|
| |
Autor | Poruka |
---|
Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:45 | |
| Žensko pismo
Neću da budem poslušna i krotka, mazna kao mačka, privržena kao pseto; sa stomakom do zuba, sa rukama u testu, sa licem od brašna, sa srcem—ugljenom, i njegovom rukom na mojoj zadnjici.
Neću da budem zastavica-dobrodošlica na njegovom kućnom pragu. Ni zmija čuvarkuća pod tim pragom, ni zmija, ni Eva, iz priče o Postanju.
Neću da hodam između vrata i prozora, da osluškujem i razabiram korake od noćnih šumova. Neću da pratim olovno pomeranje kazaljki, ni padanje zvezda — da bi se on pijan zaglibio u mene kao slon.
Neću da budem udenuta goblen-bodom u porodičnu sliku: kraj kamina s klupčićima dece, u vrtu s kučićima dece. Pa ja, kao hlad-drvo, pa ja, kao zimski pejzaž. Statueta pod snegom, u venčanici s naborima i volanima odleteću u nebo. Aleluja! Aleluja! Neću mladoženju.
Hoću sedu kosu, hoću grbu i kotaricu, pa da krenem u šumu, da berem jagode i skupljam suvarke.
Da je već sve za mnom, i osmeh onog mladića tada tako drag i ničim zamenljiv. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:45 | |
| Nije nikakva
Pogledaj je, nije nikakva. Oči su joj kao zrna bibera. Zubi su joj kao u veverice, usta prevrnuta čarapa. Toroče bez prestanka, brunda kao medved, krekeće kao žaba.
Za razliku od mene.
Pogledaj je, nije nikakva. Noge su joj kao dorski stubovi, ruke su joj bokserske. Ide kao pokretna bačva, valja se kao bure, ne možeš je obujmiti, debela je kao klada.
Za razliku od mene.
Pogledaj je, nije nikakva. Oblači se kao popadija, suknjama mete zemlju, na njima je kilo blata, ispod... Sigurno nije ništa bolje.
Za razliku od mene.
Pogledaj je, stoji kao kečer, koji je upravo odneo pobedu na važnom takmičenju.
Za razliku od mene.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 28 Avg - 11:46 | |
| Daj mi danas.
Niti sijem, niti žanjem, Niti predem, Tebe poslušah, Bogo, Sad Ti pobrini se za me. Izležavam se do podne. Danju unaokolo cunjam, gluvarim, Noću nad rukopisima il po barovima Dreždim, krvarim. Ujutru stajem na hladan pod srca Tvog sina, tvog čeda. Njušim njegovo međunožje Kao keruša svoje male. Jer, Ti kaza: Sve što hoćete da vama čine ljudi, Činite i vi tako njima. Al šutnu me taj čova, Istrese me ko pesak iz sandale.
Više mi ništa ne ide od ruke — Uska vrata, tesan put. Ne bulji u mene, Bogo, Ne drži me zemljina teža, Nacvrcana sam, gubim korak, Ulica mi je sve krivlja, Kuća sve dalja, Pruži ruku, pruži prst, Ko luču, ne ko prut.
Život cvili kao usna harmonika, Daleko sam zabasala. Ne razlikujem više vrste ptica, Biljaka, drveća, strane sveta, Rečne od morskih riba, Izvor od ušća. Snove po kojima gacam Od ulice kojom njišem kukovima.
Više puta voleh zauvek, Moje srce beše vrela ringla, Sad je vrč razbijen. Seks neuprljan ljubavlju, Moja je deviza. Sve druge želje stresoh Ko kišne kapi sa kaputa. Gospodi pomiluj! Pevam o duši utopljenoj, Koju ne mogu na obalu izvući. Kao obešena divljač vise moje ruke. Pomozi! Izbavi! Daj mi — usta na usta!
Voleh gorka pića, žestoke momke, I koješta još, Priznajem Ti, Bogo, Ne mimoiđe me nijedan greh. Kao Tvoje telo, Moje srce je jastučić za igle.
