---

Kičica je dvogodišnja, mala, zeljasta biljka sa sitnim cvetovima crvene boje. Stablo je cvrsto, gotovo cetvrtasto, golo, šuplje, pri vrhu razgranato, visoko do 40 cm, a debelo je do 3 mm i naretko obraslo sitnim listicima. Lišce je sitno, retko, naspramno, skoro sedece, duguljasto-jajasto, do 4 cm dugacko, po rubu celo, golo, sjajno. Prizemno lišce poredano je unakrsno u pršljenove i sedece. Cvetovi su složeni u racvastu cvast na vrhu stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu ružicaste ili svetle crvene boje. Kod stare i na suncu sušene droge cvetovi su izbledeli. Cveta celog leta. . . ,

---

Raste svuda, a najviše po vlažnim brdskim i planinskim livadama, mestimično u ogromnim količinama, tako da se u leto mnogi senokosi rumene od iscvetale kicice . .. . Lekoviti deo biljke: Kicica je vrlo gorka, a nije otrovna. Kicicu treba brati dok je u cvetu, vezati u kitice i sušiti u hladu na promaji. Malo je našeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, cesto i uspešno upotrebljava kao kicica.

---

Kičica je gorak tonik. Deluje kao cist amarum slicno lincuri. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praška, vina i tinkture. Ulazi u sastav gorkih cajeva za stomak. Malo je našeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, cesto i uspešno upotrebljava kao kicica: za otvaranje apetita, protiv smetnji u organima za varenje, protiv groznice, slabokrvnosti itd. Kicica ima vrlo sitno i plitko korenje, tako da cim se rukom uhvati, ona se išcupa i na taj nacin uništi. Kicica se ne srne cupati, nego se gornja polovina stabljike u cvetu pažljivo odsece makazama .

---

Jagoda je trajna biljka, a razmnožava se vrežama što vodoravno pužu po zemlji. Vreže se ukorenjuju i stvaraju nadzemne delove biljke. Listovi su sastavljeni iz triju liski na peteljkama, a liske su jajasto okrugle, nazubljene i dlakave. Cvetovi su pravilni i bele boje. Plodovi su crvene boje i socni.

---

Raste po šumskim čistinama, na padinama i šumskim livadama .

---

Za lek se sabiru listovi i cvetovi u vreme cvatnje, a suše se u hladu.

---

stovi jagode pomažu pri izlucivanju mokraće, ciste krv, lece proliv i umiruju živce. Plod jagode leci žuticu i srcane bolesti, rastvara mokraćnu kiselinu u krvi te koristi u lecenju bubrežnih, žucnih i kamenaca u mokraćnom mehuru.Preporučuj se malikrvnim osobama .

---

Beli jasen (Fraxinus excelsior) je дрво visine od 30 do 40 m. Plod je krilata orašica, a cveta u aprilu i maju. Značajna je šumska vrsta koja naseljava plodnija i umereno vlažna staništa, u kojima se retko javlja sušni period. U mladosti dobro podnosi priličnu zasenu, uglavnom u šumama bukve.

---

Koristi se  listovi ,kora i seme .

---

Beli jasen se ubraja u plemenite lišćarske vrste, a u lekovite svrhe se koristi njegova kora, koja se skuplja u proleće, sa grana starih 2—3 godine. U nekim slučajevima se koristi i list. Droge belog jasena koriste se kao diuretik, dijaforetik i antireumatik, jer sadrže smole, tanine, inozitole i dr. Danas list ima širu primenu nego kora, a koristi se u izradi različitih preparata. Jasenova kora se često upotrebljavala protiv svih vrsta groznice, čak i protiv malarije. U zapadnim zemljama čaj od jasenovog lišća ili od biljnih mešavina sa ovom drogom se koriste za lečenje artritisa, reumatizma i uloga. Sasvim retko se u lekovite svrhe danas koristi i seme belog jasena.Koristi se  za skidanje  temperatura ,za jačanje  i apetita.

---

Ivanjsko cvece je biljka visine 60 do 150 cm. Stabiljka je cetverouglasta s cetiri izrazito ispupcene linije. Stabljika je na clancima odebljala i provijena tvrdirn dlakama. Sest do osarn listova, zajedno s uvrnutim rubovima, poredani su u pršljenu jednom žilom. Cvetovi imaju jaki miris poput meda, a ukus im je kiseo i trpak. . . ,

---

Biljka je jako rasprostranjena u našim krajevima, a nalazi se na suvirn staništima, livadama, uz putove .

---

Za lek sabire se gornji dio biljke u cvatu. Suši se u hladu i na zracnom mestu.

---

Drži se da je ivanjsko cvijece ili žuta brocika
izvrstan lek za lecenje svih bubrežnih bolesti, cak i onda kada su svi drugi lekovi zakazali. Osim toga, upotrebljava se u suzbijanju svih oštecenja kože - lišajeva, egzema, kožnih necistoca i protiv raka kože. Koristi se u lecenju katara želuca i creva.

---

Lincura ili srcanik trajna je biljka s korenom koji može biti i do 50 godina starosti. Koren je jako dugacak, debeo i razgranjen, izvana smedje do tamnosmedje boje, a iznutra žute boje. Stabljika je okrugla, iznutra šuplja, a u gornjem delu žlebasta, visine od 50 do 120 cm. Cvetovi su rasporedjeni u pršljenove, a nalaze se u pazuhu listova na gornjem delu stabljike. Boja im je svetložuta.Najcešce se parce korena lincure od 5cm stavlja u flašu rakije, a u narodu važi kao dobar lek za krvotok. ,

---

Srcanik veoma cesto raste u velikim
skupinama na vapnenackorn gorju, pustim mestima, medju grmljem te na planinskim pašnjacima i livadama.

