj završnici" (1987.) Ž. Tomića i istražitelja u "Životu sa stricem" (1988.) K. Papića. U "Velom mistu", igranoj seriji snimanoj od 1979.-1981., koju je režirao Joakim Marušić prema scenariju Miljenka Smoje, Gregurević je veliku popularnost stekao igrajući ulogu Netjaka. Godine 1986. postao je član ansambla Drame HNK u Zagrebu.

Film "Čaruga", koji je zacementirao njegov status u samom glumačkom vrhu, snimio je 1991. godine. U njemu je, uz glavnu ulogu, zaigrao i ženski lik snaše. Tokom 80-ih i 90-ih ostvario je niz izuzetno zapaženih velikih uloga na filmu. U pozorištu je igrao u dramama Šekspira, Čehova, Gogolja, Krleže, Držića, Smoje…


Radio je na filmovima i serijama s Rajkom Grlićem, Brankom Šmitom, Antunom Vrdoljakom, Lukasom Nolom. Nagradu Hrvatskog društva dramskih umetnika osvojio je 1998. za film Šokica i 2006. za ulogu u filmu i istoimenoj seriji Duga mračna noć.
Dobitnik je i najprestižnije nagrade Vladimir Nazor. 1995. godine u Orašju je pokrenuo festival Dani hrvatskog filma. Ivo Gregurević iza sebe ima više od 90 filmova, 19 televizijskih serija te 30-tak pozorišnih predstava.

Izvor: https://www.blic.rs/kultura/vesti/otisao-caruga-preminuo-hrvatski-glumac-ivo-gregurevic/sdgcn76

Napustise nas dva odlicna glumca, steta.

Malo prerano...

Jedan od najvećih driblera u istoriji crveno-belih preminuo u 81. godini.

Navijače Crvene zvezde potresla je vest da je danas u 81. godini preminula legenda kluba i druga Zvezdina zvezda Dragoslav Šekularac.



Američka agencija Asošiejted Pres (AP) piše o smrti legendarnog fudbalera Crvene zvezde i jugoslovenskog reprezentativca Dragoslava Šekularca koji je preminuo u 81. godini. Agencija prenosi da ga navijači Crvene Zvezde opisuju kao "kralja driblinga". Vest o smrti fudbalskog virtuoza, jednog od najboljih fudbalera na ovim prostorima ikad i simbola jednog vremena potvrđena je na sajtu crveno-belih, navodi AP. Popularni Šeki, druga Zvezdina zvezda, fudbaler je čije će se ime uvek, na svim meridijanima, izgovarati sa posebnim poštovanjem.

Rođen je 8. novembra 1937. godine u Štipu, za Zvezdu je, navodi AP, debitovao je 1955. godine i za 11 godina u klubu odigrao 470 utakmica, postigao 119 golova, osvojio sedam titula državnog prvaka i pet kupova. Kao trener je osvojio duplu krunu, a tim sa Marakane koji je ostavio svom nasledniku u prvoj sezoni posle njegovog odlaska postao je šampion Evrope i sveta. Druga Zvezdina zvezda odmah iza Rajka Mitića, reprezentativac kada je Jugoslavija bila olimpijski pobednik, četvrta u svetu 1962 i druga u Evropi. Za državni tim je odigrao 41 utakmicu i dao šest golova, prenosi američka agencija.

Posle Zvezde igrao je Karlsrue, američki Sent Luis, OFK Beograd i Pariz, a kao trener radio je u Gvatemali, Americi i pred kraj karijere kratko u Obiliću.


Mediji

Glumac Miodrag Radovanović Mrgud (90) preminuo je u Beogradu posle kraće, teške bolesti,
saopštilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije.



Miodrag Radovanović Mrgud je rođen 1929. godine u Čačku. Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju 1956. godine u klasi profesora Mate Miloševića.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji je član od sredine pedesetih godina, odigrao je 106 uloga. Nastupio je u nekim od najznačajnijih predstava poput sledećih: Romeo i Julija u režije Mate Miloševića, Otkriće po deobama Dobrice Ćosića (režija Mata Milošević i Predrag Bajčetić), Sartrove Prljave ruke u režiji Bore Draškovića, Hrvatski Faust, režija Slobodan Unkovski, Rodoljupci u režiji Dejana Mijača (1986), Buđenje proleća reditelja Harisa Pašovića.
Za niz uloga u predstavi koja je snažno obeležila pozorišni trenutak u ondašnjoj Jugoslaviji, Veseli dani ili Tarelkinova smrt u režiji Branka Pleše, sa ostalim članovima ansambla trijumfovao je na beogradskom Bitefu, zatim, u to doba prestižnom festivalu, Teatar nacija u Nansiju i na festivalu MESS u Sarajevu, na kome je Radovanović nagrađen Zlatnim lovorovim vijencem.

