Ovi veliki svetski naučnici su verovali u Boga!

Isak Njutn, Mihajlo Pupin, Albert Ajnštajn, i Blez Paskal samo su neki od velikih naučnika koji su verovali da religija i nauka idu "ruku pod ruku". Neki od njih imali su svoje, potpuno individualno viđenje religije, dok su drugi tvrdili da znaju da Bog postoji


Mihajlo Pupin, Albert Ajnštajn, Blez Paskal


Dilemom da li religija i nauka mogu da idu “ruku pod ruku” bavili su mnogi veliki umovi naše civilizacije. Dok su pojedini naučnici striktno odbacivali postojanje Boga, mnogi od njih bili su duboko religiozni i verovali su da su do svojih saznanja stigli upravo zahvaljujući Božijijoj promisli.

Telegraf Vas podeseća na neke od religioznih naučnika koji su promenili svet.

Isak Njutn (25. decembar 1642 – 31. mart 1727)

Dok smo zakon o gravitaciji svi učili kroz priču o jabuci koja pada sa drveta, osnovci su se sa njim upoznali kroz tri zakona o kretanju, znatno je manji broj onih koji su Njutna upoznali krpoz njegovo značajno tumačenje Biblije.

Isak Njutn rođen je na Božić, 25. decembra 1642. godine, te je sam dan njegovog rođenja ukazivao na to da će religija biti utkana u njegov “život i delo”. Umro je 1727.


Uz svoj naučni rad, veliki deo svog života posveto je proučavanju Biblije i biblijskih tekstova. Prema nekim predanjima, Njutn je svakodnevno čitao Sveto pismo i tokom svog života je napisao preko milion reči tumačeći upravo ovu svetu knjigu.

Iako se veruje da ih je bilo nekolicina, samo jedna njegova knjiga o svetom pismu je objavljena. Šest godina nakon njegove smrti Dž. Derbi i T. Braun izdali su Njutnovu knjigu “Opservacije o proročanstvima Knjige proroka Danila i Apokalipse Svetog Jovana”.

Njutn je kroz svoja dela o religiji govorio o tome da su ove knjige proročanstva date tako da trajno svedoče o činjenici da svetom vlada Božje proviđenje. Ipak, on je prigovarao korišćenju proročanstva u pokušajima da se predskazuje buducnost.

Njutn je tokom celog života stalno poredio svoje eksperimentalno i teorijsko razumevanje nauke sa svojim čitanjem Biblije. On je smatrao da je sadržaj ova dva izvora istine tako potpuno kompatibilan da je smatrao svaku reč u Bibliji isto onoliko tačnom koliko su to jednačine matematike i fizike.

Albert Ajnštajn (14. mart 1879 – 18. april 1955)


Jedan od najznačajnijih umova u istoriji sveta, koji je formulisao specijalnu i opštu teoriju relativnosti nikada nije jasno rekao da veruje u Boga, ali je sebe često nazivao religioznim čovekom. Kao odrastao svoje verovanje je nazivao “kosmičkim religioznim osećnjem”. Rođenjen je u porodici ateista, ali je uvek govorio da nauka i religioznot nisu u (potpunoj) suprotnosti.

“Ne mislim da su neophodni slučajevi u kojima su nauka i religija u prirodnoj suprotnosti. U stvari, mislim da ima veoma malo veze između ovo dvoje. Dalje, mislim da je nauka bez religije hroma i, u obrnutom smislu, da je religija bez nauke slepa. Obe su značajne i zato treba da rade ruku pod ruku”, govorio je Ajnštajn.

Međutim, Ajnštajn nije verovao u molitvu i ideji da takav oblik obraćanja može da pomogne naučniku u njegovom radu.

U knjizi “Dragi profesore Ajnštajn: Pisma dece Albertu Ajnštajnu i nazad”, koju je uredila Alis Kalapris slavni naučnik je jednoj devojčici na sledeći način odgovorio na pitanje da li se naučnici mole Bogu.

“Naučnici veruju da se svaka pojava, uključujući i one koje su vezane za ljudska bića, događa prema zakonima prirode. Iz tog razloga naučnik ne može biti naklonjen verovanju da na tok događaja može uticati molitva, odnosno, želja koja se manifestuje natprirodno”

Mihajlo Pupin ( 9. oktobar 1858 – 12. mart 1935)

Jedan od naših najvećih naučnika i pronalazača Mihajlo Pupin samo je jedan u nizu velikana koji su verovali da nauka i religija mogu da idu “ruku pod ruku”.


Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja telegrafije i telefononije, entgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike.

Najveći deo života proveo je u SAD-u, a bio je član Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsednik Njujorške akademije nauka, predsednik američkog saveza za napredak nauke i počasni doktor 18 univerziteta.

