Posle zabrane emisije Duška Radovića shvaćeno je da je

mnogo veća šteta od eventualne koristi takve političke odluke,

pa je i sam Stambolić krajem 1983. pozvao na razgovor nekoliko ljudi iz Studija B.

Pokušavajući da izgladi nesporazum, s obrazloženjem u stilu narodne izreke

“ko radi, taj i greši”, posle desetak minuta, Stambolić predlaže da se

Duško Radović vrati u emisiju “Beograde, dobro jutro”. Bilo je to iznenađujuće,

pa su za trenutak svi ostali bez teksta.

Prvi se oglasio Duško: “Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj

koji se pali i gasi na dugme.” Izrekao je svoj politički epitaf. Posle toga svi su ustali i otišli.

Henry Darger


Henri Dardžer (Henry Darger) rođen je u Čikagu, 2. aprila 1892. godine. Nije imao ono što bi se moglo nazvati srećnim detinjstvom: izgubio je majku sa četiri, a oca sa osam godina i već tada je institucionalizovan sa dijagnozom “samozlostavljanja”, što je u ono vreme bio eufemizam za samozadovoljavanje. Trpeo je maltretiranje, uvrede, nipodaštavanja od nadležnih u ustanovama i kada je napokon uspeo da pobegne iz svojevrsnog mučilišta tog doba, spoljni svet nije imao mnogo toga da mu ponudi. Radio je kao čistač veći deo svog života i nikome oko sebe, baš nijednom, nije zapao u oči, osim možda zbog čudne navike da skuplja stare novine i časopise po parku.

Ipak, trebalo bi da znate da je Henri Dardžer bio jedan od najfascinantnijih pisaca i umetnika 20. veka.

Uprkos svom naizgled ispraznom životu, Dardžer se, bez ičijeg znanja, bavio pisanjem i slikanjem, a takođe je i pokrenuo akciju za zaštitu dece bez roditelja. Iako je posvećenost umetnosti svakako pohvalna osobina, pogotovo za čoveka koji je bio relativno neobrazovan, ništa od ovoga ne svedoči po sebi o Henrijevoj genijalnosti dok se ne pogleda bliže njegov opus.



Jedna od tri postojeće fotografije Henrija Dardžera

Najpoznatije delo Henrija Dardžera svakako je “The Story of the Vivian Girls, in what is Known as the Realms of the Unreal, of the Glandeco-Angelinian War Storm, Caused by the Child Slave Rebellion”, takođe poznata i kao “The Realms of the Unreal”, priča napisana u 15 tomova, na neverovatnih 15,145 strana zgusnuto kucanog teksta. Radnja je smeštena na izmišljenoj planeti, oko koje se okreće planeta Zemlja, a na kojoj divlja rat između nacija. Glavni protagonisti su deca, koja su ustala protiv tiranije jedne od nacija, predvođene devojčicama Vivijen i paletom heroja, za koje se veruje da svaki predstavlja jedan od Dardžerovih alter-ega. Detaljne, živopisne scene borbi, otmica, oluja, elemenata epske fantastike, oživele su čitav jedan svet koji je nikao u umu skromnog čistača.



Dardžerova soba u kojoj je stvarao irealne realme

Pored teksta, knjiga je takođe sadržala i preko 700 ilustracija na papirima raznih dimenzija (neke su bila dugačke i do tri metra, a visoke po metar i po), rađenih vodenim bojama, u grafitu, kao i nekoliko kolaža. Slike su predstavljale dečije avanture, zastave raznih nacija koje su bile u ratu, oružja koja su se koristila, i često su bila propraćena komentarima u vezi sa događajem koji je predstavljen. Za likove dece, Dardžer je koristio portrete iz novina i magazina, što je i bio razlog njegovog konstantnog prikupljanja “đubreta” na ulici.



Ilustracija iz "In the Realms of the Unreal"

Henrijeva dela nisu bila poznata za njegova života. Tokom njegovih poslednjih dana, dok je ležao u bolnici, uspešni fotograf tog vremena Nejtan Lerner (Nathan Lerner), koji je, igrom slučaja, izdavao sobu Dardžeru, otkrio je ovaj ogorman opus. Među hiljadama praznih flaša, tkanina, stotinama klupka končića i vune, ležalo je remek-delo umetnosti koja će postati poznata kao art brut (umetnost van granica dominantne kulture).



