Postoji pet načina na koji volimo

„Eros“ je strasna ljubav jakog intenziteta, „ludus“ je igra manipulativnih ljubavnika, „mania“ je ljubav protkana emocijama, „storge“ nežnošću, dok je „pragma“ proračunata i hladna



Umete li da definišete ljubav? Šta vam ona znači, koliko ste spremni da je čuvate, da se za nju borite? Da li je ona za vas suština života ili samo njegov lepši deo? Svako će na ovo pitanje odgovoriti drugačije, što zavisi od vaspitanja, tipa ličnosti, iskustva... Ljudi bi rekli da je ljubav „stvar srca“, dok naučnici tvrde da je u pitanju samo složena biohemija, igra hormona i posledica procesa u mozgu. Ima i teorija koje govore da je zaljubljivanje stvar evolucije, da nas feromoni privlače jedne drugima i to tako da sprečavaju mešanje sličnih gena. U svakom slučaju, ljubav nas potpuno obuzima, menja, oplemenjuje. Tako jednostavna, a tako složena, rađa se u srcu svakog čoveka. Barem jednom.


U vezama i odnosima koje gradimo skloni smo da osećanja i stanja nazivamo različitim imenima i da isto tako doživljavamo ono što primamo od drugih. Drugačije rečeno, skloni smo da volimo na različite načine. I naučnici se slažu sa tim i tvrde da postoji pet vrsta ljubavi.
Naime, Suzan i Klajd Hendrik razvili su skalu ljubavnih odnosa, baziranu na teoriji Džona Alana Lija „Stilovi ljubavi“, po kojoj se najlepše osećanje na svetu može podeliti na pet kategorija ili vrsta. To su: Eros, Ludus, Mania, Storge i Pragma.
* Eros, ili ljubav ispunjena požudom, predstavlja strasnu, fizičku ljubav koja se može opisati kao erupcija strasti i intimnosti, odnos jakog intenziteta. Ipak, ljubav nikada nije samo takva, pa su ljudi koji ovako vole skloni idealizaciji. Žele da uvek budu blizu svog partnera, da sa njim dele bliskost, intimnost i jaku seksualnu energiju. To su one ljubavi koje vrve od strasti, u kojima za razum nema mesta, u kojoj se igra na „sve ili ništa“. Ovakve ljubavi ne znaju za kompromise, izluđuju nas, potpuno obuzimaju i teško se preboljevaju. Ako volite da ste „ludi od ljubavi“, onda ste eros tip. Ipak, pripazite se, jer ova kategorija ljubavi otkriva ličnost koja je sklona ljubomori, svađama bez obzira na mesto i vreme, posesivnosti.
Vaša ljubav je iskonska, čista i jaka, vi ste zanimljivi suprotnom polu, duhoviti i privlačni. Ipak, teško podnosite emotivne krahove i potrebno vam je vreme da biste se oporavili i ušli u novu vezu.
* Ludus tipovi su oni ljudi koji ljubav shvataju kao igru. Oni vole da se igraju tuđim emocijama, manipulativni su i sugestivni, a krajnji cilj im je kontrola partnera. Ludus ljubavnici se igraju, varaju, obećavaju sve a malo toga ispunjavaju. Vole osećaj nadmoći, znaju da vam pronađu slabu tačku i znaju kako da vas toliko izlude, da ni sami ne znate šta se dogodilo. Jako dobro lažu, znaju da vas ubede da ste centar njihovog sveta, a onda da se okrenu i sretnu sa ljubavnicom. Ludus ljubavnici nisu dobar izbor ako želite „mirnu luku“, jer sa njima nikada ne znate na čemu ste, šta žele i šta od njih možete da očekujete. Oni su šarmeri bez pokrića, švaleri i zavodnici. Žene koje ovako vole još su „nezgodnije“ partnerke. Njih nikada nećete imati niti znati na koga misle. Ipak, dugo ćete ih pamtiti, jer u sebi nose jaku seksualnu energiju.
