MILOŠ CRNJANSKI

Vladimir Bunjac u knjizi "Kamenovani Crnjanski" opisuje taj dvoboj:

"Ove je godine bio zamalo kraj našem piscu. Bio je na ivici puškinovske tragedije. Nedaleko od Vršca, na čistini, u jednom šumarku, pred njim je stajao mrki oficir Tadija SONDERMAJER SA UPERENIM PIŠTOLJEM. Po onome što su mi pričali Miloš Crnjanski i Dušan Matić, Miloš se posvađao sa svojim vazduhoplovcima i njih petoricu, sa Tadijom Sondermajerom na čelu, pljuskao po licu svojim belim rukavicama. (Matić je u svom salonu kasnije pričao da je svađa nastala oko toga koji su avioni bolji, nemački kako je tvrdio Sondermajer, ili francuski kako je tvrdio Crnjanski). Pozvao ih je na dvoboj. Svi su odbili da se tuku znajući da je to pogibeljno za Crnjanskog, sem Tadije koji je ostao da brani oficirsku čast. Tadija je bio komandant vazduhoplovstva i jugoslovenski heroj, jer je na frontu oborio tri protivnička aviona. Sekundanti Miloša Crnjanskog bili su reditelj Branko Gavela i književnik Dušan Matić. Pošto je njih nagovorio, Crnjanski je imao problema kako da nađe oružje za dvoboj. Najzad, neko se setio porodice Dunđerski i tako su krenuli u Vršac sa drvenom kutijom ukrašenom sedefom, ispod miške. Za dvoboj je bilo još rano pa su odseli u vršačkom hotelu koji se, mislim, isto kao i danas zvao "Srbija". Na veliko zaprepašćenje Matića i Gavele, Crnjanski je odmah zaspao snom pravednika. U određeno vreme krenuli su na zakazano mesto. Vršac su izabrali jer su u tom delu zemlje još uvek vladali stari austrougarski zakoni koji nisu zabranjivali viteški čin dvoboja. Sve je išlo po uobičajenom ritualu. Posle kratkog dogovora o propozicijama, svedoci Sondermajera i Crnjanskog zauzeli su svoja mesta. Crnjanski i Sondermajer stali su nasred poljančeta okrenuti leđima. I onda krenuli brojeći korake, okrenuli su se. Pravo prvog pucnja imao je pesnik Crnjanski. Naravno, promašio je. Pucanj je odjeknuo kao grom, otkinuo lišće i poplašio ptice. Oficir Sondermajer diže ruku, nišani u glavu, gledaju ga svetle i valjda zaplašene oči Crnjanskog, povlači oroz jedanput, drugi put, treći, ne ide.

- Ovo je loše punjeno, nešto nije u redu - kaže Sondermajer.

U stvari Sondermajer se spetljao, nije imao aristokratske manire i navike, nije znao kako se puca iz starinskog, nakinđurenog pištolja porodice Dunđerski. Hvatao je umesto oroza kitnjasti sedef ispod oroza. To je spaslo Crnjanskog. Matić je prišao u svojstvu sekundanta i tražio od obojice prihvatanje zadovoljenja. Sondermajeru je dozvoljeno da opali u vis da bi se dokazalo da je pištolj ispravan. Odjeknuo je još jedan hitac ali u vrhove krošnji, u vršacko nebo, otprhnuvši čavke…"

Branko Ćopić



U jednoj seoskoj školi dočekalo ga je puno dece zbijene u prostranoj učionici. S puno pažnje, u potpunoj tišini, slušali su onu maštovitu Ćopićevu priču o dečaku koji leti na zmajevim krilima. U tom jedan od zanesenih mališana glasno reče: "Ala laže!" Učitelji oštro pogledaše i zapretiše dečaku, a Branko nastavi da čita.

-Remarkov rukopis za roman “Na zapadu ništa novo” bio je odbijan

čak 14 puta.Inače , ovaj roman je za 18 meseci prodat

u tri i po miliona primeraka.

Agata Kristi je za vreme Prvog svetskog rata radila u

bolnici , gde je i stekla ogromno znanje o otrovima

koje će kasnije vešto koristiti u svojim delima.

