[You must be registered and logged in to see this image.]

Календар је реч која потиче из латинског језика (лат. Kalendae: први дан у месецу), а подразумева скуп правила којима се одређује однос између разних временских интервала: дана, недеља, месеци и године. То је попис дана, недеља и месеци у појединој години односно таблица распореда дана у години, али и начин рачунања времена (лунарни, соларни…).

Две најпознатије историјске варијанте календара су Јулијански (саставио га је 46. године пре Христа Сосиген на захтев Јулија Цезара) и Грегоријански (саставио га је Luigi Ghiraldi 1582. године на захтев папе Гргура XIII.)
Како би се лакше разумела израда ових календара потребно је познавати појам тропске године.Тропска година је време потребно Земљи да једном обиђе Сунце (односно време једне Земљине револуције). Њено просечно трајање је 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди – односно у децималном запису 365,2422 дана.

Јулијански календар

[You must be registered and logged in to see this image.]

Према јулијанском календару једна је година трајала у просеку 365,25 дана што значи да постоји разлика између тропске године и времена записаног у јулијанском календару. Сваке је године начињена грешка од 11 минута и 14 секунди па ће се према томе сваке 128-е године јавити одступање 1 дана више и тако редом. Грешка ће бити све већа зато што је према јулијанском календару свака четврта година преступна – у 400 година биће 100 преступних година, стога је просечно трајање једне године по јулијанском календару једнако управо ономе што смо навели: 365 + 100/400 = 365,25 дана.
Јулијански календар увео је Гај Јулије Цезар 45. године прије Христа по коме је календар добио име, а користио се у целој Европи до 16. века након чега се почео користити Грегоријански календар.
Јулијански календар и данас употребљавају Руска православна црква, Антиохијска православна црква, Грузијска православна црква, Македонска православна црква, Српска православна црква, Јерусалимски патријархат и на Светој гори у Грчкој.


Грегоријански календар

[You must be registered and logged in to see this image.]

Због превеликих одступања од стварне тропске године, 1582. године Luigi Ghiraldi на захтев папе Гргура XIII. је саставио грегоријански календар. Разлика између Грегоријанског и Јулијанског календара је та што Грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а Јулијански 100. У Грегоријански календар уведено је такозвано Секуларно правило да су године дељиве са 100 (секуларне године) обичне – осим ако су дељиве са 400 – у том су случају преступне. То значи да су године 1700., 1800., 1900., 2100., итд. преступне по Јулијанском, а обичне по Грегоријанском календару. Данас разлика између Јулијанског и Грегоријанског календара износи 13 дана, а након 2100. увећаће се на 14. дана. На тај начин у просеку једна година по грегоријанском календару траје 365 + 97/400 = 365,2425 дана.
Промена у грегоријанском календару је и та, да би се избацило 10 дана који су били вишак због дотадашње употребе јулијанског календара па је након 4. октобра 1582. уследио 15. октобар 1582.

Тако се људско мерење времена вратило што је могуће ближе правилном – што ближе стварној, тропској години од које се сваке године према грегоријанском календару одступа за 0,0003 дана што је занемарива грешка јер се 1 дан вишка јави тек након више од 3000 година.
Грегоријански календар данас је у већини крајева света важећи календар. Не користи се у свим земљама данашњице, јер и даље постоје јеврејски, кинески, јулијански и други календари. Неке православне земље нису прихватиле грегоријански календар што резултира појавом двају различитих Божића и Ускрса током године – католичког и православног (нпр. Русија и Србија користе јулијански календар за разлику од Грчке, Румуније и Бугарске које су, иако су православне земље, ипак прихватиле календарску реформу).

Најпрецизнији прорачун рачунања времена дао је професор небеске механике Милутин Миланковић. Миланковић је предложио реформисани календар по којем одступање од тропске године износи само две секунде. То значи да је потребно да прође 400.000 година да би се накупио један дан.

