Kao prosečni stanovnik hrišćanskog sveta svako se bar jednom u životu susreo sa pričama o ljudima koji "štuju" đavola, po Bibliji, prognanog anđela koji je bio grešnik. Sa tim pojmom ljudi obično poistovećuju sve one koje ne razumeju i koji se na prvi pogled čine drugačijim. No, ljudi koji sebe smatraju Satanistima ne vide celu sliku kao i hršćani. Njihova priča je poprilično nerazumna te joj fale osnove i dokazi, no zar ne fale i Bibliji? Ovo je samo prikaz priče iz drugog ugla:



Kroz Oci Sataniste




Spiritualni Satanizam, etiketiran kao "Tradicionalni Satanizam" razlikuje se od Lavejanskog Satanizma, u smislu da smo mi svesni postojanja Satane/Lucifera kao stvarnog bića. Mi NISMO ateisti! Pored ogromnih razlika, Crkva Satane, osnovana 1966, od strane Antona Šandora Laveja, koja trenutno zauzima ateistički stav, i smatraju sebe Bogovima. Oni obožavaju sebe. Mnogo tradicionalnih Satanista obožava Satanu/Lucifera. Neki ga smatraju za prijatelja i ne obožavaju ga, drugi samo priznaju njegovu egzistenciju. Poštuje se individualnost i lični izbor. Odnos čoveka sa Luciferom zavisi od individue, jer Satanizam ceni slobodnu misli i individualnost.

Satanizam nije hrišćanski pronalazak. On nema svoje korene u hrišćanstvu. Hrišćanstvo je izokrenulo i izobličilo sve iz starih religija. Koreni Satanizma su u starom Egiptu i Sumeriji/Mesopotamiji. Stari Bogovi su ovde da nam pomognu. Oni su postali Đavoli da bi opstali.

Zašto Lucifer?



Lucifer je najmoćniji Bog. On je isto veoma prijateljski naklonjen ka ljudima, kao suprotnost onome šta piše u horor pričama koje serviraju hrišćani, religije "beloga svetla" i njihovi poklonici. Po Satanizmu, hrišćanske laži imaju svrhu da zarobe ljude, i da ih stave pod kontrolu zajedljivog, besnog i pakosnog bića kojeg hrišćani obožavaju. Satanisti veruju da Hrišćanski Bog mrzi čovečanstvo. Javeh/Jehova (hrišćanski Bog) nije imao ništa sa kreacijom čovečanstva. Bivše božanstvo Ugarita, on je El-ov sin, i Zemlja je pripala njemu posle odluke Bogova. Sedam kojih odlučuju. On se borio sa bogom Baalom i pobedio ga. On je "tiranin koji vlada gvozdenom pesnicom". Satanisti propovedaju da je hrišćanski Bog mrzi ljude, sa stavom: "Hrišćanska Biblija je puna kletvi, kazni, masovnih ubistva i mučenja, sva ova su usmerena ka čovečanstvu. Imao je svog sina, u ljudskog formi, mučenog i zakucanog za krst. Ako ovo radi svome sinu, da li ti je ikada palo na pamet šta bi uradio tebi? Ovo je ljudska žrtva ukoliko ih je i bilo. Njegovi sledbenici su nesrećni i tužni. Neuka, siromašna tinejdžerka, majka njegovog kopila, putovala je milje i milje na magarcu, u zadnjim stadijumima svoje trudnoće. Ovo biće nije imalo ni malo uljudnosti, da obezbedi odgovarajući zaklon ovoj mladoj devojci, jer su krčme bile prepune. Ona je donela ovo kopile na svet, u staroj i hladnoj štali, kao životinju."
Po njima, Lucifer je pravi prijatelj čovečanstva. On nas ojačava, ispunjava svoja obećanja, on je dosledan i brižan. Lucifer hoće od nas da postanemo kao Bogovi, dok drugi žele da nas porobe. Postoje zabeleške o Luciferovom posećivanju. Za razliku od hrišćanskog Boga, Lucifera se ljudi boje, zato što on donosi. Kada mi odlazimo kod Lucifera mi dobijamo rezultate. Postoji stara izreka koja govori: "Pakao je vrlo darovit". Lucifer podržava snagu, moć i pravdu. On nam pokazuje da NIJE OKEJ da zloupotrebljavamo. On nam pokazuje da smo mi bića, koja zaslužuju zadovoljstvo, sreću i bolji život. Strana koja se prikazuje je ta da je Lucifer veliki oslobodilac čovečanstva.