Sorry, Gospode, Nisam ja ni Marta ni Marija Magdalena. Tvoj sam ispljuvak, tvoja slina. Sad, sve stavi na kantar. Ne priteži i ne zakidaj. Odreži! Obnevidi mi srce, liši me vida. Patiti i platiti. Gospodi pomiluj! |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Nov - 3:42 | |
| Radmila Lazić: Strasno pulsiranje života
Pesnikinja Radmila Lazić povodom nove knjige kratkih eseja “Misliti sebe”: Mora se kopati, jer stihovi ne niču sami od sebe, osim ako nisu korov. PESNIKINJA, feministkinja i slobodna misliteljka. Uža specijalnost - dopisivanje života. Rođena je u Jugoslaviji. Živela po srpskim provincijama, duž uskog koloseka jugoslovenskih železnica, do svoje jedanaeste godine. Zadojena kozijim mlekom i bratstvom i jedinstvom. Odgajena na majčinoj melanholiji i očevom iluzionizmu. Uz kriške hleba premazanog svinjskom mašću i alevom paprikom. Prva reč joj beše “ne”, i tako ostade. Ovako je u svojoj novoj knjizi “Misliti sebe”, umesto klasične biografije, sebe predstavila Radmila Lazić, autorka petnaestak knjiga poezije koje su je svrstale u sam vrh savremenog srpskog pesništva. U knjizi kratih eseja “Misliti sebe” (KOV) koja će biti predstavljena u ponedeljak u Vukovoj zadužbini, Lazićeva je sakupila svoja oštroumna i britka promišljanja na razne teme kao što su: smisao pisanja, poezija, pesnički identitet, fikcionalno i stvarno, erotsko i seksualno, patriote i intelektualci, muze, ženska književnost i žensko pismo... Jednan od prvih čitača ove knjige, veliki američki pesnik srpskog porekla Čarls Simić, izdavaču je posalo ovu poruku: “Jedna od najboljih knjiga koju sam ikad čitao o poeziji.” * U ovoj knjizi (što pokazujete i kroz sopstvene stihove) zalažete se za poeziju jakih emocija,strasti, erotike, provokacije, igre... A ne volite “bensedinsku terapiju stihovima”...- Bitan je eros teksta, on naravno ne mora biti tematizovan kroz erotiku, nego utkan u sam tekst. Eros je dar. Tekst treba da odražava dramu života, da strasno pulsira kao život. Ne interesuje me tekst kao puko samozadovoljavanje jezikom. Kome još treba dosadna, anemična, sterilna, književnost. Osim ambicioznim i pretencioznim piscima i njihovim književnim izaslanicima. * Kažete da vaša poezija nije bogougodna, “ona je bacanje rukavice u lice”. Kome?- Pa recimo društvenim i književnim konvencijama i normama, predrasudama miljea u kome živim, dogmama, kanonu... svakoj poslušnosti. * Pišete i ovo: “Knjige možda ne dižu revolucije, ali utiču na promenu svesti, na duh epohe”. U vremenu koje živimo, ovakav uticaj kao da je sveden na minimum?
- Pesnici menjaju one koji imaju želju za promenom: individualce, buntovnike, seriozne, delikatne, osetljive, inteligentne, darovite, plemenite, radoznale... ako smo kao takvi u manjini, a kažete da jesmo, onda “jao” nama. Ako su vrednosti ovakve manjine skrajnute, nikome se ne piše dobro. * Kao slabe tačke naših intelektualaca navodite nedovoljan moralni integritet, slabu intelektualnu čast, odsustvo beskompromisnosti. Šta je razlog: komformizam, zamor, strah...?
- Naravno, da se moja skepsa i kritika intelektualne javnosti ne odnosi na sve intelektualce. Ali da je mnoge zahvatio defetizam, a druge komformizam, jeste. Nedovoljno cenimo one od kojih još možemo da učimo, radije slušamo raznorazne analitičare korumpirane od političara. Jeste li čuli od njih neko rešenje? Ne. Oni su tu da mute vodu i pune svoje džepove. * “Pesnikinje i spisateljke jesu pastorke književnosti”, čitamo u knjizi. U javnosti je, pak, prisutno mišljenje da su žene danas dominantne na našoj književnoj sceni?- Očigledno je da vam toliko bodemo oči da mislite da nas ima više nego što nas ima. Osim, ako vi ne računate u spisateljice i voditeljke, TV zvezde i zvezdice naše estrade ... ali to bi bilo neozbiljno, i uvredljivo po književnost. * Na jednom mestu beležite kako ste svoje roditelje rano “naučili” da je pisanje rad. Kako izgleda vaš rad na stihovima?- Odavno je zastarela predstava o pesniku koga pohodi božanska pčela, a iz njegovih usta onda pocuri med i mleko. Pre nego što stignete do rada na stihovima predstoji mnogo drugog rada. Da biste zasadili neku biljku ipak morate pripremiti zemljište, a onda kopati, kopati... jer, stihovi ne niču sami od sebe, osim ako nisu korov. PORTRET ŠETAČA
