Dragana Konstantinović - Page 5 Hitskin_logo Hitskin.com

Ovo je previzualizacija teme sa Hitskin.com
Instalirati temuVratiti se na listu teme



Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemPrijem  TražiTraži  Latest imagesLatest images  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  Himna Haoss ForumaHimna Haoss Foruma  FacebookFacebook  


Delite | 
 

 Dragana Konstantinović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35951

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptySre 29 Jun - 11:01

NE PRIZNAJEM RASTANKE


Ne priznajem rastanke
i nikad neću.

Suviše boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek niče;

kada na samom početku priče
vreme zatreperi i stane,
baš kada bleda,
još prazna zora
mesečevo srebro ućuti;

i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane...

Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora,
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noći i zore sjajem.

I zato ne dam, i zato neću,
i zato rastanke ne priznajem.

Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim,
želim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima,
dok postojim.

Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi;

da razvejano seme maslačka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke,
u žute duge na modrom tlu.

Zato ne dam i zato neću.
Zato moj odraz još vešto krije
istih osmeha tajne daleke.
Zato ću uvek biti sa tobom,
u dašku misli ili u snu.

Još uvek naš cvet negde niče,
još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri sleću.

Svi su rastanci tužne priče,
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad neću.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyPet 29 Jul - 16:55

SEĆANJE 

Dok jurim drumom, ista prašina 
večno zelene šumarke praši 
a sunce razbija sene... 
Lete kraj mene sneni putaši... 
Poznah u kosi vetar s visina 
al', da l' on prepozna mene? 

Ulicom znanom sećanje veze, 
istim stopama smelo se šeta 
a misli korake broje, 
i pitaju se i ovog leta 
da l' još, dok tiho šumore breze, 
šapuću i ime moje. 

Gasi se plamen nad mojim gradom 
i prepušta ga letnjem sutonu, 
plašt modri pada na pleća; 
sećanja moja polako tonu 
i gase misli s poslednjom nadom 
da me se bar neko seća...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyPet 29 Jul - 16:56

ŽENA U CRNOM 


Pognuta, zgurena, tiha, u crno zavijena, 
nemoćno korake pruža protiv sopstvene volje. 
Gde god Sunce da bije, oko nje caruje sena 
što guši nadu da išta može da bude bolje. 

Korača nemo dok kraj nje promiču neka lica 
čiji pogledi beže kao da nje nigde nije; 
daleko u njoj prhnu i poslednje jato ptica 
i osta još samo tuga da joj niz pleća lije. 

I nije više ona ni setna ni zamišljena, 
davno je prošlo to vreme kad je imala snove, 
davno je živela život, davno je bila žena, 
sada je jos samo ljuska koja se ženom zove... 

Prepuklo srce jos tuče i nikako da stane, 
broji sapeto vreme u njenoj tami sto drema... 
Zagasli život još tinja, još traje neke dane 
dok usahla ruka žudi da mazi čega nema... 

Umorno diže glavu kao da hoće da pita 
očima ispranim, mutnim, bez boje i bez sjaja: 
¨Zašto, kažite, zašto...?¨ Dok zamućen pogled skita, 
osta da čezne za dugom večitog zagrljaja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyPet 29 Jul - 16:57

SUSRET 

Jedan se pogled iskrao kradom 
iz plavog sna sa dna tišine, 
zasjao iskrom, bljesnuo nadom 
i zaživeo usred tmine. 

I poput duge u kišnom danu 
na tren tama poče da plamti 
kad lagan dodir na mome dlanu 
ostavi nešto što se pamti. 

Prebrzo sve su prekrile sene, 
i sjaj u oku, i to lice... 
Ostaše reči nedorečene 
za neke druge pozornice. 

I ništa više. Sve što je bilo 
začas se pokri velom ćutnje. 
Sve sakri plavi san svojim krilom 
i nesta svega osim slutnje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyPet 29 Jul - 16:57

Crno - bela priča


U beloj sobi beloga dvora
kraljica uze haljinu letnju,
belu, naravno, jer tako mora,
pa zatim klisnu sama u šetnju.

Nije odmakla mnogo daleko
od svoga blještavo belog dvorca
kad je odjednom prepade neko
u liku opakog crnog lovca.

Šta sad da radi? Oh, da je samo
slušala savet svog belog kralja!
Sad mora u beg tamo il' amo,
jedno je jasno: ovde ne valja!