Ko je Lucifer?




Po verovanju satanističke religije, sumerski Bog, EA/ENKI je Lucifer. On je vrhovni BOG, ne anđeo! On je bio oklevetan vekovima sa obmanama i lažima. Većina ljudi ne zna Lucifera. Oni veruju u sve što im je rečeno bez ikakvog pitanja. Strah je moćan alat koji je korišćen kroz vekove da bi držao čovečanstvo dalje od Lucifera. Lucifer je isto i najbrilijantniji od Bogova. On je pravi Otac i kreator čovečanstva. On je isto vladao Egiptom pod imenom PTAH. ENKI znači Gospodar/Vladalac Zemlje. On je isto poznat kao Vodonoša iz znaka Vodolije. 11. znak Zodijaka. Jedan od Luciferovih brojeva je 11. Ovo može da se pronađe kroz istraživanje stare mitologije. Satan/Enki je osnovao Stari egipatski Red Zmije, tačnije, Bratstvo Zmije. Vekovima, ova učenja su bila korumpirana i više nisu nalik originalnim doktorinama. Ovaj Red je imao zadatak da čovečanstvu donese Božansko znanje i moć. Arheolozi su pronašli mnoštvo tabela, iz predela koji je poznat kao kolevka čovečanstva na bliskom istoku. One otkrivaju da je Ea/Enki, Gospodar Zemlje, čiji su simboli zmija i trozubac, stvorio čovečanstvo od evoluiranih primata koristeći spermu Bogova i jajašce primata. Mi nismo evoluirali prirodno. Ovo je razlog zbog kojeg mi lako oboljevamo, za razliku od životinja koje imaju bolje zdravlje. Lucifer je hteo da nas napravi savršenima, ali je zaustavljen da to učini od strane drugih Bogova.
Reč "Satan" na Hebrejskom znači protivnik i pobunjenikl (može ga se zamisliti kao tmurnog dečka u crnom u zadnjoj klupi u razredu). Svaki Bog koji se suprostavio hrišćanskom Bogu Jehovi, bio je žigosan i oklevetan. Satana/Lucifer, nije samo Hebrejska mitološka figura. On je postojao i pre religije Jevreja. Hrišćanska Biblija je osnovana na Sumerskoj/Mesopotamskoj mitologiji. "Lucifer," doslovno znači "Svetleći", "Donosilac Svetla", "Donosilac Znanja" i "Sin zore". Satan/Lucifer je poznat kao Bog pobunjenik, Bog koji je čovečanstvu doneo znanje, da bi ga uzdigao iznak nivoa životinje. Lucifer, zajedno sa Belzebubom, Aštarot, Azazelom, Belijalom, Mamonom i drugim Bogovima pobunio se zarad čovečanstva. Bili su nadbrojani to je razlog zbog kojeg su izgubili rat. Ovo se desilo posle toga kada je Zemlja bila predata mlađim Bogovima. Mlađi Bogovi nemaju poštovanje za čovečanstvo, i kao Jehova, oni su ludi za moći, nemarni i oholi. Svi Đavoli i Demoni su stari Bogovi. Gradovi, biblioteke i drugi izvori znanja su bili uništavani u pokušaju da unište sve i svo znanje o Starim Bogovima. Svi bogovi koji su učestvovali, oženili ili se sprijateljili sa čovečanstvom su bili prokleti i proterani od strane drugih Bogova.
Bogovi su vanzemaljska humanoidna rasa bića, od kojih je Lucifer Vrhovni i sveprisutan. U hrišćanskoj Bibliji, Bogovi su poznati pod imenom Nefilimi. Ova bića su vrlo evoluirana, napredna i moćna. Oni su genetski modifikovali njihov DNK, tako da ne stare. Oni postoje u svemiru. "Pakao" je u svemiru. Egipatski Bog Tot kaže da je Pakao na pojasu sazvežđa Orion. U Nekronomikonu (ova knjiga bazirana je na Sumerskoj/Mesopotamskoj mitologiji, iako je klasifikovana kao delo fantastike): "Kada veliki medved bude bio nisko na nebu". Kada se planete poređaju u određeni pravac, otvara se put za svemirske putnike. Ljudi uvek gledaju u nebo, očekajući ponovni povratak Bogova.
Lucifer je neverovatno jak, brilijantan i moćan. On odbija da prizna poraz. Od tada, mnogi su uvideli nedostatke i tiraniju Raja (Nibiru) i priključili se Luciferu u svojoj borbi. Satan je postao, još jednom, ekstremno moćan. Nasuprot manjim brojkama, on pobeđuje. Kao Satanisti, mi možemo da osetimo njegovu snagu. Hrišćani su slabi. Jedan Satanista vredi mnogo hrišćana.

