Deset najbogatijih ljudi na svetu ikada

Inflacija je kroz vekove menjala vrednost imovine, ali vladar jedne zapadno afričke zemlje iz 14. veka verovali ili ne, i dalje je na listi 25 najbogatijih ljudi na svetu ikada. Na toj listi nema žena, ali su zato 14-oro njih Amerikanci. Predstavljamo vam listu prvih deset.


Mansa Musa Prvi (400 milijardi dolara)

Mansa Musa Prvi je bio najbogatiji čovek na svetu. Njegova lična imovina vredela je 400 milijardi dolara u vreme kada je umro 1331. godine. Rođen je 1280. i bio je vladar Malijskog carstva koje se prostiralo preko današnje Gane, Timbuktua i Malija u Zapadnoj Africi.

Njegova zemlja je proizvodila so i zlato i pokrivala više od polovine svetske potražnje. To je doprinelo njegovom ogromnom bogatstvu, a novac je koristio za izgradnju džamija koje postoje i danas. Na mesto vladara je došao sa pozicije zamenika. Naime, zakon nalaže da kada vladar ode na hodočašće, menja ga zamenik. Prvi čovek Malija je postao kada je prethodni kralj krenuo u ekspediciju da istražuje granice Atlantskog okeana ali se nikad nije vratio. Njegovo bogatstvo je posle smrti počelo da se topi jer su naslednici bili suočeni sa građanskim ratom a i sa napadima osvajača.



Majer Amšel Rotšild

Dinastija Rotšild (350 milijardi dolara)

Bankarska dinastija Rotšild nemačko-jevrejskog porekla je najbogatija porodica na svetu sa imovinom od minimum 350 milijardi dolara. Oni su postavli temelje evropskog bankarstva i finansija krajem 18. veka. Slavnu bankarsku porodicu zasnovao je Majer Amšel Rotšild, koji je rođen 1744. godine u porodici jevrejskih trgovaca i koji je petoricu svojih sinova zaposlio u pet glavnih evropskih finansijskih centara. Oni su na taj način širili porodičnu imperiju. Porodični grb čini stisnuta pesnica sa pet strela koje simbolizuju pet dinastija. Članovi ove dinastije se bave rudarstvom, bankarstvom, farmerstvo, proizvodnjom vina i dobrotvornim radom.



Džon Rokfeler

Džon D. Rokfeler (340 milijardi dolara)

Treće mesto na listi zauzima Džon Rokfeler koji je bio najbogatiji Amerikanac ikada. U vreme smrti 1937. njegovo bogatstvo vredelo je 340 milijardi današnjih dolara. On je 1870. osnovao Naftnu kompaniju “Standard”. Monopol na naftu je izgubio kada je američka vlada odlučila da u trku pusti i nekoliko manjih kompanija Amoco, Chevron Conoco i ExxonMobil. Dve godine nakon što je 1863. izgradio rafineriju nafte sa poslovnim partnerom Morisom B. Klarkom, Rokfeler je otkupio rafineriju za 72,500 dolara i osnovao firmu “Rockefeller & Andrews” koja je obeležila i njegov i život njegovih potomaka.

Poslednjih 40 godina života iskoristio je da pomogne razvoju medicine, obrazovanja i naučnog istraživanja.

Andrej Karnegi (310 milijardi dolara)

Bio je industrijalac škotsko-američkog porekla koji je imao presudan uticaj na ekspanziju američke industrije čelika krajem 19. veka. Veliki imetak je stekao 1901. kada je prodao Karnegi kompaniju čelika za 480 miliona dolara koja bi u današnjim dolarima vredela 310 milijardi dolara. Nakon prodaje kompanije posvetio je život dobrotvornom radu, a većinu novca je potrošio još za života. Poslednjih 30 miliona dolara je donirano posle njegove smrti.



Nikolaj Romanov

Car Nikolaj II Romanov (300 milijardi dolara)

Vladao je ruskom imperijom od 1894. pa sve do abdikacije 1917. godine. Vrednost njegove imovine u to vreme bila je 900 miliona dolara, a prema današnjem kursu, ta vrednost bi iznosila 300 milijardi dolara. Car i članovi njegovi porodice ubijeni su 1917. godine.

