Muzej nauke u Londonu zatražio je od kustosa da odaberu deset pronalazaka iz njihove kolekcije koji su imali najveći značaj u istoriji i promenili tokove razvoja civilizacije. Predlozi su, zatim, obnarodovani i zatraženo je da se javnost opredeli za najznačajnije pronalaske u prošlim vekovima. Posetioci muzeja i "glasači" on-lajn dali su više od 50.000 glasova.

Časopis Nju sajentist je glasove sistematizovao i rezultate po redosledu objavio u najnovijem broju:



1. Sa 9.581 glasom, UREĐAJ ZA KORIŠĆENJE X-ZRAKA u medicinskoj dijagnostici učesnici u anketi ocenili su kao najvažniji u kolekciji Muzeja nauke. Nemački fizičar Vilhelm Rendgen otkrio je X-zrake, gde oznaka X naglašava tada još uvek njihovo nepoznato poreklo. Kasnije je ustanovljeno da zraci prolaze kroz tkivo i, uz korišćenje fotografskih ploča, mogu praviti jasne snimke delova skeleta u telu.

Snimak šake Rendgenove supruge, načinjen decembra 1895. godine, predstavlja najstariju sliku dela ljudskog skeleta dobijenu korišćenjem X-zraka koja se čuva u Muzeju.

Endi Adams, predsednik Britanskog kraljevskog radiološkog koledža, ističe: "Radiologija je najuzbudljivija ispecijalnost moderne medicine koja se najbrže razvija. Pronalazak X-zraka obezbedio je nastanak ove grane medicine i njenu nezamenljivost u dijagnostici". Do 1930-ih godina uređaji sa X-zracima ulaze u sve širu dijagnostičku primenu široke lepeze bolesti - od preloma kostiju do tumora i tuberkuloze - u Muzej kao poseban kuriozitet čuva REKLAMNI PLAKAT za uređaj koji je sačinio britanski proizvođač Rendgenovih aparata Votson i sinovi.

MAŠINA KOJA KORISTI X-ZRAKE, proizvod britanske firme Rasel Rejnolds, izrađena samo mesec dana posle Rentgenove naučne senzacije sa ozkrivanjem X-zraka, jedna je od najstarijih u svetu i obezbeđivala je neke od prvih uvida u delove ljudskog tela do kojeg nije moralo da se - dopire skalpelom.



2. Otkriće PENICILINA je osvojilo drugo mesto sa 6.825 glasova. Britanac Aleksandar Fleming je 1928. godine otkrio prvi antibiotik. Do sredine četrdesetih godina XX veka, zahvaljujući grozničavim radovima naučnika U Velikoj Britaniji i SAD, prvi penicilin je stigao do pacijenata.

Ovakav razvoj označio je početak talasa otkrića novih lekova što je omogućilo dijagnostikovanje i lečenje bakterijskih infekcija i učinilo ih manje pretećim nego što je bilo do tada.



3. Otkriće DVOSTRUKE SPIRALE DNK našlo se na trećem mestu sa 6.725 glasova. U Muzeju je izložen rekonstruisan napravljen model molekula DNK koji sadrži neke originalne delovea koje su prilikom izrade 1953. godine koristili Fransis Krik i Džejms Votson. Njihovo dramatično otkriće omogućilo je da se bolje razume i kako organizmi zavise od gena ali i kako se upravlja delovanjem. A kako saznanja o genomima postaju sve dostupnija i mi ćemo sve više saznavati o njima.



4. KAPSULA APOLA 10 zauzela je šesto mesto sa 4.649 glasova. Pre 40 godina, tri čoveka obišla su oko Meseca u u kapsuli što je predstavljalo probu za prvo sletanje na Zemljin satelit dva meseca kasnije.



5. Nemačka bomba na raketni pogon V-2 (Fau 2), plasirala se na peto mesto sa 3.985 glasova. Raketnu bombu koristila je poražena strana u drugom svetskom ratu ali V-2, konstruisana 1942. godine, decenijama kasnije bila je inspiracija za sve raketno naoružanje.

Pronalazač rakete Verner fon Braun prebačen je posle rata u SAD gde je aktivno radio na tek formulisanom programu interkontinetalnih balističkih raketa. Kasnije je radio za Američku agenciju za kosmička istraživanja(NASA), u kojoj je glavni konstruktor rakete SATURN V koja je na Mesec lansirala Apolo 11.



6. STIVENSONOVA "RAKETA" obezbedila je 3.533 glasa i šesto mesto. Postižući rekordnu brzinu i pobedu na trci u Rejnhilu, u Lankaširu, u Engleskoj 1829. godine, ova "raketa" usmerila je svet prema "sili kretanja". Njen izumitelj Robert Stivenson i ostali. izradili su uređaj prema bazičnim principima koji su postali standard za parne lokomotive, a koje su duže od stoleća omogućavale prevoz ljudi i roba širom sveta.

Istorija je vrlo lako mogla da bude drugačija. Druga vrsta lokomotive po imenu "Laki" pokazala je bolje performanse od Stivensonove "rakete" ali bila je manje pouzdana.



7. KOMPJUTER PILOT ACE je pronalazak koji je sa 3.472 glasa zauzeo sedmo mesto. Bio je to jedan od najranijih elektronskih kompjutera, a prvi program je "odradio" 10. maja 1950. godine. U to vreme, bio je najbrži kompjuter na svetu a njegov dizajn je bio manja verzija dizajna pionira kompjuterizacije Alana Turinga.

PILOT ACE odabran je zbog njegovog mesta u generaciji prvih kompjutera koji su omogućili proizvodnu kompjutera koji nas u okružuju.



8. ATMOSFERSKA MAŠINA je zauzela osmo mesto sa 3.457 glasova. Ovaj uređaj pomalo neobičnog imena izumljen je još daleke 1712. godine. Model koji je izložen u Muzeju napravio je 1791. Fransis Tompson u rudniku u Derbišajru, u Engleskoj, i najstariji je model uređaja koji je sačuvan gotovo u celini.

Ova "atmosferska mašina" u svoje vreme rešavala je energetsku krizu i najavila industrijsku revoluciju. Ona je "otključala" do tada nedostupne rezerve uglja tako što je ispumpavala vodu iz dubokih revira rudnika.

Iako ovaj trijumf inženjerskog umeća obeležava početak industrijsk ere koju mi još uvek baštinimo, ona takođe ukazuje kada je počela naša zavisnost od fosilnog goriva.



9. MODEL AUTOMOBILA "FORD T" zauzima deveto mesto na listi sa 3.231 glasom. Kroz pionirske nove ideje o masovnoj proizvodnji automobila, kompanija Ford Motor dovela je motorizaciju na ogromna nova tržišta. "Fordizam" je postala uobičajena metafora za proizvodnju bilo koje robe u ogromnim količinama, što je filozofija koja predstavlja standard u biznisu.



10. ELEKTRIČNI TELEGRAF smestio se na deseto mesto liste pronalazaka koji su promenili svet sa 2.694 glasa. Čarls Vitston i Vilijam Kuk patentirali su 1837. godine prvi uspešan električni telekomunikacioni uređaj na svetu.

Njihov telegraf predstavljao je prvu praktičnu primenu elektrike za komunikaciju na veliku daljinu i omogućio stvaranje prve javne komunikacione mreže.

Net

1901.


Prvi put su, iz fonda koji je u svojoj zaoštavštini osnovao Alfred Nobel, švedski fizičar i pronalazač dinamita, dodeljene nagrade pojedinim naučnicima i stručnjacima koji su postigli izuzetna dostignuća iz oblasti hemije, fiziologije i medicine, književnosti i očuvanja svetskog mira. Nagrade su u čast osnivača nazvane Nobelovim nagradama.





Karl Lendštajner, američki patolog austrijskog porekla, otkrio je krvne grupe, čime je položio temelje praktičnoj primeni transfuzije krvi.


Na tržištu se pojavila švajcarska čokolada "Milka". Ime je dobila po kombinaciji dveju reči: milch (nem. mleko) i kakao. Čuvena ljubičasta boja u koju se pakuje "Milka" bila je moderna u to doba.

Definisana je težina međunarodnog prakilograma (G0) množenjem njegove mase (m=1 kg) i standardnog ubrzanja sile teže (g0=9,80665 m/s2)
G0=m*g0
G0=9,80665 kgm/s2
U tu svrhu, kao uzor za kilogram, napravljen je valjak od legure iridijuma i platine. Čuva se ispod 3 staklena zvona u Međunarodnom birou za težine i mereu Sevru kod Pariza. Zaključan je trima bravama; prvi ključ se nalazi kod direktora biroa, drugi je kod predsednika Međunarodne komisije za težine i mere, a treći je u državnom arhivu Francuske. Jednom godišnje članovi međunarodne komisije dolaze da provere da li je valjak na mestu i tom prilikom vrše njegovo kontrolno merenje.



David Hilbert, nemački matematičar, objavio je tzv. "Hilbertove probleme", 23 matematička problema, od kojih neki ni dan danas nisu rešeni.


Đuljermo Markoni, italijanski inženjer, uspeo je da preda prvi radio signal preko Atlantskog okeana.

Morgan Lojd, engleski psiholog, postavio je temelje bihejviorizma, psihološke teorije koja objektivno posmatra ponašanje živih bića u određenim situacijama.

King Kemp Džilet, američki trgovac, izmislio je sečivo za brijanje brade, a kasnije iste godine Vilijem Nikerson je konstrisao mašinicu za brijanje.

Japanski hemičar, Satori Kato pronašao je instant kafu.

Sinod Ruske pravoslavne crkve isključio je Lava Nikolajeviča Tolstoja zbog jeretizma i bogohuljenja.


Pri sudaru brodova "Medora" i "Princeza Katarina" prvi put je upotrebljen telegrafski signal SOS - Save Our Souls (engl. Spasite naše duše).

Hubert Sesil But, građevinski inženjer, izumeo je usisivač za prašinu.

Prvi put je upotrebljen asfalt za gradnju puteva.

Dobitnici Nobelovih nagrada za 1901. godinu:
- za fiziku: Vilhelm Konrad Rentgen, nemački fizičar, za otkriće x-zraka, koje danas zovemo rentgenski zraci;
- za medicinu: Emil fon Bering, za pronalazak seruma protiv difterije i tetanusa;
- za hemiju: Jakob Hendrikus van Hof, za postavljanje zakona o osmotskom pritisku i osnove stereohemije;
- za mir: Švajcarac Anri Dinan, osnivač Crvenog krsta, i Francuz Frederik Pasi, osnivač Interparlamentarne unije;
- za književnost: Sali Pridon, francuski pisac.