Okrenula se ka jednoj strani
i pokušala da baš požuri.
Da je bar svita tu da je brani
sad kad je opaki lovac juri…

Spas joj je doneo njen konj beli
i ozario je smeškom sreće.
Ali, za šetnju sad zna dvor celi -
slučaj dobija razmere veće…

Beli je kralj bio jako besan.
Ne sme kraljicu niko da dira!
Dvor mu je beli postao tesan,
zato sad ratnička truba svira!

Na polje isplovi bela reka:
svita, topovi, konji, dva lovca…
Videće crni šta ih tek čeka
kad oni krenu put crnog dvorca!

Crni je kralj na sve bio spreman
pa se sakrio u crnom hladu.
Da bi odbio tu belu neman,
naredio je hitnu rokadu!

Poče u neki čas da se ježi
od nepoznatog i čudnog vonja…
I sebe uhvati kako beži
od jednog običnog belog konja!

Ubrzo stiže ostala svita
da ga zaseni svojom belinom.
Crni kralj htede svoje da pita,
bore li se svi istom žestinom?

Nažalost, brzo ga prođe volja
i shvati da se najgore sprema
kad baci pogled na prazna polja
i vide da nikog crnog nema!

Pokušao je da beži dalje
ali bi steran u jedan kutak.
Beli kralj popravi svoje halje
pa glasno rece: ¨Sad je trenutak!

Izliću te u crnu baricu
u ovaj za tebe najcrnji sat!
Niko ne dira moju kraljicu
i zato evo ti jedan šah-mat!¨
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyPet 29 Jul - 16:58

Zašto 

Kroz žamor ispraznih priča 
poneka reč me zapeče. 
Iz senke nehajnog osmeha 
tvoj pogled nemušto bode. 
Osećam, gasi se bliskost, 
svežina donosi veče... 
Uz pljusak poslednjih podsmeha 
prijateljstvo nam ode... 
Da li je moglo drugačije? 
Da li je sve moglo bolje? 
Uzdah ponesen sećanjem 
proteklo trajanje broji... 
Za sve je potrebno hrabrostii samo po tračak volje... 
Sva su iskustva dragocena 
al' zbog njih ne postojim. 
Kroz tamu koja se spušta 
gase se poslednja lutanja. 
Više i ne pitam zašto,to nije pravo pitanje... 
Obavijena slutnjom 
prihvatam naša ćutanja 
i svaka nova misao 
donosi novo svitanje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:26

POMEN JEDNOM MOSTU

Mostovi se prave da spajaju ljude
i ti si svoj pos'o obavljao smerno,
živeo si usred naše rodne grude
i čuvao svakog od nas neizmerno.

Ponosna sam bila na lukove tvoje
i volela svaki kamen tvoga tela
dok su njima lile kolone da spoje
jedan deo sa tlom onog drugog dela.

Reka ispod tebe brojila je leta
i delila s tobom lepote i muke,
a ja bih svaki put kad tobom prošetam
dotakla ogradu da ti pipnem ruke.

Rasla sam sa tobom, učila od tebe
i od reke što je ispod večno tekla,
pa sam te na kraju upila u sebe
da sacuvam sve to što sam do tad stekla.

Jednog dana rekom potekla je zloba
koju su nanele neke davne kiše,
jača i od tebe i od kraja oba
pa ti se lukovi na dva polomiše.

Plakala sam nemo i jos uvek plačem
što su te ubili u jeku mladosti,
što zlo postalo je od ljubavi jače,
što si post'o žrtva zlobe i pakosti.

Jednog dana neki nov most će da svane
odmah pored mesta gde si slavno pao
pa će da nastavi da spaja dve strane -
nastaviće tamo gde si nam ti stao.

I to valjda tako i treba da bude,
dobro je da puno svud mostova ima,
mostovi i treba da spajaju ljude,
a ljudi da žive sa svim mostovima.

Ipak, ja sam tužna što te nema više
i što sada gledam samo tvoje seni,
al' pamtim tvoj nauk pa ne dam da kiše
ubiju i taj moj most što je jos u meni.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:26

Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom,
slučajem pometen,
i u tmurne dane oplakane kišom
uneo sjaj snova dugama prepleten.

Zaigraju misli pa se čini lako
dve duše se spoje,
u treptaju rose čini se da svako
može da poleti baš kao nas dvoje.

Prepuštam se sneno zovu iz daljine
lude noći ove;
znam, imam te samo kroz šapat tišine,
ali nedam nikom da mi gasi snove.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:26

ŽELJA

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose,kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe,tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:27

VEČERA

Uči

Na sred stola žuta treperava sveća
našarala lica, u oči se slila,
zaigrala kolo,
pa kraj suvog cveća
i obris detinjstva senkom ukrasila.

