Такмичарски догађаји и оцењивање

Међународна клизачка организација (ISU) је главна у организовању интернационалних аматерских клизачких такмичења. ISU је главни посматрач на светским првенствима и осталим главним клизачким догађајима као што су Зимске Олимпијске игре.

У појединачним и паровским такмичењима, такмичари морају испоштовати две рутине, такозвани „кратки програм“, у којима клизач мора испунити листу потребних елемената које се састоје од скокова, корака и окрета; и такозвани „слободни програм“ или „дугачак програм“, у којима лизач има мало више времена и избора у извођењу елемената. Такмичења плесних парова обично обухватају три фазе: то су "compulsory dances"; „оригинални плес“ по балетским ритмовима (мада није обавезно) који је по такмичењу унапред припремљен; и наравно „слободан плес“ који обухвата музику коју клизачи изаберу по сопственом слободном избору.
Систем 6.0 оцењивања

Клизање се формално оцењивало по „техничким мерилима“ (за слободан програм), „потребни елементи“ (за кратки програм), и „презентацију“ (у оба програма). Оцене за сваки програм биле су од 0.0 до 6.0 и сваки судија ју је доносио појединачно; Судијске преференце су комбиноване да би се на крају одлучило на које место дотични такмичар стоји у сваком програму.
Код поена

Године 2004, 2 године после скандала који је уследио на Зимским Олимпијским играма 2002, ISU је прихватио нови систем оцењивања, који је од тада прихваћен на свим главним клизачким такмичањима, укључујући и у то Зимске Олимпијске игре у Торину.

Под новим системом, техничке оцене се сабирају и награђују појединачно за сваки одклизани елемент. Такмичарски програми су постали тако конструисани да морају у себи имати одређени број елемената. Сваки елемент прво пцењује технички специјалиста који је прво идентификује. Технички специјалиста такође користи и инстант видео риплеј да би потврдио своју одлуку или је исправио; На пример: тачна позиција ноге приликом почетка скока и дочека на лед. Одлука и оцељивање сујије и техничког специјалисте зависи од успешности и прецизности датог елемента. Група од 12 судија на крају награђује или одузима поене и то од -3 поена до +3 поена.

Број и избор елемената у клизачком програму зависи од догађаја и нивоа такмичења. У сениорском интернационалном нивоу, појединци, као и парову у свој кратком програму садрже до осам техничких елемената. Јединствених осам елемената су посебно детаљно назначена за појединачне клизаче по правилу ISU број 310. Сваки клижач мора да покуша даодрадити једну комбинацију скокова, два самостална скока, три пируете, и две клизачке секвценце. Осам елемената обухвата сениорске парове у спортском клизању које обухвата два lifts, два скока, две пируете, једну секвенцу корака, и једну спиралу смрти (ISU правило бр. 313).

Слободни програм има у себи 14 елемената за парове и мушкарце, а 13 елемената за жене. Детаљи о правилима елемената прописао је ISU правилима у приручнику под бројем 320 и 321. Парови раде 4 lifts, 4 скока, и 6 пируета, кораке, или спиралу. Мушкарци раде 8 скокова, и 6 пируета као и секвенцу корака. Даме раде do 7 скокова, 6 пируета, кораке и спирале.

Скокови урађени у комбинацији су маркирани као самостални елемент, with a са основном оценом једнаком суми основне оцене за инвидуалне скокове. Мада, неке комбинације могу бити и деградиране као „секвенце“, у којем је случају основна оцена 0.8 за суму од инвидуалних скокова. Скокови и елементи сениорских такмичења и њихових основних оцена даје се за, quad toe loop (9), Троструки Аксел (7.5), троструки лутц (6), троструки flip (5.5), троструки loop (5), троструки Salchow (4.5), triple toe loop (4) и за дупли аксел (3.5).

Раније презентационалне оцене су биле замењене и подељене у пет категорија, где су називани као програмски елементи. Те компоненте су (1) клизачка вештина, (2) транзиција, (3) перфоманса, (4) кореографија, и (5) интерпретација. Детаљнији описсваке компоненте је више дато у ISU правилнику под бројем 322.2. Свака компонента је награђивана оценом од 0 до 10, са марком од 5 being која је дефинисана као „просечна“. Тих пет оцена се касније трансформишеу програмске оцене одређујући их притом фактор који зависи од тежине програма и нивоа тежине. За даме сениоре, основни фактор је 0.8 за кратки програм и 1.6 за дужи програм. Оцењивање у уметничком клизању је субјективно и зависно од судије до судије. Упркос генералном избору да један клизач изгледа „много боље“ од другог, технички је веома тешко рећи шта једног од другог клизача разликује да буде маркиран оценом од 5.5 а другог 5.75 за одређене клизачке елементе. Као и судије, тако и тренери, као и клизачи добијају више искуства са новим системом оцењивања, и придају све више пажње на тачности и прецизности извођења.