* U KNJIZI je i vaša pesma “Portret anonimnog “šetača”” o protestima 1996/97. Kako se danas osećate kao jedan od “šetača”?- Ponosno! Nisam od onih koji pljuju po tom periodu samo zato što se njihove lične ambicije nisu ostavarile. Ne podnosim one koji kažu: džaba smo šetali! A šta ste očekivali, da vam neko za to plati, ili da to naplatite?! Uvek ću se rado sećati tog vremena, punog vere, nade i želje, da menjamo svoje živote. To što nismo savim uspeli ne znači da treba da negiramo ono što se ipak desilo, a desilo se da su građani nešto hteli i to iskazali na zadivljujući način. To što sve ne ide kako smo zamišljali i hteli... pa možda je i naša krivica. Uostalom, uvek možemo ponovo na ulice, ako znamo šta hoćemo, ali bojim se da više ne znamo. LOZA OD NENADOVIĆA* PRVOM knjigom, romanom “ Bluz za luzera” nedavno se oglasio vaš brat Stevan Lazić. Odakle ta porodična književna žica? - Jedna naša loza dolazi od Nenadovića, druga od našeg dede koji je u rovovima vodio dnevnik, i naš otac ima ovu vrstu sklonosti... Okolnosti često diktiraju da li ćete neku sklonost razviti i realizovati, pa i smelost da zagrizete u taj hleb, spremnost da se odričete mnogo čega da biste se posvetili jednom. Ima u životu dramatičnih egzistencijalnih situacija koje neke oteraju u bolest ili ludilo, a drugima odvrnu do kraja neku od postojećih, pozitivnih, genetskih slavina - kako se desilo mome bratu. Pa ipak, nisam se nadala da će on u takvoj situaciji napisati roman pun duha i humora, a još manje sam očekivala da će od prve pronaći svoj stil. novosti.rs 25.11.2012. "Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Nov - 3:50 | |
| “OTICANJE”
Prazna sam. Cela sam prazna. Poput odložene violinske futrole. Negde drugde sad na meni Neko svira rapsodije i etide. A ja čekam da se telu vrati sadržaj. Da mi usne zabride. U klopku slova i snova sam upala. Javu sam negde zaturila Kao naočare za čitanje. Ne vidim prst pred okom. Kao u pretis loncu mi je Piletu ostalom bez vode. Gde god da sam Svaka kola hitne pomoći mene nose, Svaka vatrogasna kola k meni jure. Iako Jesenje buktinje u mojim grudima Više ne mame uzdahe, Mojim krošnjama u plamenu Više nisu potrebni šmrkovi, A ni jedne bolničarke ruke Ne mogu zaustaviti ovo krvoliptanje. Ovo iznutra oticanje. "Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Nov - 3:51 | |
| “JEBOZOVAN PAR”
Recimo, Da smo ti i ja jebozovan par. Ti jebozovan frajer a ja jebozovna riba. Da se vozimo ševroletom bez krova, Pustim drumovima. Oko nas nikog i ničeg, Kao kod Vendersa. Samo noć rascvetana kao rana. Recimo, Da ti jednom rukom držiš volan A da ti je druga ispod moje suknje, Ispod koje, naravno, ne nosim ništa, Da dižem ruke uvis i letim kao ptica. Iznad nas nek je mesec – žut kao palačinka, Zavitlana i zalepljena na plafon neba. Recimo, Da smo junaci nekog već viđenog filma, Da trešti muzika i da kola jure kao luda, Dok nam vazduh seče lica kao brijač. Recimo, Da slećemo sa druma. Tebi se volan zariva u grudi Kao rečenica: Više te ne volim. Ja se prelamam u struku, Kao đurđevak na vetru I kao ona kojoj je rečeno Da je varaš s drugom. Slatka bi bila smrt na tvojoj i mojoj usni Tog trena, zar ne? Presvisle bi jedno-dve zvezde, Mesec bi se skotrljao niz breg, I to bi bilo sve. kao “Divlji u srcu”.
Poslednji izmenio malalila dana Pon 25 Feb - 18:46, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | dusajuca
Poruka : 8125
Lokacija : Banat
Učlanjen : 09.08.2012
| Naslov: Radmila Lazic Uto 12 Feb - 20:45 | |
| Recimo da je rođena 1949. godine u Kruševcu i da živi u Beogradu. Recimo da je Jovanka Orleanka srpskog pesništva, dama sa mačem od mastila i “srcem međ zubima”, koja je stala u odbranu pesnika Gojka Đoga 1982. godine, i odbranu pesnikinje Flore Brovine dvadesetak godina kasnije, oboje osuđenih za neprijateljsku delatnost. Recimo da je objavila tuce knjiga, od prvih, “To je to” i “Pravo stanje stvari”, do “Doroti Parker bluz”, “Zimogrozica” i “Magnolija nam cveta” itd. Recimo da je za svoje knjige dobila nagrade koje nose ime najpoznatijih naših pesnika – Laze Kostića, Đure Jakšića, Vaska Pope, Desanke Maksimović (celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji), Vladislava Petkovića Disa (autentičan doprinos identitetu srpskog pesništva u svetskom prostoru)… Recimo da je američki pesnik Čarls Simić preveo njene pesme i objavio ih u zbirci “Opelo za žive” (“A Wake for the Living”) 2003, i da je dobila sjajne književne kritike u SAD-u, a ta knjiga je kasnije objavljena i u Engleskoj. Takođe, “Srce međ zubima” (“Med hjartet mellom tenne”) je 2005. objavljena u Norveškoj. Recimo da se knjiga “Doroti Parker bluz” smatra najprovokativnijom zbirkom srpskog pesništva u XX veku. Recimo da su joj, možda i iz straha, dodelili nacionalnu penziju. Ili iz namere da prestane više!
