U pakovanju sve manje hrane

Beograd -- Proizvođači različitih prehrambenih proizvoda smanjuju gramažu u uobičajenoj ambalaži, a cene ostaju iste, pišu Novosti.



Problem je što potrošačima pakovanja deluju isto kao ranije.

Kesica supe više nije dovoljna da napuni četiri tanjira, a pakovanja čipsa su pet grama lakša. Smrznuto povrće i kese sa testeninom nemaju pola kilograma. Čokolada je sa uobičajenih 100 grama “oslabila” za 20 grama. Ni kilogram hleba nije toliko težak - odavno se prepolovio. Pakovanja su sve lakša, ali ne i jeftinija.

Potrošačima se sve češće nude proizvodi s gramažom manjom od one na koju smo već navikli. S druge strane, kod cena nije bilo promena. “Sečom” težine, proizvođači pokušavaju da zadrže kupce, jer i tako lakša pakovanja ne samo da liče, već imaju i iste cene kao i njihovi teži “originali”.

"To je klasičan marketinški potez i skriven način pljačkanja kupaca", smatra ekonomista Dragovan Milićević.

"Danas nemate nijednu čokoladu od sto grama, a kako su krenuli uskoro će pasti i na 30 grama. Ako su proizvođači manjim pakovanjima hteli da se približe kupcima, trebalo bi da ponude i manje cene."

Čaša jogurta i pavlake nije teška 200 mililitara, već 180. Šunke i salame su najpre bile teške pola kilograma, ali su zatim “pale” na 400 grama. Sad “naoko” izgledaju isto, ali su lakše i za 50 grama. Ni kutija keksa ne teži više 300 grama već 240. Čokolada je sa uobičajenih 100 grama prvo “pala” na 90, a vrlo brzo i na 75 grama. Problem je, međutim, što lakši proizvodi izgledaju isto kao i oni uobičajene težine. Tako se kod čokolade tek po otvaranju ambalaže primeti da su kockice gotovo upola tanje. Cena odgovara težoj gramaži.

Kupci, kažu nadležni, nisu prevareni, jer je na omotu navedeno koliko grama proizvod ima. A proizvođači kažu da svaka grupa proizvoda ima svoju standardnu gramažu, ali da uslovi i način života potrošača diktiraju i veličinu pakovanja. Tako su napravili instant supu za jednu osobu.

"Proizvođači računaju na navike potrošača, koji kupuju proizvode ne proveravajući deklaraciju", - kažu u Udruženjima potrošača.

"Ovde nema prekršaja, ali ovakvi marketinški trikovi bi mogli da se protumače kao obmana potrošača. Kada se proizvod upakuje u istu ambalažu, uz odštampanu manju gramažu, a prodaje se po istoj ceni, postavlja se pitanje da li može da se govori o poskupljenju? U tom slučaju jeste reč o skrivenom poskupljenju proizvoda. Na ovaj način zloupotrebljena je ideja da se pomogne socijalno ugroženim i osiromašenim građanima."

I sama sam primetila ,cokolada izgleda jadno i nekako istegljeno,a imam primedbu i na ukus,ona izvikana marka je toliko slatka da dize secer za sekundu.Nedavno mi je prijateljica donela pakovanje iz Segedina i vidi se i oseti razlika,a o prasku za ves da i ne govorim.

Nema druge nego da se sve dobro gleda, a to da je sve na izgled isto, a da je neko štrpnuo 20% je činjenica.
Strašno je šta se radi, proizvodjači i trgovci ovim trikovima, liče na najobičnije drumske razbojnike.

Ja sam prvi put to primetila kad sam pravila kolace i kao meru uzela casu od jogurta,racunajuci da je dva deci,od onda strogo obracam paznju na gramazu..to su uradili i sa majonezom,a i sa maslacom..

Ma skoro za sve kradu ..odavno je poznato da na pijacama pogotovu, uvek zakinu po sto dvesta grama na voću, povrću..kao, na malim količinama, nama nije bitno, ..ali stvar je u tome kad ga već platiš toliko, koliko košta, zašto ne bi dobio toliko, koliko tražiš?

Kradu jasta... Ja se licno ljutim kad vidim da kradu pa recimo, na cokoladi a cijena joj ista kao prije a gramaza 90 gr... I opet se mora nesto kupiti...

Za ta prazna pakovanja nisu krivi trgovci, nego oni sto to proizvode i pakuju.A to sto malo fali namernica u pakovanju je zbog ekonomske krize u svetu.Pa sada ako od svake cokoladice oduzmu po jedan red cokoladice, oni je smanje, cena je ista ali tako uskrate ( sada cu bubniti) jedno 10 icokoladica i dobio od tih delova jednu celu.

Glavni krivac za manje pakovanja je nerelana cena poreza, akciza, kao i energenata. U Srbiji se plaća najskuplje gorino na svetu i to nikome ne smeta, takodje tu je i struja koja je najskuplja na svetu i to nikome ne smeta, fixni telefon koji je takodje najskuplji na svetu i to nikome ne smeta, internet koji je najskuplji na svetu i to nikome ne smeta. Energija koja se utroši za pravljenje jednog proizvoda kao i pakovanje i dostava kdo nas je najskuplja na svetu, samim tim proizvodjači moraju da se snalaze jer cene energenata ne pojeftinjuju i nemaju načina da prodaju svoje poizvode. Dakle glavni krivac koji krade je sama država...