Свети архијерејски сабор СПЦ је у јесен 1923. године прихватио начелно одлуке конгреса у Цариграду о реформи црквеног календара по предлогу Милутина Миланковића. Али, његова примена је остављена за касније док се о томе не усагласе све православне цркве. Цариградска патријаршија је међу првима прекршила договор и исте године увела нови грегоријански календар. Исто су учиниле и Румунска и Грчка православна црква. Атински архиепископ Хризостом је то урадио са објашњењем изједначавања са грађанским календаром. Овај потез су потом следиле Александријска и Антохијска патријаршија.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Istorija za radoznale

Дани заувек избрисани



[You must be registered and logged in to see this image.]

Шта се догодило приликом преласка са јулијанског на грегоријански календар?

На основу достигнућа александријског астронома Созигена, Јулије Цезар је 46. године пре нове ере извео реформу календара који је по њему назван јулијански. Римски папа Гргур XIII je, на предлог комисије астронома, 1582. године издао декрет којим је увео нову реформу календара, по њему названог грегоријански. Пошто се од увођења јулијанског до увођења грегоријанског календара појавила разлика од 11 дана, папа Гргур XIII наредио је да се они избришу као да никад нису постојали. Тако је после 4. октобра освануо 15. октобар 1582. године.

OVO NIJE 2014. već 7522. GODINA: Dokaz se krije u Dušanovom zakoniku!

Reč je o najstarijem kalendaru poznatom istoriji. Po njemu, godine su se brojale od "postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre rođenja Isusa"

[You must be registered and logged in to see this image.]

SRBIJA - Pitanje usaglašavanja kalendara koje je pokrenuto u srpskoj javnosti zapravo je priča stara vekovima. Kalendarski problem nije ni lak ni jednoznačan, pa odgovor na pitanje – u kojoj godini sada živimo nije uopšte jednostavan koliko se na prvi pogled može činiti.

Na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine. Ima zapisa onovremenih istoričara koji navode da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine. Čuveni zakonik cara Dušana donet je 6857. godine. Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u kalendaru koji su Srbi koristili od osnivanja države, pa sve do prihvatanja julijanskog kalendara.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Hristu Bogu blagoverni despot Đurađ, gospodin Srbljem i pomorju zetskom. Naredbom njegovom sazida se ovaj grad u godini 6938 (1430)"

Reč je o najstarijem kalendaru poznatom istoriji. Po njemu, godine su se brojale od "postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre rođenja Isusa".

Prema njemu, ovo nije 2014. nego 7522. godina!

Ovaj kalendar su koristili mnogi narodi, a pre svega Vizantijci. Ipak, srpska "varijanta" osim što ima indicija da je starija od naseljavanja Slovena na ove prostore, osobena je po još nečemu. Naime, ona jedina datum beleži u formaciji – godina-mesec-dan i ima samo dva godišnja doba – leto i zimu (ili po narodnom verovanju – Đurđevdan i Mitrovdan).

Srbi su vreme ovim kalendarom zvanično merili od vremena Svetog Save kada je on postao zvanični kalendar Srpske pravoslavne crkve.

Najstariji sačuvani dokumenti na kojima su vidi upotreba ovog kalendara jesu Studenički tipik iz 1195 (6703) i Karejski tipik Svetog Save iz 1199 (6707) godine.

Ovaj kalendar je bio u upotrebi sve do kraja 17. veka (neki misle čak i do 19. veka). Do tada, svi dokumenti, nadgrobni spomenici, povelje, današnji spomenici kulture ... vremenski su određivani prema njemu. Najupečatljiviji dokaz je pomenuta kula u Smederevskoj tvrđavi.

Posle ovog perioda, Srbi su prihvatili julijanski kalendar, a 1919. godine i gregorijanski.

Napuštanjem "starog" kalendara u Srbiji je zapravo otvoreno kalendarsko pitanje i rasprave koje traju do današnjeg dana.

dnevno.rs

Evolucija kalendara



Nakon takozvane julijanske i gregorijanske Nove godine podsećamo se kakvi svi kalendari postoje i kako su nastali.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U starom veku godina se računala na sasvim drugi način. Pre Rimljana ne samo da nije bio razvijen kalendar kakav poznajemo nego nisu postojali ni dani u nedelji, pa čak ni sati nisu bili jednaki tokom cele godine. Koristilo se takozvano temporalno vreme, a dužina sata je zavisila od dužine obdanice. Tek je u 14. i 15. veku prihvaćeno ekvinocionalno vreme po kome je dužina jednog sata ista tokom cele godine, određena kao dvanaesti deo dužine obdanice na datum prolećne ravnodnevice. Kako je tekla evolucija kalendara?

