JEDNO LETO
 
Samo još vetar raznosi lišće
po našem parku i vlažnoj stazi
briše sa nje targove koraka naših
niko od nas tuda ne prolazi
 
Na staroj klupi ostale uspomene
pisane tragove po njoj sam ostavljao
željno te na njoj iščekivao
zvuku tvojih potpetica se radovao
 
U krošnjama još treperi tvoj glas
s’vetrom se i on u beskraj sprema
nestaju snjim tragovi susreta naših
i ničeg više u parku nema
 
Samo ćeš u sećanju zauvek biti
najlepša slika sa mnom će ostati
uspomena na jedno divno leto
kad pomisliš na mene ja ću već znati
 

SAMOĆA
 
Koliko puta poželim da ti pišem
toliko toga bi hteo u trenu ti reći
a na čas sve mi se bezvrednim čini
da uzalud  je svaka reč o sreći
 
Samo su teški oblaci iznad grada
sve je sivo i oči su moje sive
što te odavno u njima nema
samo  su naše reči krive
 
Sve je postalo tako tuđe i strano
u samoći i miru tražim spas
i dalje ću te isto voleti i ako znam
da otrov sumnje ubio je nas
 

PISMA
 
Voleo bih da ti pomilujem lice
da osetim miris tvog parfema
tvoja me pisma samo rastužuju
u svakom si tu a opet te nema
 
Poželim za ruku da te držim
da osetim njenu mekoću i toplinu
dok poglede u hodu razmenjujemo
u očima da nam vatre sinu
 
Tako bih voleo da ti čujem glas
kad mi tvoje pismo počneš čitati
možda se u njemu negde ljubav krije
kad čujem tvoj glas onda ću znati
 
Odluči i dođi  jednom u moj grad
postani bar na kratko njegov deo
sa mnom provedi divne trenutke
možda ostaneš i život ceo
 

 

 

 

 

 

OSLUŠKUJEM TE
 
Osluškujem tvoje srce
kroz tvoje reči ga osluškujem
u pesmama je muzika njegova
što je u sebi duboko čujem
 
Osluškujem damare njegove
kad u snove moje svrati
kad zajedno beskrajem letimo
dok nas zora u javu ne vrati
 
Osluškujem vreme i dane
nemušte  znake u sebi
prizivam toplinu usana tvojih
da svu ljubav poklonim tebi
 
Osluškujem korake tvoje
da li te ljubav ka meni vodi
il’ prazne ostaće noći moje
dok se u tebi ljubav ne rodi
 

ZNAM
 
Znam
od  kad sam te prvi put video
da se u meni sve izokrenulo
postalo mi je sve tesno i malo
srce je samo za tebe znalo
 
Znam da sam
svemu  davao ime tvoje
sve je moralo biti savršeno kao ti
merilo si svake lepote bila
moja najdraža i moja mila
 
Znam da sam
krišom i patio zbog tebe
kad bi ti na drugog  pogled pao
želeo sam te zauvek samo za sebe
i bio beskrajno zaljubljen u tebe
 
Znam
bio sam očaran tvojom lepotom
slep sam od ljubavi za tobom bio
onog dana kad si rekla zbogom
i tada  sam bio opsednut tobom
 

SRNA
 
Kao  srna se skrivaš
u mom skutu toplinu nalaziš
meškoljiš se i vrpoljiš
u dušu mi nečujno zalaziš
 
Šapućeš nešto iz tog mraka
ne možeš se još dugo tu kriti
moram te iz skrovišta isterati
jer srna mora lovina biti
 
Moram te  na rukama nositi
kao malo lane te paziti
strah iz tvojih očiju oterati
moram te ljubiti i maziti
 
Sve ću za tebe učiniti
samo da možeš srećna biti
i kad god poželiš da možeš
u mom skutu se skriti
 

KRALJICA
 
Slobodno otvori moja vrata
iza njih se samo ljubav krije
nema tu ničeg tako strašnog
i ničeg što milo ti nije
 
Slobodno ušetaj u srce moje
mesto te tvoje odavno čeka
bićeš najlepša kraljica moja
vladarka  moje ljubavi doveka
 
Evo i darove sam ti spremio
sjane raskošne i mirisne
da budeš uvek najlepša
lepoto moja znaš da ljubim te
 
Zakorači u predvorje moje
da kraljica moja postaneš
a ja ću zaključati vrata za tobom
da u srcu mom zauvek ostaneš
 

 

 

LJUBIM TE

 

 

 

PROLEĆE
 
Proleće ti vidim u očima i osmehu
priroda te kao prolećni pupoljak budi
osmeh ti i radost na lice donosi
sve cveta  i miriše kao tvoje grudi
 
Ti si pupoljak mirisan i zanosan
čarobni nektar na usnama ti toči
opijaš me neodoljivo svojom lepotom
mamiš me na tvoje usne i tvoje oči
 
Sve na tebi je lepo i sjajno kao proleće
raspevano u sunčevoj svetlosti
i tvoja duša na proleće miriše
tako puna ljubavi i radosti
 
Ti si ukras u prolećnojj cvetnoj bašti
najmirisniji cvet sa naviše boja
svetlost si u ovom prolećnom danu
ti si ljubav moja
  

PROLEĆE