---

Za lek se u jesen ili rano prolece sabire koren od starijih biljaka. Sveži koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatican. Valja ga brzo sušiti - a to se postiže ako ga se razreže po dužini.

---

Pomaže rad organa z varenje,izaziva lučenje sekrecije,pojačava apetit,pa se zato mnogo upotrebljava kao stimulativno sredstvo

---

Raste svugde,najviše kraj puteva i ograda .

---

Višegodišnja zeljasta biljka s dlakavim,slabo razgranatim stablom,visoko do 60cm.Listovi su perasto podeljeni,po ivici testerasti.Donji perasto nasuprotno sa 7 lisaka,gornji trolisno sa dva palistića.Cvet je zlatno žuti venčić.Koren-rizom je mogoglav,snažan,obrastao snažnim svojim podancima.

---

Koristi se koren.

---

Skuplja krvne sudove i smiruje nerve.U narodnoj medicini se još upotrebljava za spoljašnju upotrebu kod zapaljenja očiju ,za ispiranje polnih organa (posebno kod belog cvata) i za ispiranje usne duplje pri zapaljenju venci .

---

Sladic je dugovecna, vrlo otporna zeljasta biljka sa izvanredno snažnim, razvijenim i žilavim, drvenastim korenovim sistemom. Iz rizoma, koji je ispod same površine zemlje, svakog proleca izbija po nekoliko stabljika 1 -2 m. Divlja, a osobito gajena biljka, u gustom sklopu obrazuje zbijen i teško prohodan cestar, koji na prvi pogled lici na mladu bagremovu šumicu. Lišce je slicno bagremovom, ali je sitnije. Lišce je pod prstima grubo i vrlo lepljivo. Cvetovi su sitni, ljubicaste boje. Plod je mala mahuna mrke boje, pljosnata, vrlo cvrsta i gruba pod prstima. Cveta u julu i avgustu. ". . . .

---

Sladic raste na peskovitim obalama Dunava i Tise, a gaji se kao medicinska biljka u mnogim zemljama Evrope i sveta . .. .

---

Lekoviti deo biljke: Slast i lekovitost korena poticu od glicirizina.

---

Slatki koren ulazi u sastav plucnih cajeva. Upotrebljava se kao blago sredstvo za iskašljavanje i protiv nadimanja u trbuhu. Ulazi u sastav raznih lekova za organe za varenje i disanje. Slatkim korenom slade pivo, razne penušave limunade i druga *****. Utvrdeno je, da i ona topla žuta boja slatkog korena nije samo boja, nego i lek i da potice od tzv. flavonskih jedinjenja koja deluju protiv upala sluzokože i doprinose lecenju cira u želucu. Sladic se koristi za razne mešane cajeve od kvalitetnih lekovitih biljaka za lecenje raznih bolesti

---

---

Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju. Pri vrhu je manje-više razgranato.
Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto deljeni, a po obodu testerasto usečeni. Listovi na stabljici su slični prizemnim,samo sa kraćim i užim režnjevima.
Cvetovi su krupni, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti, skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnika je mnogo, zute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem. Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.
Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena su crne sjajne boje.

---

Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona. Najčešće naseljava svetle šume i šikare.

---

Ova vrsta je lekovita, ali i otrovna biljka. Takođe je i umereno medonosna biljka.

---

Deluje slično digitalisu; lek i otrov za srce .Narodna medicina ga još preporučuje kao dobar lek protiv peruti i za jačanje korena kose.

---

Sa ovom biljkom treba biti jako oprezan jer je OTROVNA

---

Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim rizomom.Listovi su sabljasti,dugi i uspravni.Iz pazuha listova izbija stabljika,koje nose na sebi krupne ,lepe ,ljubičaste ili žute cvetove.

---

Raste na svim sunčanim predelima .

---

Koristi se rizom,staro 2-3 godine.

---

Ekspektorantno dejstvo stavlja je u red biljaka koje se upotrebljvaju protiv kašlja,bronhitisa,bolova u grudnom košu,a može se još upotrebiti za lečenje bolesti jetre i žučnih puteva .

---

Danas je ova biljka više upotrebljena u kozmetici čak i somatologiji i parfimeriji,koristi se u kombinacijama sa ostalim preparatima.

---

Smreka ili borovica raste kao grm. S obzirom na velicinu, oblik, rast i oblik iglica smreka je vrlo promenljiva biljka. Iglicasti listovi stoje po tri u pršljenu. U pocetku su svetlozelene boje, a posle potamne. S gomje strane lista nalazi se plavkasto-bela crta. Listovi su dugacki 8 do 10 mm. Muški cvetovi su žuti i nalik klasu, a ženski su cvetovi cešeri s izgledom boba. Plod je cma, modrikastim prahom posuta »boba«, što dozreva tek druge godine u jesen. Svi delovi smreke ili borovice imaju fini aromatican miris. »Bobe« su gorko-slatkog okusa, a iglice gorke i smolaste

---

Raste po klisurastom neplodnom tlu i belogoricnim i cmogoricnim šumama. Cesto se nalazi u velikim skupinama na ka-menitoj kraškoj podlozi - od primorskog podrucja do brdskih i planinskih predela.

---

Za lek sabiru se plodovi, iglice, vrškovi grancica i samo drvo. Nakon što se plodovi uberu, suše se u tankom sloju na suhom i zracnom mestu. Plod smreke ili borovice ne sme se sušiti na suncu i umetnoj toplini ..