Egipatski kalendar

Egipćani su prvi napravili kalendar po kome se vreme merilo pomoću godina. Za godinu dana Zemlja obiđe krug oko Sunca, a pošto sa novom godinom prirodan ciklus promena godišnjih doba uvek kreće iz početka, godina je najlogičnija mera za vreme na Zemlji. Kao i svi istočnjački narodi, Egipćani su isprva koristili lunarni kalendar, baziran na menama Meseca. Vreme se u Egiptu isprva računalo od jednog punog Meseca do drugog. Posle svaka tri puna Meseca dolazilo je do izlivanja Nila, što je bio povod za čitav niz religioznih praznika, jer je zemlja postajala plodna. Kako bi unapred tačno znali kada dolaze praznici, Egipćani su pokušali da naprave kalendar koji neće zavisiti samo od Meseca. Tako su njihovi astronomi primetili da se na svakih dvanaest meseci na nebu pojavljuje zvezda Sirijus, a period između dve pojave ove zvezde nazvali su godina. Kako se astronomija u Egiptu razvijala, tako su godinu izdelili na 365 dana, čemu je odgovaralo 12 Mesečevih mena. Zanimljivo je kako su brojali godine sa dolaskom svakog novog faraona na vlast brojanje godina kretalo je iz početka. Tako se u Egiptu, umesto da se kaže 250. godina ili slično, govorilo 15. godina vlasti faraona Ramzesa. Kao i svi narodi Starog sveta, posebnu pažnju su poklanjali prolećnoj i jesenjoj ravnodnevici (21. mart i 22. septembar), jedinim danima u godini kada je dužina noći i obdanice jednaka.

Rimski kalendar

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rimljani su udarili temelje savremenom kalendaru. Sama reč kalendar potiče iz latinskog jezika, od calendarium, što je u Rimu bio naziv za dužničku knjigu. Naime, prvi dan svakog meseca bio je trenutak da se vrate svi dugovi, a kako se u Rimu početak meseca nazivao Kalenda, kada je mesec mlad, tako je i knjiga dugovanja dobila naziv. U starom veku nisu postojali nazivi za dane u nedelji, pa su Rimljani mesec delili na dva dela, a ne na četiri sedmice kao danas. Središnji dan u mesecu se nazivao ide (što na latinskom znači sredina), kada je mesec bio pun. U istoriji je ostala poznata martovska ide, kao dan kada je ubijen imperator Julije Cezar. Još jedan dan u mesecu je imao svoj naziv - to je nona, deveti dan pre ide. Svi ovi dani su bili prilika za religiozne svetkovine i praznike. Na početku svog razvoja, Rimljani su koristili godinu koja je imala deset meseci, a dva nedostajuća meseca su dodali kasnije. Godine su brojali od legendarnog osnivanja grada Rima, a mesecima su dali imena. Većina naziva za mesece su rimski redni brojevi (prvi, drugi, treći...). Prvi mesec u godini - januar, dobio je ime po rimskom bogu Janusu, dok je jul dobio naziv u čast Julija Cezara, a avgust po njegovom nasledniku Oktavijanu Avgustu. Uz to, Rimljani su čak izračunali da Sunčeva godina ne traje 365 dana, nego 365 dana i 6 sati.

Jevrejski kalendar

Jevrejski kalendar je prvi uveo podelu na sedam dana u nedelji. Pošto su Mojsijevih deset zapovesti zahtevale od Jevreja da sedmi dan u nedelji odmaraju, Jevreji su za to odredili dan koji su nazvali subota i koji su proslavljali. Kasnije su imena dobili i ostali dani, a kada je nastalo hrišćanstvo, dan praznovanja se pomerio na nedelju, takođe iz religioznih razloga. Pored ovoga, Jevreji su u kalendar uveli sistematsko brojanje godina, koje nije zavisilo od trenutnog vladara. Njihov kalendar je brojao godine od postanka sveta, što čini i danas, dok su hrišćani započeli brojanje godina od rođenja Isusa Hrista, što se danas naziva novom erom.

