|
| |
Autor | Poruka |
---|
wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Vitomir Vito Nikolić Ned 26 Feb - 19:12 | |
| Витомир Вито Николић (1934 – 1994) Пореклом Никшићанин, рођен је 1934. године у Мостару, где му је отац био у војној служби. Рат је пресекао његово детињство. У априлу 1941. са породицом је избегао у Никшић. Био је сведок досад најстрашнијег рата, страдалник у годинама када се уче слова. Италијани су 1943. године убили Витовог оца. Неко време Вито је живео код тетке у Мостару, па је отуда опет морао бежати у Никшић. А кад се рат завршио, он и његови вршњаци сличне судбине окупили су се у домовима за ратну сирочад. Касније ће Вито у стиховима проговорити о тој генерацији која је морала да схвати - "у једном добу кад се тешко шта схвата, како нам нико не може вратити ни мртву мајку, ни оца, ни брата". Можемо ли да схватимо шта значи тај осећај о коме прича Вито, како је најтеже у дому било то када друговима стигну писма, пакети или посета, а њему ништа. Или, кад каже: "Ја никада не могу имати великих прохтјева, већих од три оброка дневно и топле собе!" Сиромаштво је достојанствено подносио. Пошто није имао стан, једно време је ноћио под степеништем, затим у жељезничком вагону. У тако тешким животним условима, разболео се и постао чести гост санаторијума. Четири године био је везан за болесничку постељу. Већ од рођења задојен чемером, није се предавао. Сав у болу, надањима и ишчекивањима, живео је ипак свој живот. Прве збирке песама "Друмовања" и "Сунце, хладно ми је!" Вито је штампао о свом трошку. Иако у скромној опреми, биле су тражене и радо читане. Најчешће су их куповали пријатељи са којима је проводио кафански живот. Стално је био у сукобу с влашћу, одлежао је неко време и у затвору, али су га појединци из те власти и штитили. Вјера Ковачевић, тадашњи секретар Општинског комитета у Никшићу, обезбедила му је гарсоњеру. Из Никшића се преселио у Титоград (данашњу Подгорицу) и запослио се у редакцији "Побједе". Његове репортаже "Црном Гором путем и беспућем" су, у ствари, приче. Понекад је Вито приређивао књижевне вечери у кафанама, пред бројном публиком коју је он знао да разгали и узбуди својим стиховима. Писао је и песме за децу, од којих су се неке нашле у читанкама за основце. Витове песме често се рецитују у кафанском штимунгу, јер су већином настале за кафанским столом. И данас је хит песма Микија Јевремовића "Пијем". Кад год прочитамо невелик песнички опус Вита Николића не можемо се отети утиску да се ради о аутентичном песнику, лиричару са спонтаним изразом, у чијим песмама има пуно сете, горчине, личне трагике и сугестивне сликовитости. Вито је прееминуо1994. године ("Пустите ме, пустите да одем, без питања како и зашто и докле, друмови увијек некуда воде, а ја сам номадском глађу проклет."), а његова поезија прихваћена је у народу и наставља да живи. Net Друмовања Пјевају у мени друмови снажни, друмови добри као длан очин. Морам данс отић некуд, да потразим мало одмора за уморне очи. Идем без поздрава, без порука, овако лијепо помућеног ума, да тражим окука, окука, окука, и иза сваке - само парче друма. Пустите ме, пустите да одем, без питања како, и зашто, и докле, друмови увијек некуда воде, а ја сам номадском глађу проклет. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Ned 26 Feb - 19:13 | |
| И опет јесен
И опет јесен опет тутње бескрајне кише по Никшићу, и опет старе, црне слутње, и опет сам си, Николићу. И опет нека писма дуга, очајна писма без адресе, а нигдје драге, нигдје друга, само та јесен, опет јесен.
А шта ако просвирам тај метак кроз ово чело невесело, па онда почне све из почетка, живот, страдања, па опет чело, а шта ако нема заборава, ако је то вјечна игра круга, а шта ако тамо испод трава боли ова иста људска туга. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Ned 26 Feb - 19:14 | |
| Умјесто молитве за далеку
Понекад, давна, сјетим те се, А нешто топло засја у души Као од добре старе пјесме Што се случајно запјевуши.