---

Mnogostruka je lekovitost smreke ili borovice.
Caj od boba jaca živce i želudac, cisti krv, odvodi otrovne plinove, a s rnokracom i loše sokove, izaziva znojenje, leci vodenu i bubrežnu bolest, cisti jetru, drobi i odvaja kamence i pesak iz žuci, bubrega, mokracnog mehura. Odlicno leci beli cvet, a preporucuje se za lecenje plucnih bolesti osobito astme. Mladi vršci kuhani u mleku lece kostobolju, reumatizam, išijas, skorbut, vodenu bolest, živcanu rastrojenost i dr. Pomešana s drugim biljkama, smreka ili borovica izvrstan je lek za mnoge bolest

---

Raste po sunčanim i suvim livadama ,šumama ,lugovima,međ grmljem i po padinama.

---

Višegodišnja zeljasta biljka visoko do 30cm s kosim nerazgranatim korenjem i s mnogo tankih korenčića.Listovi su skupljeni u prizemnom rozetnu duguljasto-jajoliki,tupo zaobljeni,naglo stešnjeni pri dugoj i debeloj dršci.Cvet se nalazi na dugoj cvetnoj dršci,zvonastog je oblika i žute je boje .

---

Koristi se cvet i koren ,ređe list.

---

Naučna medicina ga koristi kao lek za iskašljavanje .Narodna je preporučuje kod; glavobolje,epilepsije,nervne slabosti,srčane slabosti,nesanice i sl.

---

Hrast se ubraja u najpoznatija drveca naših krajeva. Razvija se u mocno i veliko drvo, a može doseci visinu višu od 40 metara, debljinu 2 do 2 1/2 m i starost više od 1000 godina.

---

Stanište: . šume

---

Za lek upotrebljava se mlado lišce i mlada kora, što se skuplja u prolece, a plod u jesen.

---

U narodnoj medicini kora, list i plod (žir) koriste se za zaustavljanje krvarenja, lečenje čireva, ekcema, belog pranja, preobilnih menstruacija, hemoroida, nemogućnosti zadržavanja urina, krvarenja desni i zubobolje.

---

Hrastova kora sadrži tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin, triterpenoide, steroide, katehine, pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, C, PP. Zbog ovih sastojaka ima jaka skupljajuća i antiseptička svojstva. Po potrebi, koristi se kao protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima.

---

Od hrastove kore se pripremaju kupke i obloge protiv reumatizma, a uvarak se koristi za ispiranje grla, lečenje otečenih vratnih žlezda i promuklosti. Njime mogu i da se ispiraju rane nastale dugotrajnim ležanjem. Rakija u kojoj je odstajala hrastova kora prirodan je lek za bolesti jetre i kamena u žuči i bubregu.

---

caj od mladog hrastovog lišca preporucuje se slabiin Ijudima, rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima i bolesnicima koji boluju od srcanih bolesti. Caj priprernljen od mešavine hrastova lišca i drugih Ijekovitih biljaka koristi se u lecenju cireva svih vrsti, za želudac i cišcenje i jacanje krvi. Uvarak od mlade hrastove kore koristi se za grgljanje kod upale grla, protiv promuklosti i kad oteknu vratne žlezde. caj od mlade hrastove kore priprernljen s vinom i medom koristi se u lecenju protiv povracanja krvi iz želuca i pluca, kod krvavih proliva, kolere, griže i fistula u cmaru, kada zaustavlja krv i leci. Kava pripremljena od prženog žira koristi se kao lek za malaksalost, malokrvnost, nervozu, nesanicu, kostobolju, rahitis, od sluzi iz ušiju i dr. Kava od žira preporucuje se za cišcenje krvi, kod šecerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih šuljeva.

Biljna ljekarna s mog prozora istovremeno liječi, ali i opušta

Većini ljekovitih biljaka najviše odgovara rahla, pjeskovita zemlja i sunčano mjesto na balkonu, a pošto su vrlo otporne bez teškoća uspijevaju u posudama na prozoru




Peršin liječi loš zadah i žgaravicu

Ne postoji jasna granica između ljekovitog i začinskog bilja. Većina bilja “za čaj” može se upotrijebiti u kuhinji, a gotovo sve začinske biljke imaju ljekovita svojstva.

Ljekovite biljke vrlo su otporne i bez teškoća uspijevaju u posudama na balkonu. Najvažnije ih je redovito zalijevati. Posuda na dnu mora imati otvore za odvod suvišne tekućine. I to je otprilike sve. Ljekovite biljke ne treba ni gnojiti ni prskati. Dapače, to je zabranjeno jer bilje koje se rabi kao lijek mora biti posve čisto i prirodno uzgojeno. Za razliku od konvencionalnih lijekova, ljekovito bilje djeluje blago i postupno pa ga često treba dulje uzimati kako bi se primijetili korisni učinci.

Tijekom sezone možete uživati u čajevima pripremljenim od svježeg bilja, a i dodavati ga jelima. Metvica će tako odlično dopuniti jela od graška, a pikantni listovi nevena dodat će boju salatama. Bilje možete sušiti ili čuvati u zamrzivaču.

Metvica

Metvica je odličan lijek za lošu probavu, smanjuje grčeve, nadutost i plinove te pospješuje tek. Smiruje glavobolju, žgaravicu, nadraženost crijeva, živčanu napetost i tjeskobu te ubrzava zacjeljenje “groznice” na usnama i pobjeđuje nesanicu.

Neven

Neven blagotvorno djeluje na bolesti kože, opekline od sunca te akne i rane. Ublažava probavne probleme te smiruje čireve, upale i infekcije.

Vlasac

Vlasac potiče probavu, tek, rad bubrega i izlučivanje mokraće te djeluje kao blagi diuretik. Jača srce, čisti krv, pospješuje cirkulaciju te snižava krvni tlak, kolesterol i šećer u krvi te blago dezinficira kožu.

Lavanda

Prirodni je antiseptik, ublažava bolove, blagotvorno djeluje na želudac i maternicu, smanjuje nadutost te ublažava menstrualne tegobe. Pomaže u liječenju akni, alergije, opeklina te tjeskobe i depresije.