Tri uloge u jednoj od najdugovečnijih predstava JDP-a, Mletački trgovac u režiji Egona Savina, donele su mu nagradu Ardalion na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu "Bez prevoda" u Užicu.

Na malim i velikim ekranima ostvario je 154 uloge, među kojima su Šicer u seriji "Salaš u malom ritu", Komandant Libek u "Balkan ekspresu", Nikola Pašić u "Kolubarskoj bici" i Spiridon u "Boju na Kosovu".

Njegov lik Šicera iz "Salaša u Malom ritu" ostaće jedna od najboljih uloga u istoriji našeg glumišta. Naime, kada gleda neku predstavu, publika se uvek identifikuje sa plemenitim likom, retko kada sa negativcem. Lik Šicera, jednog od najkompleksnijih likova zlikovca, naša publika je prihvatila. Taj fenomen Radovanović je objasnio u jednom intervjuu za Novosti iz 2012. godine.
"Jedan profesor Pravnog fakulteta sreo me u perionici automobila i rekao: 'Vi ste, čoveče, meni ušli kroz prozor u kuću.' Želeo je, valjda, da kaže da sam ga igrom toliko iznenadio da je očekivao da mu na vrata uđe sve poznato, a ovo mu je bilo sasvim novo i drugačije", rekao je on tada.

Iako mu je Šicer obeležio blistavu karijeru, pozorište mu je uvek bilo na prvom mestu. Kako je govorio, ono je za njega bilo stvarnije od života. Smatrao je da se u njemu može videti i doživeti sve plemenito, sve uzvišeno, sve pokvareno, sve neljudsko, ogorčeno, oduševljeno i sve mnogo istinitije nego što je u životu. Važio je za glumca koji glumi "iz glave".



Bio je mišljenja da se talenat ne uči na Akademiji, već zanat, način glumačkog mišljenja. Fakultet dramskih umetnosti je i zaslužan za toliki broj, kako je govorio, savršenih, sjajnih i belosvetskih mladih glumaca.

Mrgud je i do poznih godina bio tražen. Poslednje role ostvario je u filmu "Montevideo Bog te video", a serijama "Selo gori, a baba se češlja", "Vratiće se rode", "Moj rođak sa sela"... Na sve to, on je rekao: "Šta da radim kad me svi traže."

Nadimak Mrgud nadenuo mu je čuveni kondicioni trener Crvene zvezde Peđa Stanojević. Za vreme Drugog svetskog rata kao dečaci su se gađali kamenicama i ciglama, i ratovali. Radovanović mu se učinio kao mrgudan - klinac. Ispočetka se Mrgud ljutio na taj nadimak, kasnije ga je i prihvatio i do kraja života se tako predstavljao.

Sa suprugom Radmilom Velicki Radovanović bio je u braku od 1959. godine, a imaju sina Rastka (58).

U pomenutom intervjuu za Novosti on je naglasio da ne može sebe da podeli na dva života, privatni i umetnički.

"Naravno da bi bilo smešno kada bih kao kralj Lir ušao u tramvaj. Osećam se kao normalan građanin, osim što su moja umetnička razmišljanja, šaputanja, specifičnija", kazao je.

Dodao je da voli da pravi biblioteke, ormare od drveta pomoću najprostijih alata.

"Ne mislim da me rad obavezno spasava ovoga što nam se dešava. Ako bi trebalo negde vaditi most iz reke, ja bih i to uradio, jer je to za opšti spas. Ako većina ljudi postane svesna toga, onda ćemo, kao narod, doživeti pravi ljudski doživljaj i preporod", zaključio je glumac tada.

b92

Preminuo reditelj Dušan Makavejev

Reditelj Dušan Makavejev preminuo je jutros u Beogradu, u 87. godini, saznaje u
Jugoslovenskoj kinoteci.



