Jedemo li otrovno voće i povrće?
IZVOR: NOVOSTI.RS


Iako toksikolozi kažu da, sa njihove tačke gledišta, hrana ne može da bude otrov, izuzev ako nema otrova u hrani, ipak se kupci ranog voća i povrća na pijaci pitaju koliko su mladi luk, salata, spanać, rotkvice, jagode, zdravstveno bezbedni.



Odavno nije tajna da proizvodnja "zeleniša" danas gotovo da ne može da se zamisli bez pesticida. Stručnjaci uveravaju da oni ne predstavljaju opasnost po zdravlje ukoliko se pravilno primenjuju, odnosno ako se odabere pravi preparat, ako se on koristi u propisanoj meri, i poštuje se karenca (vreme od prskanja do branja).

Šteta može da nastane samo ukoliko se ove hemikalije nestručno i neadekvatno koriste.

"Ono što u ovo doba godine može da bude rizično za kupovinu na pijaci je lisnato povrće, salata, luk, spanać, jer se u ishrani koriste oni delovi biljke koji se pesticidima direktno tretiraju", objašnjava docent dr Milan Stević sa Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

"Sa druge strane to su biljke koje imaju kratak vegetacioni period, brzo rastu, pa je prilično teško ispoštovati karencu. A, zaštita bilja mora da se uradi, jer postoje štetočine i bolesti koje se javljaju u to doba godine, i mogu da unište proizvode", smatra doc. dr Stević.

Mada se mnoge domaćice trude da 'oštrim okom' otkriju da li su voće i povrće prskani pesticidima, on kaže da to može da se utvrdi samo ukoliko je za zaštitu bilja korišćen preparat koji sa vodom daje suspenziju.

Kada voda ispari na plodu ili listu još neko vreme mogu da se vide tragovi gde su bile fine kapljice, odnosno depozit.

"Ako se, pak, primenjuju rastvori koji su potpuno providni, na biljkama se neće videti nikakav trag", ističe doc. dr Stević. "Ali, ako depozita nema, ne znači da biljka nije tretirana pesticidima".

Ono što kupce naročito interesuje je da li ti pesticidi koji prodru u plod mogu da predstavljaju opasnost po zdravlje. To je, međutim, regulisano propisanom minimalnom dozvoljenom koncentracijom određenog pesticida (MDK) u svakoj vrsti voća i povrća.

Ukoliko se u plodu utvrdi da je količina prešla dozvoljenu meru, proizvod se uništava.

"Da bi se nekome desilo akutno trovanje moralo bi da se poklopi istovremeno nekoliko loših stvari: da je roba prskana dan ili dva pre nego što je izneta na pijacu, da je izabrano pogrešno jedinjenje koje se uopšte ne preporučuje za taj usev, i da je doza znatno veća od dozvoljene", kaže dr Stević. "Hroničnom trovanju izloženi su radnici koji direktno rade sa hemikalijama".

Strah da se u plodu, možda, nalazi više potencijalnih otrova, ne mogu da isperu ni hektolitri vode. Sve zavisi koja vrsta pesticida je korišćena. Ako se supstanca zadržava samo na površini (kao što je bakarni fungicid) ona može temeljnim pranjem da se ispere, ali ako nešto prodre u biljno tkivo treba sačekati da biljka sama izmetaboliše jedinjenje do netoksičnih produkta.

"Sve što kupite na pijaci treba samo dobro da operete pod mlazom vode", kaže profesor dr Dragan Joksović, toksikolog. "I ne treba da vas brine da li u voću i povrću ima nekih hormona, aditiva, materija za brži razvoj, jer jedino što može da se desi ako kupite sada, recimo, paradajz, jeste da on nema ukus".

Na duge staze to, možda, može da šteti zdravlju, ali samo ako biste svakog dana, godinama, jeli takav paradajz. Inače, proizvodi koji se trenutno prodaju na pijaci uglavnom stižu iz Grčke ili Turske, gde je vreme toplo, i nema potrebe da se nečim specijalnim "naduvavaju".

Iako taj paradajz na oko ne izgleda kao domaći, i nema ukus na koji smo navikli, to ne znači da je instant, ili po zdravlje loš proizvod.

Sve i da kojim slučajem pojedete neko voće ili povrće koje je prskano pesticidima, a ne isperete sa ploda sve tragove "hemije", u telu postoji odličan odbrambeni mehanizam koji telo štiti od otrova. "Najznačajniji organ je jetra, gde se metaboliše sve što ulazi u telo", ukazuje prof. dr Dragan Joksović. "Jetra može da podnese mnogo toga, ako je korišćeno u dozvoljenim dozama".

Gljivice opasnije od pesticida



Mikotoksini, produkti gljivica koje se nalaze na biljnim delovima i plodovima koje jedemo, su mnogo opasniji od pesticida. Docent dr Milan Stević ukazuje da neki od njih napaduju ceo organizam od nervnog sistema pa na dalje, čak mogu da budu i kancerogeni:

"Ako imate plodove sa simptomima truleži, mnogo više se trujete nego da jedete voće koje je prskano. Mikotoksini se teško prepoznaju, ali, ukoliko voće deluje bolesno ili je počelo da truli to može da bude znak njihovog prisustva. Crvljivi proizvodi takođe su opasni jer crv probija opnu i na taj način otvara vrata za gljivu. Ako se pravilno suzbija, bolest gljiva ne može da se razvije, a kada nema gljiva, nema ni mikotoksina".