Uzgojiti možete i prirodno sladilo

Domaće biljne čajeve najbolje je piti nezaslađene ili ih zasladiti stevijom. Tu biljku također možete uzgojiti u posudi.

Stevia je mnogo slađa od šećera pa vam je za zaslađivanje treba vrlo malo, a ujedno je ljekovita - sprečava rak, snizuje tlak i masnoće u krvi te olakšava probavu. Osobito se preporučuje dijabetičarima jer je slatka, a ne sadrži šećer.

Najpopularnija ljekovita biljka kamilica također se može uzgajati na balkonu, ali kako naraste vrlo visoko, treba joj velika posuda. No bez većih teškoća možete uzgojiti kadulju, koja je dobra za liječenje prehlade i kašlja, a i ublažava navale vrućine kod žena u menopauzi te noćno znojenje. Kadulja, ružmarin i lavanda uzgajaju se iz reznica, no najjednostavnije je nabaviti gotove sadnice.

Lovor

U kontinentalnim krajevima mora prezimiti u kući. Izvanredan je začin, djeluje antiseptički, protugljivično i stimulativno. Potiče probavu i liječi želučane tegobe. Ipak, oprez - nije prikladan lijek za trudnice i dojilje.

Češnjak

Čak se i češnjak, koji mnogi smatraju lijekom protiv svih bolesti, može uzgojiti na balkonu. Potrebno mu je sunčano mjesto, duboka posuda i rahla zemlja. Češnjak iz Kine kod nas neće uspijevati.

Aloe vera

Gel od aloe vere odličan je za kožu i pomaže pri zacjeljivanju opeklina. Dovoljno je odrezati jedan debeli, mesnati list i istisnuti sadržaj na oboljelo mjesto. Aloe vera ne može preživjeti temperature niže od 5 stupnjeva.

Stolisnik

Mnogi ga smatraju korovom, no vrlo je ljekovit. Smiruje probavne smetnje, pomaže kod ženskih tegoba i bolesti dišnih putova. Snizuje tlak te povoljno djeluje na jetra.

Peršin

Potiče rad bubrega i mjehura. Pomaže kod upale prostate, pri otežanu mokrenju kod oticanja nogu, reumatizma i gihta. Uklanja zadah, pomaže dijabetičarima i olakšava mršavljenje.

Čili

Možete li podnijeti njegovu ljutinu, dobro je da ga što češće dodajete jelima jer potiče cirkulaciju krvi, snizuje tlak i razinu kolesterola. Pomaže kod prehlade, problema sa sinusima i groznice te olakšava iskašljavanje.

Matičnjak

Od svježeg matičnjaka možete pripremiti vrlo ukusan čaj koji jača koncentraciju, poboljšava raspoloženje, pomaže kod nesanice i umne iscrpljenosti. Povoljno djeluje i na probavu. Može se dodavati slatkim jelima.

Majčina dušica

Obilato je dodajte kao začin teško probavljivoj hrani. Pomaže i u pročišćivanju nosa tijekom prehlade, peludne groznice i astme. Od nje se prave i sirupi protiv kašlja, a djeluje protiv svih bakterija.

Mažuran

Pomaže kod probavnih tegova, mučnine i proljeva. Vrlo je dobar lijek protiv nesanice i bolesti dišnih putova. Za liječenje čireva u ustima (afti) žvačite list mažurana. Klija vrlo sporo pa, ako niste strpljivi, nabavite presadnice.

Tušt

Tušt, tušanj ili portulak također raste kao korov, a bogat je omega-3 kiselinama, koje jačaju srce i imunitet te snizuje kolesterol. Preporučuje ga i dr. Oz. Jedite ga u salatama, juhama, varivima... Može se i ukiseliti.

(24sata.hr)

---

Preslica je jako rasprostranjen korov što se teško iskorenjuje. Ubraja se u red papratnjaca. Trajna podzemna stabIjika cme je boje i poput niti rasprostranjuje se u dubinu i širinu. Jako je otpoma. Stabljika je uspravna s tankim i brojnim listovima u pršljenu te je zbog toga zovu konjskim repom...

---

Raste u mocvamom tlu , na peskovitim livadama i poljima te uzduž železnickih nasipa.

---

Za lek se skuplja cela biljka.

---

Mnogostruka lekovitost preslice bila je poznata još u starom veku. Jedno je od najboljih sredstava za lecenje bolesti pluca, posebno kod plucnih krvarenja i tuberkuloze pluca. Preslica je veoma dobra u lecenju svih oblika malokrvnosti, jer pospešuje stvaranje crvenih krvnih telešaca. Nenadoknadivo je sredstvo u lecenju cira na želucu, fistula na debelom crevu i drugih oblika cireva, zatim u lecenju bolesti mokracnih organa. Uspesi se postižu kod grceva u mehuru, slabog mehura, bolnog mokrenja, zadržavanja mokrace, upale bubrega s pojavom belancevina u mokraci, upale bubrežne nakapnice, krvarenja bubrega, kod kronicnog nadražaja mehura s pritiskom na mokrenje (kod žena), kod pocetne tuberkuloze bubrega i mehura. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lecenju mnogih drugih bol

---

Vidac ili ocanica jednogodišnja je biljka, visine 10 do 15 cm. U gornjem je delu razgranjena i pokrivena mekanim dlacicama. Biljka je polunametnik jer se svojim usisnim korenjem pricvrsti za livadne trave i siše im sokove. Listovi su nasuprotni, jajastog oblika i na vrhu oštro nazubljeni. Cvetovi se pojavljuju u pazušcima gornjih listova, a boja irn je bela ili bledoljubicasta. Po cevastim cvetovima nalaze se male žute mrlje .