Гдје ли си ноћас, ти далека, Да ли си негдје свила дом, Или још увијек, ко некад, Луташ поноћним Београдом?
Да ли још тражиш оног чудног, Оног из твојих снова врелих, Кога си тражила узалудно И оне ноћи кад смо се срели.
Тражи, само тражи, трагај, Он ипак једном мора доћи Из твојих лијепих снова, драга, У твоје нимало лијепе ноћи.
Као што дођу ове пјесме Из дивних шума непознатих Право у наше ружне несне, У горку збиљу касних сати.
Понекад тако сјетим те се, А нешто топло засја у души Као од добре старе пјесме Што се случајно запјевуши. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Ned 26 Feb - 19:17 | |
| Дјечак
Дјечак је убио ласту, а остали дјечаци су повикали: - Умријеће ти мајка!... Ко убије ласту умријеће му мајка!... - Ја немам мајку - рекао је Дјечак. - Онда ће ти умријети отац. - Немам оца. - А брата, сестру?... - Немам ни брата ни сестру. - Немаш баш никога?! - Никога.
Дјечаци су се збунили. Каква несрећа може да снађе некога ко је већ толико несрећан? Тишина је потрајала дуго, а онда се огласи Дјечак милујући своју жртву у којој више није било ни дана, ни сунца, ни цика... - Жао ми је ласту - рекао је тихо. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Ned 26 Feb - 19:18 | |
| Биће једно вече
Једном кад буде вече кад будеш сама и буде нека киша лила, једном кад око својих усана нађеш туђи осмијех, мила, знам, биће ти тешко, а мене неће бити да ти у том часу штогод кажем. Биће једно вече, једна киша и ти коју сам дивно умио да лажем. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Ned 26 Feb - 19:20 | |
| Нека ме не буде
Нека ме не буде кад будем престао да волим, Јер тада од мене не би остало ништа.. Можда само угарак неки голи, Од читавог овог великог огњишта.. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Ned 26 Feb - 19:22 | |
| ("Nedjelja u gradu N")
25. decembar 1966.
Dan posjete
Nikoga! A možda je i bolje? Zapravo, svakako je bolje. Treba se navikavati na samoću. Meni i inače ne preostaje ništa drugo. Zašto insistirati na nekim prijateljstvima. Ne, ne... Nikoga više neću da zovem, ni usmeno, ni pismeno, ni telefonom. Čekati, mirovati, pomalo raditi, i to je sve. Da sam ja imao iole dobrog prijatelja, možda danas ne bih morao ni da ležim ovdje. Ali, šta mogu - ponekad mi se čini da se čovjek može osloniti na prijatelje, pa se zanesem, vjerujem, nadam, a ove nedjelje i četvrtci udaraju po očima kao šamar. Dosta više iluzija, Vitomire! |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Pet 16 Mar - 8:32 | |
| |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Uto 20 Mar - 18:33 | |
| Slika iz djetinjstva
Gospode, kako pamtim tu sliku, Kako je sve to živo u sjećanju, Odsjekli su glavu nesrećniku, A nekakva je muva pala na nju.
I dok je nepovratno iz zjenica Odlazio čitav jedan svijet, Ta je muva mirno išla preko lica Kao da se ništa dogodilo nije!
A tamo je negdje mirisala trava, Šumorio jasen, cvrkutala ptica, Sve je bilo isto, osim ova glava Sa ravnodušnom muvom na sred lica.
Čučao sam dugo i dok su ostali Odlazili siti tog prizora ratnog, Neko je viknuo ŠTA ČEKAŠ, MALI? NIŠTA, rekao sam, sasvim mator!
|
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Uto 20 Mar - 18:33 | |
| Biće jedno veče
Jednom,kad bude veče, Kad budeš sama, I bude neka kiša lila.. Jednom, Kad oko svojih usana Nađeš tuđi osmijeh, mila, Znam, Biće ti teško, a mene neće biti Da ti u tom času što god kažem.. Biće jedno veče, jedna kiša i ti Koju sam divno umio da lažem! |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Uto 20 Mar - 18:34 | |
| MOŽDA
Možda tu ljepotu kojom živim sada u nekom životu prosanjah nekada sad i ona mi stiže u mimogredu u ovom životu ko zna kom po redu.
