Beogradska jezera

Beogradska jezera

izvor: danubeogradu.rs




Danas je Beograd mnogo veći no što je bio. Menjala su se plemena, civilizacije i nacije, kulture i religije, vladari i sistemi… a grad je rastao… Raste i danas. I u širini i u visinu. Nekada su petospratnice bile arhitektonska čuda a danas ih gotovo i ne primećujemo. Nekada je grad bio samo u okvirima zidina stare tvrđave a danas je teritorija Beograda sa severa na jug duga više od 80 kilometara.

Današnji centar srpske prestonice je preseljen na Terazije, tek dolaskom na presto kneza Aleksandra Karađorđevića, četrdesetih godina 19. veka. Terazije su sve do tridesetih godina devetnaestog veka bile pust kraj Beograda. Šanac, koji je ograđivao varoš od „polja“, vodio je preko današnjeg pozorišnog trga. Van toga šanca bila su polja i bare. Tridesetih godina 19. veka Beograđani su pecali i lovili divlje patke tamo gde je sada Stari kraljev dvor. Gotovo je neverovatno da su neki naši preci, na Terazijama pecali, lovili patke… Interesantno je i to što su i ondašnje Gradske vlasti dvadesetak godina potrošile na nasipanje i isušivalnje pomenute bare odvodeći vodu kao staroj bari Veneciji, danas Glavnoj železničkoj stanici i dalje u Savu…

Teritorija Beograda je i danas bogata vodama. I nadzemnim i podzemnim. Grad se može hvaliti sa tri reke, 180 potoka i desetak jezera na koja vas vodimo na ovoj prezentaciji. Možda u Beogradu ima i nekih drugih jezera koja se u knjigama i enciklopedijama ne pominju.

I u podavalskom naselju Zuce postoji maleno jezero. Međutim, nalazi se u krugu kasarne Vojske Srbije i gotovo mu je nemoguće prići bez posebnih dozvola. Nekada su i u palilulskom naselju Besni Fok postojala jezera. Nažalost, pojeli su ih trska i nemar. I Veliko Blato je ogromna vodena površina koja se nalazi na opštini Palilula, gotovo tik uz Zrenjaninski put. Valjda se i zove Blato, baš zato što nije jezero. U Surčinu postoji rekreativni centar koji pored sportskih terena, bungalova i restorana ima i svoju vodenu oazu koju obožavaju lokalni ribolovci. Ipak, ovo nije jezero, već kanal za navodnjavanje… zato ga i ne pominjemo u ovoj priči.

Ne treba očekivati da će sva beogradska jezera postati urbanizovana kao Savsko jezero. Ipak, svako od beogradskih jezera zaslužuje više brige i pažnje. Negde su potrebni putokazi, negde sređen prilaz obali ili plaža nasuta šljunkom… Negde nedostaju kante za đube, osvetljenje, restoran ili prodavnica, bolje organizovana ribočuvarska služba…

Sve ekonomske studije u svetu rađene poslednjih tridesetak godina tvrde da će voda biti najznačajniji resurs budućnosti. Mnogo važniji nego što je nafta danas. Posmatrajući budućnost na osnovu informacija koje ovde možete naći, sa pravom možemo reći da je Beograd imućan grad.

ADA SAFARI




Ada Safari (foto - adasafari.co.rs)
Između Save i Čukaričkog rukavca, u blizini donjeg š***** Ade Ciganlije, nalazi se jezero Ada Safari – jedno od najlepših mesta za odmor u Beogradu.

I pored toga što stotine hiljada izletnitnka svakog letnjeg dana stiže na Adu, ni svaki deseti ne zna da se na donjem delu Ade nalazi još jedno jezero. Put ih jednostavno odnese ka gužvi i vrevi plaže. A samo stotinak metara od kružnog toka na ulazu u Adu, nalazi se malo, ali prirodno jezero – Ada Safari. Pre nastanka Savskog jezera, u ovom delu Ade je bila prirodna depresija koja se punila vodom tokom velikih vodostaja Save. Tako se obnavljala voda u močvari koju su nekadašnji stanovnici Čukarice nazivali i Savskom barom.

Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, jezero je potpuno isušeno i u neposrednoj blizini je izgrađen stacionarni zabavni park. Ispostavilo se da je park bio promašena investicija i posle nekoliko godina je prestao sa radom. Trska i ševar su se ubrzo vratile u staru baru a sa njima je počelo da stiže i đubre.

Mesto na kome je danas jezero, dugo je bilo smetlište koje su svakodnevno punili stanovnici polulegalnog naselja koje se nalazi na donjem delu Ade. Građevinski šut, stari nameštaj i kućni aparati, dnevni otpad… godinama su bacani u staru Savsku baru. Tek početkom devedesetih godina, privatnom inicijativom opet je počelo čišćenje stare Savske bare. Odneto je gotovo dve stotine kamiona otpada…

Posle detaljnog sređivanja dna i obale jezera 1994. godine, ovo mesto postaje poznato kao Ada Safari, prvo jezero u Srbiji na kome je uvedeno ribolovačko pravilo „uhvati i pusti“. Jezero je prvenstveno namenjeno za sportski ribolov, posebno šarana, ali ima i kapitalnih primeraka amura, linjaka, babuške… Jezero je u obliku latiničnog slova S, prosečne dubine oko dva metra i ima uređenu obalu sa 30 numerisanih pecaroških mesta. Svi ulovljeni primerci veći od pet kilograma vraćaju se u vodu, a manji primerci ribe mogu se platiti po tržišnoj ceni i poneti kući. Sem ribolovačkog kluba u kom možete obezbediti karte za dnevno, nedeljno ili sezonsko pecanje, u okviru kompleksa nalazi se i prijatno uređen restoran.

Ovde se, naravno, može pojesti riblja čorba, ili riba na žaru. Leti se možete osvežiti hladnim pićem, a zimi kada je jezero zaleđeno, možete popiti i kuvano vino. I to sve bez žurbe, na miru i uz osmeh. Opušteno… Baš kako se i zove restoran… Oko najvećeg dela jezera postoji staza, pa ljubitelji prirode mogu uživati u šetnji tokom cele godine. Ovo mesto obožavaju i deca jer potpuno bezbrižno i slobodno mogu hraniti zečeve, koze, fazane, golubove, patke, labudove – stalne stanovnike mini zoo vrta.

Ada Safari je okružena gustom šumom tako da ste ovde potpuno izdvojeni od gradske gužve ili vreve obližnjeg Savskog jezera. Iako se nalazi u neposrednoj blizini grada, ceo kompleks podseća i na svojevrstan rezervat prirode.

SAVSKO JEZERO




Savsko jezero se nalazi na beogradskoj opštini Čukarica. Napravljeno je krajem šezdesetih godina prošlog veka od desnog rukavca reke Save, građenjem veštačkih brana blizu gornjeg i donjeg vrha Ade Ciganlije.

Dugačko je više od četiri kilometra, prosečne širine oko 200 metara, a dubina mu je od četiri do šest metara.

Ceo kompleks Ade Ciganlije je najuređeniji sportsko-turistički kompleks Beograda i urbane legende tvrde da se tokom toplih julskih dana u Savskom jezeru okupa čak 300.000 ljudi dnevno.

Veliki broj linija GSP Beograd ide pored Ade Ciganliji a u letnjim mesecima organizovane su posebne linije koje iz različitih delova grada saobraćaju direktno do Ade. Sa novobeogradske strane do Savskog jezera se lako stiže i čamcima koji tokom letnjih meseci redovno saobraćaju iz blokova 70 i 45. Parking prostor oko Savskog jezera je dobro organizvan, a ako želite da na Adu uđete sopstvenim autom morate platiti posebnu dnevnu kartu.

Na samom početku, odnosno kraju Savskog jezera, postavljen je veštački gejzir a sedam kilometara obala Savskog jezera je pretvoreno u šljunkovite plaže.

Jezero je bogato belom ribom, ali ne oskudeva ni plemenitim vrstama – šaranom, somom, štukom, slatkovodnim rakovima… U okviru ukupne obnove faune Ade Ciganlije, Savkog jezero je u nekoliko navrata poribljavano sa više tona šarana i amura. Na jezeru je 2009. godine održano i svetsko prvenstvo u lovu šarana, a ribočuvarska služba odlično radi svoj posao.