1902.


Novine u Britaniji objavile su oglas:
Patent koji popravlja grudi - bioje mesa za 7 šilinga i 6 penija.
Od tada Britanke nose grudnjake.

F. G. Krid je izumeo teleprinter, konstruisao je 12 takvih uređaja i prodao ih engleskoj pošti.

Letelica "Letač 1" braće Rajt preleteo je dužinu 365 m.

Albert De Dion i Luj Reno konstruisali su automobil "Premier" sa mogućnošću električne promene brzine.



Američki hirurzi Karel i Gatri, svojom studijom vaskularne hirurgije, postavili su tehničku bazu za savremenu transplantaciju organa.

Pjer Kiri, francuski fizičar, postavio je zakon radioaktivnog raspadanja.



Albert Ajnštajn, nemački fizičar, definisao je brzinu svetlosti kao maksimalnu brzinu.

Ernest Radeferd i Frederik Sodi objasnili su prirodu radioaktivnog zračenja i dali kvantitativna pravila za radioaktivni raspad.

U jednom egipatskom hramu pronađen je papirus pesnika Timoteja (450.-360. p.n.e.) rodom iz Mileta.

Ernest Henri Starling, engleski fiziolog, razjasnio je ulogu različitih hemijskih agenasa u sekreciji endokrinih žljezda.


Robert Boš, nemački industrijalac, izumeo je pumpu za ubrizgavanje goriva za automobilske motore.



Enriko Karuzo snimio je ploču sa arijama iz opere "Pajaci", koja je prodata u milion primeraka.

U Egiptu je otvorena Asuanska brana.



Inženjer Volter Bejker je na jednom lokalnom reliju u svoj automobil ugradio sigurnosni pojas za vezivanje vozača i saputnika.

Dobitnici Nobelovih nagrada za 1902. godinu:
- za fiziku: Hendrik Anton Lorenc i Piter Zeman, holandski fizičari, za otkriće i tumačenje uticaja magnetizma na fenomen radijacije;
- za medicinu: Ronald Ros, engleski lekar, za zasluge u proučavanju epidemiologije malarije;
- za hemiju: Emil Fišer, nemački hemičar, za radove na sintezi glukoze i purina;
- za književnost: Teodor Momzen, nemački pesnik
- za mir: Eli Dikomen i ŠarlAlber Goba

1903.


Prvi pravi dirižabl izgradio je Anri Žilio za braću Lebodi i u njega je ugradio benzinski "Dajmler" motor. Ovaj dirižabl je prešao razdaljinu od 98 km.

Vilhelm Ajnthofen, nemački fiziolog, izumeo je elektrokardiogram.

Krenula je prva "Tur d' Frans" biciklistička trka kroz Francusku.

Pojavili su se prvi autostoperi koji su podignutim palcem zaustavljali vozače automobila sa molbom da ih besplatno prevezu.

U medicinsku praksu su uvedeni barbiturati koji deluju kao sedativi.

U engleskoj grofoviji Saseks, između Istborna i Midlsa, otvorena je prva autobuska linija.

U švajcraskom zimovalištu Sent Moric otvorena je prva veštačka bob staza na svetu.

Ronald Amundsen, norveški polarni istraživač, približno je odredio položaj severnog magnetnog polja.




Otkriven je Ašur, drevni asirski grad na obali Tigra.



U filmskoj industriji počinju da se boje sličice, svaka kopija posebno, da bi se dobio kolor film.

Simon Fleksner, američki bakteriolog i patolog, otkrio je bacil dizenterije.

Dobitnici Nobelovih nagrada za 1903. godinu:
- za fiziku: Anri Bekerel, Pjer i Marija Kiri za istraživanjau oblasti radioaktivnosti;
- za književnost: Bjornstern Bjernson, norveški književnik;
- za medicinu: Nils Rajberg Fensen za lečenje tuberkuloze pomoću svetla;
- za hemiju: Svante Avgust Arenijus, švedski hemičar, jedan od osnivača fizičke hemije, za elektrolitičku teoriju disocijacije;
za mir: Ser Vilijam Randal Krimer, Englez, kao sekretar Međunarodne arbitražne lige

1904.


Henri Ford, američki inženjer, u Detroitu je osnovao automobilsku industriju "Ford Motor Co".



Održano je prvo svetsko prvenstvo u gimnastici.

Robert Hajndl, nemački kriminolog, uveo je sistem daktiloskopske identifikacije (identifikacija otisaka prstiju).

Snimljen je mjuzikl "Čarobnjak iz Oza".

Džek London je objavio roman "Zov divljine", a Džordž Bernard Šo "Čovek i natčovek".

Izgrađena je opera Metropoliten na Menhetnu u Njujorku.



Hemičar Karl Blebah je izumeo veštački kremen za upaljače.

U američkoj državi Luizijani napravljen je prvi kornet za sladoled, iako je ova poslastica poznata još od 1300. godine, kada je njen recept u Evropu doneo Marko Polo iz Kine.

P. L. Renut patentirao je kočnice za prednje točkove automobila, a Prentis i Šilds stalni predbirač brzina.

Ruska armija je u rusko-japanskom ratu (1904.-05.), prvi put upotrebila minobacač i minopolagač (brod adaptiran za polaganje mina u moru)

Ivan Vsevoldovič Meščerski, ruski fizičar, objavio je studiju "Jednačine gibanja tačke promenljive mase u opštem slučaju", na osnovu čega su rešeni problemi iz raketne tehnike i nebeske mehanike.

Na svetskoj izložbi u Sent Luizu uživo je prikazan Džeronimo, poglavica apačkog plemena Čirikaja



L. Prantl je postavio teoriju graničnog sloja, koja je omogućila razvoj hidrodinamike.

Karl Gustav Jung, švajcarski psiholog i psihijatar, razradio je metodu testiranja koja je kasnije postala standardni postupak u otkrivanju kompleksa.

Artur Korn ostvario je prenos fotografije telefotografskim putem.

Đakomo Pučini je, po drami D. Belaskoa, napisao operu "Madam Baterflaj".

Počela je izgradnja Panamskog kanala.



Vladislav Ribnikar je sa bratom Darkom osnovao list "Politika".



U Oseborgu u Norveškoj u mulju je pronađen potpuno očuvan vikinški brod.

Rene Dibo, francuski hemičar, pronašao je i i izolovao prvi antibiotik, Tiritricin.

F. Štolc, nemački hemičar, izvršio je prvu sintezu jednog hormona, i to adrenalina.

U Francuskoj je osnovana FIA - Međunarodna organizacija automobilista.



Alfred Bine i Teodor Simon, francuski psiholozi, odredili su i standardizovali izračunavanje koeficijenta inteligencije, koji su skraćeno označili IQ.

U Sent Luis, Misuri (SAD) održane su 3. po redu moderne Olimpijske igre.

Dobitnici Nobelovih nagrada za 1904. godinu:
- za fiziku: Džon Vilijam Strat, baron Rejli, engleski matematičar i fizičar, za radove na istraživanju gustine gasova i otkriću plina argona;
- za književnost: Frederik Mistral, francuski pesnik, i Hose Ečegaraj i Eizagire, španski dramski pisac;
- za medicinu: Ivan Petrovič Šavlov, ruski lekar i naučnik, za istraživanja sekrecije jetre i fiziologije sistema za varenje;
- za hemiju: Vilijam Remzi, engleski hemičar, za otkriće elemenata inertnih gasova u vazduhu;
- za mir: kolektivna nagrada Institutu za međunarodno pravo.

1905.


Albert Ajnštajn je uveo hipotezu o kvantima svetlosti ili fotonima, po kojoj se snop svetlosti može shvatiti kao roj čestica, kada treba da se objasni neka pojava.

Uveden je termin defekt mase: gubitak mase prilikom prelaska sistema u niže energetsko stanje zbog emitovanja energije iz sistema, što je u skladu sa Ajnštajnovim zakonom o ekvivalentnosti mase i energije, E=mc2.

Andre Deren i Anri Matis su sa nekolicinom francuskih slikara formirali umetničku grupu fovisti (divlji).



Anri Matis

Nemačka firma Odeon prikazala je na lajpciškom sajmu prvu dvostrano snimljenu gramofonsku ploču.



U Francuskoj je održan prvi esperanto kongres. Jezik je smislio poljski lekar L. I. Zamenhov i objavio ga još 1887. godine, pod pseudonimom dr Esperanto (onaj koji se nada).

Osnovan je FAI, Međunarodni vazduhoplovni savez, organizacija koja obuhvata motorno vazduhoplovstvo, jedriličarstvo, padobranstvo, balonstvo i vazduhoplovno modelarstvo, sa sedištem u Parizu.


Antropolog D. Gorjanovič Kramberger je u pećini Hušnjakova, kod Krapine, otkrio fosilne ostatke diluvijalnog pračoveka.

De San-Senok je izumeo samopodešavajući hidraulični sistem za sva četiri točka, iako će ga Citroen tek 1956. ugraditi u svoj model DS.



Pronađeno je sigurnosno staklo za automobile, nazvano sekurit.

Na tržištu se pojavila Kremona - automatski klavir, koji je pokretan ubacivanjem novčića u predviđen prorez.


Poleteo je prvi hidroavion.

Sigmund Frojd, austrijski psihijatar, objavio je tri eseja o teoriji seksualnosti.

Na jednom seminaru u Londonu prvi put je u javnosti upotrebljena reč smog, kovanica sastavljena od dve engleske reči smoke (dim) i fog (magla).



Jozef Fridrih Šmit iz Bavarske izmislio je igru Čoveče, ne ljuti se.

Dobitnici Nobelovih nagrada za 1905. godinu:
- za fiziku: Filip Lenard, nemački fizičar, za istraživanja katodnih zraka;
- za književnost: Henrik Sjenkijevič, poljski književnik;
- za medicinu: Robert Koh, nemački bakteriolog, za otkrića uzročnika tuberkuloze;
- za hemiju: A Bajer, nemački hemičar, za rad na organskoj sintezi;
- za mir: Berta Sofija Felisitas Baronin fon Šutner, rođena kao grofica Kinski od Šinika i Tetaua iz Austrije, pisac i počasni predsednik Stalne međunarodne mirovne kancelarije..

1906.


Pronađen je dur-aluminijum, čija je težina jednaka jednoj trećini težine čelika. Ovaj pronalazak je uticao na razvoj avio industrije.

Proizvedene su disk kočnice i ugrađene u automobile Dirak.

disk kočnice

Robert Edvin Piri, američki polarni istraživač, došao je do 87o6' severne geografske širine.

