Hitskin.com

**Učlanjen** : 09.08.2012

Meni jeste,nikako nisam uspevala da pronnadjem nacin da shvatim to sto je drugima bilo tako lako.I nisam bila ni jedina.Mozda i zato sto sam imala nastavnika koji je jednostavno odradjivao casove.A mozda i prirodno nisam imala kliker za nju.Uglavnom mi je bila nerazumljiva .Znam da ima i onih nastavnika koji se jednostavno trude da na sve nacine priblize,pojasne i otkriju svoj deci drazi matematike.Na razne nacine.Trude se da predajuci je djaci nauce i nesto drugo.Ovo je jedan clanak iz Pedagoske Prakse,prezentovan na konferenciji ICTeachers2
MNOGO ĆE VODE PROTEĆI ...

Kada se s nevericom govori o nečemu što će kad-tad biti, uobičajeno je da se kaže „Mnogo će vode proteći dok se to ne desi.„ Voda koja teče oduvek je golicala ljudski um, još od antičkih vremena i Heraklitove čuvene izreke "Sve teče", poznate u latinskom obliku „Panta rei“ i "Ne može se dva puta ući u istu reku". Vodeni tok je poput odraza toka vremena, možda zato toliko u njega gledamo nadajući se da dokučimo šta je to vreme.

Svima su nam, još kao deci, a mi našim učenicima, ponekad ovo pominjali. Najčešće kao ukazivanje na nezerelost i neiskustvo. Ali proticanje vode kao mera vremena staro je koliko i civilizacija. Vodeni sat ili klepsidra je sat koji se upotrebljavao za merenje intervala vremena i koristio je upravo približno jednoliko isticanje vode iz jedne posude u drugu kroz mali otvor. Najstariji vodeni sat za je iz vremena vladavine faraona Amenofisa III. To je bila jednostavna kamena posuda sa malim otvorom na dnu iz koje je isticala voda. Bilo je 12 oznaka koje su označavale sate, kada bi voda došla do njih. Znači, isticanjem vode mereno je vreme. Danas tačno vreme možemo saznati na svakom koraku. Ali, hajde da stvar bude zabavnija, da je okrenemo naglavačke i vidimo koliko vode protiče za neko vreme. Tako dolazimo do izreke kojom smo počeli.

Sasvim je iluzorno učenicima koji tek ulaze u svet nauke govoriti o dinamici fluida. Može, ali ništa neće razumeti. Ali, kroz razgovor, analogiju sa nekom svakodnevnom situacijom, sigurno da hoće. Priča o proticanju vode i vremenu dogadja se u seoskoj školi, zapravo izdvojenim odeljenjima kovinske osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“, u mestu za koje sigurno niste nikada čuli – Malom Bavaništu. Gde je to? Koristili smo najjednostavniji način, program Google Earth, čije su osnove i ovom uzrastu učenika poznate. U prozor za traženje lokacije upisali smo naziv mesta „Malo Bavanište“. Globus se zavrteo i na samom razmedju juga Vojvodine i Braničevskog okruga pojavilo se seoce – nešto više od stotinak kuća uz put koji krivuda uporedo sa Dunavom i još dosta njih rasutih među njivama. To je naše selo, selo uglavnom Vlaha, vrednih poljoprivrednika, sa školom, seoskim domom i Mesnom kancelarijom, bez puta, autobuskog prevoza, lekarske ambulante, a u XXI veku.

Dunav je tu, nadomak sela. Na njemu obično ima dosta pecaroša. Zato smo i hteli da vidimo koliko stvarno vode protiče njime. Najjednostavnije je bilo pitati, ali pokušali smo da odredimo sami. Na ovom mestu je to tipična ravničarska reka koja lenjo „curi“ ka Đerdapu. Usporena skretanjem kod Beograda, vijugajući pored Pančeva, Grocke i Smedereva, cepajući se brojnim adama, ovde se voda kreće brzinom od tek nešto ispod metra u sekundi, zavisno od izdašnosti dotoka gornjeg sliva od 3,5 do 4 km/h. Izabrali smo mesto gde je reka široka i prilično ravnog korita. Profil dna reke je u ovom delu Dunava veoma nalikuje plitkoj i širokoj kadici, ali se i neprestano menja zbog taloženja peska. Ovakav trapezni profil dobar je stoga što je učenicima lako da razumeju računanje površine poprečnog preseka. Gornja stranica trapeza je širina od obale do obale i izmereno je (približno) 745 metara. Koliki je plićak sa obe strane vidi se zumiranjem do reke, što omogućava da se odredi širina relativno ravnog rečnog dna od 420 metara. Na tom delu dubina je oko 11 metara. Sada može da usledi računanje i to običnim Kalkulatorom iz Accessories. Trapez smatramo da je jednakokraki pa određujemo srednjicu zbrajanjem dužina od obale do obale i dužina dna i deljenjem sa dva. Sada treba još da se pomnoži sa dubinom od 11 metara i dobija se da je porvšina poprečnog preseka kojim teče ova moćna reka pored sela oko 6400 kvadratnih metara. Da bi dobili protok površinu treba pomnožiti sa brzinom i konačni rezultat je preko 5700 kubnih metara vode u sekundi. Mnogo, ali je i Dunav veliki. Tačnost proveravamo na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, opcija „Hidrologija“, „Izveštajne stanice“, opredeljujći se za najbližu uzvodnu Smederevo sa dnevno aktuelnim podacima. Sada, kada znamo koliko vode protiče, možemo malo da se poigramo.

U školi je dužina časa 45 minuta. Kada je propitivanje to je večnost, ali to je samo 2700 sekundi. Za to vreme protekne 15.390.000 kubnih metara. Kubni metar nije mala zapremina; tako velike cisterne kojima se šleperima prevozi gorivo imaju samo 34 kubna metra. To znači da bi ovu dunavsku vodu koja je protekla od zvona do zvona trebalo obezbediti 342.000 kamiona. Sa dužinom od oko 20 metara, oni bi činili kolonu dužine gotovo 7000 kilometara, što je približno dužini puta od Londona do Kaira i nazad. Keopsova piramida ima zapreminu od 2.539.200 kubnih metara. Ovolika zapremina vode proteče Dunavom za svega 7,5 minuta.

Na kraju, napravićemo jednu tabelu. Sajt Wikipedia nudi listu najvećih gradjevina na svetu, ali i drugi, ako potražimo prema List of largest buildings in the world. Treba obratiti pažnju da se uzima u obzir samo lista gradjevina najveće zapremine, a ne visine ili površine. Videćemo kako one izgledaju, kolika im je zapremina, a potom možemo od podataka da napravimo tabelu.

I tako, od kada je sveta reke teku noseći svojim tokom tajnu vremena; nastanka i nestanka svega i svakog. Deca rodjena i odrasla na obali moćne reke, uz pomoć dostupne skromne informacione tehnologije potvrdila su koliko su kadri da zagrebu po površini ovakvih dubokih esencijalnih pitanja.

Pedagoška praksa broj 840 / novembar 2012.