Istina O Paklu



Ne, pakao nije plamena reka. Pakao nije unutar Zemlje, kao što su neki hrišćani pokušali da poplaše ljude. Dvadeset i pet milja ispod zemlje, mi imamo koru, litosferu. Ona je napravljena od čvrstog kamena. Neki hrišćani su ugrabili šansu, opet, delujući na neznanje, i izjavili su kako su se čuli vrisci iz rupe koja je izbušena devet milja (korespondujući sa devet kapija Pakla). Istina je za jedno, da je toplota istopila mikrofon, a na drugo je uticao pritisak. Da li si ikada plivao u dubinu, barem od dva metra? Pritisak pravi zvuk zvonjave. Da se vratim na čvrst kamen i litosferu, zvuk se prenosi molekulama vazduha. Pokušaj da dišeš kompletno zakopan u čvrstom kamenu.
Hrišćanski koncept Pakla je totalno komičan. Neki od nas, koji smo bliski sa Luciferom, smo videli Pakao. Mi smo svi imali ista iskustva. U Paklu ne postoji dan i noć u onom smilu za koji mi znamo. Pakao je sav u mraku, ali je osvetljen plavim svetlom. Luciferova prava boja je plava. Ja sam videla ljude kako sede okolo stola u baru dole, igrajući karte. Soba je bila puna dima. Ovi ljudi, već mrtvi, su mogli da puše. Pakao ima glavni grad koga mi znamo pod imenom "Pandemonium". Ovde, ima jedna velika planina, čiji je vrh skinut. Na ovoj planini je mesto gde Lucifer i Bogovi pakla prebivaju. Lucifer ima prelepu ogromnu palatu ovde. Postoje zaravni, na kojima drugi Bogovi imaju svoje palate i zamkove. Ispod, nalazi se grad. Postoje veliki amfiteatri u Paklu, za koje se kaže da su "rivali lepoti raja".
Za razliku od raja, gde se "rajski domaćin" hrani dušama, Pakao je sav u noćnim barovima, kockarnicama (koje vodi Mammon), hrani, seksu i zabavi. Ljudi su ovde sigurni. Po onome što se uči, Pakao je na drugoj planeti. Da, tamo postoje neka sumporna udubljenja, ali ovo nije razlog da se plašimo, osim ako naravno, nismo hrišćanin.


znanje.

Satanizam sa ljudskim likom

U zavisnosti od onoga što podrazumjevate pod satanizmom, gornji naslov vam može zazvučati kao oksimoron ili pak kao pleonazam. A i sam ljudski lik često umje da se javlja sa vučjim avatarom, tako da je najbolje za dalji tok ovog teksta dobro pretresti i (re)definisati pojmove s kojima ćemo baratati.