Slavni reditelj je rođen je 13. oktobra 1932. u Beogradu.
Diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Jedan je od osnivača filmskog crnog talasa, filmova kojima je kritikovao trulo društvo, kako
komunističko, tako i kapitalističko: "Parada" (1962), "Čovek nije tica", "Ljubavni slučaj illi tragedija
službenice PTT" (1967), "Nevinost bez zaštite" (1968), "Nedostaje mi Sonja Heni" (1972), "Sweet
Movie" (1973), "Gorila se kupa u podne" (1993)...

Bio je urednik mnogih listova: Student (časopis), Književne novine i Danas. Bavio se i pisanjem
za mnoge časopise. Imao je zapaženu ulogu u studentskim demonstracijama 1968.

Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih nagrada: Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved
u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hjugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske
kraljevske kinoteke, Filmska legenda koju dodeljuje Festival filmova jugoistočne Evrope sa sedištem
u Parizu. U septembru prošle godine promovisan je u počasnog doktora na Rektoratu umetnosti u
Beogradu, zajedno sa Miodragom Tabačkim.

b92

Dušan Makavejev: "Još uvek ne znam do kraja šta zaista znači umetnik"

Čovek koga mnogi s pravom smatraju jednim od najvećih srpskih i jugoslovenskih sineasta,
još od kada se prva nitratna rolna 1896. godine zavrtela u kafani "Kod zlatnog krsta", zauvek
je napustio svet pokretnih slika.



Kinoteka


Svečana sala Jugoslovenske kinoteke zvaće se "Makavejev" po slavnom reditelju Dušanu
Makavejevu, koji je danas preminuo u Beogradu, potvrdio je Tanjugu Jugoslav Pantelić,

direktor Jugoslovenske kinoteke.

Pantelić je rekao da nas je napustio veliki Dušan Makavejev, ali na sreću, njegova dela
i dometi ostaju večni.



Jedan od osnivača jugoslovenskog filmskog Crnog talasa, rođen u Beogradu 1932. godine,
svoje prve filmske korake načinio je još kao dvadesetogodišnjak. Pedesetih godina prošlog
veka, kao jedan od najistaknutijih članova beogradskog Kino-kluba, snimio je svoje prve
filmske radove, među kojima je ostao zapamćen horor "Pečat" iz 1956. godine, u kome je
glumio i Jovan Ćirilov.

Na novinarsko pitanje da li postoji film zbog koga je odlučio da postane reditelj, Makavejev
je pre nekoliko godina odgovorio da bi mu bilo teško na napravi takav izbor. Tada je pomenuo
ruski film "Pastir Kostja", koji je "fenomenalan i smešan", kao i "Robina Huda" sa Erolom
Flinom u glavnoj ulozi.

"Pomenuo bih razne filmove iz raznih zemalja, ali ono što je najvažnije, ako već otvaramo ovu
temu, jeste da je film čudo i čarolija - kad uđeš u film, onda si već na 'drugom svetu', i onda
konstantno živiš u oba ta sveta", rekao je tada Makavejev, u intervjuu internet-magazinu Buka.



Ceo tekst mozete procitati ovde

b92

Odlazak Ljiljane Šljapić: Umela je da nosi i kostim i ulogu


Ljiljanu Šljapić krasio glumački i muzički dar. Još se pamti njeno izvođenje pesme
“Evo banke, Cigane moj”




