STAROM ULICOM
 

Kako je lepo kad na nepoznatim licima vidiš ljubav. Prosto je neprijatno upadljivo gledati  i uživati u takvim prizorima, a tako prijaju ti prizori i takve slike života, one su kao lek, kao neka radost na koju se slučajno naiđe, kao neki dragulj.
Sve se to  vidi na njihovim  licima, u pogledu u pokretu, u bojama, u glasovima i osmesima ,u odbljescima  sunca u njihovim očima, ljubav se ne da skriti.
 U ovom  vremenu  bezdušja gde je duša postala  skoro nepoznat pojam  sve ovo deluje kao skriveni  grumen zlata. 
koračam dugom i starom ulicom. U mislima sam sa sobom, gledam ljude zgrade, čujem zvukove, sve je deo nekog velikog  haosa  a sve je ogromna celina. 
Negde u mislima napravi se ta nevidljiva selekcija, koja kordiniše poglede i  intresovanje za određene stvari  koje prijaju i  koje opuštaju i oplemenjuju, koje ljubav biraju i  traže. Pa tako pogled nesvesno traži  te male grumenčiće zlata koji se tako kotrljaju ulicom onako sjajni i lepi obavijeni  ljubavlju a mnogima potpuno nevidljivi.
Obrnem krug pa opet iz početka koračam istom stazom. Tražim još neki  grumenčić zlata da skupim prah za njima, možda mi je neki promakao a možda je nekog  sudba tek donela pred mene.
Kad napunim  pune džepove duše njihovim sjajnim prahom onda  krećem na odmor. 
Sa blagim osmehom i zadovoljstvom na licu, sa prahom tog grumenja  što mi se nahvatao na rukama, licu u duši, čekaću  novi dan. Sanjaću nove male grumenčiće i radovati se susretu sa njima.
Opet ću sutra krenuti starom ulicom. Prah od ljubavi sakupljen prosipaću svuda, bacaću ga u vis da svima u oči uđe da se svi pretvore u zlatno grumenje. 
Još kad sunce sine kakav će to prizor  zlatan biti, samo da sakupim dovoljno zlatnog praha.

BEZ REČI

Osećam da bi mogao  u dahu roman napisati
misli se množe jedna po drugoj skače
kad olovku u ruke uzmem sve se ugasi
svaka reč mi se čini beznačajna i mala
i najmanja misao o tebi u pesmu nebi stala

Držim olovku u ruci i gledam tvoj lik bez reči
zagledam na tebi detalje ,prisećam se usana tvojih
ruka mi kroz kosu sama kreće, osećam nemir
sve mi se u trenu nepotrebnim i suvišnim  čini
sve je tako beznačajno kad si u mojoj blizini

I tako dan za danom prolaze kišni dani
od želje silne ostajem dugo  paralisan i nem
kroz prozor ukočenog  pogleda  letim daleko
korpa  je sve više puna zgužvanog papira
misao o tebi me ubija i neda mi mira

SVIM PRIJATELJIMA SA FORUMA
I OSTALIM ČLANOVIMA ŽELIM SREĆNU NOVU 20016

ČEŽNJA
 
Napisao bih joj bezbroj reči
Kitio bi ih da budu nežne i umilne
al' nešto u meni uvek me spreči
sve u meni zamre od želje silne
 
Sagorevam kao voštana sveća
nada mi se svaka za fitilj hvata
mesto me ne drži, tražim vrata
a u duši seta sve veća i veća
 
Poželim da joj napišem najlepši stih
nemam reči da ga sazidam, uvek se sruši
nemam ih, a toliko ih je u mojoj duši
kao da neko želi da ostanem bez njih
 
Možda mi nemušte poruke stižu
u slepilu ljubavi ih ne razumem
zaboravim čitati iz duše  i ako umem
a čežnja i želje u meni se samo nižu
 
Osećam da će me ova samoća ubiti
godine i dani teški su kao planine
samo da je vidim da me želja mine
da mi je samo na tren  kraj biti

Svima koji danas slave Božić  želim 
SRETAN BOŽIĆ 

        KROZ SAN
 
Dan kao niska  beskonačna
kuglica nevidljiva sam u nizu
što u noć i san željeni zalazi
na staze nepoznate nebeske
da na njima budem tebi blizu
 