Kao što je religija imanentna gotovo svim ljudskim civilizacijama, tako je i za svaki posebni pantenon bilo karakteristično postojanje nekog božanstva koje je oličavalo princip zla ili pogled from the dark side.
Satana, kao vrhovna personifikacija upravo tog čuvstvovanja svijeta, vuče svoje porjeklo iz judeo-hrišćanske teologije i po prvi put se spominje u Knjigama Ljetopisa u Starom Zavjetu i to (gle čuda) kao "tužitelj" u administraciji božjeg suda. Kod hrišćana i muslimana on već dobiva etiketu arhenemija, palog anđela, princa tame, vrhovnog demona, vladara podzemlja i niz sličnih bombastičnih titula. Tradicionalni satanizam, logično, potiče iz kulta štovanja i obožavanja Satane (iliti Sotone) kao vrhovnog božanstva i u osnovi predstavlja religijski koncept direktno suprostavljen trima velikim avramovskim religijama.
U svojoj paralelnoj tajnoj istoriji u odnosu na glavni tok hrišćanske civilizacije, satanizam je dogurao do modernih vremena, razvivši se usput, kao i svaka ljudska duhovnjačka koncepcija u više podvarijanti. I tu dolazimo do glavne raskrsnice u cijeloj priči, a to je podjela na ateistički i teistički satanizam. Što bi se reklo na soft i hardcore produkciju. Iako se generalno opredjeljujem za ovaj drugi pristup, ovdje me prevashodno interesuje moderni ateistički satanizam ili satanizam LaVeyovske provenijencije (kojeg sam u par navrata spominjao na blogu).
Dva istaknuta lika koja su u veliko doprinjela formulisanju osnovnih postavki savremenog satanizma su Fridrih Niče i Alister Krouli, jedan sa filozofskog, a drugi više sa ezoterijskog aspekta.
Ipak ključni čovjek za ovu priču je Anton Szandor LaVey, bivši krotitelj lavova, mađioničarski asistent, policajski fotograf i pijanista u noćnim klubovima, koji 1966. godine, na Valpurginu noc, 30. aprila, osniva Satanističku Crkvu u San Francisku. Naravno, na tu ideju nije došao tek tako. Njoj je prehodilo dugo i intezivno interesovanje za okultna učenja kao i lično istraživanje u toj oblasti.
Inače, zanimljivo  je, da iako je Krouli ( koji se nikad nije izjašnjavao kao satanista, već kao okultista i čarobnjak) krucijalno uticao na finalno modelovanje nove filozofije, nije bio baš i omiljena "svetačka" figura u ovim "novocrkvenim" krugovima, a najviše mu se prebacivalo njegovo otvoreno uživanje narkotika.
Po levajovcima droga i alkohol su za slabiće, a njih interesuju samo jake i samosvjesne individue (!?).
Iako nosi naziv crkva, LaVeyove organizacija se zasniva na učenju koje je po svojoj suštini ateistički filozofski koncept, u kojem je Sotona prisutan tek kao ključni simbol u suprostavljanju hrišćanskom nauku, a ne kao istinski entitet.
Da bi se registrovala kao zvanična i legalna institucija, Satanistička Crkva je svakako morala da se distancira od onih najgrozomornijih stereotipa koji su se vezivali za upražnjavanje satanizma, a to su posebno ritualna žrtvovanja životinja i ljudi. Kvazi religijska ikonografija i magijski rituali, meni tu više izgledaju kao nekakvi anahronizmi ili mistifikacija koja je kao advertajzing tehnika prevashodno namjenjena pridobijanju novih članova, prvenstveno iz krugova ljudi zainteresovanih za okultizam i onostrano.
Ključne principi na kojima se oslanja LaVeyovo učenje su etički egoizam i hedonizam. Zato i ne čudi što je na samom početku prvobitnu akumulaciju članstva za svoju crkvu, LV obezbjeđivao upravo partijanjem (orgijanjem ?).
Možda se najbolji uvid u srž ove ateističko-satanističke ideologije ogleda u Devet Satanističkih Navoda (koji se, interesantno, na oficijelnom veb sajtu Churc of Satan, pored Engleskog, mogu naći još na Španskom, Francuskom i Hrvatskom (??)  jeziku).                                                                                                                                          
1. Sotona predstavlja ugađanje sebi umjesto apstinencije!
2. Sotona predstavlja vitalnu egzistenciju umjesto duhovnih laži!
3. Sotona predstavlja neoskvrnutu mudrost umjesto licemjerne samoobmane!
4. Sotona predstavlja dobrotu prema onima koji to zaslužuju umjesto ljubavi portrošene na nezahvalnike!
5. Sotona predstavlja osvetu umjesto okretanja dugog obraza!
6. Sotona predstavlja odgovornost odgovornima umjesto brige za psihičke vampire!
7. Sotona predstavlja čovjeka kao životinju, nekad bolju, često goru od onih koje hodaju na sve četiri koji je zbog svoje "božanske duhovnosti i intelektualne razvijenosti" postao najkrvoločnija od svih!
8. Sotona predstavlja sve takozvane "grijehe" jer svi vode ka fizičkoj, mentalnoj i emocionalnoj gratifikaciji.!
9. Sotona je uvijek bio najbolji prijatelj Crkve, jer ju je održao u poslu sve ove godine

Jednako ilustrativni su i 11 Satanističkih Pravila Zemlje:

1. Ne dajte mišljenja i savjete ako niste prethodno upitani.
2. Ne pričajte drugima svoje probleme ako niste sigurni da ih oni žele čuti.
3. Kada u tuđem brlogu, poštuje domaćina ili nemojte ići tamo.
4. Ako vas gost u vašem brlogu ometa, odnosite se prema njemu okrutno i bez milosti.
5. Nemojte se pokušati seksualno nametnuti, ako prethodno niste dobili signal za parenje.
6. Ne uzimajte ono što nije vaše, osim ako to predstavlja teret drugoj osobi koja se očajno toga želi riješti.
7. Priznajte moć magije ako ste ju uspješno upotrijebili da bi ostvarili svoje želje. Ako poreknete moć magije nakon njena uspješna prizivanja, izgubiti ćete sve što se njome stekli.
8. Ne prigovarajte o ničemu što ne morate vi osobno podnostiti.
9. Ne činite zlo maloj djeci.
10. Ne ubijajte ne-ljudske životinje osim ako ste napadnuti ili za hranu.
11. Kada hodate otvorenom teritorijom, ne smetajte nikoga. Ako netko vas smeta, zamolite ih da prestanu. Ako ne prestanu, uništite ih.

Čini mi se da se većina ljudi koji pripadaju zapadnj kulturnoj hemisferi mogu bez problema poistovjetiti sa dobrim djelom iznešenih stavova. Tako je i britanska ratna mornarica dozvolila upis u svoje redove deklarisanim satanistima. Uticaj satnističkog svjetonazora, više ili manje eksplicitno, danas se lako može uočiti u jednom djelu filmske i likovne umjetnosti, a naročito u muzičkoj produkciji, čak i kad u pitanju nisu pravci za koje je on po difoltu vezan ( kao ekstremni podžanrovi heavy metal muzike) .
Kako to u jednom od intervju kaže jedan od prominentnijih satanističkih ideologa Nikolas Schreck, izgleda da hrišćanstvo gubi medijski rat sa satanizmom.. Upravo su muzika i film glavni mediji kroz koje satanisti uspjevaju da dopru do mladih ljudi. Da napomenem samo da je Mariyin Manson veliki poštovalac lika i djela Shandora LaVeya.
Lično nisam baš sklon da im olako vjerujem za sve izrečeno. Kad neko postavlja sistem vrijednosti u kojem je ugađanje sopstvenim ćeifima njegovo centralno mjesto onda pri odabiru sredstava da se on i ostvari otpadaju sve moguće skrupule. Ipak, cjenim da bi svako političko društvo, koje sebe doživljava kao istinski demokratsko, moralo da u sebi ima prostora i za ovakve filozofsko-teološke sustave.



B92

Исусе, ако Те има, помози

Лишени сваког мистичког искуства, људи грозничаво трагају за путем који води ка другом, невидљивом, духовном свету. Међутим, главни проблем је што не знају шта се налази иза завесе, нити разликују добре и зле силе тог другог света. Ово што следи, прича је младог панкера, К. Ајвија, чудесно избављеног из магије и росптва демонског.


Живео сам у својим фантазијама и световима које сам сам стварао. Од 'нормалног' детета постао сам панкер са панкерским фризуром и чизмама. Наносили су ми бол, повређивали су ме и тукли због моје индивидуалности. Једног дана ме ортак позвао на посебну журку на коју су дошли моји ортаци из школе и две старије женске. Речено ми је да ћемо седети и причати, пити соду, јести чипс и завитлавати се.
Али, те две женске биле су вештице, а журка је, уствари, била вештичији скуп. Тада сам инициран у магијску праксу Вике (WICCA). Ако не знате, Вика је древни женски облик друидске магије. Зато су ме и назвали вештицом, а не вешцем. Брзо сам напредовао и постао искусна вештица. Мој ум је потонуо у чудни делиријум и лудило. Веровао сам да је лудило највише животно искуство. Ако умрем, све ће бити готово. Ако полудим, проћи ћу кроз смрт без умирања. То је била моја философија. Бавио сам се магијом и дан и ноћ. Бављење вештичијом магијом ме је одвело на разна места, углавном кроз астрална путовања. Било је то природно ширење света моје фантазије. Био сам свемоћан и све у том свету који сам створио сам, гледало ме је са поштовањем. Осећање моћи је оно што вас мами да се бавите магијом. У стварном свету ја сам био нико и ништа, у магији сам био неко и нешто. Осећао сам се непобедивим. Међутим, био сам у заблуди (прелести).