Pored pecanja, kupanja i veslanja, posetioci ovde mogu skijati na vodi, skakati bandžijem, jedriti, pa čak i roniti. Voda je izuzetno bistra za uslove ravničarskih jezera za šta je zaslužan i takozvani taložnik na gornjem špicu Ade Ciganlije. Naime, tek kada se savska voda u taložniku prirodnim putem profiltrira, sistemom pumpi se ubacuje u Savsko jezero. Sam taložnik je praktično posebno jezero za sebe i svojom veličinom, u odnosu na neka druga beogradska jezera, zaslužuje takav status. Taložnik ima poseban zaštićeni status, ograđen je visokom ogradom i na njemu je zabranjena svaka aktivnost – od kupanja do pecanja. Pumpama iz taložnika se reguliše i nivo vode u Savskom jezeru, koji je bez obzira na vodostaj Save, uglavnom postojan.

Uz plažu oko jezera, nalazi se staza za šetnju, vožnju bicikla, rolera, skejta… Uz stazu su i brojni kafići i restorani do kojih se stiže i turističkim vozićem koji u letnjim mesecima redovno saobraća oko celog jezera. U bogatom zelenilu koje okružuje jezero, skrivena su dečija igrališta, staze za šetnju, sportski tereni kao i mnogi drveni paviljoni u kojima se možete odmarati u hladu… Zbog svega ovoga nije ni čudo što su Savsko jezero i Ada Ciganlija odavno postala najomiljenije izletište Beograđana.

TOPČIDER




Verovatno su mnogi zaboravili, a mnogi i ne znaju, da jedan od najlepših beogradskih parkova, Topčider, ima veštačka jezera koja su pravi ukras ovog parka i izletišta.

Neki će možda reći da je nepristojno govoriti o malim topčiderskim akumulacijama u konteksu drugih, mnogo većih beogradskih jezera.

Do Topčiderskog parka se može stići nizbrdo od Topčiderske zvezde ili ulicom Teodora Drajzera. Može se stići i direktno sa Mosta na Adi, ali i iz Rakovice, putem pored rasadnika. Topčider se nalazi između beogradskih opština Čukarica i Savski venac, u podnožju topčiderskog brda koje se spušta i širi u dolinu Topčiderke, treće beogradske reke, takođe često zaboravljane.

Topčider je prvi namenski urađen beogradski park, i izgrađen je po narudžbi kneza Miloša. Zasadili su ga češki vrtlari koji su centralni cvetni deo produžili do kamenog obeliska, kako bi naglasili paradni karakter samog parka i važnost poručioca. Ispred Miloševog konaka tadašnjeg kneževog letnjikovca, veliku senku u toplim danima i danas pravi stogodišnji platan. Priča se da je drvo zasađeno na mestu gde je ranije bila krečana, pa otud njegova veličina i dugovečnost. Uređene su šetne staze, travnjaci, prelepe cvetne aleje…

Ipak, poseban dragulj Topčiderskog parka, predstavljaju tri veštačka jezerceta koja se napajaju vodom sa Topčiderske česme, kao i potok koji teče kroz ceo park. Najmanje jezerce je stalno u hladovini i iz njega voda odlazi direktno u Topčidersku reku. Srednje po veličini jezero je i najdublje i na sredini jezera se nalazi maleno veštačko ostrvo od kamena. Jezera su uređena utvrđenom obalom, a na najvećem, koje liči na osmicu, nalazi se drveni mostić. Čisti potok kojim se jezera napajaju vodom nikada ne presušuje.

Nepun kilometar od Topčiderskog parka, nalazi se restoran „Košuta“, poznat po odličnom pečenju i debeloj hladovini. Ispred restorana nalazi se veštačko jezerce koje se napaja svežom vodom sa Hajdučke česme udaljene tek nekoliko stotina metara od ovog restorana.

Tu su patke i druge plovke, barske kornjače, a zečevi, fazani i pauni su stalni stanovnici ovog malenog zoo vrta. Prostor oko restorana se redovno održava a postoji i igraonica za decu.

