Iskustva koja će nedostajati našoj deci

Neki novi klinci danas ne nose satove, ne pišu penkalom, ne igraju se bezbrižno na ulici ispred kuće... Pitanje je šta još neće iskusiti, a njihovi roditelji neće moći da im dočaraju.

Školice ..



Mi smo odabrali samo nekoliko stvari koje su bile svakodnevne ili nezaobilazne za prethodne generacije, a sada se čine "prevaziđenim", ne zato što su potpuno isčezle ili što ne postoje, već zbog toga što se današnji klinci okreću alternativama ili praktičnijim opcijama.

Filmovi - negativi za foto aparat

Oni filmovi-negativi, sa 24 ili 36 snimaka, crno-beli ili u boji...ma kako god, oni su definitivno istorija. Kodak, Fudži... omiljene marke. Nema više, gotovo!

Kako uveriti klince kako je to bilo "cool", kada nije moglo više od 36 snimaka, plus jedan dva, kad se doda onaj nulti i onaj na kraju filma. I ako poza ne valja, ako fokus nije dobar, ako je sunce išlo u objektiv...nema ispravke. Pritom novi Ajfon 4, i Nikon Coolpix 1100 pj stiže sa ugrađenim projektorom koji može da odmah na zidu projektuje snimak u prirodnoj veličini.



Biblioteka ..čitanje knjiga ..

Knjige od hartije i s koricama

Nama je praktično nemoguće da zamislimo svet bez knjiga, ovih pravih knjiga u tvrdim koricama, koje skupljaju prašinu na policama, ali su i najbolji prijatelj u dugim zimskim večerima.
Svet sve više čita e-knjige, deca lektiruju nalaze sažvakanu na internetu, kupuju se audio-knjige i slušaju u kolima. Ajpad nagoveštava novi izazov prašnjavim bibliotekama.



Telefon sa brojčanikom..

Fiksni telefon

U mnogim zapadnim zemljama, fiksni telefoni se potpuno i zauvek proteruju iz domaćinstava. Nisu nikome potrebni jer svako ima svoj mobilni, i mogućnost da razgovara u punoj privatnosti.

A oni stari, dobri, uglavnom crni veliki telefoni, sa rotirajućim brojčanikom, mogu se naći samo u starinarnicama.



MTV muzički spotovi

Nekada je MTV puštao muzičke video spotove. Tada je i to "M" značilo "muzička" TV, ali je reč muzika i zvanično uklonjena iz naziva televizijske stanice.



Do nedavno smo s uzbuđenjem čekali novi spot omiljene grupe. A tek kada se spot Lajbaha i Anje Rupel pojavio na MTV-u! Slušali smo hitove iz celog sveta. Sada je MTV samo gomila nekih rialiti programa koji se mogu sažeti u tri reči - fitnes, solarijum, pranje veša. Ili nešto slično tome.

Audio kasete

Dok je svet bio analogan, nosili smo "kasetaše" okolo sa najvećim mogućim ponosom. Onda je veliki napredak usledio sa "vokmenima", jer su bili lakši, i mogli smo ih poneti bilo kuda. Pa diskmen - isto to ali za CD.



Ali ni to nije potrajalo. Stigao je Ajpad. Mali, lagan kao pero, sa ogromnim prostorom za storiranje pesama. Pojavio se novi rečnik - umesto kaseta sve je postalo MP3, pa Ajtjunes plejlist...

Osećaj izgubljenosti

Nije baš da iko voli da se izgubi, naročito u nepoznatom gradu, ail i ta povremena gubljenja bila su posebno iskustvo. Šanse da se to sada dogodi su male - pre svega, tu su mobilni telefoni. Zapravo, smart-telefoni sa beskrajnim aplikacijama koje vas lako lociraju uz GPS tehnologiju.



Em vam kaže gde ste pa vi znate, em možete da javite svakom sa liste svojih prijatelja na telefonu, emailu, fejsbuku, tviteru...

Rutina crtanog filma u 19.15

Nekad je crtani film uveče u 19.15, svako veče sem četvrtka rezervisanog za Karapandžu, bio znak mnogo čega - do 7. ili 8.godine posle tog "crtaća" smo odlazili na spavanje. Do kraja osnovne škole smo u to vreme večerali, kasnije smo gledali kad smo bili u prilici, a još kasnije smo palili TV u to vreme i prisećali se detinjstva čekajući one loše vesti u "pola osam".



Ima i danas "crtaća", bez prekida na brojnim kablovskim kanalima, ali nema više tog porodičnog rituala u kome su uživale sve generacije.