Једне ноћи ме је пробудила јака напетост бешике. Био је то један од оних тренутака када лежите на кревету, погледате на сат, а затим у врата, покушавајући да одлучите да ли ћете устати или ћете остати у кревету и издржати до јутра. Одлучио сам да устанем и одем до купатила. У том тренутку сам схватио да је читаво моје тело парализовано од врата па наниже. У Вика магији се не користе ни дроге, ни алкохол. Свако за кога би се открило да користи дроге или алкохол би био искључен из вештичијег реда. Знао сам да ничег није било у мом организму што је могло изазвати такву парализованост. Једино објашњење до кога сам могао доћи јесте да ме је напало нешто што је духовне природе. Напустио сам своје тело на астрални начин и подигао се изнад њега. Тада сам доживео потпуни шок.

Око мога тела било је око петнаест демона који су га чврсто држали и смејали се хистерично. Један од њих се окренуо и погледао ме и рекао ми да сам ја највећи (...) идиот каквог он није већ дуго среo. Демон је рекао да су ме они учили правом путу, али сам ја отишао на погрешан пут, да сам толико забраздио да идем право у пакао и да ми нема спаса. Затим ми је предложио да склопимо договор. Два демона су дошла до мог астралног тела и окренула ме наглавачке. Када сам се преокренуо нашао сам се у паклу. Нема начина да опишем шта сам видео, осетио и омирисао. То никада нећу моћи да заборавим. Те приказе...

Вратили су ме, потом, у моју собу и дали ми ултиматум. Или да се убијем, па да онда постанем попут њих - тј. да се више не мучим него да будем мучитељ, или да умрем и, у сваком случају, одем у пакао. Изабрао сам самоубиство. Мало пре него што су ме вратили у моје тело, прошаптао сам у себи: "Исусе, ако Те има, помози!".


Одједном ме обасјала блештава светлост и демони су се распршили на све стране. Устао сам и почео да грдим Бога. "Зашто си допустио да прођем кроз све те ствари"?! Грдио сам Га скоро читав сат, чистећи измет и мокраћу које је моје тело испустило током искуства са демонима.

Тада сам, први пут чуо глас Божији. Тај глас ми је рекао само једну једну једноставну реченицу која ме зауставила на путу моје пропасти:

"Све што сам желео да учиниш, било је да тражиш".



Извод из књиге „Деца Апокалипсе и њихова хришћанска побуна“, коју можете прочитати на нашем вебсајту у ПДФ формату, у рубрици Књиге

ПОВЕСТ О НЕОБИЧНОМ ДОЖИВЉАЈУ ЈЕДНЕ БУЛЕ


Чули смо данас ову повест у метоху светог Наума у Битољу.

После славе светог Наума дошла је у метох једна битољска була, отуда са Баира. Донела је једно стакло зејтина и испричала следеће. Она се бави врачањем над ћасом воде. Често јој долазе жене и људи ради врачања. На сам дан светог Наума она се уздржавала од врачања неколико година, јер једне године кад је у тај дан врачала, пао је у бунар синчић хришћанке којој је врачала и једва су га живог извадили. Ове године дошла јој једна жена и замолила да јој врача за неког болесника. Була одбијала, но најзад пристала и врачала.

Те ноћи сања она како се око врата њеног мужа савила велика змија. А код њих је те ноћи ноћио њихов зет. Кад је свануло, изађе була да испрати свога зета, а муж јој остане у кревету. Тек је изашла, почне муж викати да се одмах врати. На вику мужа жена се врати у собу. Кад има шта видети: око врата њеног мужа савила се велика змија. Жена се уплаши и почне запомагати. Утом се змија одвије од човека и лагано се одвуче у једну рупу у зиду.

"Никад више нећу врачати у дан светог Наума. Страшан је то светац, врло страшан!"

И оставивши зејтин изашла је машући рукама.

Snimak sektaškog zlostavljanja i ubistva jednog psa u Obrenovcu, vraća nas na priču o sektama koje haraju Srbijom.

Satanina crkva, O.T.O, Crna ruža, Satanini vitezovi, Vatra pakla, samo su deo ozloglašenih sektaških organizacija koje deluju u Srbiji, upozoravaju sektolozi.
U našoj zemlji ima čak više desetina hiljada sektaša, koji su članovi sekti koje imaju totalitarne i destruktivne ciljeve. Mnoge od njih kriju se pod maskom raznih organizacija, upozorava srpski sektolog Slađan Mijaljević.