Misli kradom žure i preleću stolom
dok trpeza mami i opija gosta;
iznad, na ormaru,
s razigranim kolom
dunje šapću tajne mirisom što osta.

Klize reči s lica, previru u žaru,
tek poneka skoči i žamor nadjača;
najzad se sve sliše
u tu ruku staru
što sa setom pruža dah sitnih kolača.

Već dugo sad liju neke druge kiše
al' misao beži, otima se, skreće,
još bi da prosanja
čega nema više
kad oči zacakle uz titraje sveće.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:27

ŠETNJA GRADOM


Danas sam bila u gradu
voljenom, dragom i starom,
prisela na Taš u hladu
pa krenula Bulevarom.

Kad stigoh čak do Liona
onako nogu pred nogu,
prebacih se do Londona
svog zavijenog u smogu.

Onda prošetah do Ade
dok je još sunčanog dana,
obiđoh zemunske zgrade,
stigoh do Kalemegdana.

Usput sam srela i kumu,
raspoloženje joj palo,
imam li, pita, na umu
da dođem na duže malo.

Neki glas tada me trže
sa ovog tu kraja sveta -
došao čas da što brže
napustim svet interneta...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:28

ŽENA U CRNOM


Pognuta, zgurena, tiha, u crno zavijena,
nemoćno korake pruža protiv sopstvene volje.
Gde god Sunce da bije, oko nje caruje sena
što guši nadu da išta može da bude bolje.

Korača nemo dok kraj nje promiču neka lica
čiji pogledi beže kao da nje nigde nije;
daleko u njoj prhnu i poslednje jato ptica
i osta još samo tuga da joj niz pleća lije.

I nije više ona ni setna ni zamišljena,
davno je prošlo to vreme kad je imala snove,
davno je živela život, davno je bila žena,
sada je jos samo ljuska koja se ženom zove...

Prepuklo srce jos tuče i nikako da stane,
broji sapeto vreme u njenoj tami sto drema...
Zagasli život još tinja, još traje neke dane
dok usahla ruka žudi da mazi čega nema...

Umorno diže glavu kao da hoće da pita
očima ispranim, mutnim, bez boje i bez sjaja:
¨Zašto, kažite, zašto...?¨ Dok zamućen pogled skita,
osta da čezne za dugom večitog zagrljaja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:28

SUSRET

Jedan se pogled iskrao kradom
iz plavog sna sa dna tišine,
zasjao iskrom, bljesnuo nadom
i zaživeo usred tmine.

I poput duge u kišnom danu
na tren tama poče da plamti
kad lagan dodir na mome dlanu
ostavi nešto što se pamti.

Prebrzo sve su prekrile sene,
i sjaj u oku, i to lice...
Ostaše reči nedorečene
za neke druge pozornice.

I ništa više. Sve što je bilo
začas se pokri velom ćutnje.
Sve sakri plavi san svojim krilom
i nesta svega osim slutnje.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:29

A MOL

Sanjao sam ti oči, Begej u njima teče
dok negde u daljini Bečkerek ljulja zvona;
sunce tone za gradom, radja čežnjivo veče,
budi zvezdu po zvezdu, svih trista miliona.

Svaka se zvezda cakli u ritmu tvoga daha,
bojama davnih tajni tvoje zenice kupa.
Istina puče praskom u om nebeskog praha:
da sam ostao paor, bili bi večno skupa...

Nije mi duša htela da ore rodne njive,
nesto jače i lepše dade mi violinu;
zažmureh na Bečkerek, na dane tihe, sive...
Pesma mi rodi krila, poleteh u visinu...

Još uvek letim nebom, s oblacima se družim,
al' još treptave zvezde van domašaja cakle.
Prizivam cigansku krv što mi venama kruži...
Note u meni samo što ih nisu dotakle...

Napisaću ti pesmu, zasjaće iz A-mola,
mastilom moga srca u vetru oslikana,
svetom da se razleti k'o mace od topola,
tiho, nežno, lagano, u titraj snenog dana.