Klikeri i druge igre s ćoška

Pre svega, danas je opasno igrati se na ulici - nema ni mesta od parkiranih automobila. U parku je previše nepoznatog sveta, a i retko kad ima zgodnog mesta da se izbuši rupa za klikere. Klinci igraju klikere, na neki drugi način, klilnceze igraju školice i lastiš, ali to se sve ređe viđa u gradskim sredinama.



Klinci se danas igraju izolovano, na kompjuteru - sve te igrice koje smo mi nekada igrali napolju, sa svim klincima iz komšiluka, a onda uveče ulazili u kuću "mrtvi". Koliko da odgledamo crtać u 19.15, pojedemo parče hleba i džema, i - na spavanje.

N.M.


Šta još ..

Nigde se ne pominje pisanje pisama, a da bi pisao pisma morao si nešto i pročitati, a većini nas početci su bili stripovi, koji takodje nisu nabrojani.

Tačno tako ..pisma , stripovi ..kriška hleba namazana mašću i alevom paprikom ..

Igranje ''Ne ljuti se čoveče'' , domine ..sad su tu igrice na kompu ..ubijanje neprijatelja i rušenje aviona ..ubijanje raznih čudovišta svim mogućim i nemogućim oružjem.. ..

Igrali smo se u krdu. Deset, petnaest. Bili smo kreativni, sami smo smišljali zabavu. Kad si nešto dobio za 100 dinara, bio si na sedmom nebu.

Ovo danas, samo bleji u mobitele.

Ovima danas kupiš mobitel za 500 eura. Sretni su do sutra.

Bem ga, sutra već ne valja. Stari model.

Kad sam dobio 5 deka parizera u sendvič, bio mi je praznik.

Ovo danas, ma bolje da šutim.

Abu Dabi ::Igrali smo se u krdu. Deset, petnaest. Bili smo kreativni, sami smo smišljali zabavu. Kad si nešto dobio za 100 dinara, bio si na sedmom nebu.

Ovo danas, samo bleji u mobitele.

Ovima danas kupiš mobitel za 500 eura. Sretni su do sutra.

Bem ga, sutra već ne valja. Stari model.

Kad sam dobio 5 deka parizera u sendvič, bio mi je praznik.

Ovo danas, ma bolje da šutim.

Htedoh ja slično nešto da napišem, ali mislim se u sebi ma ćuti pregazilo te vreme, možda su oni srećni zbog novotarija kao što si ti bio zbog onoga nekada.
Mada ipak mislim da nije tako, mislim da smo živeli u mnogo stabilnijoj i bogatijoj zemlji a da smo se zadovoljavali mnogo manjim stvarima. Može li neko zamisliti osnovca kako dubi četvrt hleba i u njega ubacuje 200 grama "ožalošćene" (tirolska ona sa crnim omotom) i da to sa slašću na odmoru u društvu jede, taj bi danas bio totalno out. Što reče Aba kupiš mu fon za 500 jevreja, 15 minuta sreće i to je to, a nekada kad dobiješ 501 pa samo što ne spavaš u njima, a ponavljam imalo se mnoooogo više nego danas.
Možda bi se sve ovo moglo formulisati u nešto što se može nazvati "nedostatak umeća da se raduješ - pre svega malim stvarim".

O tome da si nekada bio sretan ako upadneš u tim za fudbal, košarku, a da ih još toliko ostane da gleda, a da sad ne možeš u pet zgrada skupiti dve pristojne ekipe, i o tome da smo po ceo dan bili napolju i zimi i leti ne treba trošiti reči ....

Ja imam slicno islustvo iz detinstva...U mojoj ulici ziveli smo vise manje sve vrsnjaci, ovi malo stariji sto su gledali za devojkama nisu nas ni primecivali...

Hteli smo da igramo basket, i nemamo kosa nemamo lopte.Culi da se u gradu otvara farncuzki restoran i odkupljuju puzeve.A mi kao deca svako vece molili boga da pada kisa...
Mi smo nakupili tih puzeva toliko da smo kupili kos i loptu i naravno basket je poceo...
I kao sto rece Soze po ceo dan smo se napolju skitali, ja sam uvek imala razbijena kolena i laktove koliko smo se igrali i trcali, a ja jadna bila mrsva ko glista pa stalno padala

Secam se da smo devojcice kada bi padala kisa iz Burde rezale likove i stvari pa se tim papircicima igrali neke igrice...