Slavoljub Eduard Penkala, konstruktor iz Zagreba, napravio je prvu u svetu mehaničku olovku i penkalo.



Slavoljub Eduard Penkala

B. B. Bottvud otkrio je radioaktivne izotone - radioizotone.

Na egipatskom papirusu, otkrivene su dve pesme grčke pesnikinje Korine, koja je živela u VI veku p.n.e.



Kamilo Geren, francuski veterinar i bakteriolog i Albert Kalme, bakteriolog, pronalšli su vakcinu protiv tuberkuloze, poznatu kao BSG vakcinu, čija je upotreba počela 1924. godine.

Stvoren je Gild-socijalizam, reformistička struja u engleskim trejd-unionističkom pokretu radnika.

U Panami je otkriveno sistematično gljivično oboljenje histoplazma (Histoplasmo capsulatum).

Amerikanac S. Blekton je prvi trasirao put animacije crtanog filma. On je tehnički razradio načelo snimanja sliku po sliku, što je demonstrirao u u svom filmu "Vesele faze smešnih lica".

U Salcburgu, u Austriji, osnovan je Mocartov festival.

Engleski fiziolog Ernest Starling prvi je upotrebio ime hormon za materiju proizvedenu lučenjem endokrinih žlezda.

Počinju da se grade monoplani, avioni jednokrilci sa jednim parom krila u istoj ravni.



avion jednokrilac

Pedijatar baron Klemens fon Pirke uveo je u medicinu izraz alergija da bi opisao preosetljivost organizma na spoljašnje uticaje.

Prvi radio program emitovao je inženjer i pronalazač R.A. Fedensen sa svoje eksperimentalne radio stanice u Brent Roku u državi Masačusets (SAD).

Na konferenciji Međunarodne unije za radiotelegrafiju, održane u Berlinu, utvrđeno je da, u slučaju nevolje, brodovi Morzeovom azbukom emituju S.O.S. i ime broda.

Španski slikar Pablo Pikaso naslikao je delo "Gospođice iz Avinjona".

"Gospođice iz Avinjona"



Povodom proslave 10-godišnjice prvih modernih Olimpijskih igara, u Atini su odigrane Olimpijske međuigre.


Dobitnici Nobelovih nagrada za 1906. godinu:
- za fiziku: Ser Džozef Džon Tomson, za teorijska i eksperimentalna istraživanja provođenja elektriciteta kroz gasove;
- za književnost: Đozue Karduči, italijanski pesnk;
- za medicinu: Kamilo Golđi, italijanski naučnik i lekar, i Santijago Ramon i Kahal, španski patolog, histolog i neurolog, za istraživanje nervnog sistema;
- za hemiju: Anri Moasan, francuski hemičar, za istraživanje i izolovanje elementa fluora i za pronalazak električne peći koja nosi njegovo ime (Moasanova električna peć)
- za mir: Teodor Ruzvelt, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, zbog posredovanja u sklapanju mira u rusko-japanskom ratu.

1907.


150 km istočno od Ankare, u Mloj Aziji u selu Bohazkale, pronađeno je nekoliko hiljada glinenih pločica ispisanih klinastim pismom, na hetitskom jeziku.

Li de Forest, američki inženjer, pronašao je detektorski sklop za radio prijemnike - audion, u kome se trioda primenjuje za tzv. rešetkinu detetkciju i pojačanje.

Albert Ajnštajn, nemački fizičar, razvio je kvantnu teoriju specifične topline.

Antonio Gaudi, španski arhitekta, počeo je da gradi kuću Batlo u Barseloni.



kuća Batlo

U Nemačkoj, kod grada Hajdelberga, pronađeni su ostaci našeg daljeg rođaka - neandrtalskog čoveka.

Odražana je druga Haška mirovna konferencija, gde je proklamovano 13 konvencija (dogovora), koje su regulisale međunarodna prava i ratna prava. Zabranjena je upotreba nasilnih mera radi privatnih potraživanja prema nekoj državi, upotreba oružja itd.
Donet je pravilnik o zakonima i običajima rata na kopnu.
Po Haškoj konvenciji, neutralne države mogu primiti osobe, oružane grupe ili ratni brod ako zatraže azil, uz obavezu da ih interniraju (omoguće prinudno boravište) za vreme rata.
Takođe je odlučeno da se pomorski kablovi koji spajaju neutralna područja sa područjem koje je okupirala jedna od zaraćenih strana mogu, kada je to potrebno, zapaliti ili uništiti.

Promovisan je internacionalni jezik ido, koji su na osnovama esperanta stvorili O. Jespersen, L. de Bofront i L. Koutura.

Hemoterapija, lečenje bolesnih pomoću hemijskih sredstava, utemeljio je Paul Erlich. Njegov prvi sintetički hemoterapeutik bio je Tripansko crvenilo.

Američki biolog R. Harison osnovao je tehniku kulture tkiva, eksperimentalno uzgajanje tkiva izvan organizma, metodu važnu za uzgajanje i proučavanje virusa.

Karl fon Linds, nemački inženjer, pronašao je mašinu za pretvaranje gasova u tečnost.

Herman Minkovski, nemački matematičar i fizičar, objavio je svoj najvažniji rad "Prostor i vreme", geometrijsku metodu rešavanja problema iz teorije brojeva.

U Engleskoj su organizovana prva takmičenja motociklista.

Osnovan je Međunarodni streljački savez, udruženje sportista koji su gađali metu puškom ili pištoljem.

Princip modernog televizijskog sistema postavio je ruski inženjer B. L. Rozing, predloživši da se zraci katodne cevi primene za sintezu slike na TV prijemniku.

Semjuel Sajmon iz Mančestera, u Engleskoj, patentirao je izum sito-štampe.

Posle ideje i pokušaja starih Kineza, Leonarda da Vinčija i drugih ranijih konstruktora, Pol Skorni je napravio helikopter koji može da podigne čoveka. Iste godine i Luj Berge konstruisao je letelicu koja mogla da se digne 1,5 metar od zemlje i u vazduhu se zadrži 60 sekundi.

Ser Aurel Stajn, engleski istraživač mađarskog porekla, otkrio je najzapadniji deo kineskog zida.



Kineski zid

Dobitnici Nobelovih nagrada za 1907. godinu:
- za fiziku: Albert Abraham Majklson, američki fizičar poljskog porekla, za konstrukciju preciznih optičkih instrumenata i spektroskopske i metrološke nalaze koji su dobijeni pomoću njih;
- za književnost: Radjard Kipling, engleski pisac, autor knjige "Knjiga o džungli";
- za medicinu: Šarl Luj Alfons Laveran, za istraživanje protozoa kao izazivača bolesti malarije;
- za hemiju: Eduard Buhner, za biohemijsko istraživanje i otkriće fermentacije alkoholnih vrenja šećera;
- za mir: Ernesto Teodoro Moneta, predsednik Lombardske mirovne lige, i Luj Reno, profesor međunarodnog prava.

1908.


Henri Ford, proivođač automobila i osnivač Ford Motor Company, napravio je prvu proizvodnu traku sa ciljem brže i racionalnije proizvodnje automobila, slavnog modela T. To je inovacija koja je predstavljala revoluciju u proizvodnji automobila, jer je predstavlajla početak serijske proizvodnje motornih vozila.



prva proizvodna traka u kompaniji Ford Motor





Henri Ford sa modelom T

Heike Kamerling Ones, holanski fizičar, prvi je izvšio likvefakciju helijuma(pretvaranje gasa u tečnost) i postigao temperaturu ispod 1K (Kelvina). Ovo otkriće je bilo presudno za razvoj kriofizike, fizike niskih temperatura.

Na IV Olimpijadi u Londonu, fudbal je ušao u službeni program igara.

A. Barker je konstruisao sistem grejanja prostorijazagrejanim zidovima i kanalima, što je početak ideje centralnog grejanja prostorija.

U gajenju pšenice uvedena je upotreba đubriva - soli azotne kiseline. Ostvarena je sinteza amonijaka, iz vodonika i azota na povišenoj temperaturi i uz prisustvo katalizatora i pod povećanim pritiskom, te je time proizveden veštački amonijak, preparat veoma sličan stajskom đubrivu.

Engleski polarni istraživač, Ernest Henri Šeklton, definisao je Južni magnetni pol.

Sijalicu sa niti od vučenog volframa savijenog u spiralu i punjenu plinom, izumeo je Kolidž.

Osnovan je međunarodni odbor za vaterpolo, koji je utvrdio jedinstvena pravila igre.

Frederik Albert Kuk, američki lekar, krenuo je sa dvoje saonica i 26 pasa i stigao na Severni pol.

Počela su prva istraživanja sposobnosti radnika. Psiholozi na osnovu testova vrše selekciju najsposobnijih radnika i raspoređuju ih na odgovarajuća radna mesta, što je uticalo na unapređenje proizvodnje.

U Vašingtonu osnovan je FBI - Federal Bureau of Investigation, pod prvobitnim imenom Bureau of Investigation, skraćeno BOI, federalna kriminalističko-istražna i obaveštajna agencija.

Počinje da se komponuje muzika za film. Kompozitor Kamij Sen-Sans komponovao je namensku muziku za film "Ubistvo vojvode od Gize", koja se svirala u sali za vreme projekcije.



Kamij Sen-Sans

Sigmund Frojd je sa istomišljenicima osnovao Bečko psihoanalitičko društvo.



Urađen je spektografski snimak Sunca.

U Velikoj Britaniji je osnovana prva izviđačka organizacija, čiji je idejni tvorac general R. Baden Pauel, kojeg je na ovu ideju podstaklo iskustvo iz Burskog rata (nesnalažljivost vojnika na terenu, neizdržljivost, neborbenost...).

U Parizu je osnovan Međunarodni hokejaški savez, LIHG - Ligue Internationale de Hockey sur Glace.

U Kijevu su otkriveni ostaci svetilišta boga Peruna.

Osnovano je društvo za mentalnu higijenu, medicinsku discipinu koja se bavi sprečavanjem duševnih bolesti i duševnih smetnji, čuvanjem i unapređenjem duševnog zdravlja.

Maksim Gorki je objavio roman "Mati".

Na pozorišnoj sceni počinje prikazivanje opere "Boris Godunov" Modesta Musorgskog i balet "Žar ptica" Igora Stravinskog.

U Vilendorfu, u donjoj Austriji, pronađena je figura visoka 11cm, izrađena od krečnjačkog kamena i obojena crvenom bojom. Starost ove figure se procenjuje na 30.000 godina pre nove ere, a dobila je ime "Vilendorfska venera".