* Mania je ljubav protkana jakim i intenzivnim emocijama, ali nestabilna, preidealizovana i nestvarna. Takve ljubavi su bez kontrole, bez granica, bez razuma. Za ljubavnike ovog tipa ljubav je neponovljivo iskustvo, vrhunski užitak, cilj života. Ovakve osobe sklone su da zbog ljubavi pretumbaju čitav svoj život, zaborave prijatelje, presele se na drugi kraj sveta i sve podrede partneru. Takva ljubav dovodi do potpunog gubitka identiteta, a oni koji tako vole jako teško se oporavljaju od emotivnih slomova. Manična ljubav je luda, impulsivna, nestabilna. Ljudi koji tako vole brzo se zaljubljuju, žele sve i žele odmah i često ne dopuste vezi da sazri, pređe u nešto zrelije, jer „izgore“ u želji da vole. Takva ljubav često je obeležena zabludama i iluzijama, nekontrolisanim reakcijama i impulsivnim odlukama.
Storge je nežna ljubav, bazirana na sličnosti partnera koja se sporo, ali sigurno razvija i raste. Ne prethode joj žestoka zaljubljivanja, ludilo, strast ili požuda. Ona se sporo rađa, partneri se postepeno upoznaju, a ljubav dolazi tek kada se jedno drugom potpuno otvore i shvate da imaju zajedničke ciljeve. Ovakvim ljubavnicima najvažnija je podrška, razumevanje, stabilnost i sigurnost. Ovakvi ljudi su najbolji prijatelji sa svojim emotivnim partnerima, a naučnici tvrde da se ovakve vrste ljubavi obično i rađaju između ljudi koji su dugo godina bili prijatelji. One nisu žestoke, lišene su vatrometa strasti, ali su zato uglavnom dugovečne i stabilne, bez velikih potresa ili oscilacija.
* Pragma je pragmatična ljubav, ona koja se zasniva na zdravom razumu i smislu. Ljudi koji ovako vole nikada se ne bi prepustili strasti, voleli „do bola“ ili bili spremni da sve svoje podrede nekom. Ljudi koji doživljavaju ljubav kao pragmu žele „prikladnog partnera“, koji će im odgovarati po mnogim kriterijumima. Pomalo su sebični jer kalkulišu, razmišljaju o tome da li će im se ljubav „isplatiti“ ili ne. Emotivnog partnera biraju slično kao što ostali donose važne životne odluke. To znači da dobro razmisle, „vagaju“ da li taj neko može ispuniti njihova očekivanja i tek onda ulaze u vezu. Oni žele da znaju na čemu su, ne vole iznenađenja bilo koje vrste i nisu spremni da rizikuju. To ne znači da ne vole, ali neće im biti teško da zaborave emocije, ako ih veza sputava u bilo kom smislu. Proračunati su i ne pate mnogo kada se ljubav završi, jer uvek imaju logično objašnjenje zašto se to dogodilo i raskid tumače rečenicom „Ko zna zašto je to dobro“. Idu napred, prema svojim željama i ciljevima, a ako se partner ne uklapa u taj put, lako će ga se odreći. Pragma ljubavnici ne vole stagnaciju i ljute se kada ih partner ne prati u ambicijama.
Naučnici tvrde da je najbolje ostvariti vezu sa istim tipom ljubavnika, ali i da postoje kombinacije koje mogu biti skladne. Najbolje se slažu mania i eros, dok su ludus i storge najgora kombinacija.
Istraživanja pokazuju da muškarci uglavnom vole ludus ili mania ljubavlju, dok su žene sklonije vrsti storge i pragma.
Ipak, kako god da volite, u kojim god okolnostima i po kojim god pravilima, jedino je važno da ste srećni i da vas to ispunjava. Ljubav ima svrhu samo kada nas usrećuje, čini nas boljim ljudima i ulepšava nam život i svakodnevicu.