Skupljajali klikere, avtice, nalepnice, znacke, ispunjavali album Otpisanih, Sandokana...
I naravno nosili majice sa likom Zdravka colica, onda je covek poceo da peva pa je bila ludara

Bilo je dosta toga lepoga i nedostaje mi ponekad ta bezbriznost, skitanja, svadje decije...
A eto omatorilo se, tehnologija napredovala i tako i ova sadasnja deca rastu sa tom novom tehnologijom...

Sećam se skupljala sam salvete pa bi se sa drugaricama menjala ako imam duplikate , slušali smo ploče ..imala sam velike kolekcije značaka ..starih novčića iz različitog razdoblja i država ..
Družili smo se i pomagali jedni drugima kod domaćih zadataka ..
Bilo je normalno da se dečaci druže sa devojčicama ..devojčice sa dečacima..
Skupljali sličice iz čokoladice životinjsko carstvo ..
Imali albume fudbalera Crvene zvezde ..Partizana..
Znali smo da se radujemo malim stvarima..žvaka bubble gumme nam je bila nagrada za petice u školi ..mali eurokremić ..ili onaj u čašama.. mislim da moja mama još uvek čuva te čaše..
Bila su to lepa vremena..

30 stvari koje će te podsetiti na ta lepa vremena detinjstva





1. Ako tačno znaš šta si radio svake večeri u 19:15



2. Ako si letnje dane provodio napolju sa društvom iz kraja, a ne sam ispred računara.

3. Ako ti je nedeljom pre podne Minja Subota bio najbolji drug, dok su tvoji roditelji dremali.

4. Ako znaš šta znači Tatatatira i drago ti je kada to čuješ.

5. Ako si gledao Partizan i Zvezdu kako igraju košarku protiv Jugoplastike i Cibone!

6. Ako si na Trećem kanalu gledao muzičke spotove. (i porniće krišom)

7. Ako znaš šta je Žvazbuka.



8. Ako se sećaš crvenih PKB kioska sa viršlama i jogurtom.

9. Ako su ti najlepši trenuci u životu bili letovanje u Hrvatskoj ili Crnoj Gori.

10. Ako znaš najmanje jednu repliku iz Boljeg života.

11. Ako ti je rođak iz inostranstva doneo nešto neverovatno moderno.



12. Ako vikende nisi provodio u Tržnim centrima nego na selu.

13. Ako si imao kolekciju klikera, a porcelanac ti je bio omiljeni. (Možda i džomba.)

14. Ako ti je mama čitala za laku noć.



15. Ako si poručivao žuti ili crni sok u kafani sa matorcima.

16. Ako ti je baka uvek davala Lešnik karamelu.

17. Ako ti je smešna fora: "Ne kupujte kasete grupe TDK, ništa se ne čuje".

18. Ako se sećaš devojčica koje igraju lastiš na ulici.

19. Ako ti je prvi računar bio Commodore.

20. Ako si vozio bicikl Poni a hteo si BMX.

21. Ako si nekad uzeo novogodišnji TV program i zaokružio filmove koje ćeš gledati.

22. Ako si podatke za domaće tražio u knjigama a ne na Internetu.

23. Ako se i tebi dešavala neverovatna promena kada bi pojeo bananu (Kao i Eriku)!

24. Ako si jeo mućena žumanca sa šećerom.

25. Ako znaš koja je veza ove dve stvari:



26. Ako si bio u Trstu u šopingu, ili bar čuo legende o tome.

27. Ako si imao plastični pištolj na vodu.

28. Ako si imao žute ili crvene gumene čizme i niko se nije plašio da te pusti da se igraš u parku sam, čak i ako se vratiš prljav i mokar.

29. Ako se niko nije brinuo da li je hrana koju jedeš stvarno zdrava.

30. Ako se sećaš vremena kada si stvarno navijao za reprezentaciju i očekivao da pobedi!


Dominomagazin.

Našoj djeci najviše fali osjećaj zajedništva. Toga danas nema. Svatko gleda svoja posla i ne miješa se. Kada nekoga maltretiraju pojedinci, ili se okrene glava, ili se snima mobitelom i trči kući postaviti na YT.

Bljak.

Bilo je siledžija i kada sam ja bio klinac. Ali se nije okretala glava. Uvijek se skupilo nas par i takve naučilo pameti.

Pa i više puta. Ako je trebalo.

Dok ne nauče.

Biranje programa na starim televizorima – Ovo je stvarno relikt, stoga se ne jedite ako ga se ne sećate...

Filmski projektor – Naspram ovoga je i premotavanje kaseta melem za uši...

Pisaća mašina – Iako danas neki entuzijasti pokušavaju da ožive ovu kulturu, ona je ipak predmet nekog drugog vremena...