Mijaljević ističe da su u Srbiji vrlo prisutne satanističke, ali i istočnjačke sekte, koje mogu biti podjednako opasne.

Najopasnije sekte u Srbiji, kako kaže, su one koje u svojim učenjima i praksi imaju totalitarne i destruktivne ciljeve i radnje, a to su uglavnom sektne organizacije koje propagiraju da njihovi članovi iz korena u potpunosti i drastično brzo promene svoj dosadašnji način života i rada.

To su i organizacije sektnog tipa koje zahtevaju drastičan i dugotrajan post, da se odreknete savremene medicine i da eventualno prihvate neku alternativnu, ali koju preferira njihova organizacija, objašnjava srpski sektolog.

- Opasne sekte su i one koje vam zabranjuju da primite transfuziju krvi u bilo kom obliku, pa i po cenu da izgubite život! One organizacije koje vas navode da se odreknete svoje porodice i svojih prijatelja, a da isključivo samo njih imate za prijatelje i pomno ih slušate. One koje vam neskriveno nude tehnike i metode drugih religija, a pri tome apsolutno niti su stručni niti su ovlašćeni za tako nešto - kaže stručnjak.

- Žrtve sekti su svih starosnih doba, nivoa obrazovanja i imovinskog stanja. Svaka sekta ima svoje ciljne grupe. Što je adept mlađi time može biti samo uspešna ili uspešnija žrtva i ništa više.

Prema njegovim rečima, takvih organizacija na teritoriji naše države ima desetak, ali sve one imaju svoje podružnice u mnogim većim gradovima.

Satanističke sekte odavno deluju kod nas i na našu nesreću vrlo su prisutne: Satanina crkva, O.T.O, Crna ruža, Satanini vitezovi, Vrata pakla, Vatra pakla i razne veštičije organizacije koje prihvataju direktno satanizam...

Članovi satanističkih sekti uglavnom su u crnoj odeći, skloni samodestrukciji, i privrženi kultu Satane.

O.T.O - Ordo Templi Orientis (Red istočnog hrama) jedna je od satanističkih sekti koja članove ima i u Srbiji.



Iako se na sajtu O.T.O u Srbiji ne navodi da prinose životinjske žrtve, dešavalo se da se "pričešćuju" za oltarom i to uzimanjem kolača pomešanim sa svežom krlvlju mačaka, pasa, zečeva, petlova i drugih životinja.

Ova sekta je zasnovana na učenju Alistera Kroulija, engleskog okultiste, koji je O.T.O proglasio "Misionarskom organizacijom Novog Eona", odnosno misionarima novog doba.

Posebno mesto među satanistima, kako u svetu, tako i u Srbiji zauzima - Satanina crkva - prva zvanična satanistička crkva u svetu.

Članovi ove sekte slave Satanu, a orgije i bludničenje su svakodnevni deo njihovih rituala. Osnivač Satanine crkve Šandor La Vej, Amerikanac mađarskog porekla, od svoje kuće je napravio satanistički hram (crni zidovi, oltari, pentragami na podu, crne sveće...)

U našoj državi na nesreću ima i istočnjačkih verskih sekti, koje imaju i priličan broj masaka organizacija: Transcedentalna meditacija, Ošo šri Radžniš-Put belih oblaka, Čin Moj, Munova unifikaciona crkva, Sai Baba, Hare Krišna, kao i bezbrojne škole Joge i meditacije...

Ove sekte u našoj zemlji imaju po više hiljada sledbenika i mogu biti izuzetno opasne.

Ozloglašena Munova sekta vodi se učenjem da na svakih 2.000 godina Bog šalje novog mesiju na Zemlju. To su bili Adam, Avram, Mojsije, Hrist, a sada je to Sun Mjung Mun - osnivač Unifikacione crkve. U Munovoj sekti se non-stop radi. "Ustaje se ujutro u četiri i uz oskudnu ishranu radi se do iznemoglosti, najčešće prodajući razne predmete na ulici, a zarađeni novac daje se crkvi. Sebi se ostavlja nužni deo... Jedina satisfakcija je obećano spasenje kroz činjenicu da se deca najvećeg mesije".

Unifikaciona Munova crkva je u štampi u Srbiji oglašavala razne kurseve stranih jezika pod povoljnim uslovima.

