Sijalica



Pre Tomasa Edisona na desetine naučnika je radilo na pronalasku predmeta koji će emitovati svetlost. Početkom 19. veka Hamfri Dejv je proizveo prvo svetlo od usijanog tela tako što je zagrevao komad platine. Pronalazak sijalice pripisuje se Edisonu koji je otkupio i pospešio patent istraživača Henrija Vudvorda i Metjua Evansa.

Antibiotik



Tek u 20. veku čovečanstvo je dobilo priliku da bolje zaštiti svoje zdravlje. Zahvaljujući istraživanjima Francuza Ernesta Dišena, doktora sa Kostarike Pikada Tvajta, Škota Aleksandra Fleminga koji je 1928. pronašao penicilin, i naposletku Australijanca Hauarda Florija, čovečanstvo je počelo da se leči – antibioticima.

Morzeova azbuka



Iako je studirao hemiju i filozofiju, Semjuel Finli Briz Morze mesto u svetu veličanstvenih naučnika izborio je pronalaskom telegrafske metode prenosa poruka na daljinu. Njom je svako slovo zamenjeno kratkim, dugim ili kombinovanim zvučnim signalom.

Papir



Izumitelji papira su živeli kao podanici na dvoru dinastije Vu u periodu od 140. do 80. godine pre naše ere. Prva receptura se bazirala na bambusu i tkaninama rastopljenim u vodi. Tajna pravljenja papira je dugo čuvana. Preko Bliskog istoka papir je prvo stigao do Turske, a kasnije, tokom 13. veka, i do centra Evrope.

Kompas



Ovo je izum čiji su koreni takođe sa Dalekog istoka. Procenjuje se da je nastao tokom vladavine dinastije Han koja je četiri veka vladala tim prostorom, i po moći i, što je važnije, istorijskoj zaostavštini, bila jedna od najuticajnijih.

Točak



Izum najbliži rešenju za zadovoljenje večne ljudske želje da kreira perpetuum mobile. Prema tvrdnjama naučnika, točak (p)okreće civilizaciju još od petog milenijuma pre naše ere i smatra se da mu je prvi zadatak bio da pokrene grnčarska kola.


politika.

Tehnologije - Bankomat

Prve verzije bankomata pojavile su se šezdesetih godina prošlog veka, ali tada je moglo sa njih da se podigne samo unapred dogovoreni iznos novca, a bankomati nisu bili umreženi sa računarima. Početkom sedamdesetih pojavile su se magnetne trake koje su omogućile provlačenje platnih kartica kroz bankomate, a oni su umreženi sa računarima. Danas su bankomati postali deo svakodnevnog života velikog broja stanovnika na planeti.

Lokomotiva



Otac Džordža Stivensona bio je ložač lokomotive, u rudniku uglja u blizini Njukasla. Sa 14 godina Džordž je postao očev pomoćnik. Voleo je lokomotive i sve svoje slobodno vreme posvetio je njihovom proučavanju.

To je, otprilike, bilo 1785, kada su parne mašine jos bile nepokretne. Koristile su se za vuču vagona, pomoću lanaca i užadi.

Ričhard Trevitik je 1804. konstruisao lokomotivu sa točkovima, a istim poslom bavilo se još nekoliko inžinjera. I Džordž Stivenson se dao na posao. Konstruisao je svoju prvu lokomotivu 1814. I dalje je usavršavao svoj model. Kada je 1815. proradila prva državna železnica izmedju Stoktona i Darlingtona u Engleskoj, njegova lokomotiva vukla je prvi na svetu teretni voz sa nekoliko putnika.

Najpoznatija Stivensonova lokomotiva zvala se Raketa. Njegov sin Robert imao je udela u njenom konstruisanju. Godine 1829. ponuđena je nagrada od 500 funti onome ko konstruiše najbolju lokomotivu. Raketa je pobedila. Svi su bili iznenađeni njenom izuzetnom brzinom od 50 km/h. Džordž Stivenson je uz Roberta postao vodeći inžinjer železnica i to ne samo zbog lokomotiva već i zbog izgradnje pruga.

Rozalind Frenklin – žena koja je otkrila strukturu DNK pre Votsona i Krika


Tokom XX veka, sa razvojem ljudskog društva i novim shvatanjima rodne ravnopravnosti i tolerancije, sve više žena širom sveta dobilo je priliku da se obrazuje na najprestižnijim fakultetima i stane rame uz rame sa muškim naučnicima, književnicima, istoričarima.

Ipak, ova pojava nije uvek nailazila na odobravanje i mnoge veoma uspešne žene bile su nipodaštavane zbog uvreženog stereotipa. Rozalind Frenklin, engleska biofizičarka, bila je jedna od njih.




Rani život i prve ideje


Rozalind Frenklin rođena je 25. jula 1920. godine u maloj jevrejskoj porodici u Velikoj Britaniji. Još od malena pokazivala je dar za matematiku, jer je često iz zabave rešavala aritmetičke zadatke, kao i za kreiranje različitih predmeta i lutaka, što će joj kasnije značajno koristiti pri izradi molekularnih modela i opreme.

Njena majka rekla je: „Moja ćerka je čitavog života znala kuda ide.” Baš tako je i bilo – Rozalind je uspela da nagovori oca, inače protivnika ženske emancipacije, da joj uplati školarinu za studije hemije i fizike na Kembridžu, gde se nekoliko godina kasnije izborila i za doktorat.

Nažalost, još za vreme studija, zajedno sa svojim koleginicama (od kojih je jedna bila i Marija Kiri) bila je izložena stalnom seksizmu i u njene uspehe i rezultate uvek se sumnjalo zato što je bila žensko. Uprkos tome, Rozalind je bila posvećena svom radu i već sa dvadeset osam godina počela da izučava građu DNK.

Kako su njena rana otkrića na polju strukture DNK, RNK, virusa, uglja i grafita bila neminovno fascinantna, naučnici nisu mogli da opovrgnu njenu genijalnost i ponudili su joj mesto samostalnog istraživača u laboratoriji koledža. Ovde je upoznala svog budućeg supruga Morisa Vilkinsa, koji će stati na put njenom uspehu.

Rozalind je pristala da sa Vilkinsom nekoliko meseci zajednički proučava strukturu DNK, izrađujući kristalne radiografije. Međutim, nije znala da se Vilkins u to vreme družio sa mladim naučnicima u povoju, Džejmsom Votsonom i Fransisom Krikom, kojima je krišom pokazivao njene najbolje radove.



Istorijska nepravda

Vilkins je u tajnim prepiskama sa Krikom Rozalind nazivao „vešticom” i jednom prilikom mu je napisao:

„Hajde da o istraživanju razgovaramo kad vazduh bude malo čistiji. Nadam se da će prašina vračanja uskoro biti uklonjena iz mojih očiju.”

Takođe, ni Votson za Rozalind nije imao reči hvale. Naime, u svojoj knjizi „Dvostruki heliks” opisao ju je kao „ćudljivu, blago autističnu i nedovoljno ženstvenu devojku, koja je nesposobna da predstavi rezultate svog rada”.

Kako je i bilo očekivano, Rozalindini podaci iskorišćeni su 1953. godine za formiranje hipoteze o strukturi DNK, za koju su sve zasluge pripale Vitkinsu, Votsonu i Kriku. Da nesreća bude veća, Rozalind je prerano umrla, 16. aprila 1958. godine, zbog posledica prekomernog izlaganja takozvanim „X” zracima i nije dobila priliku da glasno progovori povodom učinjene nepravde i dobije zasluženo priznanje za svoj dugogodišnji rad.

Votson, Krik i Vilkins odlikovani su 1962. godine Nobelovom nagradom iz oblasti fiziologije i medicine za otkrića u vezi sa molekularnom strukturom nukleinskih kiselina. Nijedan od njih nije ni pomenuo Rozalind u govoru prilikom primanja nagrade. Ostaje nejasno do danas da li je činjenica da je Rozalind zaslužna za njihov uspeh prenebregnuta zbog srama ili pak zbog ljubomore.



Istina živi


Iako je Rozalind za života nepravedno zapostavljena, kao i mnogi veliki ljudi ona je nastavila da živi i nakon svoje smrti. Mnoge prave istine o njoj svet je prvi put saznao iz biografije „Moja sestra Rozalind Frenklin”, koju je objavila njena mlađa sestra Dženifer Glin.

Uz to, za vreme njenog života počeli su da se bude feministički pokreti širom sveta, te nije dozvoljeno da uspomena na Rozalind zamre, kao što su zamrla sećanja na mnoge uspešne žene pre nje.

Rozalind Frenklin verovala je da nauka treba da bude integrativni deo života svakog čoveka, bilo on muškarac ili žena, i hrabro se borila za prava žena na svim poljima rada, naročito u nauci.

Za kraj, jedan zanimljiv i vrlo inspirativan podatak, koji nas i danas može naterati na razmišljanje, jeste da je Rozalind tokom školovanja često držala govore o ravnopravnosti i bila zbog istih ismevana. Međutim, kada bi je ljudi upitali kako jedna žena može da bude naučnik, ako tako nije odredio Bog, Rozalind bi drsko odgovarala: „Kako je to moguće, pitam ja vas, da mi znamo da li je Bog On ili Ona?”

Kako je nastao prvi kompjuter?


Pre 39 godina  američka kompanija IBM predstavila je svoj prvi PC.








Na čelu grupe koja je razvijala računar bio je Bil Lou. Ideja je bila napraviti računar koji će prihvatiti većina ljudi i svi su bili svesni toga da je pred njima dug
posao.

U timu je bilo 12 osoba koje su svakodnevno radile na razvoju hardvera i softvera. Suština njihove ideje je bila uvek ista. Kako je vreme odmicalo, uspeh je bio sve veći.

Svakoga jutra čitav tim bi se našao i razgovarao o funkcijama koje bi računar morao da ima. Popodne bi se tim sastao ponovo i donosio konačne odluke. Tako se osmislio prototip koju su počeli da izrađuju i koji je kasnije preuzela kompanija, tada malo poznata - "Majkrosoft".




Cilj im je bio da sve bude jednostavno i prilagođeno korisniku kao i da ne odstupaju od planiranog koncepta. Spomenuti tim je odlučio da pređe preko granica koje je IBM do tada postavio.

U Njujorku, IBM je novinarima 12. avgusta 1981. godine predstavio prvi PC, koji je tada koštao 1.565 dolara. Tada je to bila velika inovacija - mogao je da se priključi na TV, da se koristi za video-igre i obrađivanje teksta.

Monitor je imao višebojnu projekciju slike, mogli ste da priključite štampač i imao je čitač disketa. Osim toga, imao je vrlo napredne tehničke karakteristike za to vreme. Tražnja je bila velika, a uticajni mediji poput Njujork Tajmsa ili Njuzvika, imali su samo reči hvale.





alo.rs