Telefon s okruglim brojčanikom – Pre smartfona i mobilnih telefona, ovako smo telefonirali....



Ostalo je istorija..

Svet.rs

uhhh..ja sam žešći nostalgičar, počela sam da izbegavam ovakve teme..da se nije sve promenilo toliko koliko jeste, do granica neprepoznatljivosti, lakše bih podnosila svako prisećanje, al ovako, mogu slobodno reći da me te uspomene bole.. iz ovog ugla mi sve ono deluje kao pra pra praistorija, ne u smislu da se ja osećam matoro nego..prosto..svega je nestalo...
nastao je neki novi svet u kojem mi se sve čini tako pogrešno..i nisam nikakav morbidan pesimista već samo običan surovi realista..no, to nije tema

iskustva koja će nedostajati našoj deci? njima neće nedostajati jer oni tog vremena nisu i ne mogu biti svesni već nama kao roditeljima nedostaje mogućnosti da njihovo detinjstvo obogatimo svojim sopstvenim jer mi jesmo svesni ovog vremena kojim su oni uskraćeni za toliko toga neophodnog za jedno zdravo i bezbrižno odrastanje..ipak možemo da postignemo ponešto po tom pitanju, koliko je u našoj moći..da iznesemo bar poneku bitku sa vremenom kad već "rat" neminovno gubimo.. ne možemo ih vaspitavati u duhu prošlosti, sad, usred svih modernih tehnologija, to je nemoguća misija, znači moramo se zadovoljiti sitnicama..tako sam npr ja svojoj deci puštala Branka Kockicu..mlađem i dalje, starijem ne mogu više ništa ja da puštam, ali je svakako prošao tu školu, i dobro da se toga ne priseća sa smorom, već je stvarno voleo..pod tom "školom" naravno podrazumevam i crtane, i drago mi što pored svih ovih kretenskih ali nažalost modernih, dete traži npr Bambija na ledu.. one stare Tom i Džeri, Duška, Daču, Paju..ma ne vredi tu nabrajati, svi odlično znamo koliko je tu bilo kvalitetnog materijala..
takođe, pod "školom" podrazumevam i Dragana Lakovića sa najlepšim dečjim pesmicama, na koje se ja i dan danas naježim..
i tako, ima toga jako puno.. poneke igračke, one retke sačuvane..
i da, čak sam ih navukla i na čuveno mućeno žumance sa šećerom
elem, poenta je da sam te neke najupečatljivije momente iz pregaženog im vremena prenela svojoj deci i odlično su sve to prihvatili..i sve je to lepo..ali je premalo..za sreću u pravom smislu te reči..današnja deca samo misle da su srećna..
a nekada davno neko je nekom rekao -najlepši san sam stekao, podelimo ga na dvoje, sad pola sna je tvoje...

čak sam ih navukla i na čuveno mućeno žumance sa šećerom

ja sam navukao bratovu decu na to 
mada mlađi traži da ubacim i kakao (moram priznati da je ukusno, jedino što ne bude tradicionalno žuto nego braon)

Često naletim na ove teme gde je naše detinjstvo bilo beskrajno bolje od detinjstva naše dece i uglavnom mi se učini da ja živim na nekom skroz drugom mestu i u drugo vreme, jer mislim da su danas deca divna kakvi smo mi. 
Ja sam zadovoljna svojim detinjstvom, ali kako proživljavam i detinjstvo svog deteta, ne bih rekla, da je njoj išta gore nego meni, čak štaviše....
Valjda ja živim u drugom univerzumu, pa je moje dete iskusilo i sva moja iskustva, od toga da se svaki dan igra u čoporu dece, dečijih igara koje smo i mi igrali, svih dečijih emisija i crtanih iz mog vremena koji su joj dostupni upravo zbog novih tehnologija, i koji joj se dopadaju. Dečije emisije, Branka Kockicu više voli nego ja. Itd, itd, itd.........S tim da i mi po nekada pogledamo novi crtić sa njom i često se iznenadimo koliko tu poučnih stvari ima. 
Svako vreme nosi nešto svoje, danas deca imaju mnogo više mogućnosti i izbora. 
A opet njihovo detinjstvo najviše zavisi od toga u kakvoj porodici žive, oni su naše ogledalo, i ako nismo zadovoljni njima, često treba greške da potražimo u sebi. 
Radila sam sa decom i uglavnom se na njima vidi u kakvom okruženju i sa kim žive.
Deca su sjajna, i predivno je kada zagrlite jedno, a još pet njih trči da uleti u kolektivni zagrljaj, ako mene pitate, meni sasvim dovoljno za sreću 

ukoliko je, između ostalog, ovo

Brida :: 
A opet njihovo detinjstvo najviše zavisi od toga u kakvoj porodici žive, oni su naše ogledalo, i ako nismo zadovoljni njima, često treba greške da potražimo u sebi. 