Delo u 15 tomova

Henri Dardžer je umro 13. aprila 1973. godine, u potpunoj anonimnosti. Danas, njegova dela mogu se naći u renomiranim muzejima širom sveta: deo su stalne postavke Narodnog muzeja i Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, Čikagu, Irskog muzeja moderne umetnosti, kao i prestižne Collection de l’Art Brut.

Na kraju, šta je najvažnije nasleđe Henrija Dardžera? Pored umetničkih dostignuća i ogromnog opusa, ono što nam je pokazao um naoko jednostavnog čoveka, svakako je sposobnost jednog bogatog unutrašnjeg sveta da nadiđe sve granice. Obrazovne, ekonomske, kulturalne granice, sve se one šire i gube, da bi dopustile jednom čistaču ulica da bude deo naše stvarnosti.

Čarls Dikens svakog dana je pisao po 4000 reči najmanje.

Franc Kafka je bio unuk jednog kasapina,

i strogi vegeterijanac.




Šekspir se rodio i umro na isti dan- 23. april.




Agata Kristi je patila od disgrafije.To je oboljenje s kojim

je nemoguće napisati nešto svojom rukom.
Sva svoja dela je diktirala.

Ernest Hemingvej je detinjstvo proveo obučen kao devojčica.

Njegova majka je žarko želela da ima dve devojčice-bliznakinje,

pa je njega oblačila identično kao i njegovu sestru . Svi oko njega

su mislili da je devojčica .Inače , njegova sestra je od njega bila

starija 18 meseci.

Niko pouzdano ne zna šta se tačno dogodilo tog 3. oktobra 1849.
godine , piscu Edgaru Alanu Pou. On je tog dana nadjen

na ulici u Baltimoru , u polusvesnom stanju i u odeći

koja nije bila njegova. Odveden je u bilnicu gde je

proveo 4 dana u delirijumu pre smrti 7. oktobra.

Imao je 40 godina.

Viktor Igo je pisao stojeći , krstareći tamo-amo po radnoj sobi.
(voleo je da piše nag )

Stojeći je pisao i Gete .

Mark Tvenpisao je ležeći , a Šiler

držeći bose noge na komadu leda.

Truman Kapoti je sa pet godina je imao koeficijent
inteligencije 215 , najviše u istoriju škole za koju se testirao.

U jednoj minuti imao je 50 opažanja , dok su druga

deca imala samo 5. On je čitao u proseku 5 knjiga

nedeljno.

Prema nekim izvorima , Bajron je imao 250 ljubavnih
afera u Veneciji tokom samo jedne godine.

Dikensov hobi bio je hipnoza. On je redovno pokušavao
da svoju suprugu izleči od insomnije.

Luis Kerol je sve detalje iz svog života zapisivao u svoje dnevnike.Posle

njegove smrti porodica je spalila sve dnevnike , jer nije želela da se uništi
njegova reputacija. Inače , neki istraživači su ubeđeni da je upravo on

bio čuveni DŽEK TRBOSEK.
Kao što je poznato , on nikad nije bio pronađen.

Velom tajne do današnjih dana ostala je obavijena priča da je između
Isidore Sekulić i Iva Andrića postojalo nešto više od prijateljstva .

Ivo Andrić je pisao nalivperom u sveske tvrdih , tamnih

korica .Rukopis mu je bio prilično nečitak , ali je mogla da ga

dešifruje njegova stara saradnica gospođa Vera Stojić.Ona je prekucavala

stranice na mašini , pa bi ih posle toga zajednički redigovali.






Branko Ćopić pisao je mekanom grafitnom olovkom , takođe

u sveske.Imao je malu , veoma oštru britvicu kojom je zarezivao

olovke.

*****

Klod Simon je pisao svakog dana , baš kao i Andrić ,

koji je pisao stalno , pa i na Božić i Uskrs.

***

Tomas Vulf pisao je stojeći za visokim pultom ,

a ispisane stranice bacao je preko ramena u otvoreni kovčeg.

Jednom je čitavu noć pisao na frižideru , a ujutru se ispostavilo da

je pojeo nekoliko konzervi hrane za pse.

***

U sobi Stendala pronađena je škrinja puna rukopisa u potpunom haosu.

Nisu znali šta da rade s tim , pa je škinja sa rukopisima poslata u njegovo

rodno mesto Grenobl , gde je godinama čamila u arhivi bibliotke u nekom

zabačenom uglu.Sasvim slučajno prašnjavu škrinju je otkrio neki poljski student

i , pročitavši nasumice nekoliko strana , bio zapanjen lepotom njihovog stila.

Između ostalog , bile su tu i stranice “Crvenog i crnog”.