Napisaću ti pesmu, sviraću ti polako,
tako setno ti niko na uvce svir'o ne bi;
spojićeš se sa nebom neosetno i lako,
ti, osmeh moje pesme, ja s mojom pesmom u tebi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:29

Zašto

Kroz žamor ispraznih priča
poneka reč me zapeče.
Iz senke nehajnog osmeha
tvoj pogled nemušto bode.
Osećam, gasi se bliskost,
svežina donosi veče...
Uz pljusak poslednjih podsmeha
prijateljstvo nam ode...
Da li je moglo drugačije?
Da li je sve moglo bolje?
Uzdah ponesen sećanjem
proteklo trajanje broji...
Za sve je potrebno hrabrostii samo po tračak volje...
Sva su iskustva dragocena
al' zbog njih ne postojim.
Kroz tamu koja se spušta
gase se poslednja lutanja.
Više i ne pitam zašto,to nije pravo pitanje...
Obavijena slutnjom
prihvatam naša ćutanja
i svaka nova misao
donosi novo svitanje.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:30

[size=16
Ove besane noći moju radost gaze
jedan pogled u nebo , svuda naše staze
Evo , već dugo ima kako nemogu da prebolim
Ovako vise voleti neću ...
Ako dočekam jutro neka vreme stane
sada ponovo teku neke stare rane
Evo , već dugo ima kako nemogu da prebolim
Ovako nikad bolelo nije ....

Dodirni me, poljubi me ... meni tako malo treba
poljubi me , promeni me...pa , me digni sve do neba
Da pored tebe stojim i predam ti ponos svoj
Ovako ne mogu da shvatim ... da više nisi moj ….!

Gde da dočekam jutro , gde mi seta kreće ?
dve , tri kapi na dlanu , gledam zvezda sleće
Evo , več dugo ima godina i ne mogu da prebolim
al` jos se nadam i zato molim i zato volim ....! ] [/size]
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:30

Pesma za Lidiju

Tebi ne mogu da napišem pesmu. Ne umem.
Ne nalazim te rime, ne nalazim te reči...

Uz misli upućene tebi tonem u neke modre dubine
koje kriju uzdasima prošarane tajne obojene živim
bojama poput onih nemuštih šarenih stvorenja što se
lenjo vuku peščanim okeanskim dnom uživajući u
sopstvenoj lepoti... Neke tople struje raznose uzdrhtale
zajedničke šapate i slivaju se u šuštavim vodopadima
kroz doline titravih algi i šume iskićene snenim
koralima... A do ustalasane površine u nestašnim
skokovima dopiru naša Suncem pozlaćena smejuljenja...

Lutam modrim dubinama naših sećanja ponesena
moćnom zlatastom plimom osećanja i bliskosti... I znam,
moja plima je i tvoja iako sad živimo na dva kraja
okeana.

Ne brinem, uopšte ne brinem što nemirni talasi na
površini rađaju vrtloge ćutanja jer su i ta ćutanja naša,
jer i ti talasi zapljuskuju obe obale. Nije to ni važno. Ta
talasava površina ionako je samo varljiv odraz treptavog
noćnog neba okićenog zvezdama koje ti i ja zajedno
iscrtavamo mislima povezujući zvezdu po zvedu u samo
nama razumljiva sazvežđa. I ta sazvežđa, te čežnjive
misli isprepletane u večnost, uranjaju kroz vrtloge naših
ćutanja u istu modrinu koju smo ti i ja stvorile i od koje
smo obe sazdane...

Šta još da ti kažem? Sve što poželim da ti prenesem
već se nalazi u našim dubinama nevešto maskiranim
ustreptalim zvezdanim odsjajem koji se nazire kroz ples
tog nemirnog, talasavog pokrivača.

Izvini ali tebi stvarno ne mogu da napišem pesmu.
Jednostavno... ne umem...
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:31

VESTI


Čitam neke vesti, sve pisano jasno,
sve je tol'ko dobro da boljega nije,
pa se pitam ako je sve tako krasno,
zašto mi drug piše iz Australije?

Čitam neke vesti, sve je tako fino,
kako sunce sija, kako cveće cveta,
pa se pitam što mi brat ode sa sinom
čak na Novi Zeland, s one strane sveta?

Čitam neke vesti, sve pisano lepo,
kako neki ljudi bolji život grade,
pa se pitam kom sam verovala slepo
i što ja sad pišem pesme iz Kanade?
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:31

Volela bih da mogu svu ljubav da ti
prenesem,taj oblak beskrajne čežnjei nežnosti i topline...Da se duž
zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebii nastavi da
teče...Da obavijem ti sve bi'najčulnije dubine...Prizivam bledo
veče protkano žutim sjajem. Da li je ovo već bilo ili će sve tek da
bude? Svejedno. Ljubav mi teče i ja bih samo da dajem dok se juče kroz dana
su isto trajanje slilo.Da li ce stići do tebe? Ne sumnjam više ni
trena. U meni čežnje ima da poruši sve planine. U meni nežnost snena jača
od svih morskih plima uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine. Samo se
pitam tiho dok niti šaraju sne: hoće li zaista moć i da ti prenesu sve...?
Tebi ljubavi Dragana Kostatinović(drugi dio)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyUto 18 Okt - 14:32

Nisi uspeo skriti
Oka
Drhtaj.
Nebo u njemu
Ostalo je vedro.
Za mene
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyČet 20 Okt - 20:44

Bojim se, strašno se bojim
ako me nađeš
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da ću početi da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.