Julijanski kalendar

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najduža godina u istoriji trajala je 445 dana. To je bilo 46. godine pre nove ere. Tada je rimski imperator Julije Cezar pozvao iz Aleksandrije astronoma Sosigenija da unese ispravke u rimski kalendar. Rimljani su znali da godina traje 6 sati duže od 365 dana, ali su do tada koristili kalendar bez prestupnih godina. Zbog viška se bilo nakupilo 67 dana razlike, koje je Sosigenije dodao u 46. godinu, a potom uveo da se svake četvrte godine na februar dodaje još jedan dan, kako ne bi nastajala razlika. Posle ove julijanske reforme (nazvane tako po Juliju Cezaru), datumi prolećne ravnodnevice su bili usklađeni sa Sunčevim kretanjem. Bilo je još nekoliko ispravki rimskog kalendara, a od cara Konstantina se koristi i podela na dane u nedelji.

Gregorijanski kalendar

[You must be registered and logged in to see this image.]
Kako se astronomija dalje razvijala, izračunato je da Sunčeva godina ne traje 365 dana i 6 sati, nego 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi (to jest, 11 minuta i 14 sekundi kraće). Zato se od vremena Julija Cezara do 1582. godine bilo nakupilo deset dana razlike. Pošto je precizan dan prolećne ravnodnevice presudan za određivanje datuma hrišćanskog Uskrsa (koji se određuje kao prva nedelja posle punog Meseca koji pada na ili posle prolećne ravnodnevice), papa Gregorije 13. je odlučio da izmeni dotadašnji julijanski kalendar. Reformu je izvršio jezuitski matematičar Kristofer Klavijus, koji je 1582. godinu skratio za deset dana, a umesto da svaka četvrta godina bude prestupna, uveo je da se godine početka stoleća (1700, 1800, 1900) preskaču kao prestupne tri puta, a da svaka četiristota godina i dalje bude prestupna. Ova reforma je kalendar najviše približila astronomskim pojavama, a danas se gregorijanski kalendar koristi u celom svetu. Ovu reformu nisu prihvatile samo neke pravoslavne crkve, poput Srpske Pravoslavne Crkve. Zbog protivljenja papskoj reformi i tradiciji, srpska crkva i dalje koristi julijanski kalendar, ali on sada već kasni 13 dana, tako da srpska Nova godina dolazi 13 dana kasnije. Naš poznati naučnik Milutin Milanković je na saboru pravoslavnih crkava ponudio rešenje kalendara koje je tačnije od gregorijanskog, ali ni ono nije prihvaćeno u praksi.

Prestupna godina

Godina 2014. nije prestupna, kao ni prethodna 2013, dok je ona pre nje, 2012. to bila. Kada će ponovo doći sledeći prestupni dan, odnosno 29. februar? Otkad je ovaj dan kao bis sextum 46. godine nove ere uveden u kalendar julijanskom reformom, do danas je za 2056 godina bilo 499 prestupnih dana. Na svakih 400 godina se, naime, nakupi razlika od 97 prestupnih dana, budući da se početak veka preskače kao prestupna godina tri puta. Sledeća prestupna godina je 2016, a oni koji su se rodili 29. februara čekaće na svoj pravi rođendan četiri godine. Do kraja veka će imati samo 37 "godina".



openlink.

Šta su martovske ide

Sve do 153. godine pre Hrista Stari Rimljani su početkom nove godine smatrali 1. mart. Njihov kalendar je predstavljao svojevrsnu kombinaciju zabune i sujeverja. Postojalo je 12 meseci, I to: marcijus, aprilis, majus, junijus, kvintilis, sekstilis, september, oktober, november, december, januarijusi i februarijus.
Da godina počinje 1. januara odlučeno je tek te godine.

Ovaj kalendar je bio različit svake godine, a o tome kako će izgledati odlučivala je grupa zvaničnika, koji su se nazivali „pontifici” ili vrhovni sveštenici. Oni su posmatrali nebo i iščekivali pojavu mladog meseca. Kada bi ga ugledali, odlučivali su koliko treba da prođe pre jednog specijalnog dana u mesecu, koji su nazivali „nona”. Prvi dan u mesecu je nazivan „kalende”, a dani kada je mesec pun „ide”.