Dobitnici Nobelovih nagrada za 1908. godinu:
- za fiziku: Gabrijel Lipman, francuski fizičar, za metodu fotografskog reprodukovanja boja zasnovanu na pojavi interferencije;
- za književnost: Rudolf Kristof Ojken, nemački filozof;
- za medicinu: Ilja Iljič Mečnikov i Paul Erlih, ruski i nemački lekari, za proučavanje imunskog sistema;
- za hemiju: ser Ernest Raderford,engleski fizičar, za istraživanja dezintegracije elemenata i hemije radioaktivnih supstanci;
- za mir: Klas Pontus Arnoldson, osnivač Švedske mirovne i arbitrarne lige, i Fredrik Bajer, danski političar i pisac, počasni predsednik Stalne međunarodne mirovne kancelarije.

1909.


Francuski konstruktor aviona, Luj Blerio, je na jednokrilcu vlastite konstrukcije sa motorom od 25 ks preleteo La Manš. Bio je to prvi let preko mora u letelici težoj od vazduha.

Vilijam Spirs Brus, škotski okeanograf, istražio je polarna ostrva Svalbard.




Počela je saradnja Karla Gustava Junga i Sigmunda Frojda, švajcarskog i austrijskog psihologa.



Frederik Sodi, engleski hemičar, prvi je upotrebio pojam izotopi za atome hemijskog elementa čije jezgro ima isti atomski broj, ali različitu atomsku masu.

Pojam gen je u nauku uveo V. Johanson. Prvobitno se time označavao nosilac naslednog svojstva.

S. P. Sorensen je uveo pojam pH vrednosti, broj koji služi kao mera za kiselost, odnosno bazičnost vodenih rastvora.

Francuski kapetan Markone i rumunski konstruktor Koanda objavili su ideju o upotrebi mlaznog pogona u avijaciji.

Konstruisana je električna pegla.

V. I. Lenjin je objavio delo "Materijalizam i empiriokriticizam".



Vladimir Iljič Lenjin

Londonski frizeri su počeli da rade prve trajne talase na ženskoj kosi, poznat kao mini-val.

Prvi SOS signal, nakon što je zvanično proglašen međunarodnim signalom za pomoć, upućen je u noći 23. januara. Emitovao ga je radiotelegrafista Džon Bins sa parobroda Republika posle sudara sa brodom Florida.

Putevima Italije počela je da se vozi međunarodna etapna biciklistička trka profesionalnih vozača Điro d' Italija.




Robert Godarad, američki fizičar, počeo je da se bavi problemom postizanja velikih brzina pomoću rakete. Izazvao je veliku senzaciju tvrdnjom da postoji mogućnost slanja rakete na Mesec.

Dobitnici Nobelovih nagrada za 1909. godinu:
- za fiziku: Guljelmo Markoni i Karl Ferdinand Braun, italijanski i nemački fizičari, za doprinos razvoju bežične telegrafije;
- za književnost: Selma Lagerlef, švedska književnica;
- za fiziologiju i medicinu: Emil Teodor Koher, švajcarski hirurg, specijalista za hirurgiju štitaste žlezde, za napredak u lečenju štitaste žlezde;
- za hemiju: Vilhelm Ostvald, za rad na katalizi i istraživanje osnovnih principa hemijske ravnoteže i brzine reakcija;
- za mir: Pol Balije d'Eturnel de Konstan, baron de Konstan de Rebek, osnivač i predsednik Francuske parlamentarne grupe za međunarodnu arbitražu i osnivač tela poznatog kao Komitet za odbranu nacionalnih interesa i međunarodno pomirenje.

1910.


Na obali Sredozemnog mora, počelo je da se gradi izraelsko naselje Tel Aviv, koje je postalo predrađe Jafe. Tel Aviv i Jafa su 1950. godine spojeni u jednu upravnu jedinicu, a dve godine kasnije, to je postao glavni grad Izraela.



Otkriveno je arheološko nalazište Konb Kapel kraj Mont Fernanda u Francuskoj. Osim oruđa, otkriven je fosil čoveka iz vremena orinjasijen (fr. aurignacien, najstarije razdoblje gornjeg paleolita ili miolitika).

Sergej Pavlovič Džagiljev, reformator ruskog baleta, osnovao je u Petrogradu čuvenu grupu "Ruski balet" u kojoj se nalazio i Vaclav Nižinski.

Belgijski paleontolog L. Dolo u nauku uvodi pojam etologija za proučavanje prilagođavanja organizma na žive i nežive faktore sredine, da bi razjasnile filogenetske veze živih bića sa njihovim načinom života.

Filipo Tomazo Marineti je u Parizu objavio Futurističke manifest, proglas ovog umetničkog pravca.



Patentirana je Toblerone švajcarska čokolada. Ime je dobila po poslastičaru Tobleru, koji je na ideju za recept čokolade došao probajući italijansku poslasticu torone. U sastavu čokolade su mleko, med i bademi, a njen oblik simbolizuje vrhove švajcarskih Alpa.



Francuski fizičar i hemičar, Žorž Klod, izumeo je neonsku cev za osvetljavanje.

U Beču je osnovano Psihoanalitičko udruženje, čiji je prvi predsednik bio psihijatar Alfred Adler.

Narodna muzika američkih crnaca dobija ime blues, kombinacijom reči iz izraza blue devils (engl. plavi đavoli, u prenesenom značenju, tuga i melanholija).

U sazvežđu Trougao, uočena je spiralna galaksija Veliki medved.



Otkriveno je zvezdano jato u sazvežđu Herkul.



U SAD je konstruisano vozilo, pola autobus pola tramvaj - trolejbus.

Ustanovljena je oznaka Ci - Kiri, jedinica mere aktivnosti izvora radioaktivnog zračenja, nazvana po Pjeru i Mariji Kiri. Standardna mera 1Ci jednaka je radioaktivnosti 1g radijuma.

Danska glumica Asta Nilsen snimila je film "Ambis" i time postala prva filmska diva.



18. juna 1910. u Nemačkoj ostvaren je prvi vazdušni prevoz putnika, i to dirižablom.

Stvorena je Pariska konvencija kojom su se zemlje potpisnice obavezale na suzbijanje širenja pornografije.

Maks Plank, nemački fizičar, uveo je revolucionarnu hipotezu da svaki izvor energije može zračiti energiju samo u diskretnim veličinama - kvantima.

Marija Kiri je uspela da dobije metalni radijum.

Amerikanac Eugen Flaj poleteo je avionom tipa "Kertis" sa lake krstarice, na čijem je pramcu napravljena drvena platforma za uzletanje.

Planeta Zemlja je prošla kroz rep Halejeve komete.



Princ Albert od Monaka je u Monaku osnovao Okeanografski muzej.



U Parizu, na pozornici jednog kazina, studentkinja po imenu Mona izvela je prvi javni striptiz.

Na brodovima u nemačkoj mornarici počeli su da se ugrađuju električni kompasi.

Završena je železnička pruga preko Anda u Južnoj Americi. Duga je 1.420km, a neke deonice se nalaze i na 3.187m nadmorske visine.


Dobitnici Nobelovih nagrada za 1910. godinu:
- za fiziku: Johan Diderik van der Vals, holandski fizičar i matematičar, za rad na jednačini stanja za gasove i tečnosti;
- za književnost: Paul Hajze, nemački novelista;
- za fiziologiju i medicinu: Albreht Kosel, nemački biohemičar, za istraživanja u ćelijskoj biologiji, naročito proteina i nukleinskih kiselina;
- za hemiju: Oto Valah, za rad na polju alicikličnih jedinjenja;
- za mir: Stalna međunarodna mirovna kancelarija, Bern.

1911.


Hans Gajger i J. M. Nutal otkrivaju zavisnost energije α-zraka i polovičnog trajanja α-radioaktivnih elemenata.

Prvo bombardovanje ciljeva na zemlji iz aviona izvršili si Italijani u Tripolitanskom ratu.

Džon Mozes Brauning, američki konstruktor oružja, napravio je prvi automatski pištolj pljosnatog oblika koji automatski ubacuje metak u cev čim je prethodni ispaljen.

Klod Dornje, nemački aerokonstruktor, projektovao je avion metalne konstrukcije.

Obavljen je prvi poštanski avionski let između indijskih gradova Alhabed i Naini.

Otkrivena je Bruksova kometa.



U Indianapolisu, SAD, počele su da se održavaju automobilske trke 500 milja.



Heike Kamerling Ones otkrio je suprovodljivost, pojavu da električni otpor metala na dovoljno niskim temperaturama naglo opada prema nuli.

Ernest Raderferd, engleski fizičar, na osnovu bombardovanja atoma brzim česticama, postavio je prvi model atoma. Po mnogim teoretičarima, to je rođenje atomske fizike.



Daglas Mosn, britanski geolog, poveo je dve ekspedicije na Antarktik.

Bečki psihijatar Alfred Adler podnosi ostavku na članstvo u psihoanalitičkom društvu i osniva svoj pravac individualne psihologije.



Marian Smoluhovski, polski fizičar, u radovima na statističkoj fizici postavlja temelj kinetičke teorije koloidnih sistema.

Na osnovu pročavanja Valtera Rica, Nils Bor postavlja teoriju vodonikovog spektra.

Englez, A. A. Kempbel-Sviton predlaže da se za analizu slike i TV kamere upotrebi fotosintezivni mozaik koji zbog delovanja katodnog zraka oslobađa akumulirane električne naboje.

Pjer Vajs, francuski fizičar, prvi je (iako neprecizno) izračunao veličinu magnetnog momenta atoma i nazvao ga magnetom.

21. avgusta iz Luvra je ukradena čuvena Da Vinčijeva Mona Liza, koja je pronađena i vraćena tek dve godine kasnije.




P. Monaru je patentirao nerđajući čelik za potrebe svoje kompanije.

U Rusiji je snimljen film Ana Karenjina.

Industrijalac Ernest Solvej organizovao je skup fizičara sa idejom da se razmene kontakti i znanja među naučnicima ove oblasti.

Ruski konstruktor J. M. Garkelj proizveo je prvi avion amfibiju koji je nazvao Vodozemac. Bila je to kombinacija suvozemnog i hidroaviona.

Na svojoj slici Portugalac, francuski slikar Žorž Brak je ubacio natpis od topografskih (olovnih) slova. Bio je to početak kolaža - likovne tehnike, koja u svoj izražavanju koristi razne materijale ili predmete koji se pričvršćuju na sliku.



Amerikanac Bil Vrigli,, zubni tehničar, pokušao je da napravi smešu kojom će moći da vadi otiske vilice radi pravljenja veštačkih zuba. Smeša koju je napravio nije uspela, ali je mogla jako dugo da se žvaće, a da se ne stvrdne. Tako je sasvim slučajno nastala žvakaća guma, patentirana kao Vrigli žvakaća guma.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1911. godinu:
- za fiziku: Vilhelm Vin, nemački fizičar, za otkrića u vezi sa zakonima zračenja toplote;
- za hemiju: Marija Kiri, za otkriće radijuma i polonijuma i za istraživanje radijuima;
- za fiziologiju i medicinu: Alvar Gulstrand, švedski oftalmolog, za istraživanje načina na koji očno sočivo stvara sliku u oku;
- za književnost: Moris Meterlink, belgijski književnik;
- za mir: Tobijas Mihael Karel Aser iz Holandije, inicijator međunarodnih konferencija privatnog prava u Hagu i Alfred Herman Frid iz Austrije, osnivač Vafen Nidera.

1912.


Izveden je prvi skok padobranom iz aviona u letu. Skok je izveo kapetan Albert Beri u Sent Luisu u SAD.

U vodama Južne Džordžije na Antarktiku izmerena je ženka plavog ***** dužine 33m i 58cm.

Tomas Midžli je kaišem povezao elektro-motor i kurblu, čime je postigao direktno pokretanje zamajca.



Proizvedena je tanka folija od viskoze, nazvana celofan.

Amerikanac S. I. Rasel izumeo je jastuče koje se greje električnom strujom, kao medicinsku pomoć tuberkuloznim bolesnicima koji spavaju na otvorenom prostoru.

Istraživač R. Skot je preko Bierdmor lednika stigao na Južni pol.

Georgij Ivanovič Čerpanov, ruski psiholog i filozof, osnovao je Moskovski psihološki institut.

Posle propasti broda "Titanik", osnovana je obalska straža Coast guard, pomorska izvršna vlastu Engleskoj i SAD koja traži ledene bregove oko Njufaundlenda da bi se osigurala plovidba na Severnom Atlantiku.

Američki kompozitor H. D. Kolvel prvi je upotrebio klaster. U modernoj muzici to je skup istih gusto nanizanih tonova, međusobno udaljenih na sekundu ili manje intervale.

Aleksandar Gustav Ajfel, francuski inženjer osnovao je u Parizu Aerodinamičku laboratoriju.



Nemački brod "Planet" merio je dubinu mora na Filipinskoj brazdi, na jugoistoku ostrva Mindanao. To je podmorski jarak uz istočni rub Filipina koji se priuža od15oN do 3oN. Izmerena dubina iznosila je 9.788m.

Viktor Fansis Hes, austrijski fizičar, merenjem jonizacije na različitim visinama dokazao je postojanje kosmičkog zračenja.

Austrijski inženjer, Viktor Kaplan, izumeo je tip hidraulične turbine.

Sagrađeni su prvi minolovci, ratni brodovi za otkrivanje i uništavanje podmorskih mina.

Maks Teodor Feliks fon Laue, nemački fizičar, da bi dokazao talasnu prirodu rentgenskih zraka, predložio je da se, kao optička mrežica, upotrebi kristal i tako izvede difrakcija (savijanje) rentgenskih zraka. Ovim eksperimentom je dokazao način kako je neka struktura složena celina.



U Gracu je osnovan prvi Kriminalistički institut u svetu.

Frederik Sodi, engleski hemičar, prvi put je atome istog hemijskog elementa koji se razlikuju po broju neutrona u jezgru nazvao izotopima. To su atomi koji imaju jednak broj protona i elektrona u elektronskom omotaču, gotovo iste fizičko-hemijske osobine i zauzimaju isto mesto u periodnom sistemu hemijskih elemenata.

Konstantin Sergejevič Stanislavski, ruski teatrolog, osnovao je studio MHT u kojem se izučavala gluma.



U Hagu je potpisan prvi međunarodni sporazum o suzbijanju proizvodnje i prodaje opojnih droga.

Na olimpijskim igrama u Stokholmu prvi put su upotrebljeni električni hronometar i semafor za prikazivanje rezultata takmičenja.

U nastavi je počela da se sprovodi programirana nastava, čiji je autor osnivač pedagoške psihologije Edvard Li Torndajk.




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1912. godinu:
- za fiziku: Nils Gustav Dalen, švedski fizičar, za izum automatskih regulatora koji se koriste u sabiračima plina za osvetljavanje svetionika i plovaka;
- za hemiju: francuski hemičari Viktor Grinjar, za otkriće Grinjarovog reagensa i Pol Sabatje, za metodu hidrogenizacije organskih jedinjenja;
- za fiziologiju i medicinu: Aleksis Karel, za rad na hirurškim šavovima na krvnim sudovima i transplantaciji;
- za književnost: Gerhart Hauptman, nemački dramatičar;
- za mir: Elihu Rut (SAD), zbog iniciranja nekoliko arbitražnih sporazuma.

1913.



Gajger i Mardsen potvrđuju Rederfordovu teoriju raspršenja α čestica, koja se zasniva na hipotezi atomskog jezgra.

Boris Borisovič Golicin, ruski fizičar, objavljuje značajne radove iz seizmologije i konstruiše tip seizmografa kakav se i danas uoptrebljava.



Sa Pirineja je snimljena zodijačka svetlost. To je refleksija i raspršenje sunčane svetlosti na međuplanetnoj prašini.



Posle otkrića rentgenske analize, razvija se kristalo-hemija, grana hemije koja se bavi proučavanjem međusobne zavisnosti kristalne strukture i njihovog hemijskog sastava.

Dejvid Vilijam Kulidž, američki fizičar, izumeo je rentgensku cev sa užarenom katodom, uz pomoć koje su ostvareni naročiti uspesi u medicini i tehnici.

U Rusiji se javlja umetnički pravac konstruktivizam, čiji je osnivač V. Tatlin.

Irving Lejngmjuer, američki hemičar, izumeo je električnu sijalicu punjenu plinom sa volframovom niti.

Aleksandar Majsner, austrijski fizičar, otkrio je povratnu vezu (vraćanje izlaznog učinka na početak), pronalazak važan za područje radio-tehnike.

Luping, figura letačke akrobacije, pri kojoj težište aviona opisuje zatvorenu krivulju u vertikalnoj ravni, prvi je izveo ruski pilot P. N. Nesterev, po kojem se ova figura često naziva Nesterovljeva petlja.

Henri Mozli, engleski fizičar, dokazao je vezu između emisionog rentgenskog spektra nekog elementa i njegovog atomskog broja - Mozlijev zakon.

U Parizu je osnovana FIBT, međunarodna federacija za bob i sankanje.

Bela Šik, američki pedijatar mađarskog porekla, otkrio je način lečenja difterije kod dece - Šikova reakcija.

Nils Bor postavlja teoriju jednoelektronskog atoma u kojoj su postavljeni kvantni uslovi za gibanje elektrona.



Napravljen je patent zatvarač zip ili rajsferšlus, koji je dizajnirao Šveđanin Giceon Sandbek.

Henri Noris Rasel i Ejnar Hercšprung sačinili su dijagram u koji su ucrtali zvezde prema njihovim masama i sjaju. Hercšprung-Raselov dijagram postao je osnova teorije o evoluciji zvezda.

Čarli Čaplin počinje da snima prve filmove.



U Nemačkoj je otvorena prva fabrika za proizvodnju veštačkih đubriva.

Dž. B. Votson objavljuje Psihologija, kako je vidi bihejviorista.

Prvi električni frižider konstruisan je u Čikagu. Bio je od drveta i radio je na kompresiju.

Dr Albert Švajcer je osnovao bolnicu u Lambarenu u Gabonu za lečenje siromašnog afričkog stanovništva.

Puštena je u rad Grand Central Terminal u Njujorku, najveća železnička stanica na svetu. Obuhvata površinu od 200.000m2 i prostire se na dva nivoa sa 41 kolosekom.



Prihvaćen j eOlimpijski amblem - pet isprepletanih krugova koji simbolišu pet kontinenata i moto igara: Citius, altius, fortius! - Brže, više, jače!




Ruski inženjer Igor Sikorski sa saradnikom Lavrevim, 12. maja je isprobao prvi četvoromotorni avion.

Nemački germanist Štajmajer, pronašao je u erlangenskoj biblioteci najveću i najstariju zbirku srpskih narosnih pesama, koja se u nauci zove Erlangenski rukopis.

Počinje prvo podvodno bušenje morskog dna u potrazi za naftom.


Dobitnici Nobelovih nagrada za 1913. godinu:
- za fiziku: Hajke Kamerling-Ones, holandski fizičar, za istraživanja na svojstvima materije na niskim temperaturama koja su dovela do proizvodnje tečnog helijuma;
- za hemiju: Alfred Verner, švajcarski hemičar, za rad na vezivanju atoma u molekule;
- za fiziologiju i medicinu: Šarl Rober Riše, francuski fiziolog, za otkriće anafilakse, burne alergijske reakcije koja tipično zahvata više organskih sistema i obično zahteva hitno lečenje;
- za književnost: Rabindranat Tagore, indijski pesnik;
- za mir: Anri Lafonten (Belgija), kao predsednik Stalne međunarodne mirovne kancelarije.

1914.



U Klivlendu, SAD, na ulicama su postavljeni prvi saobraćajni semafori sa crvenim i zelenim svetlom.

Napravljena su prva oklopna kola.

U mašinama za pranje rublja, umesto ručnog okretanja bubnja, uvedeni su elektromotori.

Meri Felps Džekob patentirala je i proizvela ženske prslučiće tzv. brushaltere, koji su iz upotrebe istisnuli steznike.



U Mirafloresu, u Panamskom kanalu 15. avgusta je otvorena otvorena najveća brodska prevodnica na svetu. Projekat je uradio arhitekta Ferdinand de Leseps (graditelj Sueckog kanala).



Andre Žid je napisao "Podrume Vatikana", a Džems Džojs "Dablince".

Ruski pilot I. I. Nagurski preduzeo je prvi polarni let avionom preko Nove zemlje i Barencovog mora.

Početkom I svetskog rata stvara se Civilna zaštita, organizovana aktivnost stanovništva radi smanjenja posledicca neprijateljskog bombardovanja i obnavljanja uređaja i službi značajnih za život građana.

U Krupovoj fabrici u Nemačkoj napravljen je najveći top kalibra 42cm, poznat pod imenom Debela Berta. Ime je dobio po Krupovoj supruzi.



Počinje da se upotrebljava ekrazit, veoma snažan eksploziv sastavljen od pikrinske kiseline i nitronaftalena.

Semjuel goldvin, američki filmski prducent, osnovao je prvu kompaniju za proizvodnju filmova Metro-Goldwin-Mayer, skraćeno MGM, koja se ubrzo razvila u ogromnu produkcijsku kuću.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1914. godinu:
- za fiziku: Maks fon Laue, nemački fizičar, za otkriće difrakcije X-zraka na kristalima;
- za hemiju: Teodor Vilijam Ričards, za određivanje atomskih težina velikog broja elemenata;
- za fiziologiju i medicinu: Robert Baranj, austrijski otolog, za istraživanje vestibularnog aparata u unutrašnjem uhu;
- za književnost: nije dodeljena;
- za mir: 1914., 1915. i 1916. nagrada nije dodeljena zbog I svetskog rata.

1915.



Nemački hemičar Franc Haber ostvario je sintezu amonijaka.

Kalvin Edvard Kendal izolovao je tiroksin iz štitne žlezde i odredio hemijsku strukturu glutationa.

Bronislav Malinovski, britanski antropolg poljskog porekla, počinje istraživanje života primitivnih zajednica (Nova Gvineka i Triobadska ostrva).

Osnovan je prvi nacionalni park u Evropi. Bilo je to u Donjem Engadinu u Švajcarskoj.



Uveden je termin Navicert (Navigation Certificate), potvrda za plovidbu koju izdaje diplomatski ili konzularni predstavnik jedne od zaraćenih država u neutralnoj zemlji, čime se potvrđuje da teret na nekom brodu ne podleže pomorskom ratnom plenu.

Počeo je da se upotrebljava plamenobacač, oružje koje pod pritiskom komprimovanog plina izbacuje zapaljivu materiju plamenim mlazom.

Američka firma Kleinšmid Mokrum konstruisala je elektro-mehanički teleprinter.

U SAD je uvedeno kompresorsko hlađenje u javnim hladnjačama, što je dovelo do povećanja kapaciteta skladištenja namirnica i obezbeđenja boljeg snabdevanja gradova hranom.

Snimljen je prvi film o Tarzanu pod imenom "Tarzan među majmunima". U glavnoj ulozi je igrao Elmo LInkoln.



Karl Gustav Jung, švajcarski psihijatar, podnosi ostavku na članstvo i mesto predsednika u Međunarosnom psihoanalitičkom udruženju, nastavljajući samostalni rad u razvijanju analitičke psihologije.



Dr V. S. Adams, sa opservatorije Maunt Vilson u SAD, utvrdio je da je temperatura zvezde Sirijus B 8000oC, što je upola manje od Sunčeve temperature.

Počela je upotreba bojnih otrova hlora i hlorpikrina CCl3NO2 (suzavac).

Johanes Vander de Has, holandski fizičar, zajedno sa Albertom Ajnštajnom, eksperimentalno je dokazao Ajnštajn-de Hasov efekat koji se temelji na vezi mehaničkog obrtnog momenta elektrona i magnetskog momenta elektrona.

Rihard Mises, austrijski matematičar i aerodinamičar, konstruisao je tip borbenog aviona za austrijsku armiju.

Ostvaren je prvi radio-telefonski prenos preko Atlantskog okeana.

Dobitnici Nobelovih nagrada za 1915. godinu:
- za fiziku: Vilijam Henri Brag i Vilijam Lorens Brag, engleski fizičari, za analizu kristalne strukture pomoću X zraka;
- za hemiju: Rihard Martin Vilšteter, nemački hemičar, za istraživanja biljnih pigmenata, pre svega hlorofila;
- za fiziologiju i medicinu: nije dodeljena;
- za književnost: Romen Rolan, francuski književnik, dramaturg i muzikolog.;
- za mir: nije dodeljena zbog I svetskog rata.

1916.



Nemački geofizičar Alfred Vegener, objavio je delo "O nastajanju kontinenata i okeana".

Napravljen je prvi potpuno metalni avion. Bio je to nemački "Junkers" izrađen u fabrici Huga Junkersa u Desauu.

Konstruisana je gas-maska. Sastojala se od obrazina od gumiranog platna (ili livene gume)koja čvrsto prianja uz lice, ima otvore prekrivene staklom za oči i filter u kojem se većinom nalaze 3 aktivna sloja koja zadržavaju bojni otrov.

Herlou Šepli, američki astronom, izložio je pretpostavku da se Sunčev sistem nalazi na rubu, a ne u sedištu Galaksije.

Dejvid V. Grifit snimio je film "Rađanje nacije", nemu istorijsku dramu dramu, koja govori o usponu Kju Kluks Klana u SAD-u u 19. veku. Film je bio jedan od najpopularnijih i komercijalno najuspešnijih tokom nemog razdoblja, ali je još i tada bio na lošem glasu zbog pozitivnog predstavljanja Klana i opravdavanja rasne segregacije.



Henri Ford, američki proizvođač automobila, proizveo je milioniti primerak modela T.



Koka-kola je počela da se toči u flaše. Sve do 1916. godine, od njenog nastanka 1866., ona bila točena iz burića.

Slikari Đorđo Kiriko i Karlo Kara započinju likovni pravac nazvan metafizičko slikarstvo.

Švedski botaničar Lenar fon Post otkrio je tzv. polensku analizu, po kojoj je klimatske promene moguće rekonstruisati proučavanjem cvetnog polena koji se nalazi u arheološkim slojevima.

U Cirihu se pojavio dadaizam, umetnički pokret čiji su pokretači Hans Arp i Tristan Car. Naziv pokreta potiče od reči koja je stvorena prema dečjem tepanju, a odabrana je nasumice iz Larusovog rečnika. Dadaizam zagovara apsurd, nihilističku destrukciju, radi obaranja tradicionalnih estetskih vrednosti.

Albert Ajnštajn objavljuje "Opštu teoriju relativiteta", u kojoj proširujeprincip relativiteta principom ekvivalentnosti ubrzanog gibanja i gravitacionog polja.

Švedski politikolog R. Kjeleng objavljuje delo "Država kao organizam" u kojoj se prvi out pojavljuje pojam geopolitika. To je pseudonaučna teorija koja počiva na gledištu da tlo na kome živi neki narod ima određujući uticaj na oblike njegove društvene organizacije, te da je teritorija bit države i izvor njene snage.

Jamagva i Ičikava, japanski naučnici, naučno su utvrdili da katran kamenog uglja ima kancerogeno delovanje.

Robert Endrju Miliken, američki fizičar, na osnovu merenja fotoefekta, izračunao je preciznu vrednost za Plankovu konstantu h.

U SAD je počela petrohemijska proizvodnja - prizvodnja naftnih derivata i zemnog gasa.

Fabrika "Konvers" počinje da proizvodi prve košarkaške patike sa znakom zvezde, tzv. starke.



Maks Žabok je napisao "Kutiju sa kockicama", a Franc Kafka roman "Promena".

Napravljen je prvi tenk Veliki Bili, koji je konstruisala britanska firma "Vilijam Foster" iz Linkolna i prvi put ga isprobala u januaru 1916. bici na Somi, najvećoj bici u Prvom svetskom ratu, u kojoj su se britanska i francuska sukobile sa nemačkom vojskom.



Američki psiholog L. M. Tirmen, koristeći Bine-Simonovu skalu inteligencije, uveo je i popularisao ideju i termin IQ (intelligence quotient) - koeficijent inteligencije Vilhelma Šeperna.

Italijanski pesnik Riđito Kanudo, koji je bio i jedan od prvih filmskih teoretičara, nazvao je film sedmom umetnošću.

Margaret Sanger pomaže osnivanje prve klinike za kontrolu rađanja.

Održane su Olimpijske igre u Berlinu.


Dobitnici Nobelovih nagrada za 1916. godinu:
- za fiziku: nije dodeljena;
- za hemiju: nije dodeljena;
- za fiziologiju i medicinu: nije dodeljena;
- za književnost: Verner fon Hajdenštam, švedski pesnik i romanopisac;
- za mir: nije dodeljena.

1917.



Američka firma "Kolumbija" snimila je prvu džez ploču. Na njoj su snimljene kompozicije koje je izvodio Original Diksilend Džez Bend, koji je predvodio Dominik Džems la Roka.


Stvorena je Džins-Džefrisova hipoteza kosmologije (nauke o postanku kosmosa):
Neka zvezda koja prođe pored Sunca, izvlači dugačak zagrejani gasoviti materijal. Gas se hladi i kondenzuje u planete, najveće u sredini, a najmanje na krajevima.

Nemci, Gunter i Hercer, izumeli su komercijalni deterdžent kao zamenu za nestašicu domaćeg sapuna za pranje veša.

Pred kraj rata, dva austrijska oficira, umesto dotadašnjih balona, konstruisali su helikopter namenjen osmatranju na frontu.

Na opservatoriji na planini Maunt Vilson u SAD, postavljen je teleskop čiji je prečnik sabirnog ogledala 2.5m.

Posle oktobarske revolucije, RUsija je usvojila gregorijanski kalendar.

Tvort i Herel otkrili su bakteriofage, vrlo rasprostranjene, ultra mikroskopski sitne, po svojstvima slične virusima, organizme koji imaju sposobnost rastvaranja, bakterija te se smatraju bakterijskim parazitima.



Oto Han, nemački hemičar i fizičar, otkrio je više radioaktivnih izotopa: mezotorijum , radiotorijum, jonijum, a u saradnji sa Lizom Meitner još i element proaktinijum.

Austrijski pedijatar K. Pirkue uveo je termin NEM (Nahrungs-Enheit Milch), nutricionističku jedinicu merenja, jednaku hranljivoj vrednosti 1g majčinog mleka.

Džozef Pulicer, američki novinarski magnat, poreklom Mađar, postao je najveći novinarski izdavač. Njegova, a kasnije i Herstova štampa je zbog razularenog senzacionalizma dobila nadimak "žuta štampa", jer je bila štampana na jeftinom žutom papiru.
Od 1917. dodeljuje se Pulicerova nagrada za žurnalizam, književnost i muzičku kompoziciju.




Lekari Vagner i Jaureg su bolest progresivne paralize počeli da leče visokim temperaturama izazvanim virusom malarije. Progresivna paraliza je duševna bolest prouzrokovan sifilističkim oboljenjem mozga, manifestovana smetnjama u govoru, pamćenju, ponašanju, duševnosj "odstutnosti" i tuposti.

Na harvardskoj astronomskoj opservatoriji, utvrđen je Polarni niz, niz od 96 zvezda oko severnog nebeskog pola, čija je prividna veličina tačno određena.

Nekoliko meseci pošto je Albert Ajnštajn formulisao svoju teoriju relativiteta, Švarcšild je potvrdio njegovu jednačinu. Posebno interesantno u ovom radu je to što sadrži prvi opis crne rupe.

20. novembra, britanska vojska kod Kembrija, prvi put upotrebljava oklopne jedinice, u kojoj glavnu snagu čine oklopna borbena vozila, pre svega tenkovi.

Čarli Čaplin snima film Emigranti.

Pojavljuju se prvi filmovi sa Baasterom Kitonom.



Na bojištu Iper u Belgiji, nemačka vojska je počela da upotrebljava bojni otrov dihloridetilsulfil (C2H4CL)2S. Prema mestu gde je prvi put upotrebljen, dobio je ime iperit.

U Argentini je napravljen prvi dugometražni crtani film u trajanju od 60 minuta. Naslov filma je "Apostol", a autor Frederik Vale. Nikola Tesla dobija najprestižnije američko naučno odlikovanje - Edisonovu medalju.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1917. godinu:
- za fiziku: Čarls Glover Barkla, engleski fizičar, za otkriće polarizacije primarnih i sekundarnih rendgenskih zraka;
- za hemiju: nije dodeljena;
- za fiziologiju i medicinu: nije dodeljena;
- za književnost: Karl Adolf Gjererup i Henrik Pontopidan, danski književnici;
- za mir: Međunarodni crveni krst, Ženeva.

1918.



Herman Roršah, švajcarski psihijatar, konstruiše projektivni psihološki test, po njemu nazvan Roršahove mrlje.



Harlou Šepli, američki astronom, prvi je odredio tačan oblik i dimenzije Mlečnog puta.

U Njujorku su uvedeni trobojni saobraćajni semafori na ručni pogon. Bili su postavljeni na sredini ulica i podignuti unakrsno razapeti sajlama.

Aleksandar Graham Bel, američki pronalazač, napravio je hidrogliser koji je postigao svetski brzinski rekord od 118km/h.



Počinju da se prave prvi avioni koji uvlače točkove u trup i imaju turbokompresore za izduvne gasove.

Džon Mozes, američki konstruktor, izrađuje automatsku pušku.

Diplomatski jezik na kome se sastavljaju ugovori i vrši međunarodni diplomatski saobraćaj, do XVIII bio je latinski, kada ga je zamenio francuski. 1918. godine, počela je upotreba i engleskog jezika u diplomatskoj komunikaciji.

Le Korbizije, francuski arhitekta švajcarskog porekla, je sa A. Ozenfantom osnovao umetnički pravac purizam i to objavio u spisu "Posle kubizma".

Otkriven je španski grip, pandemija gripa, akutna veoma zarazna bolest uzrokovana virusima.

Britanska armija gradi prvi nosač aviona "Furious" težine 22.000t i brzine 32,5 čvora.

Prvi poštanski let avioonom na redovnoj putničkoj liniji organizovan je 15. maja između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona. Tada su ozdate i prve poštanske marke.

U Petrogradu je održana predstava "Misterija Buf" Vladimira Majakovskog.



U Njujorku je osnovan klub "Ledeni breg", čiji članovi društva Novu godinu dočekuju kupajući se u hladnim vodama Atlantika.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1918. godinu:
- za fiziku: Maks Plank, nemački fizičar, za otkriće kvantne energije;
- za hemiju: Fric Haber, nemački hemičar, za otkrića sinteze amonijaka;
- za fiziologiju i medicinu: nije dodeljena;
- za književnost: nije dodeljena;
- za mir: nije dodeljena.

1919.



Engleski dirižabl R-34, pod komandom G. G. Skota i sa 26 članova posade, preleteo je od 5. do 13. jula Antlantik, od Engleske do Amerike i nazad. Ukupno je prevalio 11.300km za 182 sata efektivnog letenja.

Nemački fizičar i elektroinženjer, Hajnrih Barhauzen, otkrio je da se magnetizacija gvožđa ne vrši kontinuirano već u "skokovima".

Otvoren je Bauhaus, škola za arhitekturu i oblikovanje, a osnovao ju je arhitekta Valter Gropius u Vajnmaru u Nemačkoj.



M. Hajker komponuje metodom dodekafonije, koja se zasniva na stalnoj i isključivoj upotrebi niza od 12 različitih tonova.

Sakahiro Hata, japanski bakteriolog, i Paul Erlih, nemački imunolog (dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1908.), otkrili su salvarzan, lek kojim je počelo uspešno lečenje sifilisa.

Osnovan je ICC (International Chamber of Commerce), Međunarodna trgovinska komora sa sedištem u Parizu čiji je cilj unapređenje međunarodne trgovine u koju je učlanjeno 59 zemalja.



U Versaju kraj Pariza je 28. aprila održana Mirovna konferencija na kojoj je, na inicijativu američkog predsednika Vudroa Vilsona, donesen pakt, koji je postao temeljni dokument Lige naroda, preteče Ujedinjenih nacija. Liga naroda je bila međunarodna organizacija čiji je cilj bio obezbeđenje mira i međunarodne saradnje. Države članice bile su obavezne da poštuju nezavisnost i teritorijalnu celovitost svake članice i da, pre pribegavanja ratu, pokušaju da mirno reše svoje sporove.


Pred mnoštvom gledalaca, Francuz Žan Ors skskao je padobranom iz aviona u blizini Londona i taj se događaj smatra početkom sportskog padobranstva.

U Evropi je 5. februara otvorena prva vazdušna linija Berlin-Vajmar, a 25. avgusta su počeli prvi međunarodni vazdušni letovi između Londona i Pariza.

Ernest Raderferd, britanski fizičar, bombardujući vodonik alfa-česticama, izveo je prvu transmutaciju jednog hemijskog elementa u drugi.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1919. godinu:
- za fiziku: Johanes Štark, nemački fizičar, za otkriće Doplerovog efekta u kanalnim zracima i cepanja spektralnih linija u električnom polju (Štarkov efekat);
- za hemiju: nije dodeljena;
- za fiziologiju i medicinu: Žil Borde, belgijski mikrobiolog i imunolog, za otkriće komplementa u imunskom sistemu;
- za književnost: Karl Špitler, švajcarski pesnik, pisac eseja i romana;
- za mir: Vudro Vilson, američki predsednik, za osnivanje Lige naroda.

1920.



Stvorena je Pariska konvencija, temelj savremenog međunarodnog vazdušnog prava, koja reguliše odnose u vazduhoplovstvu.

Osnovana je prva komercijalna vazduhoplovna kompanija KLM - holandska državna vazduhoplovna kompanija.



Nekoliko konstruktora patentiralo je više rešenja za servo kočnice.

Pablo Pikaso radi scenografiju za balet Manuela de Falje "Trorogi šešir".



U Parizu je osnovana Kinoteka - ustanova za čuvanje vrednih filmskih dela.

Na zahtev Vladimira Iljiča Lenjina, u Moskvi je osnovan VGIK, savezni državni institut za kinematografiju.

U modnom časopisu "Vog" (Vogue) pojavljuju se prve modne fotografije, iako modni crteži još neko vreme ostaju dominantni.



Vladimir Mihajlovič Behterev, ruski neurolog, objašnjava čitav psihološki život pomoću refleksa. Bio je izraziti protivnik psihologije kao nauke, zauzimajući se za osnivanje refleksiologije. Po njemu je okoštavanje ligamenata na karlici nazvano Behterevljevom bolešću, usled koje dolazi do ukočenosti i poremećaja pokretljivosti glave, vrata i leđa.

Pojavio se bugi-vugi, poseban način pijanističke interpretacije bluza.



Astronomi su otkrili Konjsku glavu, region sa radiodifuznom maglinom.



Fotografski film je počeo da se proizvodi u rolnama, a proizvodnja prikladnih fotoaparata je omogućila razvoj amaterske fotografije.

Održane su sedme po redu Olimpijske igre u Antverpenu u Belgiji.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1920. godinu:
- za fiziku: Šarl Eduar Gijom, švajcarski fizičar, za zasluge oko poboljšanja preciznosti merenja u fizici kroz otkrića anomalija u legurama nikla i gvožđa;
- za hemiju: Valter Herman Nernst, nemački hemičar i fizičar, za rad na području termodinamike;
- za fiziologiju i medicinu: Šak August Stenberg Krog, danski fiziolog, koji je pokazao da se razmena gasova u plućima odvija običnom difuzijom;
- za književnost: Knut Hamsun, norveški pisac;
- za mir: Leon Viktor Ogist Buržoa, predsednik Lige naroda.

1921.



Nemački geofizičar, Alfred Vegener, izneo je teoriju o nastanku kontinenata razmicanjem i sučeljavanjem tektonskih ploča. Prema njegovom "scenariju", Pangea (jedinstveno prakopno) se pre više stotina miliona godina raspukla na dva dela - Lavraziju na severu i Gondvanu na jugu. Prvu su činila današnja Azija bez Indije, Evropu i Severna Amerika, a drugu današnja Afrika, Indija, Australija, Južna Amerika i Antarktik. Pre oko 135 miliona godina, Afrika je počela da se odvaja od Južne Amerike, apre 85 miliona godina razdvojile su se Severna Amerika i Evropa. Oko 40 miliona godina kasnije došlo je geološke katastrofe najvećih razmera, kada se indijsko kopno sudarilo sa Azijom. Tada su nastale gromade Tibeta i Himalaja.

Iako je službeno bila zabranjena, u Tajlandu je počela masovna proizvodnja opijuma.

Prvi radio program u Americi emitovao je Frenk Konrad, 2. novembra sa radio predajnika Vestinhaus u Pitsburgu.

Holanđanin Foker je izgradio prvi putnički avion F-2, koji je otkupila holandska avio-kompanija KLM i otvorila prvi redovni aviosaobraćaj na liniji Amsterdam-London.

Frederik Banting, Čarls Best i Džejms Kolipa izolovali su insulin. Oni su jednom psu odstranili pankreas, a kasnije su ga u životu održavali ekstraktom insulina iz pankreasa.

Moris de Broj, francuski fizičar, otkrio je nuklearni fotoelektrični efekat.

U februaru je u Beču osnovano Međunarodno udruženje socijalističkih partija, skraćeno IASP, kao protivteža Komunističkoj internacionali. Ovo udruženje je okupljalo radničke partije koje su napustile Drugu internacionalu, i to partije iz Engleske, Nemačke, Švajcarske, Ausrije i ruski menjševici.

Pablo Pikaso je naslikao "Tri muzikanta".



Čarli Čaplin je snimio film "Dečak".



U Londonu je osnovan PEN klub, međunarodno udruženje književnika. Ime je dobila akronimom Poets, Essayists & Novelists (pesnici, esejisti, romanopisci), a prema simboličnom značenju engleske reči pen - pero (za pisanje), penkalo.

Na jednom koncertu, Luj Armstrong je zaboravio reči pesme koju je pevao, a zatim je improvizovao koristeći glas kao instrument. Ovakvo imitiranje muzičkog instrumenta glasom nazvano je sket i postalo je sastavni deo džeza.

Američki inženjer i hemičar Tomas Midžli otkrio je da mali dodatak tetraetilolova benzinu sprečava udare u motoru, tako što usporava njegovo destvo. Eksperimenti koje je u tom smislu činio doveli su do proizvodnje bezolovnog benzina.

Češki pisac Karel Čapek je napisao pozorišni komad "RUR" (Razumni univerzalni roboti). Na češkom i drugim slovenskim jezicima reč robota (ili rabota) znači rad, posao, a u Čapekovom smislu robot je čovekoliki automat za rad.




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1921. godinu:
- za fiziku: Albert Ajnštajn, nemački fizičar, za zasluge u teorijskoj fizici, posebno za otkriće zakona fotoelektričnog efekta;
- za hemiju: Frederik Sodi, engleski radiohemičar, za rad na hemiji radioaktivnih supstanci i istraživanja izotopa;
- za fiziologiju i medicinu: nije dodeljena;
- za književnost: Anatol Frans, francuski književnik;
- za mir: Jalmar Branting, švedski premijer, predstavnik Švedske u savetu Lige naroda, i norvežanin Kristijan Lous Lange, generalni sekretar Interparlamentarne unije.

1922.



Eliot Džoslin iz Bostona je započeo masovnu primenu insulina kod bolesnika sa dijabetesom.

Lord Karnavon, arheolog Karter i egiptolog Herbert su u Dolini kraljeva otkrili Tutankamonovu grobnicu. Tutankamon, ili pravilno Tut Ank Amun, je bio faraon iz XVIII egipatske faraonske dinastije i vladao je od 1345. do 1336. g p. n. e.



Na automobilima su počeli da se koriste brisači stakala na električni pogon.

Oriijentalni arheolog L- Vili, otkriva tragove starog sumerskog grada Ura.

U blizini Betšiena, grada u severnom Izraelu nedaleko od doline Jordana, otkriveni su hramovi - stele faraona Setija I, Ramzesa II i bogata nekropola sa grobovima iz helenističkog, rimskog i vizantijskog doba.

Intenacionalna železnička unija je priznala patent železničke kočnice Dobrivoja Božića.

J. Sliepan je konstruisao betatron, tip akceleratora u kojem se indukovanim električnim poljem ubrzavaju elektroni.

Aleksandar Fleming, engleski mikrobiolog, otkrio je u suzama supstancu koju je nazvao lizozin, a koja pokazuje svojstva razaranja nekih bakterija.

Leon Rubin Kan, američki imunolog litvanskog porekla, otkrio je serum protiv sifilisa.

Ruski matematičar Aleksandar Fridman je, pošavši od Ajnštajnovih radova, došao do jednačine svemira, koja pokazuje širenje svemira.

Pod okriljem Lige naroda uveden je Nansov putni list, potvrda o identitetu, koja je izdavana ruskim izbeglicama posle Oktobarske revolucije. Ime je dobila po norveškom naučniku Fridtrofu Nansenu, istraživaču Grenlanda i Arktika).

R. A. Haus je u zatvoru u Dalasu prvi put primenio narkoanalizu. To je ispitivanje osobe koja je pod dejstvom skopolamina, pentotala, evipana, aktedrona ili sličnih supstanci koje su dobile naziv serum istine.

U Sovjetskom Savezu se osnivaju masovne dečje organizacije Pioniri, u koje se učlanjuju deca od 7 do 14 godina.

Osnovan je studio koji je kasnije dobio ime BBC (Britain Broadcasting Company).



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1922. godinu:
- za fiziku: Nils Bor, danski fizičar, za ispitivanje strukture atoma i zračenja koje od njih potiče;
- za hemiju: Frensis Vilijam Aston, engleski fizičar, za otkriće 213 stabilnih izotopa hemijskih elemenata;
- za fiziologiju i medicinu: Arčibald Vivijan Hil, engleski fiziolog i Oto Fric Majerhof, nemački fizičar i biohemičar, za istraživanje mišića, naročito njihovog stvaranja toplote i odnosa između potrošnje kiseonika i metabolizma mlečne kiseline;
- za književnost: Hasinto Benavente i Martinez, španski dramski pisac;
- za mir: Fritjof Nansen, predstavnik Norveške u Ligi naroda, inicijator Nansenovih pasoša za izbeglice.

1923.



Američki astronom Edvin Habl je otkrio Delta Cefeje i odredio njihovu udaljenost. Utvrdio je da su galaksije zasebni skupovi zvezda van Mlečnog puta, koji je i sam jedna od mnoštva galaksija u vasioni.

Sigmund Frojd, austrijski psihijatar, definiše strukturni model analize ličnosti - Id, Ego i Super ego, kao osnovne strukturalne jedinice.



V. Mek Dugal je stvorio termin cenestezija - ukupnost organskih čula koji u određenom času uslovljavaju opšte, ugodno ili neugodno "telesno osećanje".

A. H. Kommpten i P. Debije nezavisno jedan od drugoga otkrivaju pojavu porasta talasne dužine rentgenskih zraka, koja nastaje raspršivanjem vazduha na atomima elemenata male atomske težine.

U Mongoliji su pronađena jaja dinosaurusa duga 29 cm.



U Carigradu je doneta odluka o usvajanju gregorijanskog kalendara u pravoslavnom svetu.

Đ. Heveši i D. Hoster su u Kopenhagenu otkrili hafnijum (prema latinskom nazivu ovog grada Hafnia), hemijski element atomskog broja 72, atomske težine 178.49. To je sjajan, beo, rastegljiv metal koji se u maloj razmeri dodaje volframu za proizvodnju sijalica.

U Beču je osnovan Interpol, međunarodna organizacija kriminalističke policije, kojoj je zadatak uzajamno pomaganje kriminalističke policije država članica u otkrivanju krivičnih dela, pronalaženju i hvatanju zločinaca.

August Karolus, nemački fizičar, razradio je metod prenosa slika telefrafskim i radio signalom, primenjujući Kerov efekat.

Herman Julius Obert, nemački naučnik rumunskog porekla, izazvao je burnu polemiku u naučnim krugovima svojom knjigom "Raketom do planeta" u kojoj razmatra mogućnost korišćenja raketa u svemirskim ekspedicijama.

Dr Li de Forest je 13. marta prikazao svoj prvi zvučni film.

Pronađena je vakcina protiv difterije.

Na avionima su počele da se ugrađuju vazdušne kočnice.

Markonijeva kompanija proizvela je otofon, koji je radio pomoću elektronskih cevi i služio za pojačavanje zvuka osobama sa slušnim oštećenjem.

Postavljen je prvi automatski telefonski saobraćaj u Valhajmu, u Bavarskoj.

Prestonica Turske izmeštena je iz Carigrada u grad Angore (danas Ankara), u Anadoliji.

Prvu noćnu vazdušnu liniju u Evropi uspostavila je međunaarodna kompanija "Franko-Runen" na relaciji Beograd-Bukurešt. Letelo se preko Banata i Karpata uz pomoć reflektora postavljenih na svakih 20-25 km.

Među američkim crncima se pojavila plesna igra čarlston, koja je dobila ime po istoimenoj luci u Južnoj Karolini.



Dobitnici Nobelovih nagrada za 1923. godinu:
- za fiziku: Robert Miliken, američki fizičar, za rad na elementarnom naelektrisanju i fotoelektričnom efektu;
- za hemiju: Fric Pregl, austijski hemičar, za otkrivanje metode mikroanalize organskih supstanci;
- za fiziologiju i medicinu: Frederik Grant Banting, kanadski, i Džon Džejms Ričard Maklaud, škotski fiziolog, za otkriće insulina;
- za književnost: Vilijam Batler Jejts, irski pesnik i dramski pisac, najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda;
- za mir: nije dodeljena.

1924.



Prvi put je upotrebljena vakcina BCG (be-se-že) i do danas je ostala najjače preventivno oružje u borbi šrotiv tuberkuloze.

Andre Breton, francuski pesnik, objavljuje prvi manifest nadrealističkog pokreta.

U Amsteradmu je stvorena Međunarodna šahovska federacija FIDE.



Jaroslav Hejrovski , češki hemičar, konstruisao je poligraf - aparat koji istovremeno meri nekoliko telesnih funkcija.

U Parizu je osnovano AIDP, Međunarosno udruženje za krivično pravo, sa zadatkom da unapređuje usavršavanje krivičnog prava u svetu.

Istraživač F. A. Kander je u SSSR-u osnovao prvo kosmonautsko društvo.

U Šamoniju je osnovan FIS, Međunarodna skijaška federacija.


U Americi je prijavljen novi patent - mašina za pranje veša sa centrifugom.

Počinje prvo emitovanje programa Radio Beograda.

Tomas Man je napisao roman "Čarobni breg".



Mihailo Pupin je dobio Pulicerovu nagradu za autobiografiju "Od pašnjaka do naučnika".



Iako je stvorena još 1911., kompanija IBM (International Bisiness Machines) je tek 1924. dobila ime.

Profesor Rudolf Štajner, tvorac filozofsko-antropološkog pravca ideja o biološkoj poljoprivredi, počeo je da održava kurseve na kojima su polaznici učili kako da se vodi računa o očuvanju prirodne ravnoteže sa nenarušavanjem prirodnih zakona.

Održane su osme Olimpijske igre u Parizu.




Dobitnici Nobelovih nagrada za 1924. godinu:
- za fiziku: Karl Mane Georg Zigban, švedski fizičar, za otkrića i istraživanja u oblasti spektroskopije rentgenskih zraka;
- za hemiju: nije dodeljena;
- za fiziologiju i medicinu: Vilem Ajnthoven, holandski fiziolog, za oktkriće mehanizma elektrokardiograma (EKG-a);
- za književnost: Vladislav Stanislav Rejmont, poljski književnik, irski književnik;
- za mir: nije dodeljena.