Inače , ona je odustala od karijere pijanistkinje zbog

svoje preterane stidljivosti.

Viktor Igo se poštuje kao svetac u vijetnamskoj religiji.

DŽORDŽ FEJDO (Feydeau, Georges, 1862-1921)

Jedan od najduhovitijih pisaca vodvilja, ušao je u knjižaru u nameri da kupi neku knjigu. Ugleda svog prijatelja kako već kupuje jednu, pa ga je zanimalo koju je to knjigu kupio taj njegov prijatelj, približi mu se s leđa, te zaviri u naslov ¨Kako postati bogat¨.

- Savetujem ti, reče mu Feydeau tiho, na uvo, da odmah kupiš i ¨Krivični zakonik¨, jer ja još nisam čuo da se neko na pošten način obogatio.

ĐURA JAKŠIĆ

Đura Jakšić je napisao pesmu “Otadžbina” i imao je ugovoreno sa izdavačem u kom roku da je uredi i preda. Đura je u brzini, u poslednji čas, odneo pesmu napisanu na masnom papiru sa kojeg je upravo pojeo burek.

DANILO KIŠ

U Parizu Danilo Kiš imao je svoj omiljeni bistro u kojem je radio konobar Japanac. Kiš je u trenucima dokonosti Japanca učio naš jezik, ali s crnogorskim akcentom. Prijatelji bi dolazili u posetu velikom piscu, pričalo bi se o svemu, najviše o Balkanu, a konobar, lik iz Kurosawinih vizija, uveseljavao bi ih pitanjima tipa: "A, što ćeš, mučeniče, popiti?"

DESANKA MAKSIMOVIĆ

Ostaće zabeležena i anegdota o susretu dve dive pisane reči, onako kako je ispričala Astrid Lindgren.

- Gospođa (Desanka Maksimović) je sigurno veoma dobar pisac, žao mi je što nisam pročitala ni jedan njen stih. E, kako smo se samo lepo "ispričale". Ona je sedela sa moje leve strane, a ja slabo čujem na levo uvo. Sve vreme mi je govorila nešto na francuskom, a ja od svih jezika najmanje znam francuski, pa sam joj sve vreme odgovarala na nemačkom.

-Gete je bio zaljubljive prirode i veliki ljubitelj žena ,

i to ne samo u mladosti nego do kraja života.

STEVAN SREMAC

Sremac je bio beskrajno duhovit. Poznati profesor,
akademik i višegodišnji predsednik SANU-a, Aleksandar Belić, bio je
kratkovid. Jednom je ručao u kafani nagnut nad tanjirom, seckao meso i
prebirao po tanjiru, kad ga je Sremac upitao: "Šta radite?"

Kad je Belić rekao da ruča, Sremac je dodao:

"Ja sam mislio da opravljate sat."

MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Jednoga dana neka gospođica upita Marka Twaina, čuvenog američkog humoristu, kakva je, po njegovom mišljenju, vrednost knjige.

- Čujte, vrednost knjige je neprocenjiva - odgovori Twain - ali varira prema prilici. Knjiga uvezena u kožu odlična je za oštrenje britve. Mala knjiga, kakve obično prave Francuzi, može odlično poslužiti da se stavi pod nogu od stola, ako je kojim slučajem malo kraća, pa se sto drma. Antikvarna knjiga, uvezena u pergament, može izvanredno poslužiti za bacanje na mačku kada je čovek želi isterati iz kuće. I, najzad, atlas sa velikim stranama nezamenljiv je za cišcenje prozora…

Jednom je bio pozvan na ručak kod jedne porodice koja je mnogo držala do forme. Kad je prineo usnama prvu kašiku supe i srknuo, opekao je usta i jezik i ispustio i sadržaj iz usta i kašiku u tanjir.

Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio:

- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika između inteligentnog čoveka i budale. Budala bi progutala ovu kašiku vrele supe i ne bi ništa rekla.