---

Rraste na suvim livadama, šumskim cistinama i neplodnim zemljištima.

---

Za lek sakuplja se citava biljka, bez korena ..

---

Osnovno delovanje biljke koristi se u lecenju ociju. Upotrebljava se kod upale ocne spojnice, slabosti ociju zbog premorenosti od citanja ili pisanja, upale rubova kapaka, upale šarenice, glaukoma, cira na rožnici, upale suzne vre?ice i sl. Vidac se preporucuje i kod bolesti dišnih organa, kao što su kijavica, gripa, bronhitis, probavne smetnje, te želucanih i crevnih bolova .

---

Ehinaceu su koristili još indijanci kao lek protiv rana prouzrokovanih kožnim prištevima, aknama i ozeblinama, no njena najveca upotreba bila je protiv ugriza zmija. Aktivna svojstva biljke otkrivena su krajem XIX veka. zahvaljujuci jednom nemackom doktoru koji je proveo mnogo godina zajedno s indijancima. Od tada biljka je u centru pažnje mnogih studija buduci da jaca obrambena svojstva organizma. Zbog te karakteristike nalazimo je u mnogim farmaceutskim i kozmetickim proizvodima (tretmani protiv bora, iritirane i suve kože)..biljka iz porodice Asteraceae, ima šuplju stabljiku koja dostigne od 50-100 cm visine. Listovi su uski, duguljasti i prekriveni sitnim dlacicama. Cvet je ljubicaste boje. Uzgaja se kao lekovita biljka i ne širi se spontano ,

---

Gaji se kod nas i u drugim zemljama

---

Lekoviti deo biljke: koren.

---

Echinacea sadrži mnogo aktivnih materija koja se mogu grupisati u: -etericna ulja (20 komponenata) jedan od njih in vitro pakazuje onkološka svojstva (uništava tumoralne celije).
Smatra se da etericna ulja poticu jacanje imunološkog sustava -glukozid sastavljen od dva šecera koji deluju kao antibiotik protiv raznih bakterija -poliacetileni koji uništavaju bakterije i gljivice -inulin, vitamin C

---

Imunostimulans: jaca obrambeni sistem organizma tako da povecava proizvodnju antitela i leukocita u krvi (recept 1) Deluje protivupalno i zaceljujuce: putem posebnog enzima zaustavlja širenje bakterija i favorizuje proizvodnju tkiva koja lece i zatvaraju rane. Leci kožne rane: akne, cireve, upaljene opekotine, ekceme, upalu kožnih žlezda, ubode i ugrize insekata Stimulise jetru i bubrege u procesima detoksikacije Deluje antiviralno i laboratorijski (in vitro) pokazano je svojstvo uništavanja celija tumora. Koristi se kao inegrator s ostalim lekovima kod raka i AIDS-a Infekcijske bolesti: deluje sporije od antibiotika, ali vremenski efekt je duži. Aktivna svojstva biljke nemaju nus pojave, za razliku od farmaceutskih proizvoda. Zato se savetuje njezino korištenje kao preventiva Koristi se protiv decjih bolesti, herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa Leci upalu prostate i mehura (besike). ..

---

Morac je vrlo važna lekovita, aromaticna, zacinska, medonosna, hranIjiva i industrijska biljka. Morac je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka. Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Morac ima mesnat koren. Stabljika je valjkasta, razgranata, visoka l-2 m. Listovi su iglicasto-koncasto deljeni kao u mirodije. Uopšte, morac lici na mirodiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veci. Cvasti su udružene u guste i velike štitove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su žuti.Cela biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kad se medu prstima rastrlja. Ukusa je slatkog i vrlo aromaticnog. Zato morac mestimicno kod nas na zivaju »slatka mirodija«. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, njih treba odbaciti ". . . . ,

---

Malo je toplih zemalja koje ne gaje morac. Kod nas se najviše gaji u Vojvodini. Seje se u martu na rastojanju 40x40 cm. Morac traži duboku, dobru zemlju i mnogo toplote. Treba birati suncan položaj zašticen od hladnih vetrova. Gaji se kao trogodišnji usev. . .. .

---

Bere se zreo plod, koji je zreo kad se na njemu pojave sive pruge Ukusa je vrlo prijatnog, slatkog i aromaticnog, a mirisa je ta kode prijatnog, svojstvenog i aromaticnog

---

Upotreba moraca i njegovog mirisnog etarskog ulja vrlo je cesta i raznovrsna. Daje se sam plod moraca ili u mešavini s drugim lekovitim biljem slicnog dejstva, pre svega za lecenje organa za varenje i disanje, za jacanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom rnorac, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi cajevi i slicni lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morac. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više moraca. Morac ima i važnu profilakticnu moc Upotreba moraca kod nas je neophodna, jer mi još uvek jedemo mnogo pasulja, kupusa i drugu kabastu hranu s mnogo celuloze koja se teško vari i zato izaziva ne male tegobe u organima za varenje. Najviše moraca troše destilerije etarskog ulja, jer iz godine u godinu raste potrošnja ovog ulja za proizvodnju likera, bombona i drugih poslastica i sredstava za uživanje

---

Smokva je relativno nisko drvo s jako razgranjenom krošnjom. Starije grane sive su boje, a mlade tamnozelene. Listovi su naizmenicni, veliki i nepravilno useceni. Na mladim granama pri dnu se nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotacem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje socni plod s mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti cvetnog omotaca. ... ,

---

Uzgajaju se u podrucju Sredozemnog mora.

---

Za lek koristi se svež ili osušen plod ..