Možda bas ovako i baš ovoliko stajao sam davno pred tom istom slikom ne sluteći da će ona jednog dana izaći da živi izvan svoga rama!
|
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Uto 20 Mar - 18:34 | |
| DRUMOVANJA
Pjevaju u meni drumovi snažni, drumovi dobri kao dlan očin. Moram danas otić nekud, da potrazim malo odmora za umorne oči.
Idem bez pozdrava, bez poruka, ovako lijepo pomućenog uma, da tražim okuka, okuka, okuka, i iza svake - samo parče druma.
Pustite me, pustite da odem, bez pitanja kako, i zašto, i dokle, drumovi uvijek nekuda vode, a ja sam nomadskom glađu proklet |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Uto 20 Mar - 18:52 | |
| Odmetanje
Nije ovo ljubav , to se ja spašavam, to ja bježim, ženo, tebi u hajduke, Romanijo moja, puna dobrih trava za krvave rane i žestoke muke.
To ja bježim, bježim, iako znam, ženo, da već nigdje nema đula i zumbula, da me ipak čeka prokleto Lijevno đe u njemu bijeli se kula. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Uto 20 Mar - 18:52 | |
| Umjesto molitve za daleku
Ponekad, davna, sjetim te se, A nešto toplo zasja u duši Kao od dobre stare pjesme Što se slučajno zapjevuši.
Gdje li si noćas, ti daleka, Da li si negdje svila dom, Ili još uvijek, ko nekad, Lutaš ponoćnim Beogradom?
Da li još tražiš onog čudnog, Onog iz tvojih snova vrelih, Koga si tražila uzaludno I one noći kad smo se sreli.
Traži, samo traži, tragaj, On ipak jednom mora doći Iz tvojih lijepih snova, draga, U tvoje nimalo lijepe noći.
Kao što dođu ove pjesme Iz divnih šuma nepoznatih Pravo u naše ružne nesne, U gorku zbilju kasnih sati.
Ponekad tako sjetim te se, A nešto toplo zasja u duši Kao od dobre stare pjesme Što se slučajno zapjevuši. |
| | | Samotnjak Super Član
Poruka : 662
Učlanjen : 20.06.2012
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Pet 22 Jun - 9:58 | |
| Pismo učiteljici
Draga gospođo učiteljice, ne začudite se ovom pismu kasnom, podsjetiše me na Vas dvije male ptice, dvije obične ptice na žici telegrafskoj.
Sjetih se, znate, onih Vaših priča punih ljubavi za ptice nevine i slabe poslije kojih smo, zbog svake praćke i kamička, klečali dugo iza table.
Ne zamjeram Vam - daleko bilo, pa čak ni to što me vukoste za uši, sve je to danas na svoj način milo i prijatno je od toga u duši.
Ja se često sjetim tog vremena davnog rata, zime, gladi, bodljivakve žice, nije, bogme, tada bilo jednostavno naučiti nekog da zavoli ptice.
Gospođo, to je, u najmanju ruku, junaštvo dostojno poštovanja učiti nekog ljubavi uz huku jednog strašnog rata, jednog propadanja.
Hvala Vam, gospođo učiteljice, i ne začudite se ovom pismu kasnom, podsjetiše me na Vas dvije male ptice, dvije obične ptice na žici telegrafskoj.
Vitomir Nikolić |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Sub 17 Jan - 19:13 | |
| Neka me ne bude
Neka me ne bude kad budem prestao da volim jer tada od mene ne bi ostalo ništa - možda samo ugarak neki goli od čitavog ovog velikog ognjišta.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Sub 17 Jan - 19:14 | |
| PRVI SNIJEG
Sonja, izađi da skitamo, imam ludu želju večeras da lutam. Sonja, izađi i iznesi samo malo nježnosti ispod kaputa.
