Ćele-kula među 10 najvećih građevina od kostiju

Na listi najvećih svetskih čuda napravljenih od kostiju su i Kutna Hora crkva od kostiju u Češkoj, kapela Dos ossos u Portugaliji i crkva u San Francisku

[You must be registered and logged in to see this image.]

AMERIČKI magazin „Mental floss“, koji predstavlja zanimljive činjenice iz sveta, na listi "10 najvećih građevina napravljenih od kostiju" na prvo mesto stavio je Ćele-kulu iz Niša. Na listi najvećih svetskih čuda napravljenih od kostiju su i Kutna Hora crkva od kostiju u Češkoj, kapela Dos ossos u Portugaliji i crkva u San Francisku, a Ćele-kula je dobila prvu poziciju. Časopis „Mental floss“ ima osam miliona poseta mesečno, a magazin se distribuira u 17 zemalja

Živojin Mišić (1855-1921)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Serbian Vojvoda Živojin Mišić was one of the most important figures on the Serbian Front at the outbreak of the war and later liberation of Serbia. In the Battle of Kolubara in late 1914, Mišić decisively defeated the overwhelmingly numerically superior Austro-Hungarian forces under the command of Oskar Potiorek. The Austro-Hungarian army was humiliated, while Serbia capitulated only after a coordinated attack of Austro-Hungarian, German and Bulgarian forces in 1915. Mišić withdrew with the Serbian Army through Montenegro and Albania to Greece. After the establishment of the Thessaloniki Front in 1916, he was appointed commander of the First Army and in mid-1918, Chief of Supreme Command. He commanded the Serbian army until the end of the war.

( History list- 10 najvećih vojskovođa WWI. Gorenavedeni je prvi )      

Коњушар на трону

[You must be registered and logged in to see this image.]

(Део тврђаве у Серезу)

Дошљак из Тракије врло брзо постао други човек Царства, а онда осмислио убиство цара. Македонска династија најславнија у царству Ромеја

У једном трачком селу, у породици сиромашног сељака, можда јерменског досељеника, родио се дечак коме су дали име Василије. Он је у историји познат као Василије Македонац, јер је у време његовог рођења тај део Тракије припадао теми, односно војноадминистративној јединици, која се називала Македонија.

Како сматрају поједини научници, Василије је дошао на свет 830. или 835. године, док неки за датум његовог рођења сматрају 25. мај 836. године.Неколико чудноватих догађаја наговестило је блиставу каријеру тек рођеном дечаку. Док су једног спарног летњег дана његови родитељи радили на њиви, сина су оставили у хладовини, где је заспао. Тада се појавио орао и, крстарећи, заклонио га је сенком својих крила. Василијева мајка се најпре уплашила и покушала је да отера птицу, али, када се ова опет вратила, њој је било јасно да се ради о божјем знаку.

Други пут, поново у сну, Василијевој мајци се јавио пророк Илија, као високи старац са седом брадом, из чијих је уста лизао пламен, који је њеном сину предсказао сјајну будућност.

Очева смрт тешко је погодила породицу, и Василије, који је морао да брине о мајци и сестрама, схватио је да се од земљорадње може живети, али тешко и оскудно. Зато је одлучио да окуша срећу и, “трбухом за крухом”, кренуо у Цариград.

Извори кажу да је био веома сиромашно одевен и да је имао само завежљај и штап који су представљали његову целокупну имовину. Најпре је у чуду гледао простране улице и велика здања, али, с наиласком ноћи, морао је да потражи некакав смештај. Легао је под трем знаменитог манастира светог Диомеда и одмах заспао чврстим сном.

Игуман тога манастира је у току ноћи уснио чудан сан: јавио му се неки непознати глас и поручио му да изађе и отвори врата цару. Онако бунован, погледао је испред врата, али, како никог није приметио, вратио се у кревет. Тек што га је сан савладао, поново му се јавио исти глас и рекао да изађе и поздрави цара. Већ прилично сметени духовник поново је изашао и приметио само незнанца у ритама, па се опет вратио у постељу. Међутим, чим је утонуо у сан, непознати глас му је строго заповедио: “Изађи и уведи онога што спава на степеништу. Он је цар!”

Већ сасвим преплашен, игуман манастира светог Диомеда изашао је, пробудио Василија, позвао га да уђе и посадио за сто да вечера. Ујутру му је дао да се окупа и спремио му ново одело.Игуман је имао брата лекара, и када је видео стаситог и наочитог младића, сместа га је препоручио једном свом угледном пацијенту, рођаку цара Михаила III (842-867), који се звао Теофил, али су га због ниског раста прозвали Теофилица (мали Теофил).

После извесног времена, стицајем занимљивих околности, Василија су упознали најугледнији људи Византијског царства. Уприличен је свечани ручак на царском двору на који је позван велики број званица, међу њима и бугарски посланици који су били на пропутовању кроз престоницу на Босфору. При крају ручка, како је било уобичајено, приређено је такмичење рвача ради забаве присутних. Снажни Бугарин је савладао све ромејске рваче, све док није осетио снагу и вештину Василија.