U njihovoj organizaciji su i masovna venčanja. Po dogmi Unifikacione crkve, kako je naveo Luković, bračni drugovi sreću se prvi put na dan venčanja. Kandidat za venčanje dužan je da sedam godina najpre živi u celibatu, od toga tri godine radi kao "sakupljač novca", onda mu se kompjuterski određuje bračni drug, a mesija ima ekskluzivno pravo na izbor.

Prepoznavanje nekog zavrbovanog člana sekte nije lako, ali uzimajući u obzir da su članovi porodice u stalnom i dugotrajnom kotaktu s adeptom (žrtvom), prvi uočavaju promene u ponašanju, promene u ishrani, promene u razmišljanju, uočavaju nove "drugove i drugarice",

Vrlo brzo adept-žrtva sekte pokušava da još nekog iz porodice uvede u novu organizaciju, koju opisuje s ushićenjem, dodao je.

Postoji nekoliko nivoa zaštite - preventiva, obrazovanje i represiva. Preventivom se mogu baviti svi, naročito tradicionalne verske zajednice, NVO, ustanove za širenje kulture i umetnosti, škole i neke državne institucije. Obrazovanjem, kroz sve obrazovne institucije. Represijom se mogu baviti samo ovlašćene državne službe: centri za socijalni rad (što apsolutno nije slučaj), zdravstveni centri (što je veoma redak slučaj), policija, tužilaštvo... svi oni su dužni da dostavljaju redovne informacije u svoje analitičke centre gde bi se uobličavali određeni pred zakonski akti i na kraju Skupština i pravosudni sistem koji bi trebalo da donose i sprovode zakone u zaštiti stanovništva.

U našoj državi ne postoji institucija koja se bavi sektnom viktimologijom. Postoji samo jedno savetovalište pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- Dešavalo se da neki ljudi pa čak i cele porodice tražeći pomoć i rešenje ulaze iz sekte u sektu i prođu kao u najtežim ratovima. Izgube zdravlje, imovinu a po neko i život. Kao da su nastradali u Afričkoj savani: prvo ih napadnu predatori, ubiju i podkidaju najveće komade mesa. Zatim, dođu strvinari koji oglođu skoro sve do koske. Posle njih dođu lešinari koji ostave samo najtvrđe kosti. I na kraju insekti i vrelo sunce, ni trag ne ostane! - pričaju sektolozi.

Upozorava i da su Internet i društvene mreže ozbiljno sredstvo za rad mnogih sekti, a naročito gurua.


Republika

Ono što ljudi ne znaju ili neće da prihvate realnost da i Satana radi za Hrista tačnije Boga. Sve što je Satana dosada uradio je ta da proslavi Hrista. I ništa više od toga. Za sve je pazio da ga ne povredi ni njega niti Oca mu njegovog nebeskoga. Kako? Lako! Funkcija Satane je da sakupi sve ljude koji Hristu ne trebaju da ovaj ne bi svakome ponaosob rekao da te ne želim ko onoj 72 učenika koji su ga napustili. Nije pustio ni suzu za njih. Šab ga gabri. A ovi Šandor la Vej i ostala boranija nemam komentara.

Kako mali Perica zamislja Boga  
Pri tom mislim i na tekst koji je napisan u postu iznad mog  koji namerno nisam citirala.





Komentar je toliko ostrascen da trenutno vidim iza toga sektu i okultizam.

Sta sve ova jadna zemlja mora tepeti da hoda njom....

sve je to isto. 

šta je religioznima satanizam, to je satanistima religija. 

Ja mogu da dodam da su me knjige dovele da pročitam Kuran i vidim zašto se Ibilis suprotstavio Alllahu i postao Šejatan. Mogu reći da bih i ja da sam bio na njegovom mestu postao Šejtan kao i on jedino bi moj razlog bio drugojačiji nego njegov ali bi nam krajnji rezultat bio isti. 
Dok Satanista NE. Kao što rekoh Satana radi za Hrista i Boga niti mi se njegov toboži raskid od Boga ne dopada. A taj Šandor u  čemu da se nadje pošto nema niđe sve je zauzeto onda se izmislio da bude Crni Papa pajac najobičniji.

Pravi Satanizam je ono što Koettning piše u svojim knjigama to je pravi biznis. Become A Living God by E.A. Koetting.

Nečastivi se krije iza puno imena. Kroz ljudsku istoriju vodio je ljude u patnju i večitu tamu pod raznim imenima. Otac laži i prevare.


Spasi Bog dobri ljudi!