JEBOZOVAN PAR”Recimo, Da smo ti i ja jebozovan par. Ti jebozovan frajer a ja jebozovna riba. Da se vozimo ševroletom bez krova, Pustim drumovima. Oko nas nikog i ničeg, Kao kod Vendersa. Samo noć rascvetana kao rana. Recimo, Da ti jednom rukom držiš volan A da ti je druga ispod moje suknje, Ispod koje, naravno, ne nosim ništa, Da dižem ruke uvis i letim kao ptica. Iznad nas nek je mesec – žut kao palačinka, Zavitlana i zalepljena na plafon neba. Recimo, Da smo junaci nekog već viđenog filma, Nešto kao “Divlji u srcu”. Da trešti muzika i da kola jure kao luda, Dok nam vazduh seče lica kao brijač. Recimo, Da slećemo sa druma. Tebi se volan zariva u grudi Kao rečenica: Više te ne volim. Ja se prelamam u struku, Kao đurđevak na vetru I kao ona kojoj je rečeno Da je varaš s drugom. Slatka bi bila smrt na tvojoj i mojoj usni Tog trena, zar ne? Presvisle bi jedno-dve zvezde, Mesec bi se skotrljao niz breg, I to bi bilo sve. “OTICANJE”Prazna sam. Cela sam prazna. Poput odložene violinske futrole. Negde drugde sad na meni Neko svira rapsodije i etide. A ja čekam da se telu vrati sadržaj. Da mi usne zabride. U klopku slova i snova sam upala. Javu sam negde zaturila Kao naočare za čitanje. Ne vidim prst pred okom. Kao u pretis loncu mi je Piletu ostalom bez vode. Gde god da sam Svaka kola hitne pomoći mene nose, Svaka vatrogasna kola k meni jure. Iako Jesenje buktinje u mojim grudima Više ne mame uzdahe, Mojim krošnjama u plamenu Više nisu potrebni šmrkovi, A ni jedne bolničarke ruke Ne mogu zaustaviti ovo krvoliptanje. Ovo iznutra oticanje. |
| | | dusajuca
Poruka : 8125
Lokacija : Banat
Učlanjen : 09.08.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 12 Feb - 20:53 | |
| DOROTI PARKER-BLUZ
Nevoljena. Nemažena dugo. Zaboravljena kao rublje na žici. Ni ludača ni štreberka. Zarđale pice, postriženog koječega - Tebe želim sada. Tebe koga još nisam srela.
Oblačim crne gaćice, Prekrivam još neolinjalu ćubu. Mažem usne, pirlitam kosu, Na štikle se penjem. Spremna sam za tebe. Još samo usku haljinu da obučem, Pa da pretrneš, Da ti se noge odseku, Kada me ugledaš takvu.
Srešćemo se slučajno - namerno Tamo gde jedino mogu biti, Tamo gde inače ne idu takvi kao ti. A takav mi treba, takav ti, Koji će me odmah povesti kod sebe Znajući zašto to čini.
Ne trebaju mi nikakve žvake, Tipa: jesi li čitala tog i tog ? Da ti pustim Baha ili Džegera? Toga se naslušah, Ko vremenske prognoze i tačnog vremena.
Nego da pređem na stvar: Dajem ti vizu Za moje telo – moju domovinu. Nekad dobro parče, Ni sad nisam za bacanje. Koža mi je iznutra plišana, Kao u perunike. Omiriši. Probaj. Čim zaključaš vrata Stisni me uz njih, I počni da me ljubiš Sve niže i niže. Ako to ne učiniš ti, učiniću ja. Moje do maločas zimsko telo Sad je grm pun divljih pčela.
Poćerdah štošta. Al sad znam što znam: Dvanaesti je čas, hvata me frka. Brzim stigle godine Natovarene svakojakim prtljagom. Još romansa ili dve, i poneki flert, Pa u starudije ili antikvitet.
Ti mi trebaš šećeru, Dajem ti šansu. Potri, precrtaj! Kao kredu sa školske table, Obriši dane tmurne i dane prazne. Tu gde sam stavila tačku Dopiši šta treba. Otključaj gde bejah zamandaljena.
Ne treba mi nikakvo piće, Nikakva muzika, ni bla-bla-bla. Ono što hoću to je dobra ševa, Mrak ili svetlo, svejedno. Ispisujem svoj život sat po sat. Fućka mi se za priče, citate, refrene... Ćef mi je da grabim i grebem, Kao ona mačka na limenom krovu Usijanom od želja.
O, ne umem da držim jezik za zubima, Mnogo brbljam, kevćem, o ličnim stvarima. |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Pon 25 Feb - 18:45 | |
| Lirske posledice
Bez metafora, moj gospodicicu!
Da, imam podvaljak, Imam podocnjake, Imam sede.
Sredovecna zena, A Vi - junosa!
Da, podnapita sam i bleda. I zica mi na carapi gmize Uz nogu kao zmija.
Da, hendikepirana sam. Zakopcanog grla. Srce mi je ledeni breg, Ne pomisljajte da ga otopite.
Jeste, sprzena sam pustinja, Hananska mrka. Nisam Vasa mala hrizantema o koju bi da stidnik cesete.