Rođena je u Beogradu 1. septembra 1940. i njen svestrani talenat je od rane mladosti tražio
način da se iskaže. Već u šesnaestoj počela je “ozbiljno” da uči pevanje kod poznatog pedagoga
Zdenke Zikove. Ipak, sudbina je htela da sledećeg leta u Zadru upozna članove Akademskog
pozorišta “Branko Krsmanović”: među njima i buduće poznate glumce Mihajla Kostića Pljaku,
Radmilu Đuričin i Kaću Dorić. Upravnik “Krsmanca” i predsednik žirija bio je naš veliki reditelj
Miroslav Belović, koji ju je primio u “angažman”. Prvu manju ulogu (sobarice) dobila je u
Beogradskom dramskom i zapamtila je, između ostalog, i zbog pozitivne kritike u “Borbi”.
Na preporuku Belovića, vrlo brzo počela je da igra na sceni sarajevskog Narodnog pozorišta - sa
osamnaest godina postala je najmlađa Petrunjela i Nataša Rostova u jugoslovenskom teatru.
U jednom od intervjua Šljapićeva se prisetila kako je sa sarajevskim kolegama gostovala u
Beogradu. Zavesa se podizala čak šesnaest puta, a o predstavi je u superlativima pisao Eli Finci.
Teatrolog i kasniji upravnik JDP, Jovan Ćirilov, govorio je da Ljiljana “ima scensku pojavu, toplinu,
smisao za transformaciju, životnost na sceni, sposobnost da ponese kostim i ulogu koja joj je
namenjena”.
Posle tri godine vratila se, ipak, u rodni grad. Položila je muzičku audiciju Pozorišta na Terazijama,
ali joj je prvi zadatak u kući bio dramski, uloga Ane u “Filipu na konju” Vase Popovića. Za dve
decenije u ovom teatru imala je više od 60 uloga u svim žanrovima. Posebno je izdvajala Helgu
u Milerovom “Posle pada”, Curetak u “Nikoletini Bursaću”, Bjanku u “Poljubi me, Keti”, glumačke
zadatke u “Šljunku “ i “Dami iz Maksima”. Uloge po kojima će je publika pamtiti su i u predstavama
“Pokojnik”, “Put oko sveta”, “Smrtonosna motoristika”, “Pokondirena tikva”, “Opera za tri groša”,
“Neki to vole vruće”, “Kabare”, “Soliter”, “Porodica Blo”... Jozefina u “Banji za nerotkinje” donela
joj je nagradu na “Danima komedije” u Jagodini.



Govorila je: “Treba želeti nemoguće da biste dostigli moguće.” Zato je ova svestrana umetnica,
izuzetnog sluha, snimila i nekoliko samostalnih ploča. Među slušaocima ostalo je najpopularnije
njeno izvođenje pesme “Evo banke, Cigane moj”. Tokom cele karijere nastupala je i na radiju.
O sebi je skromno govorila:
- Ja sam izvorni talenat i ništa drugo. Umem da glumim, pevam i igram. Nisam lepa, ali ovo je
vreme ružnih glumica. Eto i šanse...

Ljiljana Šljapić sahranjena je prekjuče na Novom groblju u Beogradu, dok će se danas u podne
održati komemorativni skup u Pozorištu na Terazijama.

novosti

Preminuo britanski glumac Albert Fini

Albert Fini, koji je imao reputaciju vodećeg glumca britanskog novog talasa,
početkom šezdesetih, umro je u 82. godini nakon kratke bolesti, objavila je
njegova porodica.



Slavnom glumcu je otkriven rak bubrega u maju 2011. godine. Gardijan prenosi da je Fini
umro od infekcije pluća u bolnici nedaleko od Londona.

Njegova supruga Peni i sin Simon bili su pored njega.

Tokom karijere bio je pet puta nominovan za Oskara, ali ga nikada nije dobio.

Rođen je u Salfordu 1936. godine, u porodici koja je pripadala, kako je on sam znao da kaže,
“nižoj srednjoj klasi”. Nakon gimnazije upisuje Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti,u
istoj klasi sa Piterom O’Tulom i Alanom Bejtsom.

Film u kojem je glumio Toma Džonsa doveo je do ekspanzije britanske kinematografije, posebno
u SAD, gde je postao hit. Film je osvojio četiri Oskara, ali je Finiju Oskar izmakao. Još jedan
film “Pod vulkanom”, adaptacija Malkolma Lovrija, doneo mu je nominaciju za Oskara.

Glumio je u televizijskim dramama, među kojima je igrao Vinstona Čerčila u “Nadolazećoj oluji”
iz 2002. godine, za šta je dobio Zlatnu Baftu, Zlatni globus i Emi.

Nastupao je i u pozorištu

Njegova poslednja značajna uloga bila je u filmu o Džejmsu Bondu iz 2012. godine.

Fini je dva puta odbio zvanična priznanja - CBE 1980, i orden viteštva 2000. godine.

Ženio se tri puta. Pre supruge Peni, koja je bila turistički agent, Fini je bio u braku sa glumicama
Džejn Venham i Anuk Eme.

b92

Preminuo glumac Bruno Ganc

Švajcarski glumac Bruno Ganc preminuo je u 77. godini.


Ljudi ga uglavnom pamte po briljantno odglumljenoj ulozi Hitlera u filmu "Der Untergang". Meni će najviše ostati u pamćenju po fenomenalnoj ulozi u Wendersovom "Der Himmel über Berlin", jednom od omiljenih mi filmova.



Otišao je pravi velikan, nek počiva u miru.