VRSTE LJUBAVI PREMA TIPU LIČNOSTI
Neki teoretičari ljubavnih odnosa tvrde da postoji još nekoliko vrsta ljubavi, koje se, uglavnom, baziraju na tipovima ličnosti.
Jedna od njih je „narcisoidna ljubav“, odnosno odnos u kojem jedan od partnera ima stalnu potrebu da mu se drugi divi i obožava ga. To su uglavnom ličnosti koje su se tokom detinjstva suočile sa određenim traumama, pa kroz takve veze sebi dokazuju da vrede. Takvi tipovi ljudi uglavnom osvajaju laskanjem. „Zavisnička ljubav“ je vrsta odnosa u kojem se potpuno podređujemo drugom, odričemo se svojih snova i potreba da bi zadovoljili partnera. Ovakva ljubav prepuna je žrtvovanja, samosažaljenja i pasivnosti. Inicijativa je uvek prepuštena partneru do te mere da više nemamo ni svoje mišljenje, stavove, reakcije. Sve je u službi njegove sreće i jedino zadovoljstvo potiče od partnerove naklonosti. Ovako vole slabe ličnosti, ljudi koji se plaše da donose odluke, stalno se brinu i sekiraju. „Imaginarne ljubavi“ ostvaruju oni koji vole da vole. Njima je važnija ideja o ljubavi, nego sam odnos. Ovakva ljubav je prepuna romantike, sanjarenja, idealizovanja partnera, ali je to jako često daleko od realnosti. Ljudi koji ovako vole često se zaljubljuju u nedostižne partnere i/ili imaginarnu sliku o nekome. To su umetničke duše, ličnosti koje žive u svetu koji su sami zamislili, drugačijem i lepšem od realnog. „Telesna ljubav“ pomalo podseća na eros ljubav, ali je lišena dubokih emocija. Uspeh odnosa zavisi od seksualnog sklada. Nema razgovora, prihvatanja, uživanja, neverbalne komunikacije, sve je samo seks. To su sebične, zanemarivane osobe, koje su se tokom detinjstva susrele sa nekom vrstom odbacivanja. „Dva plus“ ljubav je način na koji vole ljudi koji smatraju da im jedna osoba nije dovoljna i da ne postoji niko ko bi mogao da odgovori na sve njihove potrebe i zahteve. Tu uvek postoji još jedna žena ili još jedan muškarac, a dva partnera u simbiozi čine jednu savršenu osobu. Od jednog uzimaju nešto što drugi nema i obrnuto. To su uglavnom osobe koje ulaze u „paralelne veze“, u kojima je jedan od partnera najčešće u braku. „Dva minus“ ljubavi su neuzvraćene. One su ponekad toliko jake da nam godinama ne dozvoljavaju da volimo nekog drugog. Neproživljena iskustva najviše nas muče i intrigiraju, jer se uvek pitamo da li smo uradili baš sve što smo mogli da takve veze ostvarimo. Svakog sledećeg ko uđe u naš život poredimo sa tim nekim „savršenim“ koga smo voleli više od života. Zanimljivo je da ovakve ljubavi nisu strogo povezane sa karakteristikama ličnosti. One se mogu dogoditi i događaju se svima, bez obzira na razlike. Jedino što neko smogne snage da krene dalje, dok drugima one odrede čitav život.

novosti

* Eros, ili ljubav ispunjena požudom, predstavlja
strasnu, fizičku ljubav koja se može opisati kao erupcija strasti i
intimnosti, odnos jakog intenziteta. Ipak, ljubav nikada nije samo
takva, pa su ljudi koji ovako vole skloni idealizaciji. Žele da uvek
budu blizu svog partnera, da sa njim dele bliskost, intimnost i jaku
seksualnu energiju. To su one ljubavi koje vrve od strasti, u kojima za
razum nema mesta, u kojoj se igra na „sve ili ništa“. Ovakve ljubavi ne
znaju za kompromise, izluđuju nas, potpuno obuzimaju i teško se
preboljevaju. Ako volite da ste „ludi od ljubavi“, onda ste eros tip.

