Koliko je institucija kafane važna u Srbiju, toliko su i stanovnici Londona vezani za svoje male pabove, mesta u kojima galame i dobrog pića nikada ne manjka.

London nije ništa bez svojih besmrtnih pabova, večitih taverni, neverovatnih pivnica, poslednjih utočišta dobre čašice i razgovora, piše Oliver Vejnvrajt za britanski „Guardian“. Međutim, godinama unazad pabova je sve manje a njihovo mestu zauzeli su moderni kafići koji neverovatno liče jedni na druge, istovetni kafići kakvih ima na svakom meridijanu.

Zbog toga je grupa studenata arhitekture i dizajna sa Kingston univerziteta, predvođena arhitektom Danijelom Rosbotomom, pokrenula projekat čiji je cilj da se londonski pabovi zaštite od strane Uneska kao važno kulturno nasleđe.




Oni su tokom ove sedmice vladinom Odeljenju za kulturu, sport i medije predali dokument u kojem na više od 350 stranica objašnjavaju značaj pabova. Prilagođavajući se konceptima kulturnog nasleđa, materijalne i nematerijalne kulturne baštine, studenti dokazuju da pabovi nisu samo zdanja već društvene institucije od velikog značaja za razvoj britanske kulture.

„Kada govorimo o posebnim pabovima i njihovim jedinstvenostima, izgleda zaista uzaludno štititi same fizičke elemente odnosno zgrade, već treba razmišljati i o tome ko će ići u te pabove i zbog čega“, navodi Dejvid Najt, jedan od profesora koji predvodi studente.

Zbog toga su studenti napravili opširno istraživanje koje obuhvata 87 pabova širom Londona, nudeći rešenja za njihovo oživljavanje.

Ideja nije nimalo smešna niti naivna, navodi u svom tekstu Venvrajt, objašnjavajući da su se na Uneskovu listu mesta od kulturnog značaja našle i bečke kafedžinice i francuski zvonici.


B92