Плесни парови и њихово оцењивање је донекле исто као и код парова и појединаца, само што су код њих подељена правила везане за оцењивање. У compulsory програму, кораци су специфични и постају „елементи“ и дефинисани су за свако извођење. У compulsory програму, непостоји оцена која ће бити дата за кореографију. Уместо тога постоје оцене везане за клизачку вештину и транзицију и дели се са оценом 1.5. У оригиналном плесу постоје 5 техниких елмената. У слободном плесу, тај број се подиже на 9 техничких елемената.

Нови систем оцењивања помера уметничко клизање ближе оцењивању како имају спортови као што су роњење и гимнастика. Такође има претенцију да постане много бољи, прецизнији, и професионалнији. Мада у сваком случају, још увек се постављају питања да ли је нови систем оцењивања заиста бољи од старог. Под ISU правилима, судијске оцене су анонимне, што искључује могућност сазнања и симпатизирања једног судије за одређеног представника неке државе. Али опет, постоји притужба да технички специјалисти по мишљењу неких сада имају сувише моћи да контролишу клизачке оцене.

Umetničko klizanje u Moskvi


ISU Grand Pri, turnir u umetničkom klizanju u Moskvi.
REUTERS/Grigory Dukor

UPOZNAJTE NAJBOGATIJU OLIMPIJKU: Korejska klizačica zarađuje godišnje 10 miliona dolara

Prema Forbsu, osim što je najbogatija olimpijka, jedna je i od najbogatijih sportista generalno na svetu sa godišnjom platom od 9.7 miliona dolara



Južnokorejska klizačica Kim Juna najbogatija je olimpijka na svetu!

Verovatno ime aktuelne olimpijske i svetske šampionke ne znači puno našim ljubiteljima sporta, ali radi se o jednoj od najvećih sportskih zvezda u svetu.

Juna je vlasnica svega što se moglo osvojiti u klizanju, a koliko je dominantna govori podatak da nikada tokom svoje karijere nije ostala bez medalje na velikim takmičenjima. Na šest Svetskih prvenstava je osvojila po dva zlata, srebra i bronze, osvojila je olimpijsko zlato u Vankuveru, a čak 11 puta je rušila svetski rekord. Prva je klizačica i jedina kojoj je pošlo za rukom da spoji titule na Olimpijskim igrama, Svetskom prvenstvu, Prvenstvu četiri kontinenta i Grand pri finalu.

Međutim, osim klizačke karijere, Kim Juna je postala svetski poznata i po drugim oblastima života. Prema Forbsu, osim što je najbogatija olimpijka, jedna je i od najbogatijih sportista generalno na svetu sa godišnjom platom od 9.7 miliona dolara. U to nisu uračunata primanja od pevanja, pošto je u svojoj zemlji veoma popularna i kao pevačica.

Svoju popularnost iskoristila je da se pojavi u brojnim reklamama, a postala je zaštitno lice mnogih poznatih kompanija poput Najkija, Samsunga, Hjundaija i bezbroj lokalnih firmi iz oblasti kozmetike, prehrane, nakita, odeće...

O popularnosti u Južnoj Koreji govori podatak da je mobilni telefon sa njenim imenom "Juna Heptik" prodat u milion primeraka sa svega sedam meseci.

Kim je poznata i po svom humanitarnom radu, te je tako UNICEF-ova ambasadorka za mir.



Autor: Kurir sport,Foto: Reuters

Svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju u Šangaju


Performans na temu umetničkog klizanja izveden je 25. marta u Šangaju, tokom otvaranja Svetskog prvenstva u umetničkom klizanju u sportskom centru „Orijental". Prvenstvo traje do 29. marta.

Svetsko prvenstvo u klizanju

Klizači izvode program na Svetskom takmičenju u umetničkom klizanju koje se održava u Orijental sportskom centru u Šangaju. AP foto - Ng Han Guan