---

plod smokve regulise probavu.
Kao caj koristi se kod jakih prehlada.Osim što o lekovitosti smokve postoje mnogi stari zapisi, dokaz je i upotreba njenih plodova kao leka protiv mnogih bolesti, kao i za jačanje i obnavljanje energije i vitalnosti. Po svetu je raširena upotreba smokve kao preventivnog i tradicionalnog sredstva protiv raka. Smokve i njihov mlečni sok imaju jako antiseptičko sredstvo, fungicidno i dezinfikujuće delovanje. Mlečni sok takođe pomaže kod glista i ostalih crevnih napasti, a leči i gljivice, bradavice na koži i omekšava kurje oči i žuljeve. Ova voćka je poznata i kao blago sredstvo za čišćenje, pri tom ne izazivajući grčeve i dijareju.
Pomažu u snižavanju povišenog krvnog pritiska, jer su dobar izvor kalijuma, minerala bitnog za kontrolu krvnog pritiska.
Mogu da budu od pomoći čak i pri mršavljenju. One su dobar izvor vlakana, koja održavaju osećaj sitosti i odgovarajući nivo energije. Dakle, smokve ne goje, a dovoljno su hranljive, tako da su dobar izbor za svaku dijetu.
Održavanje kostiju u dobrom stanju je još jedna funkcija smokvi, jer su odličan izvor kalcijuma.

Smokva sadrži malo kalorija, ali dosta korisnih sastojaka potrebnih
ljudskom organizmu:

bakar
beta karoten
biljna
vlakna
biljne masti
biljna ulja
vitamin A
vitamine
B1, B5 i B12
vitamin C
vitamin E
vitamin P
gvožđe
enzime (ficin)
etrična ulja
kalijum
kalcijum
magnezijum
mangan
oligoelemente
selen
fosfor
folat
šećer

---

Lekovite osobine

Sveža i suva smokva povoljno utiču na zdravlje, mada se koristi i
sok od zelene smokve ili list. Navodimo samo neke bolesti i tegobe kod
kojih smokva može pomoći:

bolovi u mišićima,bronhitis,bradavice i kožne bolesti (sok zelene smokve kao premaz ili
obologa),gastritis,gliste i crevni paraziti,gljivice(sok kao premaz),grčevi u stomaku,dijabetes (čaj),depresija,dijareja,žuljevi i kurje oči (sok kao premaz),za normalan rast,za nadoknadu izgubljene energije,za poboljšanje koncentracije i pamćenja,impotencija,jačanje nervnog sistema,može se koristiti kao diuretik,nadutost
stomaka,neke vrste raka,neplodnost,nervoza i nesanica,održava krvne sudove,osteoporoza,popravlja raspoloženje,prevencija bolesti organa za varenje,problemi
sa mišićima,problemi sa holesterolom,problemi sa krvnm pritiskom i krvnim sudovima,
problemi sa nervima (živcima),problemi sa kostima i zubima,problemi sa trigliceridima u krvi,protiv celulita,protiv gojaznosti,protiv starenja,protiv stresa,problemi u trudnoći i tokom dojenja,razne infekcija upale pluća ili organa za disanje i prehlada (čaj),
pospešuje rad i creva,ubod i ugriz insekata (obloge),upala grla,uganuća i istegnuća.
umor

---

Upozorenja

Suve smokve ne posipati brašnom zato što se razvijaju grinje.

Zbog dosta šećera koji sadrži smokva, dijabetičarima se preporučuje
oprez prilikom njenog korišćenja.

Smokve sušene sumpordioksidom mogu izazvati burne alergijske
reakcije.

---

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro po površini zemlje. Cvet je crvenkasto-ljubicast, oblikom podseca na rodin ili ždralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrži etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida Zdravac je niska, neupadljiva biljka skromnog cveta i jakog mirisa. On je biljka koja sami svojim imenom simbolizuje zdravlje.

---

Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda.

---

Bere se cela biljka u cvetu .

---

Tipicna taninska droga, narocito rizom, gde ima najviše oporih jedinjenja, Zdravac sadrži: etarsko ulje, tanin, flavonski heterozid i holin.. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. Zdravac se pre svega koristi u narodnoj medicinii to za smirivanje upale kože i sluzokože upravo zahvaljujući prisustvu visokog sadržaja tanina. Pomaže kod nesanice tako što usporava aktivnosti i produžava sam san. Kao blago umirujuće sredstvo deluje na nervni sistem i smiruje nervozu srca.

---

Dobricica je Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20—40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su Ijubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja- juna. ,

---

Raste obilno svuda u šumama, na vlažnim livadama i drugim mestima. .

---

Vrhovi grancica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz sveže biljke svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.

---

Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit), žuci, za pojacanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za lecenje katara nosa, ozleda i rana. Pomešana sa ovsenim brašnom daje se protiv crevnih parazita konja. .Preparati od dobricice pomažu razmenu materija u organizmu. Podsticu izlucivanje mokrace, a olakšavaju želucane i crevne probleme koje poticu od pomanjkanja solne kiseline. Deluje smirujuce kod nekih živcanih tegoba. Koristi se i kao sredstvo za jacanje organizma, narocito kod manjka vitamina C. Smiruje bolove kod gihta i reume. Deluje kod otrovanja olovom..

