[You must be registered and logged in to see this image.]

La Grande Ferme ,1962-63.

Tajna Dadove pobune

Radovi jednog od najvećih slikara sa našeg prostora biće predstavljeni
u galeriji “Heksalab”.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Amarant Đurić, francuski slikar Ukle i Dado

VEOMA sam zadovoljna što se u Beogradu otvara velika izložba dela moga oca. Uglavnom su to radovi
 iz privatnih kolekcija, zanimljivi i retko izlagani pred širom publikom. Zbog toga smo ja i porodica veoma
 zahvalni - kaže u ekskluzivnoj izjavi za "Novosti" Amarant Đurić Sidon, izdavač i prevodilac i ćerka
velikog slikara Dada Đurića.
Ona iz Pariza dolazi u Beograd, gde će prisustvovati otvaranju izložbe "U čast Miodraga Dada Đurića",
sutra uveče u galeriji "Heksalab" u Njegoševoj ulici.
Postavka dela slikara rodom sa Cetinja, beogradskog studenta Marka Čelebonovića, koji je svetsku slavu
 stekao u Parizu, predstaviće dvadeset slika i desetak crteža nastalih u periodu 1953-1986. Izbor radova
 napravili su istoričari umetnosti Nikola Kusovac i Vladimir Vasić. Sva dela su pozajmljena iz najuglednijih
privatnih kolekcija, a većinu će beogradska publika videti prvi put.
- Bilo je uzbudljivo i lako napraviti izložbu Dada Đurića pre svega jer je on verovatno najnačajniji likovni
 umetnik sa ovih prostora - kaže za "Novosti" Nikola Kusovac. - Nikada nisam pisao o onome što je radio,
 ali sam bio njegov veliki obožavalac. Iako je već bio "Parizlija", iz informacija koje smo mi ovde dobijali
moglo se videti da je reč o vrhunskom svetskom slikaru, a to se posebno odnosi na radove nastale između
1965. i 1975. godine. To što je naslikao u ovoj deceniji ima veliki značaj i predstavlja meru vrednosti.
 U postavci u koju će sada uživati Beograđani zato i ima najviše dela iz tog perioda, kao i nekih radova
 sa početka njegove karijere.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bez naziva

Po rečima našeg uglednog istoričara umetnosti, dela Dada Đurića kod nas su zastupljena najviše
zahvaljujući privatnim kolekcionarima. Njih desetak se odazvalo i ustupilo delove svojih zbirki za
potrebe izložbe. Projekat nazvan "U čast Miodraga Dada Đurića" do sada je najobimnija izložba
ovog umetnika u Beogradu, a realizovana je u saradnji "Heksalaba" i umetnikove ćerke.
Dado je najhrabriji stvaralac ponikao na našem tlu, koji je već sa prvim radovima nagovestio -
 biće pobune, zapaža književnik Milan Komnenić u katalogu ove izložbe i dodaje da nas tako visok
 stepen umetničke izražajnosti navodi da se divimo njegovim zastrašujućim kompozicijama.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Cetiri apostola

Dado nikada nije znao za kompromise - beleži Komnenić. - Time je možda u ponečemu gubio, ali
 je zadobijao punu unutrašnju slobodu bez koje ne bi ni mogli nastati oblici kakvi se kod njega
susreću. Bio je uveren da nema ničega većeg nego što je pripadati sebi. Njegovo delo je otvoreno:
nije mario za estetske norme, nije brinuo kako će biti shvaćen, nije ostavljao nikakvu poruku, niti je
 ponudio odgonetke. Tajna i odgonetka ujedno - to je Dado.

novosti.rs

..........

[You must be registered and logged in to see this image.]