Sve moje ljubavi su bile ovakve
Nije da sam baš volela da budu takve ali su bile

Na koje načine volimo



U parovima, u drugim vezama i odnosima u kojima smo se našli i koje gradimo, skloni smo da različita svoja osećanja i vladanja nazovemo ljubavlju i da različita ponašanja drugog doživimo kao ljubav i osetimo se voljenim. Skloni smo da volimo na različite načine.
Evo nekoliko čestih načina:


1. Narcistička ljubav

U svakome od nas čuči mali Narcis. Želimo da nam se dive, da nas obožavaju, da budemo jedini, jedinstveni, neponovljivi, pa onda dodju superlativi na red - najbolji, najlepši, najpametniji, naj-naj.

I dok je kod malog deteta narcizam funkcionalan - ne možemo sami da zadovoljimo svoje potrebe i potreban nam je drugi koji će nam se podrediti i staviti u službu da bi uopšte preživeli - kod odraslih, ovaj narcizam može da postane patološki sve do razvoja narcisoidnog poremećaja ličnosti.

U rasponu izmedju funkcionalnog dečjeg narcizma i narcisoidne ličnosti, postoje brojne mogućnosti za narcističku ljubav. Ovo je ljubav koja pokušava da drugog stavi u našu službu, koja pokušava da usisa drugog i stavi ga na mesto večnog i nepresušnog izvora divljenja bez koga ne bi znali da živimo. Iz ovakve ljubavi izjednačavamo svoju sreću, radost, ushićenje, euforuju, zadovoljstvo sa davanjem i zaista smo uvereni da je to što smo srećni ljubav i davanje i ne razumemo kako bi neko mogao da traži nešto više od nas.

Kada laskanjem pokušavamo da osvojimo nekoga tražimo narcisoidnu ljubav i to i dobijamo. Posle nam je djavo kriv.



2. Suzavisnička ljubav

Suzavisnost je vrsta odnosa u kojem se totalno podredjujemo drugom. Potpuno se odričemo sebe radi toga da udovoljimo drugom, da se brinemo o drugom, da budemo na usluzi. Kao što je kod tek deteta narcizam funkcionalan za preživljavanje, tako je stavljanje u službu drugoga adekvatna i funkcionalna roditeljska reakcija na dete.

Izmedju potpuno razvijenog suzavisničkog modela ponašanja i roditeljske ljubavi postoje brojne mogućnosti da volimo na suzavisničke načine. Ovakva ljubav pokušava da se žrtvuje za drugog, baca se pred drugog, ponižavamo se da bi nas neko udostojio pogleda, samosažaljevamo se, sečemo vene, verujemo u ljubav iz bajke, u princa na belom konju, u jednu sudjenju ljubav, ulazimo u sado - mazohističke odnose.

Kada potpuno prepustamo inicijativu onom drugom da nas startuje, osvoji, zavede, nazove, odluči, prelomi, dobijamo ono što tražimo - nekoga ko nas nikad neće pitati za mišljenje, savet i neće obraćati pažnju na nas kad više nismo u službi njegovih/njenih potreba da zavede, navede, izgleda dobro, odlučno ili sposobno.



3. Virtuelna ljubav

Ovo je ljubav prema ideji ljubavi. Romantizacija, sanjarenje, zamišljanje idealnog partnera. Zaljubljivanje u glumce i glumice, pevače i pevačice, nedostupne osobe, likove iz filma, iz književnosti. Ovo je ljubav koja se ne testira. Ovo je imaginarna ljubav u kojoj je sve moguće. Može da postane vrlo razvijena i da u mašti toliko dobro zamislimo partnera, izgled, ponašanje, način ophodjenja prema nama, da taj imaginarni partner postane toliko veliki i sveprisutan da niko stvaran ne može ni da nam pridje, jer jednostavno za bilo koga drugog nema mesta.