---

Andjelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Prilicno je nalik kimu i anišu. Dostize visinu do 2 m. Stabljika je okrugla, uzdužno brazdasta, šuplja i plavicaste boje. Razgranjuje se samo na gomjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko razdeljeni i na krajevima nazubljeni. Cvet je štitac sa zelenka-stirn i žuckastobelim cveticima. Ogranci štica imaju kratke, ?ekinjaste zaštitne listi?e. Koren je smedje do crvenkastosmedje boje. Miris korena je jako aromatican i ugodan, a ukus sladunjav, posle oštar i gorak.U nekim delovima naše zemlje raste srodna vrsta Angelica archangelica L,
I jedna i druga su lekovite osim što se A. Archangelica od A. Silvestris razlikuje po izrazitoj aromaticnosti i skoro kuglastim, 20-40- zrakastim štitovima. Naraste u visinu 2-3 m, a donji listovi su joj 60-90 cm dugacki. Podanak je u A. silvestris puzav, dug oko 1 m., sa mnogo žila.
Cvetovi cine zelenkastožuto-bele štitce. Aromaticni, oštar ukus daje korenu etericno ulje, kiseline valerijane i angelike, te jabucna kiselina. Miris i ukus angelice slicni su mošusu ili vaniliji. ,

---

Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara

---

Lekoviti deo biljke: cela biljka

---

caj od listova andjelike greje želudac, cisti krv i rnokracni mehur. U mešavini s drugim biljkama izlucuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, želuca i crieva te otklanja trbobolju, nadimanje, dizenteriju, grceve i otvorene i zatvorene šuljeve (hemeroide), sluz u prsirna, bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u lecenju kožnih bolesti i osipa. Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlucivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Želudac « ojaca «, pa može bolje da primi i preradjuje hranu. Angelica prvenstveno povecava apetit, pa je i zbog toga , izmedju ostalog, u sastavu mnogih želucanih cajeva.

Upotreba angelice zavisi od toga šta želimo postici. Radi povecanja apetita uzima se 15 minuta pre jela , dakle, na prazan želudac. Ako se želi pospešiti varenje kada je želudac osjetljiv, uzima se nakon jela.
Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod slabog varenja. Kapljice angelice sa medom izvrsno pomažu kod zacepljenosti bronhija i protiv kronicnog bronhitisa. Andjelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Naziv, andjeoski ili sveti koren« dobila je za vreme haranja kuge u Evropi. Zahvaljujuci korenu andjelike, tom prilikom mnoštvo se Ijudi spasilo od tzv. crne smrti.Kao caj se koristi korenje, ali treba znati da je dugotrajno kuvanje bez dejstva, jer ishlape etericna ulja.
Za upotrebu izvana koristi se alkoholni ekstrakt andjelike - kod ishijasa i bolnih živaca, kao preparat za masiranje. Za takvo masiranje još je delotvornije ulje od andjelike, narocito kod bolesnih mišica ili posekotina.

---

Arnika ili moravka je dugotrajna, aromaticna biljka visine do 60 cm. Stablo je uspravno i malo razgranato s jednom cvetnom glavicom. Listovi su sitni, nasuprotni i malo nazubljeni, a pri dnu stabla složeni u rozetu. Cvet je glavica s jezicastim venci?em na vrhu stabljike i prosirenim cvetovima koji imaju pricvetne listi?e. Cvetovi su žuti ili narancastocrveni.

---

Raste na suhim livadama, obroncima i brdima.

---

Za lek se koriste cvet, koren, odnosno podanak i listovi. Cvet se skuplja u vreme cvatnje, a korenje u prolece. 1 cvet i koren amike ili moravke potrebno je brzo sušiti, da odviše ne ishlape

---

Arniika ili moravka, prije svega, koristi se u lecenju rana, pri cemu ublažava bolove i pospešuje njihovo zaceljivanje. U tu svrhu priprema se tinktura od moravke što se razredjuje s vodom. Korisna je, takodje, u lecenju grla te s drugim travama u lecenju upale pluca, tifusa, slabosti srca, za pospešivanje cirkulacije krvi i izlucivanje znoja i mokrace..

---

Ova biljka je zaštićena vrsta. Od XVIII veka, kada je biljka počela da se koristi u apotekama, njena popularnost je značajno porasla. Nekontrolisano branje učinilo je to da je biljka postala dosta retka, pa je morala biti zaštićena. Danas se biljka gaji za lekovite svrhe.

---

Celer je dvogodišnja zeljasta biljka s mesnatim i vretenastim korenom koji ponekad može biti i gomoljast. Stabljika mu je razgranjena, a doseže visinu od 40 do 80 cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listici klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni. Kuglasti plod je rebrast. Nekada se verovalo da celer pospesuje polnu moc. Danas se zna da pospesuje uspesno razmenu materija. Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem. U korenu ima eterskog ulja, secera, apina, asparagina, tirozina, kolina, alosorbusena, pentosana i masti.

Slatkasti odebljali koren celera najcesce se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zacin za supe i corbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatican miris, takodje sluze kao zacin. Biljka zadrzava specifican miris i nakon susenja. Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi.

---

Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom podrucju i na vlažnim podrucjima gotovo cijele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Drži se da je divlji celer otrovan te ga zato ne upotrebljavamo u lecenju lekovitim biljem. Za vrtni ili pitomi celer drži se da je veoma znacajna lekovita biljka.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren vrtnog celera

---

Za lecenje astme, katara pluca, promuklosti, bolesti zivaca, mokracnih puteva, bubrega,
gihta, reume, poboljsanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji,
jacanje zelucaceler se koristi u lecenju vodene bolesti, reumatskih bolesti, gihta (uloga) i preterane gojaznosti, kronicnog katara pluca, grceva u prsnom košu, što su povezane s osecajem straha, nadutosti, slabosti želuca, pomanjkanja apetita i bolesti koje su uvetovane nedostatkom osnovnih materija potrebnih organizmu. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi.

---

Cicak je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilna srcolikog oblika. U drugoj godini izraste uspravna razgranjena stabljika visine od 1 do 1 1/2 metar. Listovi su sve manji iduci prema vrhu stabljike. Cvate u glavicama s grimiznocrvenim cevastim, gusto zbijenim cveticima, što imaju kukice pomocu kojih lako prianjaju za odecu.

---

Raste uz putove, na livadama i neobradjenom zemljištu.

