Нови Зеланд је острвска држава у југозападном Пацифичком океану. Држава се састоји од два велика острва,Сјеверног и Јужног, и подоста мањих острва. Популарно маорско име за Нови Зеланд је Аотеароа, што се често преводи као "земља дугог бијелог облака". Нови Зеланд је парламентарна демократија и земља чланица Комонвелта. Нови Зеланд је одговоран за самоуправне државе Острва Кук и Ниуе и управља Токелауом и Росовом земљом.



   Нови зеланд је географски најизолованија свјетска држава. Његов најближи сусјед, Аустралија, је удаљена 2,000 километара сјеверозападно од главних острва, преко Тасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, ка северу су Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.



   Званично,Елизабета II је краљица Новог Зеланда и у земљи има свог представника,генералног гувернера,иако сама краљица нема никакав политички утицај.Политичка моћ припада премијеру,који је уједно и вођа владе и демократски се бира од стране парламентa.

Политика

Нови Зеланд је конституциона монархија са парламентарном демократијом."Краљевски акт Новог Зеланда" из 1953. године,одредио је краљицу Елизабету II за краљицу Новог Зеланда, а шефа државе представља је Силвија Картврајт,генерални гувернер.

Парламент Новог Зеланда има само једну комору,Представнички дом у којем обично засједа 120 чланова парламента.Парламентарни избори се одржавају сваке треће године.

Званично не постоји устав,мада "Уставни акт" из 1986. године се сматра за основу уставне структуре Новог Зеланда.Генерални гувернер има моћ да поставља и разрјешује дужности премијере,као и да распушта парламент.Такође,генерални гувернер засједа Извршним одбором,који представља формални комитет свих министара Круне.Чланови Извршног одбора морају бити и чланови парламента,а већина припада и Кабинету.Кабинет је главно политичко тијело а на челу се налази премијер,који је такође и парламентарни лидер владајуће партије или коалиције.

Тренутни премијер је Хелен Кларк,чланица Лабуристичке партије.Већ има два мандата,а започела је и трећи.Опозицију представља Национална партија,коју води Дон Браш,бивши гувернер банке резерви,а опозицију такође представља,Маорска партија.

Највиши суд у Новом Зеланду је Врховни суд,основан тек 2004. године "Актом о судству" из 2003. године.Такође,постоји и Високи суд који се бави озбиљним криминалним прекршајима,као и цивилним питањима.Тренутни шеф правде је Дејм Сиан Елиас.

Географија



Нови Зеланд се састоји из два главна острва,једноставно названа-Сјеверно и Јужно,или Те-Ика-А-Муи и Те-Веи-Поунаму на маорском,као и многобројних мањих острва.Укупна површина износи 268 680 km²,мало мања од површина Јапана и мало већа од површине Уједињеног Краљевства.Најзначајнија од мањих острва су Стјуартово острво/Ракиура,Ваихеке острво,Хаураки и Чатем острва.Земља посједује огромне морске ресурсе,и покрива око 4 милиона km²,тј. површину 15 пута већу од саме површине Новог Зеланда.

Јужно острво је највећа земљана површина Новог Зеланда.и својом дужином је подијељено на Јужне Алпе,са највишим врхом Аораки/Куков врх,висок 3 754 метра.На Јужном острву постоји 18 врхова виших од 3000 метара.



Сјеверно острво је мање брдовито од Јужног,али га обиљежавају вулкани.Највиши планина на Сјеверном острву је Руапеху,2 797 метара,која је уједно и активни вулкан.Богат пејзаж Новог Зеланда,био је популарна локација многобројних телевизијских и филмских снимања,укључујући и трилогију "Господар прстенова".

Клима

Клима Новог Зеланда је прилично блага,и температуре се крећу од умјерено хладних до умјерено топлих, с тим да температура ријетко опада испод 0°C,али и ријетко прелази 30°C.Услови варирају од влажних на западној обали Јужног острва,преко сушних и континенталних у унутрашњости,до суптропских на сјеверу.Од главних градова,Кристчрч је најсувљи,са свега 640 милиметара кише годишње,док је Оукленд највлажнији,са око 1800 милиметара.



Демографија

Нови Зеланд има око 4,1 милиона становника.70% укупног становништва чине бијелци европског порјекла.Становници Новог Зеланда,који су англо-келтског порјекла познати су под маорским називом Пакеха-тај назив се односи практично на све становике Новог Зеланда који нису Маори.Велика већина становника Новог Зеланда су шкотског порјекла.Маорски народ је друга етничка група по величини(14,7% полу Маора и 7,9% "чистих" Маора).У периоду између 1996. до 2001. године,број људи азијског порјекла(6,6%),претекао је број људи порјеклом са пацифичких острва(6,5%).Већина Маора данас је настала мјешањем са припадницима других етничких група,али већина њих се изјашњава као "чисти" Маори.Нови Зеланд има позитиван став о имиграцији и практично сваке године увећа своју популацију за 1%.