Probudićeš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi će da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve će to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nađeš,
ako me nikada ne nađeš,
ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene
odavde pa do večnosti, zauvek,
bez početka i bez kraja.

/Prva ljubav - Dragana Konstantinović/
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyPon 7 Maj - 11:01

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyPon 18 Feb - 14:15

POMEN JEDNOM MOSTU

Mostovi se prave da spajaju ljude
i ti si svoj pos'o obavljao smerno,
živeo si usred naše rodne grude
i čuvao svakog od nas neizmerno.

Ponosna sam bila na lukove tvoje
i volela svaki kamen tvoga tela
dok su njima lile kolone da spoje
jedan deo sa tlom onog drugog dela.

Reka ispod tebe brojila je leta
i delila s tobom lepote i muke,
a ja bih svaki put kad tobom prošetam
dotakla ogradu da ti pipnem ruke.

Rasla sam sa tobom, učila od tebe
i od reke što je ispod večno tekla,
pa sam te na kraju upila u sebe
da sacuvam sve to što sam do tad stekla.

Jednog dana rekom potekla je zloba
koju su nanele neke davne kiše,
jača i od tebe i od kraja oba
pa ti se lukovi na dva polomiše.

Plakala sam nemo i jos uvek plačem
što su te ubili u jeku mladosti,
što zlo postalo je od ljubavi jače,
što si post'o žrtva zlobe i pakosti.

Jednog dana neki nov most će da svane
odmah pored mesta gde si slavno pao
pa će da nastavi da spaja dve strane -
nastaviće tamo gde si nam ti stao.

I to valjda tako i treba da bude,
dobro je da puno svud mostova ima,
mostovi i treba da spajaju ljude,
a ljudi da žive sa svim mostovima.

Ipak, ja sam tužna što te nema više
i što sada gledam samo tvoje seni,
al' pamtim tvoj nauk pa ne dam da kiše
ubiju i taj moj most što je jos u meni.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyPon 18 Feb - 14:15

MOJA ZEMLJA


Učili su me kako da volim
svaki krajičak te zemlje moje,
da sam njen deo i da postojim
kroz njene zvuke, mirise, boje.

I volela sam nebo i ptice
i hladovinu u Bulevaru,
ulične tezge, tramvajske žice,
školice dečje na trotoaru.

I boje duge nad mokrim gradom,
i gradsku buku, i huk sirena,
dvorište moje s debelim hladom
i hrpom dragih mi uspomena.

I sunčan dan i pokislo veče,
putovanja u prašnjavom vozu,
miris kestenja kada se peče,
knjige što gaje rimu i prozu.

I svako polje, livadu, šumu,
i sve planine, vrleti, stene,
i svaku štraftu na svakom drumu,
i sve, sve drugo tu oko mene.

Tek kad odleteh negde daleko
gde sunce pada kad tamo rudi,
shvatih da nije nešto već neko
što čini zemlju - da su to ljudi!

Sad je već nemir u meni sveo,
ostaše samo još uspomene...
Ja više nisam te zemlje deo,
sad je ta zemlja deo mene.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 EmptyPon 18 Feb - 14:16

SEĆANJE

Dok jurim drumom, ista prašina
večno zelene šumarke praši
a sunce razbija sene...
Lete kraj mene sneni putaši...
Poznah u kosi vetar s visina
al', da l' on prepozna mene?

Ulicom znanom sećanje veze,
istim stopama smelo se šeta
a misli korake broje,
i pitaju se i ovog leta
da l' još, dok tiho šumore breze,
šapuću i ime moje.

Gasi se plamen nad mojim gradom
i prepušta ga letnjem sutonu,
plašt modri pada na pleća;
sećanja moja polako tonu
i gase misli s poslednjom nadom
da me se bar neko seća.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Dragana Konstantinović - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dragana Konstantinović   Dragana Konstantinović - Page 5 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
Dragana Konstantinović
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Dragana zagorčava život Ceci
Strana 5 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum
  • Umetnost i Kultura
  • Književnost
  • -

    Sada je Sub 23 Nov - 6:11