U svetlosti neba skrivenog
da te pratim i vodim kroz san
u zagrljaju da obilazimo zvezde
na mlečnom putu snove da sanajmo
dok nas usnule ne probudi dan
 
Da te ljubim beskonačno dugo
bez vremena i kraja
u bojama naj sjajnijih zvezda
na talasima muzike nebeske
što zaljubljene duše spaja
 
Kada se probudimo srećni
da nam usne još na nebo mirišu
da nam bride i želje nove bude
na zagrljaje čvrste i vatrene
u samoći da nam srca uzdišu
 
Da željno čekamo novu noć
da zakoračimo u snove nove
opijeni jedno drugim da letimo
zagrljeni sa željom da nikada
ne dođe kraj noći ove

  

KROZ SAN
 
Dodirujem te kroz vreme
kroz  noć,  kroz  dan
kroz oblake, kroz  noćne more
dodirujem te  kroz san
 
Na mojim dlanovima tvoje lice
kao sunce da mi je
usne ti rumene dodirujem
dok srce kao ludo bije
 
Oko nas tišina prepuna reči
kroz maglu sna licem uz lice
slušamo te nečujne reči duše
dok srca trepere  poput ptice
 
Govorimo bez reči u tišini
dodirujem te i ljubim kroz san
dok zvuci beskraja odzvanjaju
i najavljuju novi dan
 

           KROZ MAGLU


Negde tamo iza magle, iza svega
vidim tebe, a putu dugom nikad kraja
izmičeš mi iz misli, iz nadanja
nigde tvoje lepote , nigde sjaja
 
Vuče me me tvoj glasi kroz vreme
žmurim i hodam, u mislima gledam u tebe
osećam maglu kako mi lice miluje nežno
kao ti da si tu, osećam te pored sebe
 
Znam da si skrivena negde daleko
u tajnama mojih ljubavnih snova i nada
lutam opijen tobom da te pronađem
da te zagrlim, bilo gde i bilo kada
 
Pratim te tiho, tvoj eho odjekuje kroz noć
za njim lagano hodim, slutim staze tvoje
prizivam te u mislima sebi, možda me čuješ
i okončaš beskrajno dugo lutanje moje
 
Molim se, da se ukrste negde putevi naši
pa stazom iz snova ka meni pođeš
na putu kroz vreme i kroz maglu belu
pravo meni u zagrljaj dođeš

TIŠINA


Kako izreći tišinu duše
prepunu misli i reči ljubavi pune
kako ugasiti čežnju za očima snenim
kad vetar sete kroz dušu dune


Još jedno proleće je na granama
a otrov usana njenih još je u meni
truje  me i budi iz svakoga mira i sna
da mislim i sanjam o toj ženi


Godine kao biseri sijaju u kosi
na  svakom od njih deo je života
kao sjajne slike zaleđene u vremenu
na svakoj o njih mladost i lepota


Samo sećanje duboku tišnu rađa
sa mislima o njoj prolazi svaki dan
o vremenu kojeg više zauvek nema
ona je biser moj i nedosanjani san

BEZ REČI

Mislima je  prizivam
pogledom je milujem
dušom je ljubim

KAZNA
 

Danas je nema da mojom ulicom prođe
da preko srca pređe  korakom zanosnim
da osetim svu tu bol njenog vitkog stasa
svu lepotu njenu, da kriknem bez glasa


Pojavila se iznenada kao zvezda
kao magija koja poglede i misli okiva
kao kazna ko je ugleda, rob njen postaje
u srcu za njom bekrajna čežnja nastaje


Samo da se pojavi da mi svane dan
da je kao ogrlicu oko vrata nosim
budan da je sanjam i opijen njome lutam
i na moru sreće sa njom plutam


Čekam da se ostvare molitve moje
da se kao sunce zlatno pojavi 
samo na tren lice belo da joj ugledam
i oči njene kad zaiskri u njima vatre plam
 

U meni nestaje zanosa, vatre i nade
nema je, sve se u sivilo i setu  pretvara
sve je samo san puste i ranjene duše
kule od želja samo su snovi koji se ruše