O svojoj religioznosti često je govorio, naglašavajući da zna da Bog postoji. Govorio je: “ Ne, ja ne verujem da postoji Bog. No ja znam da On postoji. I to mi je jedino znanje što ima neku vrednost od sveg mog znanja”

U pismu koje je poslao majci:”Svakim korakom napred u svom naucnom istrazivanju sve sam blizi onome sto si me u detinjstvu ucila – Bogu“.

Blez Paskal (9. jun 1623 – 19. avgust 1662)

Ovaj francuski matematičar, fizičar i filozof bio je duboko religiozan i jedan je od retkih naučnika koji se vec u svojim tridesetm godinama potpuno okrenuo religioznosti, i priučavanju “veličine i misterije života”.


Njegov asketski način života proizilazio je iz verovanja da je potpuno normalno i prirodno da čovek pati. Umro je 19. avgusta 1962 godine, a poseldenje reči bile su mu “Neka me bog nikada ne napusti”.

Podsećamo Vas na neke Paskalove reči o Bogu i religiji:

* “Time što se otvoreno javlja onima koji Ga svim srcem traže i skriva od onih koji svim srcem beže od Njega, Bog reguliše ljudsko znanje o sebi. On daje znake vidljive za one koji Ga traže i nevidljive za one koji su ravnodušni prema Njemu. Onima koji hoće da vide On daje dovoljno svetlosti, a onima koji neće da vide daje dovoljno tame.”

* “Postoje samo dve vrste ljudi: s jedne strane pravednici koji se smatraju grešnicima, a s druge grešnici koji se smatraju pravednicima.”

* “Srce oseća Boga, a ne razum. Eto šta je vera: Bog koga osećamo u srcu a ne u razumu.”

(M. B.)

Mislim da nauka i religija uopšte nisu u suprotnosti.  Ljudi greše što hoće da ih stave u istu ravan i uporedjuju. Isto kao  kada bi poredili nauku i poeziju ili književnost. I jedna i druga imaju svoje načine i puteve spoznaje sveta oko nas. Usput Njutn je bio religiozni fanatik, ali i pride teško djubre od čoveka. Ostalo je zabeleženo u analima nauke kako je bio težak, ohol i zao čovek. Tako to što je jako verovao u Bibliju i Boga izgleda nije pomoglo da bude bolji čovek. O Anštajnu i njegovoj religioznosti mnogo se špekuliše, njegovo vidjenje boga nije kao standardno ili opšteprihvaćeno. Već više kao univerzalni zakon iliti bliže panteizmu. I on se nije proslavio kao neka duša od čoveka da je bio prema izvorima. Mihajlo Pupin jedan od svetskih i naših najvećih naučnika verovali ili ne bio je mason. I on je što je više razumeo prirodu uvideo njenu veličanstvenost i uzvišenost. Koja vodi divljenju i nekom dubljem promislu. I na kraju jedna tragična duša Paskal, veliki um koji je kratko sijao, kratko se bavivši naukom jako je zablistao, a kasniji putevi su ga odveli monaštvu.

     Svako ko se bavi prirodnim naukama kada spozna svu tu pravilnost, savršenstvo i preciznost mehanizama koji pokreću i regulišu sve oko nas oseti to strahopoštovanje koje čovek oseti u crkvi ili molitvi. Spoznaju o savršenstvu i smislu.

Ајнштајнов став о религији и науци

rts

Занимљив одговор на питање да ли се научници моле богу, дао је велики Алберт Ајнштајн девојчици по имену Филис 1936. године.


Девојчица по имену Филис написала је писмо Алберту Ајнштајну почетком 1936. године, желећи да од њега добије одговор на питање да ли се научници моле богу, односно, да ли је могуће „веровати“ и у науку и у религију.

Питање и одговор објављени су у књизи „Драги професоре Ајнштајн: Писма деце Алберту Ајнштајну и назад“, коју је уредила Алис Калаприс.

А ево шта је славни научник одговорио Филис и то после само пет дана: „Покушаћу да одговорим што једноставније на твоје питање. Научници верују да се свака појава, укључујући и оне које су везане за људска бића, догађа према законима природе. Из тог разлога научник не може бити наклоњен веровању да на ток догађаја може утицати молитва, односно, жеља која се манифестује натприродно.“


Неки га поштују и овако...

„Ипак, морамо признати да је наше знање о тим силама несавршено, па на крају увереност у постојање врховног духа почива на некој врсти вере. Такво веровање и даље је распрострањено, чак упркос последњим достигнућима у науци“, стоји даље у писму.

„Али исто тако, свако ко се озбиљно бави науком остаје уверен да се нека врста духа манифестује у законима свемира и да је она далеко супериорнија од човека. На тај начин бављење науком води до религиозних побуда посебне врсте, које су сигурно сасвим другачије од религиозности неког наивнијег“, закључио је Ајнштајн.

Иако писмо не открива много о Ајнштајновим личним уверењима, његово објашњење јасно показује његово одушевљење и преданост науци, називајући осећај који у научнику изазива изучавање „религијским“, преноси портал Индекс.хр.