Legendarni pevač narodne muzike Šaban Šaulić koji je poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći važio je za surovog profesionalca ali i velikog emotivca.
 
Kad god bi zapevao unosio je u svaki stih i srce i dušu. Milioni su uz njega plakali. A kako izgleda kada Šaban plače, kada kralja narodne muzike dirne u srce nečija pesma, nečiji glas... Toliko da i on pusti suzu.
 

Baš to se desilo pre skoro 4 godine kada je Šaulić učestvovao u žiriju "Zvezde Granda". 
 
Takmičar je izašao i počeo da peva a onda se dogodilo ono što je malo ko očekivao. Veliki Šaban Šaulić nije mogao da zadrži suze. 
 
Ovaj video je do sada pogledan više od 6 miliona puta.

Šaban Šaulić biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Karl Lagerfeld – apstrakcija mode

Svet mode već decenijama nije mogao da se zamisli bez Karla Legerfelda
i njegovih kreacija. Njegovim odlaskom, sa svetske modne scene otišao
je jedan od najzaslužnijih za njen glamur.




Mediji prenose da je Karl Lagerfeld preminuo u 86. godini. Njegova stvarna starost je tokom čitave njegove karijere bila predmet spekulacija, kojima je i sam kumovao, jer je dugo tvrdio da je rođen 1938, a potom 1935. godine.

Rastao je u aristokratskoj porodici, sa ocem, majkom i sestrom, u hamburškoj četvri Blankeneze. Posle Drugog svetskog rata porodica se preselila u Šlezvig-Holštajn. Tamo je mladi Karl svima upadao u oči svojim neobičnim odevanjem i dugom kosom. Ali i obrazovanjem: još pre osnovne škole, govorio je francuski i engleski jezik. Bio je oduševljen francuskom kulturom i pre svega slikarstvom.

Duga kosa uvezana u rep

Želja da se preseli u Pariz je bila tolika da je sa majkom prešao tamo i 1953. se definitivno nastanio u gradu koji je i tada bio centar svetske mode. Odmah je počeo da se prijavljuje na takmičenja za mlade modne dizajnere i sa 20 godina osvojio svoju prvu nagradu za dizajn jednog mantila.

Nekoliko godina kasnije, počeo je da radi kao modi kreator u kući Balmen/Patu. Godine 1963. postao je umetnički direktor u modnoj kući Kloe i tamo 1967. zasnovao svoj koncept jedinstva odeće i nakita zvani „Total look“. Sredinom 60-ih ga je angažovala i firma Fendi iz Rima.

Godine 1976. je preuzeo imidž koji je zadržao do smrti – duga kosa uvezana u rep i tamne naočare.

Bio je poznat po ljubavi prema knjigama – u pariskim knjižarama kupovao je više knjiga nedeljno, a u trenutku smrti, u svojoj privatnoj biblioteci imao je više od 300.000 knjiga i brošura.

Dolazak u Šanel

Veliki događaj u njegovoj karijeri desio se 1983, kada je postao kreativni direktor Šanela. Uspeo je da povrati interesovanje za Šanelovu odeću, koje je bio jenjalo, i da tu odeću učini interesantnom za mlade žene. Modifikovao je kroj, obnovio boje, promenio materijale – sve uspešno. Do kraja života je ostao glavni dizajner ove prestižne modne kuće.

Svoju marku, „Karl Lagerfeld“, osnovao je 1984. i ona se brzo etablirala kao kuća koja nudi prvoklasan dizajn kako za muškarce tako i za žene i decu, ne samo kada je reč o odeći, već i o nakitu i drugim modnim detaljima.

Od 1987. je sam radio kao svoj fotograf, menadžer reklamnih kampanji i autor kratkih filmova za različite modne firme.

Sporne izjave

Poslednjih godina je u udarne vesti dospeo i zbog svojih oštrih kritika na račun izbegličke politike kancelarke Angele Merkel, naročito zbog svoje sporne izjave: „Ne možete ubiti milione Jevreja i posle toga, makar prošle i decenije, dovesti u zemlju milione njihovih najgorih neprijatelja“.

Lagerfeld je decenijama bio neka vrsta „živog artefakta“, ili „apstrakcije“, kako je jednom sam sebe nazvao. S jedne strane je bio tašt i arogantan, s druge, samoironičan i plemenit. Svet mode već decenijama nije mogao da se zamisli bez njega i njegovih kreacija.

dw