Možemo i da poredimo stvarnog partnera sa tim imaginarnim, da mu zameramo što nije onakav kakvim smo ga zamislili, da ga čak osudjujemo što je obično živo biće i što ponekad prdne ili ne obrije noge. Možemo i da poredimo sve potencijalne partnere s tim apstrahovanim foto robotom koji tako savršeno odgovara na naše pokrete i rečenice ko da nam čita misli. Da nam niko ne bude dovoljno dobar, da svi imaju neku manu, da razradimo čitave matematičke - statističke modele o drugima i njihovim nesavršenostima, da ne prepoznamo kad smo prešli granicu i postavili za uslov potpuno nebulozne kriterijume. Da mislimo kako su sve žene... bljak, a svi muškarci... isti.

Kada odlažemo da izadjemo s nekim na dejt, da budemo s nekim s kim zaista želimo da budemo - trazžmo ono što dobijamo - osobu koja je dovoljno daleko od našeg svakodnevnog života da možemo da nastavimo odnos s našim imaginarnim partnerom.



4. Fizicka ljubav

Onda možemo naravno da se razočaramo u sve te pubertetske gluposti, te romatične budalaštine, to loženje na ljubavne pesme ili da jednostavno mislimo da je seks po sebi dovoljan. Žena je ergonomska posuda za masturbaciju, a muškarac je vibrator sa vrlo udobnim naslonom i automatskim pogonom.

Ljubav postaje stvar tehnike i broja. Uspeh odnosa zavisi samo od seksualnog sklada. Ako nam je dobro u krevetu biće nam svuda dobro, a i ako nije tako, pa kakve veze to ima kad nam je dobro tamo gde i treba da nam bude dobro.

Ljubav je hemija, klik, fizička privlačnost, instinkt, potreba, izgled, šminka, odelo, poza - i računa se samo skor - ili jesi ili nisi. Ako jesi, evo ga samopostovanje - ako nisi, povećaj samopoštovanje dok ne ubodeš. Na sve drugo što bi mogli da razmenimo s partnerom, namesto razgovora, prihvatanja, uživanja u društvu, širikog spektra neverbalne komunikacije, ako preteramo s ovim načinom, dolaze brendovi i trendovi. Ili postajemo zavisni od seksa kojim pokušavamo da zadovoljimo mnoštvo potreba koje nemaju mnogo veze sa seksom.

Kada polazimo samo od tela - tražimo ono što dobijamo - drugo telo.



5. "Dva plus" ljubav

Ovo je ljubav koja misli da jedna osoba ne može da bude dovoljna. Ljubav koja ne može bez trećeg. Bilo da pokušavamo da pravimo odnos i vezu s onim koji je zauzet ili da nam je partner u vezi s još nekim. U oba scenarija, treći je deo veze i sa njime kupujemo prostor za izlazak iz te veze ili prostor da ne udjemo u drugu vezu. Kada se zaljubljujemo u zauzete možemo se zapitati da li zaista hoćemo da budemo u vezi jedan na jedan ili biranjem zauzetog/zauzete te obezbedjujemo sebi unapred kartu za izlazak iz ove veze.

Romantična ljubav je jasno sklona isključivanju bilo kog trećeg, dvoje zaljubljenih je stalno zajedno, toliko su upućeni jedno na drugo, imaju neke svoje sisteme komunikacije, da se treći obično totalno smori i gleda da što pre pobegne, a ovo dvoje da ostane samo. Kako onda i ovo može biti način na koji volimo? Prirodan treći iz romantične ljubavi je dete. Treći može da bude, upravo kao dete, plod veze izmedju dvoje, ali plod koji nam ukazuje na nedostatke odnosa. Treći je odlična informacija o onome što ne razmenjujemo unutar veze - o onome što smo izbacili iz odnosa ili nikada u njemu nije bilo.

Kada prilazimo drugom s hoću-neću obično dobijemo ono što smo tražili, još veću konfuziju, koja je sad iz iskustva, pa možemo da dokažemo da se zaista i ne može odlučiti.



6. "Dva minus" ljubav

Ovo je neuzvraćena ljubav. Za razliku od virtuelne, neuzraćena ljubav je ona u kojoj smo ipak pokušali da ostvarimo ljubav na kakav god način smo znali i umeli. Ona je i "ostavljen sam/ostavljena sam" ljubav.

