Suncokret

Svakoga dana u sedmici
Zimi i u jesen
Po nebu Pariza
Fabrički odzaci bljuju sivi dim

A proleće nailazi sa cvetom za cvetom
Pod ruku s lepom devojkom
Suncokret suncokret
Ime je cveta
Nadimak devojke
Koja nema drugo ime pa čak ni prezima
Ali igra na raskršću
Belvila i Sevilje

Suncokret suncokret suncokret
Valcer se čuje sa raskršća
Divni dani su prošli
I lepi život sa njima

Genije Bastilja ***** finu cigaru
Na zaljubljenom nebu
Na nebu Sevilje na nebu Belvila
Il’ na svejeno kojem

Suncokret suncokret
Ime je cveta
Nadimak devojke

Šta se sve događa u jednom trenutku

Jedna lasta leti po nebu
leti ka svome gnezdu
u kome su joj mali
Ona im nosi suncobrane
stakliće lončiće trave
i mnoge stvari koje zanimaju decu
U istome trenutku
dole u kući u kojoj je postelja
mladić jedan umire polako
Na troroaru ispred vrata
zastaje neki tip u crnom
pa odlazi
dok iza ovih vrata
mladić ljubi devojku
A mladić na postelji umire
lasta proleće ispred prozora
i baca poklone kroz okna i veli
Gle jedan kako umire
i ona leti sprat više
i tamo gleda kroz okno
a tu
ubica sedi s licem u šakama
a žrtva leži u uglu zgrčena
Još jedan mrtvac govori lasta
Ubica sa licem u šakama
pita se kako da ode odavde
Ustaje i uzima cigaretu
pa seda
A lasta ga posmatra izdaleka
i najzad u svom kljunu nosi šibicu
pa kljunom kljuca u okno
Ubica otvara prozor
uzima šibicu hvata lastu
i pali svoju ciragetu
Nema na čemu odgovara lasta
to je bar najmanja stvar
i odleće jednim treptajem krila
A ubica zatvara prozor
seda na stolicu i *****
Žrtva ustaje i veli
Nezgodno je biti mrtav
čovek je sasvim hladan
A ubica žrtvi daje cigaretu
Popuši jednu zagrejaće te
I žrtva kaže hvala
A ubica odgovra
Oh to je najmanja stvar
Zar vam ne dugujem barem toliko
I uzima šešir i stavlja na glavu
i odlazi
Korača ulicom
pa naglo se zaustavlja
misli na ženu koju je mnogo voleo
zbog nje je čak i ubio
Istina on tu ženu ne voli već odavno
ali joj to nikad nije smeo reći
jer neće da joj učini nažao
I tako s vremena na vreme
zbog nje tek ubije po nekog
Njoj to čini veliko zadovoljstvo
radije bi umro nego ona da pati
zbog njega
a nje se ne tiče šta muči ubicu
A kad drugi pati
on prosto poludi
kao da je ošinut
Van sebe je
i čini šta bilo gde bilo kad bilo
a onda se gubi naglo

Mačak i ptica


Cijelo selo sa bolom sluša
Cijuk ranjene ptice
Bijaše to jedina ptica u selu
I jedini mačak u selu
Koji je eto napola smaza
Ptica prestade da pjeva
Mačak prestade da prede
I da oblizuje brkove
Selo učini ptici
Prekrasan pogreb
Mačak koji je također pozvan
Gazi iza majušnog slamnog kovčega
U kome počiva tijelo mrtve ptice
Djevojčica nosi kovčeg
Plačući neutješno
Da sam znao da će te toliko rastužiti to
Kaže joj mačak
Smazao bih je cijelu
I onda bih ti ispričao
Da sam je vidio kako je odletjela
Odletjela na kraj svijeta
Daleko...daleeeeeeko tako daleko
Da više ne može ni da se vrati
Ne bi osjetila toliki bol
Već samo tugu i žaljenje

Vidiš stvari nikad ne treba uraditi napola

ZAPIS NA ZIDU

Čak i ako ga
gledate
loše,
predeo
nije ružan
možda je loše
oko vaše.