indirektno upućeno meni, moram da dodam još par reči, a opet i ako nema veze sa mnom, imam potrebu da malo razjasnim svoj prethodni post
dakle, nigde nisam napisala da nisam zadovoljna svojom decom, tako nešto ne bih ni mogla da napišem jer je daleko od istine.. ponosna sam na njih i više nego zadovoljna.. nema zavisnosti od mobilnog, kompjutera i sl..druženje se konzumira na pravi način a ne preko fejsa i sličnih gluposti..usput, tu je i sport..
moja konstatacija kako današnja deca samo misle da su srećna jeste išla odmah u nastavku datog primera na svojoj deci ali smatram da nije bilo neophodno naglašavati kako se nije odnosila konkretno na njih već generalno današnju decu kojoj su nametnuti totalno pogrešni sistemi vrednosti, nametnuti od strane društva, medija..tu je situacija takva kakva je i ne vredi ulepšavati istinu, inače to nikad ne radim šta god bilo u pitanju.. naravno da je na roditeljima da svoju decu uče pravim vrednostima, podrazumeva se da to i radimo, ALI uticaj okoline igra veliku ulogu u stvaranju njihove percepcije sveta oko sebe..a tu okolinu mogu činiti i deca onih roditelja koji možda ne razmišljaju kao mi ovde
sreća se ne sastoji u ajfonu, ajpodu i šta ti ja znam, ali nažalost se nečija ipak sastoji samo u tome, jer im roditelji nikakvu drugačiju nisu ni pružili..zato neka deca samo misle da su srećna a u stvari su daleko od toga..da ne govorim tek o estetskim hirurgijama koje dobijaju kao poklon za punoletstvo..uglavnom, strašno je koliko se pogrešno vaspitavaju..
ja, ti, mi..jesmo svoju decu naučili u čemu sve da prepoznaju sreću i uživaju u njoj svim svojim bićem, ali ovde pričam o opštem stanju društva koje je katastrofalno.. i neuporedivo sa vremenom našeg odrastanja

Nisam mislila na tebe tom rečenicom, i žao mi je što si to i pomislila, ne znam te dovoljno da bih tako olako izvlačila zaključke. Mislila sam baš na ono o čemu i ti pričaš, globalnom stanju u društvu. Smeta mi što svi stalno ponavljaju kako deca ne valjaju, a pri tome uopšte ne vide svoju ulogu u tome. Strašno mi to smeta. Volim uvek prvo poći od sebe i svoje okoline. I zaista mislim da su današnja deca sjajna s obzirom na tome koliko i kakva pažnja im se poklanja. Stalno gledam roditelje koji na fb obožavaju svoju decu, stalno su tu nove slike, komentri, a što detetu od 2-3 godine "uvali" u ruke mobilni ili komp da se igra dok pobogu odgovori na sve te usklike divnjenja po mrežama, i prebroji lajkove, to nije bitno. Da li kakav perverznjak gleda te slike, ni to nije važno, bitno je da se dobro izreklamiramo. Vrlo često mi to liči na trgovinu nečim što je, bar za mene, previše vredno da se tako izlaže svačijem pogledu. A da i ne pričam šta se sve događa u učionicama i ko sve uči današnju decu, a one farme, parove, ogavne spotove i slično, to da i ne spominjem. 
Eto zato sam tako reagovala, što često ljudi uzimaju sebi za pravo da kritikuju, a nikada ne vide sebe i svoju ulogu u načinu na koji funkcioniše ovaj svet oko nas.
Iskreno nemam ja pojma draga moja kakvo će i ovo moje ispasti na kraju, ali eto, trudim se koliko je u mojoj moći da bar neko vreme usoprim i sprečim te uticaje za koje mislim da nisu dobri za neformirano biće, da je zaokupim drugim stvarima i nadam se da neće postati snob.
A što se tiče sreće, i drugih osećanja, tu mogu govoriti samo u svoje ime, a ja se vrlo sebično trudim da uživam
Bilo je to naše vreme sjajno, ali mislim da i ovo današnje ima neku šansu 

Iskreno nemam ja pojma draga moja kakvo će i ovo moje ispasti na kraju

ne sumnjam da će ispasti super
i tvoje i njena dva