[You must be registered and logged in to see this image.]


U čuvenom Šekspirovom delu „Julije Cezar”, prorok za koga su Rimljani verovali da ima moć da predskazuje sudbinu, kaže Cezaru da se čuva martovskih ida. Ide su samo u: martu, maju, julu i oktobru padale 15. dana u mesecu, a svih ostalih meseci 13. dana. U pomenutom delu, prorok kazuje Cezaru da će mu se, dakle 15. dana marta dogoditi nesto strašno. A prema istorijskim podacima, Julije Cezar je ubijen 15. marta.

Kako je svaka godina bila različite dužine i sam kalendar mnogima nije bio jasan. Tako je, 46. godine pre Hrista, Cezar bio taj koji je izvršio promene, kako bi postao jednoobrazan. Upravo je ovaj kalendar, nazvan „julijanski” po Gaju Juliju Cezaru, korišćen kasnije u Evropi.

Krenem da otvorim novu temu, kad ono ima. Naša draga Filly. 

Kalendarski sustavi

wikipedija


Kalendarski sustavi
Osnovni vremenski razmak u svih naroda bio je uvijek dan, tj. razdoblje jedne promjene svjetlosti ("dana" u užem smislu) i tame (noći), ali početak dana nije bio svagdje jednak. Tjedan (sedmica, nedjelja), tj. razdoblje od 7 dana, poznaju Babilonci, koji su dane u tjednu nazivali po svojim bogovima (nebeskim tijelima). Egipatski je tjedan imao 10, a rimski 8 dana.

Za duža razdoblja služio je i u najstarije doba slijed Mjesečevih mijena. Potpuna izmjena Mjesečevih faza (traje prosječno 29 dana 12 sati 44 minuta 2,98 sekundi) je sinodički mjesec od 29,53059 dana. Kako je ravnanje po danima bilo uvijek osnovno u praktičnoj vremenskoj orijentaciji, a sinodički mjesec ima preko pola dana više od 29 čitavih dana, trebalo je uskladiti te dvije veličine, i to je osnova mjesečeva ili lunarna kalendara. Usklađivanje se postizalo mijenjanjem broja dana u mjesecu.

Za praktičnu vremensku orijentaciju važna je i izmjena godišnjih doba, koja su u vezi s položajem Sunca. Sunce prividno obiđe ekliptiku za jedne tzv. tropske godine, koja traje 365 dana 5 sati 48 minuta 46,98 sekundi. Kako ni tropska godina ne iznosi cijeli broj dana, morala se građanska godina s cijelim brojem dana što bolje prilagoditi dužini tropske (sunčani ili solarni kalendar). To se postiglo mijenjanjem cijelog broja dana u građanskoj godini prema različitim pravilima; otuda razni kalendari.

Godine su se brojile od raznih početaka-epoha, obično od nekoga značajnijeg događaja, pa se prema tome razlikuju razne ere; npr. bizantinska era "od početka svijeta" počinje 1. rujna 5508. pr. Kr., hebrejska era (također od "stvaranja svijeta") 1. listopada 3761. pr. Kr., olimpijska era (u kojoj su se po 4 godine brojile kao jedna olimpijada) od dana prve zabilježene olimpijade, tj. 1. srpnja 776. pr. Kr., rimska era "od osnutka Rima" počinje 24. travnja 753. pr. Kr., muhamedanska (od Muhamedova bijega iz Meke u Medinu, tzv. hidžre) 16. srpnja 622., a revolucionarna francuska era (od dana osnutka Republike) 22. rujna 1792. Brojenje po našoj eri (od Kristova rođenja) uveo je Dionizije Exiguus oko 533.

Na Zemlji se osim lunarnog i solarnog koriste lunisolarni i arbitrarni kalendari. Lunisolarni kalendar je usklađen i s gibanjem Mjeseca i s prividnim kretanjem Sunca. Primjer takvog kalendara je hebrejski ili židovski kalendar. Arbitrarni kalendar nije usklađen ni s Mjesecom ni sa Suncem, već je stvoren proizvoljno prema dogovoru. Primjer takvog kalendara su tjedan i julijanski dan koje koriste astronomi.