STANIŠTA UMETNIKOVOG UNIVERZUMA
U pitanju su dva mitska staništa Dadovog univerzuma, mlin u Eruvalu, selu osamdeset kilometara udaljenom od Pariza, u kome je Dado napravio kuću, bolje reći životni asamblaž ili instalaciju i Beograd, po ideji Leonida Šejke, Dragoša Kalajića i Dragana Mojovića, duhovni centar sveta. U mlin se Dado naselio 1960. godine, ispunio ga svojim vampirima i čudovištima, tako dragim nekim vodećim francuskim intelektualcima, predstavnicima kulture čije izdavaštvo ima najviše naslova o monstrumima, čudesnom i fantastičnom, najozbiljnije napisanih, kao što je francuska škola izučavanja okultizma među posebnim. Dado je u takvoj prebogatoj kulturi smatran najvažnijim živim francuskim slikarom, a njegove izložbe su pomno praćene kao značajni događaji za Pariz. Takav slikar je praktično bio isteran iz Beograda sredinom pedesetih godina. Ispod bele ptice, u podzemlju, vreba aždaja, Beograd ima svoju tamnu stranu, svoje čudovište  iz dubina koje su možda najbolje upoznali pripadnici grupe Medaila, tog našeg prvog i najvažnijeg likovnog, avangardnog, okultnog, ali paradoksalno i tradicionalističkog, antimodernističkog i hrišćanskog andergraunda. Dado je u Beogradu bio vladar tog sveta, povezivao je umetnike Mediale sa pola meda, racionalne, svetlozarne konstruktiviste sa onima sa pola ale, crnomagičare podzemnih inspiracija, kojima su tavani, podrumi i groblja bliži od svetlosti kristala. Neki Dada smatraju centralnom figurom Mediale, a njegov odlazak u Pariz 1956. godine, početkom raspada te grupe i raslojavanja njene estetike. Zašto je otišao? „Toliko sam bio gladan u Beogradu da još i sad osećam izvesnu mučninu kad se setim tih dana“ kaže slikar koji je sa ostalim „sumnjivim probisvetima“ bio uhapšen prilikom Hruščovljeve posete Beogradu. To se događa u vreme kada je Henri Mur gostovao i izlagao u Beogradu, posetio Likovnu akademiju, otkrio Dada Đurića kao najosobenijeg umetnika u ovoj sredini i želeo da mu obezbedi stipendiju za London. Dadove kolege su ga odvratile pričom da je on asocijalan tip, protivnik režima i nedostojan takve pomoći. Dado se posle pola veka vratio u grad gde ga sve podseća na period siromaštva i obespravljenosti jer, kako kaže, bilo mu je uprkos svega izuzetno teško da ga napusti.


OSNOV „DADOZOFIJE“
Borka Božović je uložila mnogo toga u duhovnu i materijalnu avanturu organizovanja manje retrospektive Dadovih starijih crteža. Slična je održana još samo 1981. godine u Kabinetu grafike Umetničkog centra Žorž Pompidu (popularni Bobur), najvažnijoj francuskoj instituciji za (post)modernu umetnost, koja osim što u stalnoj postavci izlaže, čuva i šezdeset četiri Dadove slike. Za potrebe ove izložbe galeristkinja je angažovala vodeće domaće kolekcionare, pozajmila radove iz Narodnog muzeja Crne Gore na Cetinju, prikazala svoju zbirku i premijerno izložila najnoviji ciklus posvećen krunisanim glavama, odštampala dvojezični katalog sa brojnim kolor reprodukcijama ne samo crteža, u kome je njena produbljena studija kao i esej Janice Đurić, umetnikove ćerke i likovne kritičarke, koja je priložila i hronologiju slikarevog života i dela, a potom je ceo događaj u zanimljivoj formi eseja i intervjua najavila na tri strane subotnjeg kulturnog dodatka „Politike“. Zato jer je Dado fanatik crtanja, crtež je osnov dadozofije, u ranom detinjstvu je „gravirao“ kuhinjskim nožem zidove porodične kuće, crtao je kao student na Akademiji isto onako kao i na vrhuncu karijere, crtao stojeći, u zatvoru, na kancelarijskim papirima, s druge strane hamer papira studentskih radova na Arhitektonskom fakultetu, na listovima računovodstvenih knjiga, na finom papiru enciklopedija, na manuskriptima, kopijama rukopisa, foteljama i frižiderima, po zidovima, crtao je i po kostima kao da su njegove jer, kako Dragan Lubarda, drugi crtački demijurg kaže „Crtač treba da se zaboravi dok ne ugleda belinu svoje kosti“.
Posle svega, umesto da srcem, dušom i umom prihvatimo ovakav likovni dar sa francuskog neba, potpuno nezainteresovani za Dadove crteže, za vrednost tog dela, pojedinci su u štampi, na stranicama subotnjeg dodatka za kulturu „Politike“, u tri broja razvili besmislenu polemiku oko toga ko je prvi u Beogradu organizovao izložbu Dadovih dela, kao da su oni bitni a ne ta dela. Umesto da sudeluje u proslavi jubileja i svečanosti ovakve izložbe, autorka projekta Borka Božović je morala da se brani i opravdava. Ponovo je Dado uznemirio malu i učmalu sredinu, opet ona nije bila kadra da podnese njegovu veličinu. Duža dokumentarna emisija „Ćirilica“ Milomira Marića na TV Hepi – Košava, urađena i prikazana tokom izložbe još više je probudila neke provincijske sujete. Intervju slikara Milorada Bate Mihajlovića u toj emisiji ima razmere kulturnog skandala. Uvaženi srpski akademik ne samo da je nesuvislo i nepovezano govorio, već je svaku drugu rečenicu propratio psovkom da bi na kraju izrazio sumnju u to da je Dado homoseksualac. Kada nam akademici iskazuju zavist i nedoraslost umetnosti, možemo se s pravom zapitati nije li Dadov odlazak bio najveći šamar našoj kulturnoj javnosti koja ga u svojoj tuposti nije ni osetila? Dado se vratio u velikom stilu, ali mi nismo umeli da se vratimo njemu.



pecat.co.rs