Jest, osorna sam. Jest divlja sam. Raspusna.
Katkad u purpur obucena. Laso bacam zdrepcima oko vrata. Usnice im svoje pruzam - cedne,
Al od Vas u stranu ih okrecem. O, tako jednostavan cin! - Kao kada noc pada po svemu.
|
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 26 Feb - 11:35 | |
| Nedelja
Nedeljom obicno dugo krmeljam. Baskarim se u krevetu, brckam u kadi. Vucem se po kuci po ceo dan u pidzami. Niti koga primam, niti gde izlazim.
Ne dumam mnogo. Ne pokusavam da zaboravim, Ne pokusavam da se setim. Gledam sebi da ugodim, Pa cim mi se misao uhvati za neku kvaku Ja skrstim ruke il zapalim cigaru. Dimom teram demone u kratkim pantalonama, Sto se unaokolo sunjaju i prikradaju.
Sa mnom u kuci sve je u dremezu. Pospano, lenjo kao i ja: Sto i stolice, tepisi po kojima gazim, Saksije sa cvecem i cvece u vazi, Knjige i njihovi junaci - Svi polegali kao na ladanju.
Dobro se slazemo, Nicije nam drustvo ne fali. Oni dremaju A ja se ugnezdim u stih Kao vrabac pod strehu.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:22 | |
| Radmila Lazić: Pesma prepozna svaku obmanu Pesnikinja o novoj zbirci "Crna knjiga", još jednoj koju je, kako kaže, pisao – očaj: Poezija jeste jedna vrsta duhovnog striptiza. Ali za razliku od profesionalnih striptizeta, pesnikinje ne misle da treba da se dopadnu čitaocima. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:24 | |
| Ljubavna Moneta
Ne visim na chiviluku Da me uzmesh kad ti se prohte, Kao kabanicu ili slameni sheshir.
Zavisno od toga Da li na tebe grme i sevaju, Ili ti przze i onako usijano teme. Na kome bih i ja mogla ispeci shtoshta "na oko".
Ali meni je vishe stalo do tvoga mesa. Do roshtiljanja. Meso uz meso, Pozzeljno je i "u".
To je vazzeca moneta. Apoeni od - do uzdaha "ah" i "oh". Razmena sokova, bez rechi. Bez kusura. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:25 | |
| Obrok
Ne krchkash vishe u meni kao u pretish loncu, Iskochio je sigurnosni ventil, Razleteli se po meni tvoji parchici Kuvani sa lovorom, lukom, I ostalim gorko - slatkim mirodjijama, Koje smo uzajamno dodavali. Sada te tako raskomadanog Stavljam u posudice, na led. Da te sachuvam za buduce dane Kada mi ponestane svezze hrane. Kada u tanjiru ne budem imala Nishta od zelenisha, Nijednog od momchica, Koji se lako vari. Tada cu u zamrzivach zaviriti, izvaditi te, odmrznuti, I podgrejati - na laganoj vatri. Dok ne zamirishesh na toplo i poznato. Na ono od chega ne boli glava. Samo ponekad naidje muchnina Kao od jela vishe puta podgrevanih I kusanih dan za danom. Ali i zato ima leka, Mogla bih te ponuditi nekome Ko ima dobar stomak il ko ne bira jela. Ili cu te izbaciti pred vrata, Neka te pokusa ona vrtirepka - kuja, Shto se ovuda mota vec neko vreme.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:25 | |
| Kazem: Da! I klimam glavom. Da, kazem I klimam glavom.
Odgovaram Na hiljadugodisnja pitanja
Coveku Koji sedi preko puta mene.
Odakle znam ovog coveka? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:26 | |
| JA SAM STAROMODNA CURA
Ja sam stromodna cura Volim kuce prizemljuse krastavih zidova Sa dvoristima krcatim starudijama, Umesto oblakodera i apartmana U kojima se budim i spavam. Muskatle u prozorima i u loncim na tufne Vise volim od imitacija, od vestaka.. Ja sam staromodna cura Sto vise voli vespe umesto automobila. Tamndrkanje tramvaja i kloparanje parnjace, Vise od zvizduka mlaznjaka. Puteljke umesto avenija i bulevara, Kojima moje potpetice odzvanjaju. Ja sam staromodna cura Sto voli miris opranog vesa Koga vetar naduvava Do moga lica, preko moga nosa I sve ono sto veje iz predhodnog zivota. Ja sam staromodna cura Jos slusam longplejke i tipkam Oliveti, Govorim hvala, izvinite, molim. Volim da mi dasa pripali cigaretu Otvori vrata, pridrzi kaput, primakne stolicu, Da me svlaci krpicu po krpicu. Ja sam staromodna cura Sto voli kic scene sa zalascima sunca, Modne zurnale i porodicne albume, Od okretnih igara "stiskavac" jedino razumem. Ja sam staromodna cura, Ne zujim i ne skitaram kojekuda, U kuci drezidim povazdan, Ko glineni cup suseci se na promaji Samoce i zadovoljstava, Mamurna od snova. Ja sam staromodna cura O ljubavi i strasti malo sta znam Devicijeg srca rodjena udovica, Pod cijim nogama zivot kulja Kao para iz sahta Koju zaobilazim brzim koracima. Ja sam staromodna cura Ne kupujem po snizenoj ceni Ni osmehe ni svilu. Ne nosim mini suknje i dekoltee, Bilo bi to lako oruzje za nekog Ko je nameran da osvaja bez.