VERGL

Ja sviram klavir
pricao je jedan
ja sviram violinu
pricao je drugi
ja harfu ja benčo
ja violončelo
ja gajde... ja frulu
a ja drombulju.
I jedni i drugi su pricali pricali
pricali sta sviraju.
Muzika se nije cula
svi su pricali
pricali pricali
niko svirao nije
ali u jednom uglu neki covek je cutao:
"A u koji instrument svirate vi Gospodine
sto sedite i cutite stalno?"
upita ga drustvo muzikalno.
"Ja na verglu sviram
na kami koncentriram"
rece im onaj covek
za kog su mislili da ce cutati dovek
te s kamom u ruci na muzikante krenu
i pobi ih u trenu
onda na svom verglu poce da svira
a njegova muzika bila je tako istinita
tako ziva i tako ljupka
da je izmilela ispod klavira
gde je od dosade legla zaspala
domacinova cerka mala
i rekla:
"Ja sam se igrala sa obrucem
igrala zmurke
igrala skolice
punila kofice
igrala jurke
kljuc katanac
ko me pipne magarac
igrala se tate i mame
igrala se s lutkama
sa suncobranom
igrala se s malim batom
sa malom sekom
igrala zandara i lopova
al' ta igra je gotova gotova
hocu da se igram ubice
i na verglu da sviram."
I covek je uzeo devojcicu za ruku
pa su otisli u gradove
u kuce i vrtove
i poubijali sto su mogli vise ljudi
a onda su se vencali
i mnogo dece imali.
Ali
najstarije je naucilo klavir
drugo violinu
trece harfu
cetvrto frulu
peto drombulju
a onda su poceli da pricaju
pricaju pricaju pricaju
muzika je zamukla a reci se cule
pa se opet moralo poceti od nule!

Glupost je najneobičnija od svih bolesti - od nje ne pati bolesnik, nego svi ostali.
Žak Prever

“Zagrli me čvrsto
Ljubi me
Ljubi me dugo
Ljubi me
Kasnije biće kasno
Naš život to je sada”
—  Poljubi me; Žak Prever

“Niko ne poznaje bolje čoveka nego žena koja je prestala da ga voli.”
—  Žak Prever

I TO MI JE NEKA RAZONODA

I to mi je neka razonoda pisati
i to mi je neka razonoda sanjati
Eto taj list
bio je potpuno beo
pre nekoliko sekundi
Ni minut
jos nije prošao
A evo na sta to liči.

Mačak i ptica

Celo selo sa bolom sluša
Cijuk ranjene ptice
Beše to jedina ptica u selu
I jedini mačak u selu
Koji je eto napola smaza
Ptica prestade da peva
Mačak prestade da prede
I da oblizuje brkove
Selo učini ptici
Velelepan pogreb
Mačak koji je takođe pozvan
Gazi iza majušnog slamnog kovčega
U kome počiva telo mrtve ptice
Devojčica nosi kovčeg
Ridajući neutešno
Da sam znao da će te to toliko rastužiti
Kaže joj mačak
Smazao bih je celu
I onda bih ti ispričao
Da sam je video kako je odletela
Odletela na kraj sveta
Daleko... daleeeeeko tako daleko
da više ne može ni da se vrati
Ne bi osetila toliki bol
Već samo tugu i žaljenje.

Vidiš stvari nikad ne treba uraditi napola

KONDUKTER

'Ajde napred
pomeri tamo
Mrdni malo
Sredina napred
Niste sami
Šta je tu sveta
Gurni tamo
Ljudi dole stoje u redu
To samo kulja
Sa sviju strana
Po stanici
Po hodnicima majčine utrobe
'Ajde 'ajde napred tamo
Pritisni malo na oroz
I drugi treba da žive
Ubijajte se malo
'Ajde miči
Šta je zapelo
Dosta šale
Dajte mesta
Dobro znate ne možete ostati tu
Zadugo
Treba i drugi da dođu na red
Samo krug lepo su vam rekli
Krug oko sveta
Krug duž sveta
Samo krug i zdravo đaci
'Ajde napred
Gurni malo
Budite pristojni
Šta se gurate.

FIESTA 

Case su bile prazne 
i boca razbijena 
Postelja raspremljena 
a vrata zatvorena 
Sve su zvezde od stakla 
od srece i teskobe 
treperile u prahu 
nepospremljene sobe 
Bio sam mrtav pijan 
bio sam sretan do bola 
ti pijana i ziva 
u mom narucju gola.

DECA SE VOLE 

Deca kad se vole ljube stojeći 
Po kapijama noći 
Dok prolaznici ukazuju prstom na njih 
Ali decu kad se vole 
Baš je briga dal ih ko vidi 
Jer tu su samo njihove senke 
Treperave u noći 
I koje izazivaju kod prolaznika 
Bes prezir smeh i zavist 
Deca kad se vole nisu ovde ni za koga 
Tada su dalje odavde nego što je noć 
I puno dalje nego što je dan 
Ona su 
U zaslepljujućoj svetlosti prve ljubavi