Nekad se zaljubimo ili zavolimo nekoga i učinimo sve što umemo samo da joj/mu se približimo srcu, ali ništa. Ili uložimo mnogo ljubavi u nekoga tokom kratkog ili dugog vremena i onda nas taj neko ostavi i rasprši nade.

Slično kao kod "dva plus" ljubavi, ova ljubav se vrti oko obaveza i odgovornosti. Slama ispred magarca za neuzvraćenu ljubav je "samo ako bih još ovo pokušao", "samo ako bih se još potrudio", "da sam samo još ovo uradila...". Dok se u ljubavi koja ne može bez trećeg ulazi iz hoću-neću ljubav i ne mogu da se odlučim i preuzmem odgovornost, u ljubavi koja ne može sa drugim pokušavamo da kažemo hoću za oboje i budemo odgovorni za dvoje, ne shvatajući da time teramo drugog od sebe. Ne slušamo. Mada se nekad možemo setiti, da ne može da boli to što nas neko ne voli - da ne boli odsustvo ljubavi, već boli to što mi hocemo da nas on/ona voli, da bole naša očekivanja. A od koga ona zavise?



ZAKLJUČAK

U istoj vezi možemo prolaziti kroz sve ove načine voljenja i ponuditi ih sve drugome. Nekad smo duboko zadovoljni što nam je partner poklonio svoju ljubav na način koji nam laska, kada nam se divi i hrani našeg malog Narcisa, nekad pogodi neki potpuno idiosinkratični način na koji smo zamislili da treba da nas voli, a nekad, sasvim svesno, mi to činimo za drugog.

Nekad stavimo partnera i njegove potrebe ispred nas, kada prolazi kroz neku krizu, gubitak, bolest, neuspeh, podredjujemo se kao suzavisnik njegovim/njenim potrebama. Nekad izgubimo kontakt potpuno i moramo sami da se nosimo sa svojim mislima, brigama, planovima. Nekad susret s nekim trećim bude podsetnik zašto smo uopšte ušli u vezu u kojoj smo, i prilika da napravimo rezime dokle smo stigli zajedno i kako smo se promenili kroz vreme.

Nekad se povučemo skoro potpuno iz odnosa pa usmerimo svoju ljubav u neke lične ciljeve kojima težimo, a nekad je sve što nas drži zajedno u nekoj vezi navika da spavamo jedno s drugim.

O tome da smo se zatvorili za ljubav i tako postali neuspešni u ljubavi možemo govoriti, tek ako nismo u stanju da izadjemo iz nekog od ovih načina voljenja, ako ga ponavljamo iznova i iznova, iz odnosa u odnos, gotovo prinudno. S druge strane, mogućnost da plivamo kroz ove načine drži nas otvorenim za ljubav, omogućava njeno proticanje kroz nas i razmenu s drugim(a).

Instistiranje na jednom od ovih načina, nemoć da izadjemo iz jednog ili dva od ovih scenarija, kao i eliminasanje nekog od njih kao nedozvoljenog, kao "samo to ne" - svodi naš odnos i naše živote na prilično predvidljive tokove i ishode veza.


Autor: Ratko Topalović

Volim tajno i javno.

Kada volim tajno to je zato što sam ocijenio da nam nije suđeno i neću joj to nikada dati do znanja. Skrivam osjećaje od drugih, nikome se nebi o tome ni u ludilu povjerio. Patim u sebi dok ju ne prebolim.

Kada volim javno, potpuno sam drugačiji. Ne skrivam, neka se zna. Slavim ljubav. Nje mi nikada dosta. 24 sata su mi malo dnevno.

Ali nisam posesivan. Samo da zna da sam tu. Njen.

Volimo strasno ,vatreno, ludački i slepački. to onda kad smo zaćoreni
Volimo zrelo , dubinski , namenski i razumno, to je onda kad slepačka ljubav preraste u zrelu

Samo je jedan način na koji treba voljeti.
A to je da usrećiš osobu koju voliš, da se uz tebe osjeća posebno i voljeno.

Sve drugo je ćorak.