Malo nježnosti, malo samo, zalogaj jedan za ogromnu glad. Sonja, izađi da skitamo, noćas je nestvarno lijep grad. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Sub 17 Jan - 19:14 | |
| Još mogu poneki osmijeh da slažem…
Još mogu poneki osmijeh da slažem, poneku sreću da odglumim, još mogu ponešto lijepo da kažem svakom, osim sebi.
Ne daju mi bolnice: Brezovici, Bežanijske kose, Kasidoli… Uzalud se vraćam nekoj dragoj slici: ptici, nebu, lišću…boli, boli, boli...
I krijem se tako krvav, unakažen u zavjese svoje crne strašne kiše... Još mogu poneki osmijeh da slažem, ali sve tiše, tiše, tiše... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Sub 17 Jan - 19:15 | |
| Posljednja pjesma
Lezim na odru, tih, uposcen Do banalnosti, do gorkog stida, Ulaze nekakve crne gosce, Poneka pridje i zarida.
Okolo sjede. Tihi i tuzni. Starci puse, pricaju, kaslju I oprastaju mi velikodusno Sve sto se zbilo uz veselu casu.
Vrline vezu uz izraz ozbiljan, Pricaju sale sa smijeskom (Ispada, eto da sam bio divan, Smrti, moja jedina gresko!)
Lezim na odru, tih, uposcen, Napolju sunce svakodnevno sija. Ne znam da li je ko ozaloscen, Ali, zaista, jesam ja |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Sub 17 Jan - 19:15 | |
| ***
Gdje smo se mi to sreli, U kom zivotu i kada, Lijepa smrti, je li, Gdje smo se mi to sreli?
Otkud se mi to znamo I otkud ta prisnost sada? Da mi je znati samo otkud se mi to znamo? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Sub 17 Jan - 19:15 | |
| MOZDA
Mozda tu ljepotu kojom zivim sada u nekom zivotu prosanjah nekada i ona me stize sad u mimogredu u ovom zivotu ko zna kom po redu.
Mozda bas ovako i bas ovoliko stajao sam davno pred tom istom slikom ne sluteci da ce ona jednog dana izaci da zivi izvan svoga rama. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Sub 17 Jan - 19:16 | |
| USPAVANKA
Buji, paji, grijehu moj mali, spavaj, moja lijepa sramoto, zbog tebe su me protjerali da tuđe rublje prostirem plotom.
Nazvali su me svačim redom i kleli, i mene i tebe, sine, kao da ti nijesi čedo, lijepe oči materine.
Buji, paji, da porasteš naji, velik kao oni jablanovi, snažan kao oni zagrljaji, lijep kao ona mjesečina.
Spavaj, lijepa sramoto materina. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Sub 17 Jan - 19:16 | |
| Proljećna asocijacija
Zašto tvoj mali smijeh ne može da se sije po oranjima crnim; da klija i zrije, da zrni poput pšenice?
Tada bih na slapovima mojih vena sagradio vodenice i postao mlinar vječito prašnjav od tvoga smijeha? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Sub 17 Jan - 19:17 | |
| Bez svega mogu
Bez svega mogu - bez ruku, bez nogu, bez glave se čak osjećam mnogo komotnije, ali bez srca - bez srca ne mogu, tog malenog srca svojeg i svačijeg. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić Sub 17 Jan - 19:17 | |
| Tamniji za tamu ove jeseni tmaste i grublji za zimu ove zime prošle ja vam ovog proljeća neću mahati, laste i neću vam opet reći: Dobrodošle!
Vrapcima ja moram, nežno, kao otac reći nešto toplo u ovaj dan plavi vrapcima - tom sitnom zrnevlju života što je cvokotalo s nama na mećavi.
Dok ste vi negdje ispod tuđeg neba izvodile svoje igre vragolaste ne, vaš mi cvrkut sad zbilja ne treba razmažene gospođice laste.
Oni su s nama zebli ispod streha oni su voljeli i ovo golo granje, zato, moj pozdrav, vesela grudvo smjeha gospodo vrapci, moje duboko poštovanje!!! |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Vitomir Vito Nikolić | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 7 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 639 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 639 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|