Ja sam staromodna cura Sto se kuvam u sopstvenom loncu Marke hocu- necu. Kao kerusa sama lizem sopstvene rane, Umreti skoro necu. Ja sam staromodna cura Niti psujem, niti zvocam, niti besnim, Mozete me mazati na hleb. Al s medom se uvek dobije malo otrova, Ljubavi u smrtonosnim dozama. Ja sam staromodna cura Zuljas me kao nova cipela Koju moram izuti, promeniti, Za jednog udobnog ko patika Ili razgazenog ko susetkina sandala. Ja sam staromodna cura Dobra sam prema muskarcima, Kao prema onim koji se plase mraka, Lifta i prelaska ulice van pesackog prelaza. Sa njima volim da idem u bioskop I gledam nove filmove na stari nacin, Iz zadnjeg reda bioskopske polutame, Dok mi odabrani zavlace ruku ispod suknje.
Ja sam staromodna cura, Drevna ko Kartagina, Minimalno ostecena zubom vremena. Muzejski komad koga nema na aukciji. Pipanje nije dozvoljeno. UZMI ILI OSTAVI!
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:27 | |
| Smejaću se svuda - plakaću gde stignem Radmila Lazić
1
Govore da sam lakomislena, Da mnogo zujim i zunzaram. Da ne marim za rad i red. Da bazam i landaram, Da na sedeljkama osvanjivam, Da se danju unaokolo vozikam, Da s nogu dzin ispijam, Da tako i piskaram.
Govore da sam brbljiva, Da povazdan toročem, Da jezikom kao zmija palacam. Da mi ga već jednom treba otfikariti. Da me treba po njušci zveknuti. Da me treba ko muvu prikucati. Govore da mora da imam dobra “ledja” Kad ne prezam ni od čega.
Govore da sam namiguša, Da flertujem bez pardona Sa tudjim momcima i muževima, A da mi i žene nisu mrske. Jedna opajdara i jedna kuja pričaju Da šetam žutokljunce a matorce čerupam, Da nikom ništa ne dajem za džabe.
Govore da sam prolupala, Da se na sav glas smejem, Da se cerekam kao da sam šenula. Ako mi šta nije po volji Da plačem kao trogodišnje dete, Gde god da se zateknem.
2
Smejaću se svuda, plakaću gde stignem. Život je kandirano voće & ocat, U stihove ih umećem u jednakim dozama.
Moja je sintaksa shtimovanje orgulja u venama. Gorim sa srcem od 500W, Istina, ne grejem, al mogu da opečem, Kao i jezikom - Koga ne perem i ne stružem Vimom, Al što zgotovim to i kusam redovno, Toliko puta se oprljih, a ne zaceli niko.
Ipak, nisam riba na suvom, Iako na suvom pecam muškarce, Krajičkom oka, dužinom suknje. Somići tovljeni požudom Tu su da bi ih neko capio. Što i činim, ne poričem. Ali ni ne hajem, za sve te trice i kučine, Što se oko moga imena splicu Kao u plićaku čkalj oko trske.
Iznad mene je nebo, u njega gledam, U zvezde rasute, koje ne mogu skupiti, Niti hoću. Nek se umnožavaju. Nek se pare i nek se umnožavaju, Neka bude tako. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:27 | |
| Biću opak babac
Vidim biću opak babac, Mršava kao pljoska Kao i sad što sam.
Ne od onih debelguzih Što valjaju za sobom zadnjice, Kako veli Selin.
Ne od onih dobroćudnih baba-tetaka Uz čije je meke i punačke mišice Lepo prisloniti obraz.
Više nalik onim strašilima za ptice U našim baštama Punim rumenih paradajza Kao dečijih obraza.
Ima takvih bakutanera Živahnih i ljutih kao osice Sa očima navrh čela, Sve vide, sve čuju, i imaju primedbe — Gunđala od rođenja.
Zvocaću i torokaću povazdan. Kokodakaću kao kvočka pilićima O vremenima kada bejah Mlada i zgodna cura, I kada momke vrteh oko malog prsta.
Ždrepce i pastuve dok krotih Sevom oka, sevom suknje. Prećutkujući sva neverstava I sve jade, Kao izgubljene bitke general.
Kao bapcu sve će mi biti dozvoljeno. Da igram bridž i da plešem Okretne igre moga doba.
Okretaću se i saplitati O sopstvene štapičaste noge, Udenute u trup kao čačkalice u ćevap.
Bakutaner i po! Klicaće i aplaudiraće mi, Mladi pametnjakovići skupljeni oko mene.