Хришћанство је доминантна религија,иако око 40% становништва нема вјерских афинитета.У хришћанству највећи је број протестаната,потом слиједе католици и методици,такође велики је број хришћана који се изјашњавају као баптисти.Ратана црква има највише представника међу Маорима.Мањим дјелом заступљен је будизам,исламизам и хиндуизам.

Економија

Нови Зеланд посједује модерну и развијену економију.Земља има висок стандард и 15. је у свијету по квалитету живљења(извор "The Economist's" за 2005.годину).Од 1984. године влада је успјешном реконструкцијом структуре успјела трансформисати економију Новог Зеланда од високо протекционистичке и контролисане,до економије базиране на слободној трговини.Током 1980-их влада Новог Зеланда је продала велики број важнијих државних компанија,укључујући компанију за телекомуникације,жељезнице,велики број радио станица.као и двије финансијске институције.

За вријеме изненадне транзиције тржишне економије,која је почела 1984.године,а врхунац доживјела октобра 1987.године,када је укупна вриједност тржишта опала за 50% за мање од годину дана.Посљедица тога се осјети и данас,мада у мањој мјери,али у то вријеме за Нови Зеланд је значила период слабог економског развоја који је трајао све до средине 1990-их година.Такође,то је био и један од главних разлога да влада отпочне програм који би омогућио масовно имиграцију.У 1999.години Нови Зеланд је ушао у период релативно јаког економског раста.



Економија Новог Зеланда је заснована на трговини-углавном пољопривредних производа,стога на економски развој Новог Зеланда значајно утиче глобални пад цијена.Пошто је извоз пољопривредних производа осјетљив на вриједност валуте,а и велики број потрошне робе се увози,значајније промјене вриједности новозеландског долара,има значајније посљедице и на саму економију.Примарни извоз омогућавају производи области из пољопривреде,хортикултуре,рибарства,шумарства и информационих технологија.Такође,знатан приход се остварује и преко туризма.

Култура

Култура Новог Зеланда је настала утицајем бројних култура-британске,маорске,култура других европских имиграната као и полинезијске културе.Међу првим досељеницима,било је много припадника шкотског народа,тако да су утицаји њихове културе видљиви;за Нови Зеланд се каже да има више гајдашких бендова од Шкотске.

Прије доласка досељеника из Европе,маорска племена нису имала металних алата,па су се првенстевно ослањали на дрво и камен.Модерни Маори не живе традиционалним животом,али су елементи маорске културе преживјели и влада их активно промовише свим становницима Новог Зеланда.Маорски језик се задржао у свега неколико области Новог Зеланда,али га држава активно потпомаже,отварајући школе на маорском,као и телевизијске и радио канале.



Спорт



Најпопуларнији спортови на Новом Зеланду су рагби,крикет,нетбол,куглање и фудбал.Такође,пажња се посвећује и голфу,тенису,бициклизму,као и воденим спортовима-кајак,једрење и сурфовање.

· Рагби

Рагби се као спорт често поистовјећује са националним идентитеом Новог Зеланда.Национални тим се зове "Сви црни" и држи најбољи рекорд у побједама у свијету,такође су и побједници Свјетског првенства 1987.Нови Зеланд је такође и домаћин Првенства рагби уније 2011.године.Боје националног тима нису идентичне онима на застави,већ су црна и бијела(сребрена).



znanje.org

The Fiordland National Park

Queenstown

The Bay of Islands

Abel Tasman National Park

Историја Новог Зеланда је релативно кратка: он је задње насељено копно на Земљи.Први људи који су се доселили на Нови Зеланд били су са простора источне Полинезије у 13.вијеку.Полинежани су земљу открили на својим истаживачким пловидбама,а касније су у малим групама почели долазити на острва.Данас познати као Маори,у почетку су били подијељени у бројна племена,све до доласка Европљана када су им дали име Маори,што значи "обични".

Холандски истраживач Абел Тасман открио је Нови Зеланд 1642. године.Тек послије 127 година ,тачније 1769., Џемс Кук је стигавши до Новог Зеланда на свом првом путовању,направио мапу оба острва и вратио се у Велику Британију са извјештајем о становницима и о богатствима Новог Зеланда.Прве европске базе на Новом Зеланду били су огранци китоловних компанија.Од 1839. до 1841. године Нови Зеланд био је дио аустралијске колоније Нови Јужни Велс.1840.године Маори су уступили суверенитет Новог Зеланда Британцима у замјену за заштиту њихове земље од Француске која их је жељела колонизовати.Повремене борбе између племена Маора и досељеника око права на земљу и трговину трајале су готово 20 година,све до 1860. када су британске снаге успјеле сузбити сав отпор Маора колонијалној администрацији.Злато је откривено средином 19.вијека на Јужном острву и привукло велики број европских досељеника.

Нови Зеланд је прва парламентарна демократија која је омогућила гласање женама и то 1893.године.Пуну независност добио је Вестминстерским статутом који је донесен 1931.,а службено прихваћен 1947 .



znanje.org

Nugget Point lighthouse, New Zealand

Moeraki Boulders, New Zealamd