***

Balzak je pisao odeven u široku haljinu do zemlje , i prisluku

protkanim zlatnim nitima.

Puškinov pradeda bio je Etiopljanin , koga je u Carigradu

kupio srpski grof Sava Vladislavić.





Miroslav Krleža i njegova žena Bela ostali su do kraja

njegovog života na Vi.

Priče da su Ivo Andrić i Branko Ćopić bili tvrdice su potpuno netačne.

Andrić je imao urođenu prirodnu otmenost koja ne dozvoljava da

se čovek razbacuje novcem i pokazuje da ga ima.To je potpuno

različita stvar od cicijašluka.

Čuveni italijanski producent Rio Kazeli imao je privatnu

biblioteku koja nije fascinirala po broju knjiga (8 600)

nego po nečem drugom.Nabavljao ih je četvrt veka po jednom

jedinom kriterijumu : da su dosadne. Vlasnik ove

čudne biblioteke sa najdosadnijim knjigama čitao ih je

isključivo pred spavanje.Tvrdio je da nikad nije uspevao

da pročita više od njihove prve tri strane i da su one

efikasnije od svake pilule za spavanje .

Ernest Hemingvej



Da li ste znali da je čuveni američki pisac i novinar Ernest Hemingvej bio strastveni lovac i ribolovac. Kada je putovao uvek je sa sobom nosio udice, pušku i pisaću mašinu!

Sergej Jesenjin



Da li ste znali da je Sergej Jesenjin počeo da piše poeziju sa devet godina.

Pred samoubistvo (28. decembra 1925. godine) sopstvenom krvlju napisao je jednu od najlepših pesama "Doviđenja druže moj".


Dovidjenja, druže, dovidjenja!

U životu ima mnogo zla,

svaki korak,

prati nova patnja,

na ovom svetu,

sreće nemam ja.

Dovidjenja! Tiho gasnu sveće,

pred moj put

u mrak i večni san.

Čitav život čekah malo sreće,

al' u noći ipak ostah sam...

Dovidjenja, bez stiska, bez reči!

Čemu bol i vrelih suza žar?

Za nas nije nista novo mreti,

ni sam život nije nova stvar.

Semjuel Beket



Da li ste znali da je čuvenog pisca Semjuela Beketa u mračnoj ulici napao skitnica i zabio mu nož u leđa.

Kada ga je Beket posetio u zatvoru i pitao zašto je to uradio, on je odgovorio da ne zna! Upravo obesmišljenost ljudskog života i postupaka iznenadila je pisca i tome se okreće u svom književnom radu.

Branislav Nušić



Da li ste znali da je naš književnik i komediograf zakonski promenio ime u Branislav Nušić kada je napunio osamnaest godina, a roditelji su mu dali ime Alkibijad Nuša.

Inače, on je rođen u cincarskoj trgovačkoj porodici.

Petar Pan












Da li ste znali da je pisac Petra Pana, Džejms Metju Bari kao prototip porodice Darling uzeo svoje prijatelje, porodicu Levelin Dejvis.
Oni su imali dva sina, koje je on obožavao, jer nije imao dece, a Vendi je predstavljala ćerku njegovog prijatelja V. Henlija, koja je umrla kada je imala šest godina.

Braća Grim




Da li ste znali da su braća Grim znali srpski jezik,i pošto su poznavali Vuka Karadžića, deo bajki su preuzeli iz našeg jezika.
Jakob Grim je prevodio srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

Čarls Bukovski




Da li ste znali da je američki pesnik i
pisac Čarls Bukovski godinama radio kao poštanski službenik. Njegov prvi roman opisuje dvanaest godina provedenih na ovom radnom mestu i zove se "Post Office".
Najviše je voleo knjige, mačke i alkohol.
Napisao je scenario za film "Barfly", koji je snimljen 1987. godine, a u njemu igra Miki Rork i Fej Danavej.

Vuk Karadžić





Da li ste znali da je citat "Piši kao što
govoriš, a čitaj kako je napisano",Vuk Karadžić preuzeo od nemačkog gramatičara i filologa Johana Kristofa Adelunga.
Ovaj citat je zapravo ortografski princip, koji je izmislio ovaj nemački gramatičar, a Vuk Karadžić je samo koristio taj princip da bi sproveo reformu našeg jezika.

Edgar Alan Po



Da li ste znali da se poznati američki pesnik Edgar Alan Po lečio od alkoholizma i da su ga 1849. našli smrznutog u jarku, pošto su ga poznanici prethodno napili, da bi na izborima glasao onako kako oni žele.