MARKOVAČKO JEZERO




Južno od Mladenovca, 60 kilometara od centra Beograda, u podnožju planine Kosmaj, nalazi se Markovačko jezero, jedno od najstarijih beogradskih veštačkih akumulacija. Nastalo je izgradnjom brane na rečici Košarna 1969. godine. Dugačko je oko jedan i po kilometar, a široko do 250 metara.

Od centra Beograda do Mladenovca nije teško stići, a od Mladenovca do Markovačkog jezera, stiže se starim kragujevačkim putem. Na šestom kilometru puta ka Kragujevcu, skreće se desno ka selu Markovac. Postavljeni su putokazi, a put je asfaltiran i vodi do same obale jezera…

Markovačko jezero važi za jedno od retkih beogradskih jezera koje je opremljeno dobrom pratećom infrastrukturom. Ovde se nalazi nekoliko restorana, jedan motel, uređena plaža sa tuševima i sanitarnim čvorom… Neki meštani u Markovcu izdaju sobe, a za razliku od drugih beogradskih jezera, ovde je dozvoljeno postavljanje šatora, tako da i kamperi mogu da uživaju.

Obala jezera, bliža Aranđelovcu obrasla je šumom. Jednim delom obale dominiraju žitna polja i pašnjaci, pa se leti mogu videti svi prelazi iz žute do zelene boje. Gotovo oko celog jezera postoji neuređena staza za šetnju, koja može prijati onima koji zaista uživaju u prirodi. U proleće i jesen, kada nema mnogo posetilaca, sa te strane jezera se mogu videti zečevi, fazani, prepelice a neki put i srndaći koji dolaze na pojilo. Na samoj vodi i delovima obale obraslim trskom, mogu se videti divlje patke, čaplje, veliki gnjurci, vodomari, rode….

Na jezeru se u sezoni dnevno nađe i do pedeset ribolovaca. Zastupljene su gotovo sve vrste slakotkovodne ribe – šaran, som, štuka, babuška, deverika, smuđ… Naravno, i ovde ordiniraju ribolovačke nesreće, bandar i cverglan. Ipak, za razliku od nekih drugih jezera, ribolovačka služba na Markovačkom jezeru specijalnim zamkama gotovo svakodnevno istrebljuje cverglana, osvedočenu štetočinu koja uništava riblju mlađ.

Ovde ne važi pravilo – „ulovi i pusti“, ali postoje posebne dnevne dozvole koje izdaju ribočuvari. Prilazi obali do mesta za ribolov se redovno održavaju, tako da je ribolov na Markovačkom jezeru pravo zadovoljstvo. Postoji i organizovana staza za takmičarski ribolov, pa se ovde često održavaju takmičenja u raznim tehnikama ribolova na kojima učestvuju vrhunski sportski ribolovci iz cele Srbije i regiona.

JEZERO TREŠNJA




Podavalsko jezero Trešnja je pravi dragulj među beogradskim jezerima. Ovo veštačko jezero okruženo šumom nalazi se u naselju Mala Ivanča, na samoj granici opština Voždovac i Sopot.

Jezero je udaljeno tridesetak kilometara od centra Beograda i do njega se stiže avalskim, odnosno starim kragujevačkim putem. Skretanje sa glavnog puta je relativno dobro obeleženo i do jezera se stiže jednosmernim putem kroz šumu, pored ograđenog lovišta „Trešnja“. Jednim delom uz put i na travnatoj površini postoje klupe i drveni stolovi pa ovo izletište pomalo liči na Topčider i Košutnjak. Često se mogu videti izletnici koji spremaju roštilj, biciklisti ili ljudi jednostavno željni svežeg vazduha.

Jezero Trešnja je dugačko je 150 metara, a prosečna širina mu je oko 30 metara. Obala je prostrana i sasvim pristupačna a nekada bila potpuno ozidana betonom. Vremenom se ovaj zid na nekim mestima urušio, a nikada nije popravljen. Jezero se nalazi u središtu listopadno-četinarske šume a u blizini se nalaze i dva izvora. Prodavnice u blizini nema. Nažalost, zbog nedostatka kanti za đubre, ambalaža često završi tamo gde joj nije mesto.