---

Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u prolece i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre

---

koren cicka deluje protiv otrovno, pospešuje izlucivanje mokrace i znoja te cisti krv. Isto tako koristi se u lecenju venericnih bolesti, svih vrsti cireva, skrofula, gihta (uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja živom. caj od mladog lišca koristi se u lecenju katara želuca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, cireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme cicka koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren i listovi, s time što seme jace deluje. Seme cicka koristi se za pravljenje cickova ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme cicka nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Takodje, koren i list koriste se i kod upale i cireva želuca, koriste se kod pospešivanja znojenja, kod varenja, pomažu u ublažavanju reume, kožnog ekcema, lišaja, osipa, gnojnih rana i skorbuta.
Suv koren stucan u prah i pomešan sa jestivim ( maslina ) uljem, leci gnojne rane kada se njime namažu.

---

Ginseng-koren života ili kako ga jos zovu covecji koren jer oblikom podseca na coveka.
Ginseng je drevna biljka cija je pradomovina Istocna Azija, Sibir i Severna Amerika, koja se u ljudskoj prehrani i lecenju primenjuje više od 5000 godina. Zbog njegovih brojnih lekovitih svojstava, Kinezi ga smatraju cudotvornim, isceliteljskim lekom. Razne vrste ginsenga, koje se danas mogu naci u širokoj prodaji, poticu iz Koreje, Kine, Amerike i Sibira, a sve su poreklom iz porodice Araliacea .

Pozitivni ucinci ginsenga Ginseng, kao dodatak prehrani, koristi vrlo širok krug ljudi sirom sveta. Celokupno iskustvo vezano uz tu biljku govori da ona potice mentalnu i fizicku snagu i sposobnost. Prema zapisima kineske medicine, ginseng delotvorno leci, izmedju ostalog, impotenciju i poremecaje (krvnog pritiska na poseban na nacin: snižava pritisak osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska, a povisuje onima koji imaju problema s niskim pritiskom. Isto tako povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje te sprecava hipoglikemiju (pomanjkanje šecera u krvi). Pored navedenog, uticajem na žlezde s unutrasnjim izlucivanjem (endokrine žlezde), ginseng posebno pomaže u potpunom iskorištavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Ova uloga posebno je znacajna kod ljudi koji u prehrani iz raznih razloga nemaju dovoljnu kolicinu nužnih vitamina i minerala. Bez vitamina i minerala organizam ne može preraditi i pretvoriti u energiju šecere i masti, odnosno belancevine u nužne gradivne materije. Što je koren ginsenga stariji, to je kvalitetniji, jer sadrži više delotvornih materija. Pravi kvalitet korejskog ginsenga oznacava podatak da je ekstrakt potekao iz korena starog najmanje 5-7 godina. Uzimanje ginsenga može koristi svima, bez obzira na starost i pol.

Ginseng u prošlosti Nije slucajno da se ginseng u Kini naziva još i koren života, jer su stari Kinezi uocili da usporava proces starenja i omogucava ocuvanje životne snage i mentalne svežine. Kineski i korejski ginseng (Panax ginseng ) vec je davno proucen i o njem postoje zapisi stari nekoliko hiljada godina. U medicini Dalekog lstoka, posebno kineskoj, ginseng se primenjivao kao lek i melem za sve kao neka vrsta panaceje Leka koji bi lecio sve bolesti.

Ginseng i sport
Mogucnost primene ginsenga sportu i kod sportista danas je predmet intenzivnih istraživanja. Zasad je sigurno utvrdjeno da je za dobre ucinke važno uzimati dovoljno velike kolicine, odnosno doze. U ginsengu se, naime, nalazi 12-13 razlicitih delotvornih materija, tzv. gin senozida, koji se cak i u korenju najkvalitetnijih biljaka nalaze u veoma niskim koncentracijama (cine svega oko 1-2 % sadržaja ekstrakta). Klinicka ispitivanja pokazala su da ginseng pojacava moždanu aktivnost i, što se može kvantitativno dokazati, pojacava izlucivanje adrenalina. Jedno od njegovih znacajnih delovanja je podizanje alertnosti moždanih funkcija na viši nivo i tim odgadjanje psihofizickog umora.

Tokom treninga i takmicenja ginseng štedi nivo šecera u krvi na taj nacin što potice intenzivnije iskorištavanje masnih kiselina (kao i izgaranje rezervnih masti koje su izvor ovih oslobodjenih masnih kiselina) u procesu stvaranja energije za rad mišica. Rezultati istraživanja pokazali su da ginseng pojacava funkciju pluca tako što povecava koncentraciju kiseonika u tkivima, cime se kontrolise stvaranje mlecne kiseline i znacajno smanjuje proces anaerobne glikolize. Time se štede mišici, mišicni umor nastupa znatno kasnije i manje je izražen, a oporavak je puno brži.

PAŽNJA! Iako ginseng nije lek, vec vrlo koristan prirodni dodatak prehrani, odnosno dodatno lekovito sredstvo, bolesnicima koji pate od visokog krvnog pritiska i bolesti srca se preporucuje savetovanje sa lekarom o mogucoj simultanoj primeni nužnih lekova s ginsengom. Potrebno je upozoriti na jednu karakteristiku ginsenga: niske doze povisuju, dok visoke doze snižavaju krvni pritisak! Važno je nadalje, znati da je dovoljno delotvoran oblik ekstrakta ginsenga u obliku tableta ili kapsula a najdelotvorniji je u obliku tinktura - ekstrakta Sadržaj gore spomenutih ginsenozida u razlicitim alkoholnim ekstraktima nije uvek dovoljno visok ni kvalitetan. Preparati ginsenga u pravilu se uzimaju na prazan želudac, s mnogo tecnosti, jer samo tako mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva. ...