Mir Osman ali Kan (236 milijardi dolara)

Bio je vladar Hiberabada dok ta zemlja nije pala u ruke Indije. Njegova lična kolekcija zlata vredela je u to vreme 100 miliona dolara a nakit čak 400 miliona dolara. Njegov omiljeni “Jacob” dijamat koji danas vredi 95 miliona dolara korišćen je kao držač papira u njegovoj kancelariji. Bio je ponosni vlasnik više od 50 automobila Rols Rojs.

Vilijam Osvajač (229,5 milijardi dolara)

Vilijam Osvajač je najpoznatiji po invaziji i kasnijem osvajanju Engleske 1066. godine. Rođen je 1028, a umro je 1087. Sinovima je ostavio bogatstvo od 229,5 milijardi dolara.


Moamer el Gadafi | Foto: Reuter

Gadafi (200 milijardi dolara)

Nakon smrti 2011. otkriveno je da je imao bogatstvo od 200 milijardi dolara. U mesecima koji su prethodili njegovoj smrti imao je oko 70 milijardi dolara u kešu u stranim bankama, ali i u nekretninama. Imovina mu je bila zamrznuta. U njegovom vlasništvu je bio i privatni avion Airbus A340 koji je kupio za 120 miliona dolara 2003. godine. Kupio je i 7,5 odsto akcija italijanskog fudbalskog kluba Juventus za 21 milion američkih dolara.
U novembru 2011. Sandej tajms je otkrio da ima imovinu od jedne milijarde funti u Velikoj Britaniji.


Henri Ford

Henri Ford (199 milijardi dolara)

Osnivač čuvene kompanije Ford i jedan od najzaslužnijih za početak masovne proizvodnje autmobila, nije izmislio ovo prevozno sredstvo, ali je bio prvi koji je napravio automobil koji je mogao sebi da priušti Amerikanac iz srednje klase. U vreme kada je umro 1947. godine imao je imovinu koja bi sada vredela 199 milijardi dolara. Porodica je nastavila da kontroliše kompaniju posle njegove smrti.


Kornelije Vanderbilt (185 milijardi dolara)

Rođen je 1794. godine a bio je treći najbogatiji Amerikanac ikada. Bogatstvo je uvećao kada je novac počeo da ulaže u železnicu. Kada je umro, vrednost imovine bila je 185 milijardi dolara. Počeo je da radi na očevom trajektu u njujorškoj luci. Napustio je školu sa 11 godina. Osam godina kasnije je oženio rođaku Sofiju Džonson sa kojom je imao 13 dece.



24sata

Bogatstvo Amšhel Majer Rošilda, drugog najbogatijeg čoveka svih vremena, se procenjuje na 350 milijardi dolara, a Džon D. Rokfeler, treći najbogatiji čovek je bio za samo 10 milijardi siromašniji od njega. Ali nikad niko u istoriji nije bio bogat kao čovek za koga možda nikad niste ni čuli: Kralj svih Kraljeva – Mansa Musa.

Musa I (1280 – 1337) je bio deseti Mansa, što u prevodu znači ''Kralj svih kraljeva'', u nekada izuzetno bogatom Malijskom carstvu. Sa ličnim bogatstvom koje bi danas vredelo 400 milijardi dolara, Musa I je i zvanično najbogatiji čovek svih vremena.

Mansa Musa je vladao Zapadnom Afrikom (Malijskim carstvom) u ranom 13. veku, a bogatstvo je stekao kopajući i prodavajući so i zlato. U vreme njegove vladavine, više od polovine zlata na svetu dolazilo je iz Malija. Samo par generacija nakon njegove smrti svo bogatstvo je potpuno nestalo u nekoliko građanskih ratova.

Mansa Musa je bio izuzetno bogat kralj, i jedan od retkih koji je ostao zapamćen po dobrim delima a ne samo po ogromnoj moći koju je posedovao. On je bio prosvećeni musliman koji je veliku pažnju poklanjao školovanju ljudi, pa su se od njegovih legendarnih i mnogobrojnih stipendija školovali učenici iz čitavog muslimanskog sveta na Univerzitetu Sankore u Timbuktu.