Leti je ovo čisto jezero prava oaza za kupače pa i ne čudi što su lokalni klinci na brani sami postavili dasku za skokove u vodu. Koliko je ovo mesto lepo za kupanje, pokazala nam je i Seka Sabljić kada se ovde, na Trešnji, potpuno bez odeće kupala, snimajući čuvenu scenu iz filma „Maratonci trče počasni krug“ Slobodana Šijana. Tokom snimanja ceo lokalitet bio je blokiran kako bi se sprečilo okupljanje radoznalih posmatrača. Nije samo Seka bila golišava, već i njen partner Bora Todorović.

Na Trešnji svoj mir, pored kupača mogu pronaći i ribolovci. Peca se bela riba, deverika, babuška i poneki šaran. Grupa zaljubljenika u ovo jezero godinama ga samoinicijativno poribljava šaranom i deverikom.

Pored jezera, nalazio se hotel sa prelepim restoranom koji je, nažalost, krajem devedesetih godina prošlog veka napušten a ubrzo i uništen. Od tad, ni jezero se ne održava; zajednica u ovo jezero nije uložila ništa u poslednjih 30 godina. Osim čuvene daske za skokove u vodu, ljudska ruka tu već decenijama ništa nije dodala.

Ovo prelepo mesto za izlet trebalo bi da izgleda mnogo bolje kada neuređeni prostor oko vode zamene sportski tereni, kamp prostor, staze za šetnju. Naime, detaljnim urbanističkim planom odavno je predviđeno izmuljavanje jezera, izgradnja savremenog sportsko-rekreativnog centra, a na samom jezeru je planirana izgradnja drvenih platoa sa ležaljkama, suncobranima… U planu je i izgradnja marine, ribljeg restorana i kafića. Nažalost, još nisu definisani rokovi za završetak, a ni početak radova…

Bela reka




Jezero Bela reka nalazi se u podavalskom selu Ripanj, na beogradskoj opštini Voždovac. Iako se nalazi u samom podnožju Avale, daleko je od očiju izletnika i drugih slučajnih namernika. Zbog svog ušuškanog položaja ne može se videti ni sa avalskog tornja.

Do Bele reke se može stići i sa Ibarske magistrale, ali je najlakše ako od centra Beograda idete avalskim putem. Posle semafora na skretanju za Avalu odnosno Pinosavu, nastavite još nekoliko stotina metara ka Ralji, a onda skrenete poludesno ka Ripnju. Dalje put vodi nizbrdo, nekoliko kilometara ka podnožju Avale, pored starog rudnika žive… Na kraju nizbrdice, na raskrsnici pored prodavnice i autobuske stanice, skreće se desno, ka pruzi i ripanjskom zaseoku Bela reka. A onda je najbolje pitati meštane za pravac – ne postoji nikakva tabla da se u blizini nalazi nekakvo jezero.

Jezero Bela reka nastalo je izgradnjom brane 1988. godine i to iz praktičnih razloga. Naime, za velikih kiša i otapanja snegova, Bela reka je znala da svojom silinom ugrozi ove kuće i prugu koja izlazi iz tunela samo nekoliko stotina metara od jezera. Jezero se napaja čistom vodom iz Bele reke, ali i iz dva podvodna izvora. Odmah uz branu nalazi se plaža na kojoj je, kažu, bilo teško naći mesto za peškir. Posle nekoliko incidenta i utapanja, plivanje u jezeru je zvanično zabranjeno. Međutim, tokom velikih vrućina ovo pravilo se ne poštuje.

Površina jezera je veća od dva hektara, prosečna širina je oko 100 metara, a dubina jezera je na nekim mestima i 10 metara. Zbog specifične mikroklime, zimi se na jezeru uhvati led debljine i do 40 cm koji može potrajati i do dva meseca. Zbog dva hladna izvora na dnu jezera, temperatura vode ni u sred leta ne prelazi 20 stepeni. U proleće i jesen temperatura vode je jedva između 8 i 10 stepeni.