Dok mi u duši besne pustinjske oluje
osećam da nestajem tiho u vremenu 
zatrpavaju me nemoći i beznađa razna
ona nikada doći neće, ona je moja kazna

ONA JE

Samo sam je netremice posmatrao
za te prizore lepote njene sve bi dao
poželeh blizinu njenu i ako je nisam znao
kao lopov poglede njene sam krao

U kosi je prolećne vetrove skrivala
onako gorda kao vila je hodala
gledao sam je, da nije ni znala
onako zanosna i lepa srce mi je krala

Postao sam rob njenih pogleda setnih
negde u njima tražio sam ljubav njenu
i sećao se nekih dana sretnih

Zavoleh tu prelepu i zanosnu ženu
u očima mi zasija ljubav kao pesma i stih
želja da je ljubim i mrsim kosu njenu 

Njene su usne kao čarobni napitak
opijum i otrov u isto vreme
patnja su mi i teško breme
za oči i dušu beskrajni užitak

U kosi joj tragovi zvezdanih noći
na licu sunce ljubavlju joj piše
sve više je volim  i patim sve više
i ako znam, da nikad mi neće doći
 
Ona je pesma i muzika
lek i duševna hrana
on je ljubavi najlepša slika 

Ona je moja najteža rana
pesma i muzika za tuđu dušu
i suza u smiraj dana

ISPOD KA

Gledam te kroz spektar vremena
nazirem boje meni bliske a daleke
lepota njihova oči mi zatvara
dok ispod kapaka ljubim ti usne meke

Sve je tako blizu a tako daleko
dodirujem te kroz vreme, kroz san
svetlost mi tvoja dušu ranjenu opija
postala si i moja noć i moj dan

Na kosmičkoj poljani ljubav igraš
najlepša si zvezda u sjajnoj noći
gledam taj spektar ljubavi i lepote
koje mi nikada neće doći

Ti si samo magija od želja i snova
čarbna igra na putu u beskraj
ti si lek koji se zauvek uz sebe nosi
i ja ću ga nositi dok ne dođe kraj

LEPTIR

Letim po proplancima cvetnim
po plavim crnim i smeđim kosama
po bojama očiju med razvrstavam
dok ga  pijem sa slatkih usana

Na laticama mekanim san odspavam
poljubce raznosim po licima mirisnim
u pogledima vatru i ljubav budim
muziku nebesku u srca prizivam

Na suncu uživam za nektarom žudim
ne mirujem dok cvet ne poljubim
na izvorima lepote i ljubavi se pojim
i živim kratki život leptira

Samo  kad ljubim i volim ja postojim
ne zaljubljuj se u mene jer ja sam leptir
letim od cveta do cveta, ne zatvaraj me u srce
bez slobode ne mogu da volim

MOGU LI

Mogu li da te volim kao muziku
kao lep pejzaž
kao sučani dan
Mogu li da te volim kao more
kao zalazak sunca
kao toplu letnju noć
Mogu li da te volim samo mislima
da se ti se radujem kao poklonu
kao dolasku proleća 
ko pogledu dragom  koji cekam
kao pismu koje očekujem
kao osmehu koji me u nebo diže
Mogu li samo u mislima da ti se radujem
 i da te ljuibm
Mogu, sve mogu jer te stvarno volim

U SNU

Tiho sam kao zrak ušao kroz pozor tvoj
gledao te usnulu rasute kose na jastuku
ljubio tvoje usne uspavane medene
milovao lice milo, i držao te za ruku

Sklanjao sam ti plavu kosu s čela
budio te ljubeći tvoje lice i usnulo oko
prislanjao lice uz lice i opijao se tobom
tražio te u tvom snu negde duboko

Grlio te opijen tvojom lepotom
ljubio tvoje vitko i znosno telo
osećao kako nam grudi zajedno dišu
kako mi osvajaš dušu i srce celo

Sve je trajalo samo jednu noć
kao misao došao sam ti noćas
na mesečevom zraku opet ću ti doći
sada za rastanak došao je čas

Evo me mesečina na put zove
zora je na pragu najavljuje novi dan
ljubim te na rastanku i milujem lice
ti si lepoto bila moj najdraži san

VOLIM TE

 

 

 

У циркусу испод шатре