Bakuta kao reš kifla sa susamom — Takva ću biti, Svakom zapadaću za zube, kao i ranije.
Dok sa velikim šeširom i haljinama do poda Budem šetala po predlima bivšeg života, Mirišući žutilovku, diveći se vresu,
O svaki čičak zakačinjući podsuknju-dušu. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:28 | |
| ŽABAC
Spljošten i raskrečen.
Zelen.
Sa štiklom u srcu
ležiš na pločniku
na kojem te ostavih
neki sat ranije, živahnog
i spremnog na priču:
,,Draga...itd’’.
Dosta je bilo
kreketanja i brčkanja
u barci metafora.
Sad malo lezi mrtav. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:28 | |
| REŠENJA
Kada bi ona umrla, imao bih ruke odrešene - Ruževič
Kada bi se ona na smrt razbolela Ili naprasno umrla...
Doživela saobraćajnu nesreću, Stradala u zemljotresu, brodolomu, Ili kojoj drugoj katastrofi...
Ili kada bi joj ti dodijao, Ako bi te izbacila iz stana kao kofer...
Možda, ako bi drugog srela, Zbrisala s njim bilo kud...
O, kada bi bar slomila nogu, Ili ako bi je zaboleo zub. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:29 | |
| NIJE NIKAKVA
Pogledaj je, nije nikakva. Oči su joj kao zrna bibera. Zubi su joj kao u veverice, Usta prevrnuta čarapa. Toroče bez prestanka, Brunda kao medved, Krekeće kao žaba.
Za razliku od mene.
Pogledaj je, nije nikakva. Noge su joj kao dorski stubovi, Ruke su joj bokserske. Ide kao pokretna bačva, Valja se kao bure, Ne možeš je obujmiti, Debela je kao klada.
Za razliku od mene.
Pogledaj je, nije nikakva. Oblači se kao popadija, Suknjama mete zemlju, Na njima je kilo blata, Ispod... Sigurno nije ništa bolje.
Za razliku od mene.
Pogledaj je, Stoji kao kečer, Koji je upravo odneo pobedu Na važnom takmičenju.
Za razliku od mene. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:29 | |
| Buđenje Jovanke Orleanke ili Ja se budi(m)
Ako sam bila Jelena Trojanska, zaboravila sam i Troju i Grčku. Ako sam bila Marija Stjuart, zaboravila sam sebe na gubilištu. Ako sam učestvovala u rvačkim takmičenjima, u lovu, Ako sam govorila u rimskom forumu, Branila klijentelu po sudovima, Ako sam se kupala u javnim kupatilima, Prodavala kitice maka i perunike po tržnicama. Ako sam služila za zabavu gospodi Atinjanima, Zaboravila sam. Ako sam šetala ispod maslina, Ako sam gazila po pirinčanom polju, Ako sam svlačila stolu, ako sam oblačila hiton, Zaboravila sam.
Samo dok gledam to nebo nad Ruanom Prepoznajem njegove zakrvavljene oči. Mora da sam to ja gorela na lomači One 1431. godine. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:30 | |
| Doroti Parker bluz
Nevoljena. Nemazena dugo. Zaboravljena kao rublje na zici. Ni ludaca ni streberka. Zardjale pice, postrizenog kojecega - Tebe zelim sada. Tebe koga jos nisam srela.
Oblacim crne gacice, Prekrivam jos neolinjalu cubu. Mazem usne, pirlitam kosu, Na stikle se penjem. Spremna sam za tebe. Jos samo usku haljinu da obucem, Pa da pretrnes, Da ti se noge odseku, Kada me ugledas takvu.
Srescemo se slucajno- namerno Tamo gde jedino mogu biti, Tamo gde inace ne idu takvi kao ti. A takav mi treba, takav ti, Koji ce me odmah povesti kod sebe Znajuci zasto to cini. e trebaju mi nikakve zvake, Tipa: jesi li citala tog i tog ? Da ti pustim Baha ili Dzegera? Toga se naslusah, Ko vremenske prognoze i tacnog vremena.
Nego da predjem na stvar: Dajem ti vizu Za moje telo-moju domovinu. Nekad dobro parce, Ni sad nisam za bacanje. Koza mi je iznutra plisana, Kao u perunike. Omirisi. Probaj. Cim zakljucas vrata Stisni me uz njih, I pocni da me ljubis Sve nize i nize. Ako to ne usinis ti, ucinicu ja. Moje do malocas zimsko telo Sad je grm pun divljih pcela.
Pocerdah stosta. Al sad znam sto znam: Dvanaesti je cas, hvata me frka. Brzim stigle godine Natovarene svakojakim prtljagom. Jos romansa ili dve, i poneki flert, Pa u starudije ili antikvitet. Ti mi trebas seceru, Dajem ti sansu. Potri, precrtaj! Kao kredu sa skolske table, Obrisi dane tmurne i dane prazne. Tu gde sam stavila tacku Dopisi sta treba. Otkljucaj gde bejah zamandaljena.