Neko je jednom zamolio Twaina da definiše grižu savesti. Veliki pisac je umesto odgovora ispričao ovu anegdotu:

- Kada sam bio mali, prišao sam jednoga dana kolicima nekog piljara i, iskoristivši priliku dok je taj razgovarao s mušterijom, ukrao sam mu jednu krušku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. Čim sam zagrizao krušku, osetio sam grižu savesti. Vratio sam se piljarovim kolicima, stavio sam ukradenu krušku na njeno mesto i uzeo drugu… zreliju!

ARNOLD BENET



Pisac je bio neurotični ekscentrik koji je sve radio po specijalno određenim pravilima. Kada bi njegova kućna pomoćnica stavila čaj u prokuvanu vodu, gledao bi na sat i tačno četiri minuta kasnije izdao uputstvo da mu se čaj sipa.

(Piščev kraj bio je ironičniji od kraja bilo kojeg njegovog romana. Umro je od tifusa koji je dobio pošto je u Parizu ispio čašu vode kako bi dokazao da je ista bezbedna za piće.)

Ivo Andrić je pisao nalivperom u sveske tvrdih , tamnih

korica .Rukopis mu je bio prilično nečitak , ali je mogla da ga

dešifruje njegova stara saradnica gospođa Vera Stojić.Ona je prekucavala

stranice na mašini , pa bi ih posle toga zajednički redigovali.

Branko Ćopić pisao je mekanom grafitnom olovkom , takođe

u sveske.Imao je malu , veoma oštru britvicu kojom je zarezivao

olovke.

Klod Simon je pisao svakog dana , baš kao i Andrić ,

koji je pisao stalno , pa i na Božić i Uskrs.

Tomas Vulf pisao je stojeći za visokim pultom ,

a ispisane stranice bacao je preko ramena u otvoreni kovčeg.

Jednom je čitavu noć pisao na frižideru , a ujutru se ispostavilo da

je pojeo nekoliko konzervi hrane za pse.

U sobi Stendala pronađena je škrinja puna rukopisa u potpunom haosu.

Nisu znali šta da rade s tim , pa je škinja sa rukopisima poslata u njegovo

rodno mesto Grenobl , gde je godinama čamila u arhivi bibliotke u nekom

zabačenom uglu.Sasvim slučajno prašnjavu škrinju je otkrio neki poljski student

i , pročitavši nasumice nekoliko strana , bio zapanjen lepotom njihovog stila.

Između ostalog , bile su tu i stranice “Crvenog i crnog”.

Римски песник Хорације наводно је одбио место секретара цара Августа зато што га је мрзело да устаје рано.

Вук Караџић je 1823. започео студије хирургије на универзитету у Лајпцигу, али је након похађања вежби из анатомије после неколико месеци напустио студије.

Jедна књига лепог понашања из викторијанаског доба препоручивала je да се
књиге мушких писаца никада не стављају на исту полицу заједно са књигама
женских аутора осим ако аутори нису уједно и супружници.

Кнез Михаило Обреновић је Вуковој збирци народних приповедака допринео бележењем бајке Чардак ни на небу ни на земљи, онако како ју је слушао од својих дадиља.

RADJAD KIPLING plagirao delove "Knjige o džugli"


Britanski pisac i Nobelovac Radjard Kipling priznao je svojevremeno da je pozajmljivao iz drugih knjiga kada je pisao svoja najpoznatija dela, među kojima je i čuveni roman za decu "Knjiga o džungli".

U pismu datiranom iz 1895. godine, koje je nedavno pronađeno i stavljeno na aukciju, slavni pisac priznaje da je "veoma moguće da je pozajmljivao iz drugih dela dok je pisao 'Knjigu o džungli'", ali da se "više ne seća iz kojih".

Kako prenosi londonski Telegraf, pismo sa Kiplingovim potpisom pronađeno je nedavno u jednoj antikvarnici i stavljeno na aukciju, sa početnom cenom od 2.500 funti.

"Knjiga o džungli", o avanturama dečaka Moglija u indijskoj prašumi, po kojoj je studio Dizni snimio veoma uspešni crtani film, objavljena je


IZVOR: Blic