Musa je ostao zapamćen i po svom bajkovitom hodočašću koje je obavio 1324. godine. Njegova povorka se sastojala od 60.000 muškaraca i 12.000 robova, a svaki od njih je nosio po jednu zlatnu polugu tešku oko 2 kg. U povorci je bilo i oko 500 glasnika u svilenoj odeći koji su sa sobom nosili štapove napravljene od suvog zlata. Musa je lično finansirao ovu neverovatnu povorku, a kvalitetnu hranu su jeli svi – i ljudi i životinje. Deo Musinog karavana je činilo i 80 kamila, a svaka je prenosila između 20 i 130 kilograma zlatne prašine.

Musa je ovo zlato poklanjao siromašnima, koje bi sreteo na svom putu, a često bi dao i velike količine zlata trgovcima u zamenu za najobičnije suvenire. Kada je Mansa Musa prošao kroz Kairo u julu 1324. godine, u gradu je ostavio toliko zlata da je njegova cena dramatično pala, zbog čega se tržište oporavljalo od ove inflacije narednih 20 godina. Njegova dobra dela i ogromne količine zlata su imali negativan ekonomski učinak i na ekonomiju Medine i Meke narednih deset godina.

U želji da ispravi grešku koju je napravio, Musa je uzeo kao zajam svo zlato koje je mogao izneti iz Kaira, i to sa jako visokim kamatama. Ovo je jedini zabeleženi trenutak u istoriji da je jedan čovek direktno kontrolisao cenu zlata na Mediteranu.

Ovakva velikodušna dela ostavljala su dubok utisak na ljude koje bi Mansa Musa susreo na putovanjima, zbog čega se Mali vrlo brzo pojavio na kartama širom Bliskog istoka i Evrope. Po prvi put u istoriji, subsaharska Afrika je postala poznata severno od pustinje Sahare.

Kada je mali dečak iz Japana otvorio svoju radionicu, još uvek je išao u školu. Njegov plan je bio da proda svoju zamisao Tojoti. Radio je dan i noć, čak je i spavao u svojoj radionici. Uvek je verovao da će usavršiti svoju ideju i proizvesti vredan proizvod. Kako je vreme prolazilo, on se oženio, a čak je založio nakit svoje žene i uložio u svoju zamisao.
Konačno je došao dan kada je napravio prototip koji je hteo da pokaže Tojoti, ali su ga odmah odbili, jer se njegov proizvod nije uklapao u njihove standarde. Teško mu je palo, ismejavali su ga inženjeri iz Tojote. Nije odustao. Nastavio je da radi. Nakon 2 godine redizajniranja dobio je konačno ugovor sa Tojotom.
Da bi mogao da snabdeva Tojotu, morao je da sagradi fabriku. Međutim, problem je bio u nedostatku materijala koga nije bilo dovoljno. I dalje nije odustao!
Svojom upornošću pronašao je novi proces u pravljenju betona za svoju fabriku. Kada je sagradio, bio je spreman za proizvodnju, ali je fabrika bombardovana dva puta i postala totalno neupotrebljiva. I to nije bio kraj!
Počeo je da skuplja višak benzinskih boca odbačenih od strane američke vojske, koje su postale nove sirovine za njegov proces obnavljanja proizvodnje. Ipak na kraju, desio se zemljotres i uništio fabriku!
Nakon rata, nedostatak benzina je naterao ljude da idu pešice ili da koriste bicikle. Sagradio je mali motor i nakačio na svoj bicikl.
Njegove komšije su želele jedan i iako je pokušao, nije mogao da nađe dovoljno materijala, tako da nije mogao da proizvodi dalje.

Da li je odustao? Neee!

Napisao je veoma inspirativno pismo i poslao vlasnicima 18.000 radnji za bicikle. Zamolio ih je da mu pomognu da obnove Japan. Njih 5.000 mu je odgovorilo i dalo nešto malo novca da bi napravio male motore za bicikle. Nažalost, prvi modeli su bili previše glomazni da bi radili dobro, pa je nastavio da ih razvija, dok konačno, mali motor nije postao realnost i postao uspeh.
Danas, njegova korporacija HONDA zapošljava preko 100.000 ljudi u Americi i Japanu. Trenutna vrednost kompanije: 61.4 milijarde dolara.

POUKA:
Jedan čovek potpuno posvećen, doneo je odluku i radio je na tome, dok je nije ostvario. Usavršavao je konstantno, dok nije došao do konačnog cilja. Neuspeh jednostavno nije razmatrao kao mogućnost.


ForensicSoul.