Ne treba mi nikakvo pice, Nikakva muzika, ni bla-bla-bla. Ono sto hocu to je dobra seva, Mrak ili svetlo, svejedno. Ispisujem svoj zivot sat po sat. Fucka mi se za price, citate, refrene... Cef mi je da grabim i grebem, Kao ona macka na limenom krovu Usijanom od zelja.
O, ne umem da drzim jezik za zubima, Mnogo brbljam, kevcem, o licnim stvarima. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Uto 27 Jan - 15:31 | |
| CULNOST
Radost i uteha mog života jest sjecanje na sate u kojima uživah strasti kakve žudjeh. Radost i uteha mog života jest, što sam izbegao, svaki užitak iz same navike |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Ned 26 Apr - 16:16 | |
| Bolje je biti mrtav pesnik nego ziv. Zivog pesnika najvise voli on sam. Mrtvog pesnika vole svi. Kada postane mrtav pesnik, Mnogi tek onda saznaju Da je uopste bio pesnik. Do juce muz i brat, "uja" "Komsa" i kum, Sada je Pesnik. Sahranjen o drzavnom trosku I hvaljen na grobu, Mrtav pesnik postaje Veliki pesnik, Ili bar "jedan od najvecih". Pesnik naseg naroda, I drzave u nastajanju. O mrtvog pesnika Svi se otimaju. Svojataju ga drzave i nacije, Gradovi i mesne zajednice. Niko se nije odrekao mrtvog pesnika. Svaki grad i selo bi da je zavicaj Mrtvom pesniku. Tako ce uci u istoriju, Biti upisan u geografsku kartu, Dobiti donacije, manifestacije... Dok je ziv pesnik Moze biti nenagradjen, Kada umre knjizevna nagrada Nosi njegovo ime. Mrtav pesnik dobija ulicu Sa svojim imenom. Istu onu kojom je isao Sam i neprimecen. Do juce bez stana, Kada umre osiguran mu je dom I mir – vecni. Mozda i Aleja velikana – Ako je bio clan, ili bar simpatizer, Ovih na vlasti. Dok je ziv pesnik moze biti sam, I nevoljen, Kada umre nikad voljeniji. Staju u red Bivse zene i ljubavnice; One odbacene, I one nikad zaboravljene. Ne znas kojoj da izjavis saucesce. One koje su ga ostavile Postaju najprivrzenije – Ucveljene udovice. Kada umre pesnik Prijatelji se mnoze Kao pecurke posle kise. Nikad vise prijatelja. Slucajni poznanik, Saputnik iz voza, Sapatnik iz kafane, Kolege-pisci. Neprijatelji postaju lanjski snegovi. Oni koje je pesnik izbegavao govore O danonocnom druzenju. Oni koji su ga izbegavali Stampaju nedovrsene razgovore s njim. Nekrolozi, izjave, Feljtoni u nastavcima, Tirazne biografije, fotografije... Mrtav pesnik se umnozava. Nikad zivlji pesnik Nego kada je mrtav. Kada umre pesnik Prica se o njemu kao da je ziv, Tek zamakao za ugao. "Bitanga", "skriboman" i "debeovac", Sad je uklet i neshvacen, patriota, "nesrecnik". Kada postane mrtav Pesnik Sve njegovo postane dragoceno, Sve cega se dotakao, Sve sto ga je taklo... Ljubavna pisma, I pisma mladim pesnicima. Tuzbe i prituzbe, Placeni i neplaceni racuni... sve se cuva. Radni sto bez stolice, Pesnikovo pero s uzeglim mastilom, Fotelja u kojoj je dremao, Noksir, nocna kapa... vec zavisno od veka U kom je krepao. Zaostavstina se uvecava iz dana u dan. Nikad vise imovine nego kad te nema. Ako slucajno nemas sobu Sagradice ti spomen-sobu, Samo ti budi mrtav. "Mrtav pesnik" |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Radmila Lazic Ned 26 Apr - 16:44 | |
| U prolece 2005. neocekivano pocela sam da zapisujem stihove koji kao da nisu bili moji. Desavalo se to pred spavanje. Posto se tesko uspavljujem, to produzeno vreme dok ne zaspim obicno provodim u razmisljanju o onome sto mi se dogadjalo, ili sto je davno bilo, o procitanom, vidjenom... I u tim trenucima izmedju "sna i jave", ili mozda vise na rubu sna, poceli su da mi dolaze stihovi u vidu svedenih slika, kratkih rezova, neocekivanih obrta... Emocije su vukle na jednu stranu, znanje na drugu, a isplivavalo je nesto savim trece. Iz mene su isplivavali, meni savim nesvojstveni stihovi. Bilo je zacudjujuce... To tako pronadjeno poetsko stanje potom sam pocela sama da izazivam, da na njemu "radim" i da mu se prepustam... "Davni covek" postoji u svakom pesniku, reci su Valerija. Drukcije ne umem da objasnim neke stihove. Radmila Lazic |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Radmila Lazic | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 2 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 590 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 590 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN