Pristao sam biću sve što hoće, Evo prodajem dušu vragu svome. I ostaću samo crna tačka Poslije ove igre kad me slome, Kad me mirno slome. Pristao sam biću sve što hoće.
Mislio sam da se zvijeri boje Ove vatre koja trag mi prati. I to sam mislio. A sad nosim kako mi ga skroje, Po meni se ništa neće zvati. Po meni se ništa neće zvati.
Zablude sam, evo, prestao da brojim Nemam kome da se vratim kući. — Nemam kome... Dokle pjevam dotle i postojim, Prijatelji bivši, prijatelji budući, Prijatelji bivši... Pamtite me po pjesmama mojim.
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Dušan Trifunović Uto 3 Mar - 21:49
Šta bi dao da si na mom mjestu? Da te mrze, a da ti se dive. Šta bi dao? Šta bi dao za veliku gestu? Mjesto svoga da tvoj život žive.
Šta bi dao?
Ti, budi sretan sad što si preko puta. I što nas strašni let nad provalijom dijeli. Jer ovo je mojih pet minuta, A pred tobom stoji život cijeli.
Šta bi dao da možeš ovako? Dići ruke, a puk da te slijedi. Šta bi dao?
Dal' bi i ti u svom srcu plak'o? Kao što se moje srce ledi. Dal' bi i ti?
Gost
Gost
Naslov: Re: Dušan Trifunović Sre 4 Mar - 12:39
Zadnje vesti
Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao: Nemoj,
a ti si htela i htela,
a ja sam pitao zašto?
A ti si rekla
zato zato i zato
jer tako čini žena.
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi.
Suviše znam o sebi i o svemu,
već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto,
i ništa nije sramota.
Sav sam na drugoj strani,
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota.
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi,
al sad je kasno
ovo su zadnje vesti,
više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu.
Gost
Gost
Naslov: Re: Dušan Trifunović Sub 16 Maj - 15:31
A krune carske i kraljevske spadaju u kape odmah iza svetih oreola kojima se kite sveti ljudi sa fresaka po crkvama. Nemanjin unuk Uros Prvi , treci sin Stefana Prvovencanog i Ane Dandolo , unuke duzda mletackog Emerika zeni se Jelenom Anzujskom koja mu u miraz donosi Dolinu Jorgovana i talenat da gradi crkve od Skadra do Zadra . Jelena Urosu rodi sinove Dragutina i Milutina . Milutin u istoriji poznat kao deda Cara Dusana Silnog i kao graditelj Gracanice i dograditelj Hilandara , i kao momak koji se cesto zenio i veliki covek koji je postao bugarski svetac. A Dragutin , stariji brat , majku , Jelenu pusti da vlada Primorjem , a on uze zemlje od Djerdapa do reke Kupe , preko Macve , Posavine i Podravine i moglo mu se jer je u ono tatarsko doba uzeo za zenu kcer Istvana Petog , sina Bele Cetvrtog , Katalin se zvala , znala je da sije i veze , bavila se rucnim radom iako je bila kraljica. Povremeno je dolazila ovde u Klakar na Vucijaku , tu gde je bio Burgus , tvrdjava jos iz rimskog doba. Tu je rodila Jelisavetu , koju su srecno udali za Stevana Kotromanica , njegov unuk bude bosanski kralj Tvrtko cije je kosti i zastavu pronasao vas otac , udarnik Trece fiskulturne brigade na izgradnji pruge… Taj velicanstveni kralj Dragutin umire kao monah Teoktist 1316. Racuna se da je umro u Sremskim Karlovcima , da mu je telo posle preneseno u Ras , u crkvu Sv.Djordja… Na freskama se vidi lepi kralj sa krunom , tom vladarskom kapom kojom se mocno vlada. Eno ga u Sopocanima , u porodicnom krugu , sa ocevom rukom na ramenu , eno ga , u crkvi Sv.Ahilija…Kada budete imali nekog sekundarnog posla u tim krajevima pogledajte tu krunu kako cuva mudru glavu naseg pretka koji je bio praunuk Stefana Nemanje , a pradeda Urosa Nejakog , posle koga nema Nemanjica po muskoj liniji… Pogledajte , mladicu , kako se sve u vezi sa nama koji jurimo kroz pejsaz kuda je Dragutin hodao , onako sepav , a mi tu zemlju i puteve samo poganimo…“
Dusko Trifunovic – Andjel do Andjela
Gost
Gost
Naslov: Re: Dušan Trifunović Pet 4 Dec - 10:54
Pesma ni o čemu
Urasta reč po reč u pesmu ni o čemu Možda smo mnogo željeni - a željni.
Kao da smo ušli negde gde se ne sme a ne smemo izaći jer čekaju nas - sramne.
Živimo mnogo željeni - a željni.
A ti si tek jedna ako si sebi jedina i ne znaš šta bi u želji da nikog nemaš i da ne budeš sama.
I kao da uđosmo negde gde se ne sme sakrivam o tebi pesme u pesmu ni o čemu
I nestaje nas željenih - a željnih.
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Dušan Trifunović Pon 25 Jan - 9:59
Pesnik Duško Trifunović rođen je 1933.godine u selu Sijekovac, kraj Bosanskog Broda. Sa 24 godine prvi put je došao u Sarajevo da bi radio kao bravar, a kada je napunio 25-tu, objavio je svoju prvu knjigu pesama.
" S jedne strane imali smo utisak da je prihvaćen, popularan pesnik, i da je dobrodošao", priseća se Trifunovićev prijatelj i poštovalac, Jovan Zivlak. „S druge strane, imao je jednu vrstu unutrašnjeg nesporazuma sa svetom i, rekao bih, taman doživljaj tog sveta. To se vidi i u njegovoj poeziji i u njegovom životu. Čitaoci i javnost su teško prihvatali ili nisu hteli da vide jednu vrstu rezignacije, skeptičnosti i čak fatalizma u njegovoj poeziji, pa i njegovoj ličnosti. Neosporno je to osećanje pojačano iznuđenim dolaskom u Novi Sad, jer je morao da napusti Sarajevo i počne život u neprilično doba. Ne može se reći da nije bilo dobre volje u Novom Sadu prema njemu, ali to je prevashodno bila volja prijatelja i pojedinaca. Ne mogu da svedočim, ali pričalo se da su ga izdali nekadašnji veliki prijatelji. Meni se čini da je on bio suštinski usamljen. Živeo je poeziju."
„Mislio sam da se zveri boje, Ove vatre koja trag mi prati, I to sam mislio; A sad nosim kako mi ga skroje, Po meni se ništa neće zvati."
(„Pristao sam biću sve što hoće" , pesma Duška Trifunovića koju je otpevalo Bijelo dugme)
Sa ovim rečima slaže se i Pero Zubac, dugogodišnji prijatelj jednog od naših najvećih pesnika: „Duško, ma koliko društven, bio je čovek koji voli samoću. Bolje reći osamljenost."
„Da mi nije ove moje tuge, Što mi snagu pred ljudima kuša, S kim bih noći provodio duge, Ostala bi pusta moja duša."
(„Da mi nije ove moje tuge", pesma Duška Trifunovića koju je otpevao Zdravko Čolić)
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Dušan Trifunović Pon 25 Jan - 10:00
Dusko Trifunović je prvenstveno pesnik, ali napisao je i nekoliko romana i drama. Preko trista njegovih pesama je komponovano, a najpoznatije su one koje su izveli Bijelo dugme, Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Neda Ukraden i Vajta. 1958.godine dobio je Brankovu nagradu, a tih godina postao je i stanovnik Novog Sada i Sremskih Karlovaca (koji su tada bili jedan grad). 28.1.2006. godine preminuo je u Novom Sadu. U Sremskim Karlovcima na ispraćaju nikada niko, posle Branka Radičevića, na Stražilovu nije okupio više ljudi.
„Jednog dana u godine teške Kada sednem da saberem greške Smeškaću se i hvaliti javno - Beše ludo i nezaboravno." („Ludo i Nezaboravno" - Duško Trifunović) „S jedne strane imali smo utisak da je prihvaćen, popularan pesnik, i da je dobrodošao", priseća se Trifunovićev prijatelj i poštovalac, Jovan Zivlak. „S druge strane, imao je jednu vrstu unutrašnjeg nesporazuma sa svetom i, rekao bih, taman doživljaj tog sveta. To se vidi i u njegovoj poeziji i u njegovom životu. Čitaoci i javnost su teško prihvatali ili nisu hteli da vide jednu vrstu rezignacije, skeptičnosti i čak fatalizma u njegovoj poeziji, pa i njegovoj ličnosti. Neosporno je to osećanje pojačano iznuđenim dolaskom u Novi Sad, jer je morao da napusti Sarajevo i počne život u neprilično doba. Ne može se reći da nije bilo dobre volje u Novom Sadu prema njemu, ali to je prevashodno bila volja prijatelja i pojedinaca. Ne mogu da svedočim, ali pričalo se da su ga izdali nekadašnji veliki prijatelji. Meni se čini da je on bio suštinski usamljen. Živeo je poeziju." Dusko Trifunović je prvenstveno pesnik, ali napisao je i nekoliko romana i drama. Preko trista njegovih pesama je komponovano, a najpoznatije su one koje su izveli Bijelo dugme, Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Neda Ukraden i Vajta. 1958.godine dobio je Brankovu nagradu, a tih godina postao je i stanovnik Novog Sada i Sremskih Karlovaca (koji su tada bili jedan grad).
Ima neka tajna veza
Pesnika, iza koga je osamdeset pet knjiga, čije stihove iz čitanki uče naša deca, čije pesme pevaju zajedno unuci i bake, najčešće pitaju da li zna gde je Radovan Karadžić i šalje li mu Goran Bregović pare
Nije ga bilo u novosadskom kafiću "Bombarder" u dogovoreno vreme. Strah da se možda predomislio odagnao nam je čim se javio na telefon. Nije došao, kaže, jer je sinoć nezgodno pao. Kod brata je u njegovoj vikendici u Sremskim Karlovcima. Pa, ako može da govori, uporni smo do drskosti, mi ćemo doći do njega. Eto, trudićemo se da ga ne gnjavimo mnogo. Pristaje. Razgovorali smo i fotografisali ga puna tri sata. Mahao nam je iza kapije dok smo odlazili.
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Dušan Trifunović Pon 25 Jan - 10:01
Kasne šezdesete prošlog veka. Ivi Andriću se slavi rođendan u zgradi Bosanske akademije nauka u Sarajevu. Po protokolu, došli sekretari udruženja pisaca iz svih republika, svaki da održi prigodno slovo. Među njima i on, Duško Trifunović, sekretar Udruženja pisaca BiH. - Pita me Ivo odakle sam. Ja kažem: iz Bosanskog Broda. Niko nije iz Bosanskog Broda. Ovi što su došli sa mnom počeše da se kikoću. Mislim, nikog ne znam iz Bosanskog Broda, ispravi se Ivo i zaduži me da ga vadim od dosadnih ljudi. Ako vidiš da me neko gnjavi ti samo kaži: Ivo, dođi ovamo. U međuvremenu me zove jedan iz moje ekipe da dođem. Ja dođem, a on kaže: gospodine Crnjanski ovo je Duško Trifunović. Ja u zemlju da propadnem. Ovaj se zezne i pita: kako zdravlje, gospodine Crnjanski? Šta vi mislite, ako čovek ima sedamdeset godina da se samo o zdravlju priča! Koliko vi imate godina? Kaže ovaj šezdeset. A vi, gospodine Trifunoviću? Trideset i neku. Možete li vi ovako, sagne se i dlanovima dotakne pod, a da ne savije noge. Onaj što ga je pitao za zdravlje kaže da ne može, nezgodno je, znate. A vi, pita mene Crnjanski. Ja mogu. I nas dvojica radimo fiskulturu, a pored nas prolaze Veljko Petrović, Desanka Maksimović, sve sami akademici. Crnjanski je uvek bio oficir i sportist i na taj način je isprobavao ljude. Niko mi nije verovao kada sam to napisao. Shavitili smo poruku ove priče. Nismo pitali za zdravlje, godine, penziju... Ali jesmo za "Bijelo dugme". I da li mu smeta što su ga se sada, kada "Bijelo dugme" pravi mini jugoslovesnku turneju, svi setili? - Ne smeta mi. Čoveku je drago da ga se sete kad bilo. Šetamo pogledom po sobici gde Duško radi i spava kada dođe kod brata Luke. Uočavamo i Goranovu fotografiju i Bebekovu sa omota ploče "Glavni junak" i plakat sa Duškovim likom i naslovom "Tajna veza"...Svega se seća kao da je jutros bilo. U televiziju Sarajevo su ga zaposlili po kazni. Da se ne šepuri kao slobodni umetnik. Molio je direktora da mu to ne čini jer ne poznaje televizijski posao. - Do tada sam imao iskustva samo sa filmskim scenarijima, napisao sam ih za tri filma. Bio i u Puli. Pokojna Milja, onakva lepota, igrala je u jednom od tih filmova "Život je masovna pojava". Pravila mi je imidž, da sam slavan. Direktor mu je odredio rad sa muzičarima i posavetovao ga da se pravi da sve zna. Ispostavilo se da Duško sve te momke, muzičare, poznaje. Sa njima je sedeo u kafani. Postao je muzički urednik jedine emisije sarajevske televizije koja je išla u JRT. Zvala se "Na ti", trajala pola sata i išla jednom mesečno. Muzičarima je bilo veoma važno da se u njoj pojave, a Duško nije dozvoljavao da pevaju gluposti. Tako je počeo da im piše tekstove. - Slušaju uveče Radio Luksemburg, a onda dođu da im ja napišem tekst na tu muziku. Ne znam ja pisati tekstove na muziku. Samo sam "Glavo luda" i "Život je maskenbal" napisao tako. Neću da radim ono što ne znam. Rasteram njima tu potrebu da im ja dopisujem ono što su oni ukrali od Radio Luksemburga. Jedino je Jadranka Stojaković na tekst odmah pisala muziku. Zove uveče na telefon i kaže: Znaš šta, sutra moram da imam pesmu. Sačekaj, osećam da neko dolazi. Dobro, javi mi se kasnije. Kad se Jadranka malo potom javila, Duško joj je diktirao: "Osećam da neko dolazi, pred moja vrata će stati, osećam da vesti donosi i da mi želi nešto dati. Noć je i ja sam sama i treba da se bojim, šta li će biti kad korak stane baš pred vratima mojim." Jadranka je sutra pevala tu pesmu.
Član, pa još i lep
Goran Bregović je u Duškovu kancelariju ušao kukajući što su mu muzičari sa kojima je do tada radio i sa kojima se posvađao oteli pesmu i naslov albuma. Duško ga je ubeđivao da "Jutro" i ovako nije dobar naslov, te da nema za čim da žali. - Koje su ti pesme ostale, pitam ga. On kaže, evo ova je najbolja: kad bih bio bijelo dugme, mala bi se zakopčala u me. Joj, ja profesor gramatike. Zakopčava se dugmetom, a ne u dugme. Nema to veze, to niko neće primetiti, kaže Goran. Nakon dvadeset godina, kada su pravili neku njihovu retrospekciju, pozvali su i mene. Goran mi kaže: Jesam ti rekao da niko neće primetiti osim tebe. Da sam rekao nemoj tu, daj drugu pesmu, ne bi bilo tog naslova "Bijelo dugme". Drage su mi te uspomene. Kada su oni imali pravo, bilo mi je drago kao i da sam ja imao pravo. Da li mu je Bregović tada izgledao kao neko ko će daleko dogurati?
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Dušan Trifunović Pon 25 Jan - 10:01
On je imao, kako se to sad kaže, rejting. Znao je otići u Firencu, Padovu i odatle doneti novu muziku koju je on stvorio oslanjajući se na italijansku. Bio je ambiciozan. Član partije. On ne voli da ja to pričam. Dobio nagradu "Sedam sekretara SKOJ-a". Bio je vrlo u strukturi. Imao je i jedan izuzetan kvalitet. On je bio lep dečak. I siguran u ono što radi. Pisao je Duško tekstove osim za Jadranku Stojaković i za Vajtu, "Zlatna ribica" je njegova, Nikolu Borotu, Zdravka Čolića, Nedu Ukraden, Arsena i Gabi, ali su najviše buke i traga ostavile baš one kojima je Bregović napisao note. - Zove on jedan dan i kaže kako izdavačko preduzeće "Veselin Masleša" slavi dvadeset pet godina postojanja i kako on treba da uradi pesmu za proslavu, a ništa ne zna o izdavačkim preduzećima. Dosetim se ja šta je u knjizi najvažnije. Nije pisac, sadržaj tu i tamo, ako nas dodirne. Glavni junak je najvažniji u knjizi i svetu je svega dosta osim glavnih junaka. Tako ja njemu napišem "Glavnog junaka". To je njegovo delo jer me je on navukao da ga napišem. Tad sam video kako on radi. Kaže: E, to mi napiši na onu muziku "kad su vrata škrip, škrip, škripnula, u srce me dir, dir, dirnula"... Sve vreme sam ja govorio da je muzika rastavljanje reči na slogove. Još mu je u glavi slika kako Željko Bebek pravo sa Romanije ulazi u kafanu da bi od Duška uzeo još jednu pesmu za album koji su na Borikama "Dugmići" spremali. - Ide Željko, a svi u kafani viču fuj, kakav je. On je strašno bio mršav, a tek nogice...Međutim, nije oblačio pantalone da ih sakrije, nego navuče one tirolske dokolenice da se baš vidi da su tanke. Šta ima da ih se stidi, njegove su, na njima je prešao svet. Odem u redakciju i napišem: "Šta bi dao da si na mom mjestu, da te mrze, a da ti se dive." Jer, to je njegov slučaj. Kad su snimali u Londonu, tamošnji producent ih je pitao ko to njima piše pesme. Oni kažu: čika Duško. Taj čovek da je ovde imao bi pola Londona, kaže on njima. Da li je o i on bio u situaciji da ga mrze, a da mu se dive? - Kako da ne. Imao sam ja divnih neprijatelja. Oni su terali svoje, a ja se nisam obazirao. Muzičari su mislili da je mene postavio komitet da ih nadzirem, a pisci da sam postao urednik zbog žena i love. Bio sam jako izložen jer sam pisao knjige, a družio se sa muzičarima. Književni kritičari, kojih sada nema, jedva su čekali da mi nađu manu. Oni su živeli u potaji. Preživaju slamu koja je ostala iza nas umetnika i, naravno, da nas mrze. Najgore mu je bilo kad mu preprave stihove. A dešavalo se. - Pesmu "Pristao sam biću sve što hoće" sam ja napisao za Maju Sabljić. Ona je polagala ispit za glumicu i, propala. Bilo joj je namešteno da padne jer su nju u stvari snimali za neki film, a da to ona nija znala. Bolji će biti film, kažu, mi ćemo je dogodine primiti. Vidim, poigrali se sa detetom i napišem: "Pristao sam da budem igračka, da prodajem dušu vragu svome, da ostane samo crna tačka posle ove igre kad me slome." Mislio sam da to treba da bude balada, elegantna. Kad ovi zagalamiše na narod: "Pristao sam biću sve što hoće." Kažem: zašto ste to prepravili. "Željko ne pristaje da bude igračka", kažu. Uvek su se vadili na to da je već sve snimljeno i da tu više ništa ne može da se uradi i ubeđivali me da će biti hit. Šta možeš, oni su finalisti, glavni. Ja sam sporedan. Zato i nema nas u evidenciji slavnih ljudi. Mi pišemo reči.
U Tahiru je tajna
Duško sa bratom Lukom i snajom Sofijom ispred njihove vikendice u Sremskim Karlovcima Jedan muzički urednik je sakupio 133 Duškove pesme na koje je napisana muzika. Mnogi poštovaoci Duškove reči će reći: sve su mu one lepe, ali nijedna nije kao "Tajna veza". Kada je i kako pesnik otkrio tu tajnu vezu, pitamo. - To je u stvari jedna tužna priča. Zove me čovek iz Zagreba i kaže da je napravio film, polaže ispit, ali da mu je profesor rekao da u njemu mora biti muzike. Zvao je on prvo Gorana, a ovaj mu obećao da će mu napisati muziku ako mu ja napišem tekst. Pitam ja tog čoveka o čemu je film. O Tahiru, ne znaš ti njega. Pa kako ću napisati: Oj Tahire, Tahire. Kaže li Tahir nešto. Evo, kaže čovek iz Zagreba, ispričaću ti jednu scenu. Tahir skine sat sa ruke, stavi na jednu dasku i pere ruke. Ja ga pitam: Tahire, kako si. On kaže: Jebeno. Što? Pa, kaže Tahir, neko ubije čoveka ilž ženu, ode jal deset jal petnes godina na robiju, ja ostao dvadeset. Šta si radio? Bio čuvar zatvora. Taj iz Zagreba još kaže: to je tajna veza između njega i života. Odmah napišem: "Ima neka tajna veza, za sve ljude zakon krut, sidro koje lađu čuva da ne bude buri plen, tone skupa sa tom lađom jer je on deo njen." Jer, taj čuvar je pristao na takav život. Dobro je, dobro je, kaže čovek, izdiktiraj to Goranu, on će Jadranki, a ona će to pevati. Desilo se da se Jadranka Stojaković tek bila vratila sa turneje po Rusiji i da se tamo zaljubila u nekog Aljošu. Ali kako je tada sve što je između nas i Rusa bilo tajno, ona oseti, objašnjava Duško, da je tajna i njena i Aljošina veza. - I otpeva to, tužno, jednostavno. Goran je žurio na neki koncert pa nije imao vremena da zakomplikuje. Kad se vratio, čuo je kako pesma zvuči i uzme je. On je uvek tako nalazio nekog ko će mu isprobati pesmu. Majstor je veliki. Duško svoje pesme ne peva u sebi kada ih stvara. - Imaju one svoju muziku, ali niko nikada nije pogodio tu moju muziku. Nikada nije probao sam da komponuje muziku na svoje stihove. Nikada nije pevao. - Uvek sam zabušavao, čak i u vojničkom stroju. Ne pevam jer meni pesma, a posebno tuđa, ugrožava život. Ona ima svoj ritam koji remeti moj ritam. Oplemenio rok Ineteresujemo se da li su ga Goran ili Raka Marić zvali na koncerte "Bijelog dugmeta". - Ranije su me zvali kad nešto prave, sad još nisu. Moguće je da će me zvati, ali ja ne znam da li da idem. Daleko mi to, i ta muzika, i ta gužva i taj Beograd. Sve mi je to emotivno daleko. Ja ne živim sa time. "Bijelo dugme" je meni produžilo život umetnički. Kad neko hoće da kaže o meni neku lepu reč, onda kaže: on je pisao za "Bijelo dugme". A zaboravi da kaže da sam ja napisao osamdeset pet knjiga. Subkultura vlada i ja sam njen deo. S tim što Peca Popović kaže da sam ja oplemenio rok muziku. Nema gore stvari nego biti zaboravljeni pesnik. Ja sam pišući za Vajtu, Zdravka, "Bijelo dugme" postigao da me narod ne zaboravi. Moje pesme su mene nadišle. One rade ze mene. Mogu da žive bez mene. Duško Trifunović živi u Novom Sadu od 1992. godine. Krenuo je poslom u Zrenjanin, i još nije ni stigao do grada na Begeju, a u sarajevski stan su provalili neznanci. Spavao je, a da o tome nikom nije govorio, u vozu koji je uveče iz Novog Sada kretao put mora. Sve dok mu jednog dana gradonačelnik nije dao ključeve od garsonjere. Sam je napravio sećiju od dasaka koje mu je poklonio radnik na stovarištu jer ga je prepoznao sa televizije. Ostale "sitnice" donele su žene njegovih prijatelja. - Zoran Kolundžija, urednik "Prometeja", kaže: Ja sam ratni profiter. Dobio sam gotovog pisca. A znaš šta si ti. Pisac bez pokrića. Ti kažeš da imaš petnaest knjiga, a ja sam sve pregledao, fali šest. Tih šest je ostalo u sarajevskom stanu, na polici u njegovoj sobi, u sedam žutih fascikli. Nije ih bilo kad je Duškova žena, sa njegovim punomoćjem, ponovo uspela da uđe u stan. - Znao sam tih šest knjiga napamet. Sve sam ih ponovo napisao i Zoran mi štampa petnaest knjiga. I dalje pišem. Nema pauza u pisanju. Ne voli da priča o detinjstvu i siromaštvu. Otac Vaso je umro još 1945. godine, od tuberkuloze. Majka Petra ostala sama sa njim i mlađim bratom Lukom. Pominje pesmu koju je napisao još kao dečak učiteljici. "Ona je došla u našu školu da zbuni moje malo znanje i pitala me kako se zovem i kakvo nam je imovno stanje. Mi nismo imali imovno stanje pa sam rekao da je srednje, onako, zbog nje iz poštovanja a jasno od prve do poslednje." Na život u Novom Sadu se ne žali. Kaže da ima divnu decu. Sin Aleksandar Severin studira slikarstvo u Ljubljani i piše. Napisao je dva romana. Ćerka Ana živi u Gorici. Od nje ima i unuku Gaju. Iako sam mogla da pretpostavim da sam bar stota koja će ga isto pitati, nisam odolela: kako pamti Radovana Karadžića? - Svi me pitaju dve stvari: da li znam gde je Radovan Karadžić i da li mi Goran Bregović šalje pare - kaže Duško Trifunović bez ljutnje. - Radovan je bio u grupi pesnika koje sam ja zvao sudbonosni dečaci. Oni su mene poštovali, a ja njih vodao po važnim mestima da recituju svoje pesme. Svi su dobri pesnici. Radovan je imao jednu osobinu koju mi nismo imali. On je bio doktor, a mi smo eventualno dogurali do nekog profesora. On leči ljude, a mi ne radimo ništa. Bila je anegdota da Radovan može da ti dadne penziju, invalidsku, pošto je on bio psihijatar. Jedan sarajevski pisac je izvalio parolu: svi ćemo mi, jednog dana, kod našega Radovana. Čuda znam ali stvarno ne znam gde je Radovan. Voleo bih da se izvuče iz toga.
Senka
Član
Poruka : 287
Učlanjen : 03.10.2012
Naslov: Re: Dušan Trifunović Pon 24 Okt - 23:43
Sasvim plava
Što ja ne bih pokušao da te prevarim da ti kažem ubedljivo: Ta su brda što se vide kroz tvoj prozor sasvim plava.
Ti da odmah poveruješ a da stalno gledaš mene kako strog a uznesen kroz tvoj prozor gledam brda sasvim plava.
A tek posle da proveriš pa da vidiš kako brda kroz tvoj prozor baš i nisu sasvim plava, čak i nisu neka brda
Pa da onda gledaš sebe, da se čudiš, da se pitaš šta ti bi da poveruješ.
Ali da sve kasno bude pa da plačeš kad ja odem, a da sebe ubeđuješ i da sebi dočaravaš da su brda a ta brda sasvim plava.
Zašto ne bih pokušao pa da sebi dočaravaš kad ja odem.
Senka
Član
Poruka : 287
Učlanjen : 03.10.2012
Naslov: Re: Dušan Trifunović Pon 24 Okt - 23:45
Može mi se
Ja ne pravim i ne nudim kompromise, sve što radim i ne radim može mi se.
Znaš da uvek dođe vreme kad sve srlja u taj prostor gde se bude crna mrlja.
Zna se da je pamentiji ko je jači, a ne zna se s čime ludi želi da se izjednači.
Senka
Član
Poruka : 287
Učlanjen : 03.10.2012
Naslov: Re: Dušan Trifunović Pon 24 Okt - 23:46
Pristao sam da budem igračka
Pristao sam da budem igračka, da prodajem dušu vragu svome, da ostane samo crna tačka posle ovde igre kad me mirno slome. Pristao sam da budem igračka.
Mislio sam da se zveri boje ove vatre koja trag mi prati, a sad nosim kako mi ga skroje - po meni se ništa neće zvati. Po meni se ništa neće zvati.
Zablude sam prestao da brojim, nemam kome da se vratim kući. Dokle pevam, dotle i postojim, prijatelji bivši i budući pamtite me po pesmama mojim.
Senka
Član
Poruka : 287
Učlanjen : 03.10.2012
Naslov: Re: Dušan Trifunović Pon 24 Okt - 23:47
Cirkus
Gutam vatru, krotim lava, letim na trapezu, iznad vaših ludih glava širim zlatnu jezu.
Strasću vrsnih manijaka moju smelost masa prati, svet navija za ludaka da svoj život obogati.
Svi čekaju da otkacim, da probijem telom mrežu, da udarim svim i svacim o zemaljsku silu težu.
To će biti bum-bumova za udarne kolor strane: pada jedan od klovnova da ulepša nase dane..
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Dušan Trifunović Čet 30 Mar - 9:38
Može Mi Se
Ja ne pravim i ne nudim kompromise, sve što radim i ne radim može mi se.
Znaš da uvek dođe vreme kad sve srlja u taj prostor gde se bude crna mrlja.
Zna se da je pamentiji ko je jači, a ne zna se s čime ludi želi da se izjednači.
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Dušan Trifunović Sub 6 Jan - 23:16
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
Malena40
VIP
Poruka : 55826
Lokacija : Jednostavno ja...
Učlanjen : 22.01.2017
Naslov: Re: Dušan Trifunović Sre 10 Jan - 23:02
Budi Jača
Neću vise da se igram toga, nešto mi je drugo na pameti, čini nešto od zivota svoga, budi jača pa mi se osveti.
Dosjeti se svake moje mane, svega sto si nekad znala kleti, naljuti se kad pomislis na me, budi jača pa mi se osveti.
Zaboravi da te volim zarom, od koga se može umrijeti, obraduj me samo jednim darom, budi jača pa mi se osveti.
....My heart beats only for you....
Malena40
VIP
Poruka : 55826
Lokacija : Jednostavno ja...
Učlanjen : 22.01.2017
Naslov: Re: Dušan Trifunović Sre 10 Jan - 23:02
Patio sam više nego iko dok se nisam na nevolje sviko, patio sam nije bilo lako onda sam se sredio nekako.
Možete li zamisliti mene kako patim zbog obične žene, kako trčim i nosim joj cveće, kako molim a ona me neće.
Uzeo sam koliko je dala, poljubio i rekao hvala. Opet vidim crno mi se piše jer sad patim što ne patim više
....My heart beats only for you....
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Dušan Trifunović Ned 11 Feb - 21:28
MUDRE MISLI DUŠKA TRIFUNOVIĆA
Duško Trifunović je bio srpski književnik, pesnik i televizijski autor. Nije bio član sekcija, ni mladi pesnik pionir. Prvu pesmu je napisao tek po povratku iz vojske, sa 22 godine. U Sarajevo je došao sa 24 godine i zanatom bravara, ali već sledeće godine izdaje prvu knjigu. Bio je plodan stvaralac koji je stvorio dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Smatra se zaslužnim za kreiranje nečega što je kasnije nazvano sarajevska rok en rol škola. Na televiziji Duško Trifunović je zapamćen kao autor emisija na TV Sarajevo „Šta djeca znaju o zavičaju“. Po izbijanju rata 1992. godine prešao je da živi u Novi Sad gde je nastavio da radi za TV Novi Sad. Najpoznatiji je postao na osnovu saradnje sa rok sastavom „Bijelo dugme“. Do tog momenta je bilo nezamislivo da poznat i afirmisan pesnik sarađuje sa rokenrol bendom. Iz te saradnje su se izrodili hitovi kao što su „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mjestu“, „Glavo luda“ i tako dalje. Sem toga, pisao je tekstove i za „Indekse“, Tešku industriju, Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića a poslednje poznato estradno ime sa kojim je radio je bio Željko Joksimović (pesma „Ima nešto“). Ukupno je oko 300 njegovih pesama komponovano i snimljeno, a svega 3 pesme u životu je napisao na muziku. Ukupno je oko 150 njegovih pesama komponovano i snimljeno. Prema sopstvenoj želji Duško Trifunović je sahranjen je u Sremskim Karlovcima, na Čeretskom groblju, 30. januara 2006.
Ovo su neke njegove misli:
Što bi dao da si na mom mjestu, da te mrze a da ti se dive?
Pokušavao sam biti kao ostali. Onda sam vidio da mi nije potrebno. Biti kao drugi znači završiti svoj posao.
Kada sam došao u Sarajevo 1958, bilo je u njemu sedamdeset hiljada stanovnika. Kada sam morao da odem, bilo je 570 000 duša. Znači, pola miliona ljudi je došlo da vidi šta ja to radim.
Nostalgiju sam izbacio iz upotrebe. Riječ nostalgija znači – povratak bolu.
Žene su pogonsko gorivo za misleće ljude. Jedina prava ljubav je između muškarca i žene.
Čim čovjek počne da postoji, očito je da ga uskoro neće biti. Da će umrijeti.
Nisam ja toliko glup da bih maštao. Znam da je mašta nešto što nas zavodi u stranu isto kao istina. Mi istinu govorimo samo kada nemamo mašte.
Naša se ljubav sastoji u tome da svoju ženu ne damo drugome.
Sav život je umiranje, čim se rodimo započinjemo borbu za opstanak, počevši od malih boginja pa do momenta kad osjetimo potrebu da to, što je bilo “između”, nekom dragom povjerimo, ostavimo saznanje.
Ovde ljudi sirotinjski posmatraju život. Uvijek se tražilo to od čega će se živjeti.
Jednom svijetu jedan pjesnik jedne vrste je sasvim dosta.
Nacija je neka francuska izmišljotina koja nam je poturena da bismo bili stoka.
bookvar.rs
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
Malena40
VIP
Poruka : 55826
Lokacija : Jednostavno ja...
Učlanjen : 22.01.2017
Naslov: Re: Dušan Trifunović Sre 14 Feb - 13:44
Prvo sam znao ko sam A onda krenuo svuda Gde ima i gde nema Što usamljeni traže
Od svega digao ruke Kao zverka na oprezu Kroz pojas mrtve straže Krenuo u tu jezu
Što god sam goreo duže Manje sam grejao zna se Velike vatre služe Da male vatre gase
....My heart beats only for you....
Malena40
VIP
Poruka : 55826
Lokacija : Jednostavno ja...
Učlanjen : 22.01.2017
Naslov: Re: Dušan Trifunović Uto 2 Okt - 18:43
Daljine Daljina ništa nije ona uzalud mami ako na kraju puta opet živimo sami.
Vekovi ništa nisu samo slojevi praha ako je ljubavi bilo uvek manje od straha.
Daljine ništa nisu do znatiželje puke jer sve što je moje na ovome svetu to je na dohvat ruke.
Vekovi neka teku po svome tajnom planu a sve što je moje može da se desi samo u jednom danu.
....My heart beats only for you....
Malena40
VIP
Poruka : 55826
Lokacija : Jednostavno ja...
Učlanjen : 22.01.2017
Naslov: Re: Dušan Trifunović Uto 2 Okt - 18:43
Daljine
Daljina ništa nije ona uzalud mami ako na kraju puta opet živimo sami.
Vekovi ništa nisu samo slojevi praha ako je ljubavi bilo uvek manje od straha.
Daljine ništa nisu do znatiželje puke jer sve što je moje na ovome svetu to je na dohvat ruke.
Vekovi neka teku po svome tajnom planu a sve što je moje može da se desi samo u jednom danu.
....My heart beats only for you....
Salome
Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
Naslov: Re: Dušan Trifunović Čet 26 Mar - 17:00
Salome
Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
Naslov: Re: Dušan Trifunović Čet 26 Mar - 17:09
PAMTITE ME PO PJESMAMA MOJIM
Duško Trifunović
Opis
Ove pjesme su ispunile svoju misiju – bile su hitvoi, sad mogu mirnije. Sad one liče na mene, koji sam jedno vrijeme pristajao da budem igračka. – Duško Trifunović
Prva asocijacija pri pominjanju imena Duška Trifunovića kod većine su njegove pesme koje su postale poznate zahvaljujući velikim muzičkim imenima kao što su: Jadranka Stojaković, Neda Ukraden, Teška industrija, Zdravko Čolić, Vajta, Bijelo Dugme, Indexi, Arsen Dedić i mnogi drugi. Kada je početkom sedamdesetih počeo da sarađuje s muzičarima, Duško je već bio poznati i nagrađivani pesnik. Pod njegovim skutom stasala je talentovana ekipa mladih bosansko-hercegovačkih pesnika koje je nazvao sudbonosnim dečacima: Stevan Tontić, Ranko Risojević, Abdulah Sidran, Avdo Mujkić, Rajkov Petrov Nogo, Josip Osti i drugi. Kada su dečaci sazreli, okrenuo se novim klincima – muzičarima.
(…)
Često sam s Duškom pričao o njegovoj primenjenoj poeziji, a kada sam ga upitao da li zna koliko je njegovih pesama završilo na pločama ili fonotekama jugoslovenskih radio stanica, odgovorio je odrečno. Obećao sam mu da ću pokušati da im uđem u trag. Za njegova života prikupio sam oko 150 snimaka, o čemu je on s ponosom pričao u nekim intervjuima. U proteklih desetak godina pronašao sam još toliko. Siguran sam da su mi neke promakle, ali se nadam da ću im, možda uz vašu pomoć ući u trag. Pre ove, koju držite u rukama, objavljeno je nekoliko zbirki u kojima se nalaze Duškove pevane pesme („Tajna veza“, „Balade 1970–1990“, „Balade sa estrade“…), ali je u svakoj od njih, pored pevanih, i veliki broj onih koje muzičari nisu koristili.
(…) U knjizi se pored pop pesama nalaze i brojne dečije i angažovane pesme, koje je pisao po porudžbini, raznim povodima (Zimska olimpijada, Kongres SSO BiH…), kao i špice i songovi za radijske i TV emisije. S obzirom na to da je u nekoliko pesama potpisan kao koautor, i njih sam uvrstio u knjigu. Duškovi orginalni tekstvoi u knjizi pisani su ekavicom i ijekavicom, u zavisnosti od toga kako su ih izvođači pevali. – iz Predgovora
Prometej, Novi Sad
Salome
Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
Naslov: Re: Dušan Trifunović Čet 26 Mar - 17:25
" Znam zašto
Hoću da budem čovekolik i kad mi izvrate kožu znam zašto možda baš znam i šta sam ali ćutim. Širok sam nekako i dozvoljavam da se rašire ruke ali ne dirajte mesečaru u mesečeve moći...’’
...................
Salome
Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
Naslov: Re: Dušan Trifunović Čet 26 Mar - 17:27
Autoportret Duška Trifunovića sa korica Izabranih dela u izdanju Prometeja 1994.
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN