Umrla Silvija Kristel, poznata po ulozi u erotskom filmu "Emanuela"



Holandska glumica Silvija Kristel, poznata širom sveta po svojoj ulozi u erotskom filmu “Emanuela” preminula je u šezdesetoj godini od posledica raka grla.

Pre nekoliko meseci doživela je moždani udar i hospitalizovana je u Amsterdamu.

Silvija Kristel se lečila od raka grla, a nakon toga je dobila moždani udar.

Najpoznatija holandska glumica, se proslavila nakon svog prvog filma “Emanuele” 1974. godine. Film je doživeo veliki međunarodni uspeh, a govorio je o seksualnim avanturama mlade devojke u Aziji.



Film je trinaest godina prikazivan u bioskopu u Parizu.
Silvija Kristel je godinu dana kasnije snimila “Emanuel 2”, a zatim i još dva nastavka, poslednji 1984. godine. Glumila je takođe u dva bisera erotskog filma "Uličarki" Valerijana Borovčika i "Ljubavniku Lejdi Čaterli" Džasta Džekina.

Silvija Kristl bila je idol tinejdžera tokom sedamdesetih i osamdesetih, a njeni filmovi su se poklopili sa seksualnom revolucijom u svetu. Iako je mnogi kritičari nikada nisu ubrajali u “ozbiljne glumice”, Silvija je bila i ostala legenda.





Blic.online

ЏОНИ ВАЈСМИЛЕР



Данас биоскопским дворанама широм света харају супер хероји Осветници, а некада је на почетку филмске уметности најпознатији херој филмског платна био један необичан човек из џунгле – Тарзан. Лик Тарзана је створио Еdgar Rice Burroughs, а авантуре човека из џунгле су преточене у стрипове, игране и цртане филмове. Један од глумаца који се прославио улогом Тарзана је био Џони Вајсмилер.Право име му је било Јохан Вајсмилер и био је немачко-јеврејског порекла.Рођен је у месту Фрајдорф близу Темишвара (у Румунији), према званичним биографским подацима, мада постоје тврдње да је његово место рођења село Међа, у општини Житиште (у Србији). Једино је сигурно да је рођен у Банату, тадашњој Аустроугарској.

Када је имао три године породица је бродом кренула преко океана.Џони Вајсмилер ушао је у историју пливачког спорта са осамнаест година (1922), када је оборио рекорд на 100 метара слободним стилом. Титулу олимпијског шампиона у овој дисциплини узео је две године касније у Шамонију, где је освојио и злато на 400, као и у штафети 4 x 200 метара, а окушао се и у ватерполу – освојио је бронзу као члан ватерполо тима Сједињених Држава.Четири године касније, 1928, на Олимпијади у Амстердаму Вајсмилер је узео још две медаље.Такође је победио 52 пута на Националним шампионатима и поставио 67 светских рекорда.Џони Вајсмилер никада није изгубио трку и завршио је аматерску пливачку каријеру без пораза.



После пливачке, остварио је успешну и глумачку каријеру.Први филм о легендарном заштитнику џунгле, “Тарзан – човек мајмун“, снимио је 1932. године. Након сензационалног успеха филма, Вајсмилер је снимио још 11 остварења о Тарзану, инкасирао за то време баснословних 2.000.000 долара и – ушао у легенду као први херој акционог филма. Након пет бракова, из којих је добио троје деце, и живота, чије је позне дане провео ментално растројен, Вајсмилер је умро 1984. године у Акапулку (Мексико).

SONJA SAVIĆ

Рођена је 15. септембра 1961. године у Чачку. Глумом је почела да се бави у аматерским трупама, а дебитовала је на филму „Лептиров облак“ 1977. године.
На Факултету драмских уметности у Београду, дипломирала је 1982. године у класи професора Миње Дедића, заједно са : Светиславом Гонцићем, Бранимиром Брстином, Жарком Лаушевићем, Зораном Цвијановићем...
Филмским улогама током осамдесетих година „Живети као сав нормалан свет“, „Уна“, „Шећерна водица“, „Давитељ против давитеља“, „Балкански шпијун“, „Чавка“ изборила је статус звезде домаћег филма креирајући улоге изван одређеног фаха, али увек са препознатљивим личним печатом. За главну улогу у филму „Шећерна водица" добила је Златну арену на фестивалу у Пули, 1984. године.
За улогу у филму „Живот је леп“, 1985. године награђена је на фестивалу у Венецији. У музичком споту Мирослава Илића, за песму „Волео сам девојку из града“ снимљеном 1987. године, играла је фамозну Девојку из града.
Током деведесетих година ређе се појављивала на филму, али је, и поред тога, остварила неколико значајнијих улога: „Ми нисмо анђели“, „Увод у други живот“, „Ни на небу ни на земљи“, „Урнебесна трагедија“: Била је активна и као редитељка - „Први српски техно водвиљ“, „Супернаут - Београд андерграунд“, „Плеј“ и последњи филм „Шарло те гледа“.
Велики повратак на глумачку сцену уследио је после улоге у филму „Хлеб и млеко“ 2001. године, награђеног Златним лавом у Венецији. Филм „Југ-југоисток“ у којем је играла, добио је награду београдског ФЕСТ-а „Небојша Ђукелић“.
Последњу улогу остварила је у филму „Забрањена љубав“, а гледаоци су имали прилике да је гледају и у ТВ серији „Вратиће се роде“.
Пред крај живота се посветила снимању авангардних филмова.
Преминула је 23. септембра 2008. године у Београду, а сахрањена је у селу Доња Горевница.

Napustila nas je još jedna legenda glumišta

08. 02. 2013. - Izvor: Pressonline

Preminuo Josif Tatić

Čuveni glumac Josif Tatić preminuo je večeras u svojoj šesdeset i šestoj godini života



Legenda srpskog i jugoslovenskog glumišta preminuo je u svojoj kući pre nešto više od sat vremena. Kako se nezvanično saznaje, čuveni glumac je preminuo u snu.

Obeležio je našu kinematografiju velikim brojem uloga kako u pozorištu, tako i na filmskom platnu. Ostaće upamćen po rolama u seriji "Bolji život" kao čuveni "Jataganac" ili "Tale" iz serije "grlom u jagode".



Iza sebe ostavlja suprugu Bebu i ćerku Hristinu.

Josif Tatić rođen je u Novom Sadu, 13. aprila 1946. godine, u glumačkoj porodici (njegovi roditelji Branko i Hristina takođe su bili glumci), odlučuje da ceo svoj život posveti glumi.

Nebojša Đukelić



Nebojša Đukelić (1947-1996), ugledni i omiljeni televizijski autor, čovek koji je plenio izgledom, uglađenošću, elokvencijom, ogromnim znanjem, čovek uz koga smo učili i zavoleli filmsku umetnost…”Pokretne slike”, “Moderna vremena”, “Petkom u 22”, “Festovizija”, “Hronike FESTa”, obeležile su jedno vreme, osamdesetih i devedesetih godina, upravo zahvaljujući Nebojši. Čekali smo kasne večernje sate, da vidimo njegove “Hronike FESTa”, da čujemo sjajne analize i kritike upravo prikazanih filmova, da uživamo u razgovorima koje je vodio sa svojim gostima…





Završio je dva fakulteta, elektrotehnički i filmsku i TV režiju, bio je i vrstan šahista. (Bio je i autor brojnih TV emisija o šahu) Na TV Beograd dugo godina je bio urednik filmskog programa, izveštavao je sa filmskih festivala u Kanu, Montrealu, (gde je bio i član žirija), Veneciji, Moskvi, uradio brojne intervjue sa velikanima filma i šaha…

Bio je omiljen i uvažavan kolega i saradnik, rado je pomagao i afirmisao mlađe kolege: Dragana Jeličića, Dinka Tucakovića, Janka Baljka, Tanju Peternek, Biljanu Srbljanović… Uspešno je stvorio i vodio kviz na temu filma “Prvih sto godina”.

Kada je FEST posustao, Nebojša Đukelić je preuzeo selektorsku funkciju 1990.godine i povratio ugled i posećenost ovom festivalu. Pokrenuo je veoma gledanu “Festoviziju”, TV program FEST-a, koji je po želji publike postao kasnije čuveni Treći kanal RTB. Po odlasku sa RTV Beograd, radio je kao kreativni direktor advertajzing agencije “Ogilvy & Mather Spectra Beograd”.

Nebojša Đukelić, veliki emotivac, svojom voljom je otišao sa ovog sveta, 22. oktobra 1996.godine.
Udruženje i Društvo filmskih kritičara i novinara Beograda u znak sećanja na jednog od selektora FEST – a, renomiranog filmskog kritičara i televizijskog autora, ustanovilo je nagradu ”Nebojša Đukelić” za najbolje ostvarenje na FEST – u.




secanja.