Kao da su Grci, Rimljani i naši bliži preci imali više informacija od nas o tome koliko je dobra dunja. Potiče sa Kavkaza, domaći teren su joj Azija i Evropa, ali je osvojila i Novi Svet.

Od davnina je poznata kao simbol sreće, ljubavi, plodnosti, pameti, lepote, neprolaznosti. Uzgoj dunje počeo je jako rano, neki kažu i prije jabuke.

Jabuka ju je, međutim, pretekla zahvaljujući svom atraktivnijem ukusu. Ima malo kalorija i masti, a više ugljenih hidrata, dijetnih vlakana i nešto proteina.

U sastavu dunje ima pektina, što je pored fantastične arome čini idealnom voćkom za marmeladu, jer joj daje želatinoznu komponentu.

Uostalom, reč marmelada i potiče od portugalskog naziva za dunju – marmelo. Spisak vitamina i minerala nije beskrajan, ali ono što vam dunja ponudi traje znatno duže nego kod drugih voćki.

Vitamini: C, karotin (provitamin A), B1, B2, B3 (niacin)

Minerali: bakar, kalijum,kalcijum,magnezijum,gvožđe,sumpor, hlor.

Još jedna komponenta – tanin, plus sluz, dobri su za rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Zbog oporog ukusa i tvrdoće teže ih je jesti sirove, ali su veoma ukusne kuvane, pečene, kao kompot, marmelada, voćne kašice.

Ako negde budete u prilici, probajte sir od dunja, kitnikes – ne uklapa se baš u standarde zdravije hrane, ali ga je šteta propustiti.

Pire od dunja se služi uz meso, kao odlična kontrateža po sastavu, a ulazi i u sastav nekih slanih orijentalnih jela. Pečena ili kuvana – pogodna je kod upale želudačne i crevne sluzokože, kao i za lečenje anemije.

Kod dunje su lekovite i semenke: sadrži 15 odsto ulja koje je blagotvorno za ublaživanje rana od dugog ležanja i vitamin B17 (amigdalin) koji ima antikancerogeno dejstvo.

Čaj od cvetova se u narodnoj medicini koristi za umirivanje kašlja. Istovremeno je domaća i egzotična; ubrajamo je u naše tradicionalno voće, ali je retko vidimo.

Ako dođete do dunje, nemojte da je zaobiđete. Baš je takva kakva izgleda – spoljašnošću nenametljiva, mirisom pokreće dobre emocije, a svojom suštinom daje organizmu značajnu podršku.


B92