Убрзо после овог догађаја, цар Михаило III је од једног провинцијског намесника на поклон добио веома лепог коња. Међутим, када је пришао да му погледа зубе, коњ се толико уплашио и пропео да га никако нису могли укротити ни цар, а ни његови коњушари.

Поново се умешао Теофилица и рекао је василевсу:“Господару, код куће имам једног младог човека који је веома вешт са коњима. Зове се Василије.”



Не часећи часа, довели су коњушара који је, како бележи један византијски писац, био “други Александар на другом Букефалу”. Он је узјахао непокорног пастува и само неколико тренутака било му је довољно да доведе у ред дотад неукротиву животињу.

Одушевљени Михаило III, који је био неку годину млађи од Василија, приморао је свог рођака Теофилицу да му уступи коњушара. Још под снажним утиском оног што се догодило, одвео је свог новог слугу како би га показао мајци, царици Теодори.

Када је Василије отишао, Теодора је забринуто рекла сину: “Боље да га никада ниси упознао! Он ће уништити наш род!”

Било је потребно десетак година да се обистине царичине пророчке речи.

Дошљак из Тракије врло брзо је и званично постао други човек Царства. Зазирући од василевсове ћудљиве и каткад неуравнотежене природе, Василије није ништа хтео да препусти случају. Организовао је заверу; његови људи су после дворске гозбе, у ноћи између 23. и 24. септембра 867. године, убили пијаног цара у његовој спаваћој соби.

Аморијску династију сменила је нова, Македонска династија, показаће се, најславнија византијска династија која је готово два столећа владала царством Ромеја (867-1056).

Василије I Македонац (867-886), током двадесетогодишње владавине, показао је да је био достојан да понесе круну византијског цара. Разборитом и спретном политиком, како унутрашњом тако и спољашњом, умногоме је унапредио Царство.

ИЗМИШЉАЊЕ ПОРЕКЛА

Да би се донекле ублажио Василијев мрачан и насилан долазак на цариградски трон, његови потомци, син Лав VI Мудри (886-912) и унук Константин VII Порфирогенит (913-959), а са њима и скоро целокупна званична историографија Македонске династије, посегли су за измишљеним генеалогијама. Они су у Василију, с једне стране, видели далеког потомка Арсакида, познате парћанске владарске куће. С мајчине стране Василије је, наводно, био повезан са Константином Великим, а по некима се са “обе стране гордио сјајем Александра Великог”.



Извор: Вечерње новости

Od svih nemačkih vojnika koji su služili na podmornicama tokom Drugog svetskog rata preživelo je samo 30 odsto

Hitler maštao o Americi koja gori: Planirao napad na Njujork pola veka pre Al Kaide?


Naučnici i inženjeri Adolfa Hitlera skoro čitavu deceniju pravili su planove koji će realizovati san Firera, a to je da vidi Ameriku kako gori.

Adolf Hitler godinama je planirao uništenje Njujorka. On je od svojih naučnika i inženjera zahtevao da nađu način da se približe Trgovinskom centru koji je želeo da sruši avionima.

Čitav scenario neverovatno podseća na napad Al Kaide koji se dogodio 11. septembra 2001. godine.

Firer je godinama gradio oprezan odnos s Amerikom, vodeći računa da ne dobije u njoj novog neprijatelja, ali i držeći je podalje od Evrope u kojoj je on sprovodio svoju diktaturu.

Javno je bio prijatelj Amerike, ali privatno je prezirao njene demokratske strukture, veru u ličnu slobodu, mešovite rase i jevrejske bankare – sve što je bilo suprotno nacističkoj ideologiji.

Kako je on to video, nakon uništenja Sovjetskog Saveza i potčinjavanja čitave Evrope, na svetu bi opstale dve velike sile i sukob bi na kraju bio neizbežan, pa je odlučio da bude spreman kada dođe do tog trenutka.

Već 1937. godine pripremao je posebne avione koji su bili namenjeni američkoj obali. Masivni bombarderi velikog dometa, pravljeni samo za Hitlerove oči, nalazili su se u fabrici u Augsburgu, u južnoj Nemačkoj.

To je bilo vreme kada se stalno radilo na unapređivanju aviona koji bi mogli da lete brže, više i vremenski duže nego prethodni modeli. Ipak, problem je bio konstruisati model koji će izdržati tako dalek let i to sa tri tone eksplozivnog tereta.

Pilot Kol Viktor von Losber izneo je plan da avioni lete do Atlantika, gde će se povezati sa podmornicama koje bi nosile bombe i rezervno gorivo, odnosno svu neophodnu opremu koja je dovoljna da se nastavi put.

Nakon bombarovanja bi se letelice vratile do podmornica po ostatak goriva i nastavile put nazad u Nemačku.

Izabrani termin je bio proleće 1944. godine, ali do tada su Amerikanci već preuzeli sve nemačke podmornice u Atlantiku, pa je ovaj plan pao u vodu.

Tada se razmatralo da se pošalje Kondor koji bi sa kapacitetom svog rezervoara stigao samo do Njujorka, ne i nazad, ali bi u tom slučaju postojao pilot koji bi na vreme napustio letelicu sa padobranom.

I od ovoga se odustalo, jer se pretpostavljalo da će Kondor biti oboren i pre nego što dođe do svog cilja.

Zato su, kao vrhunac planova, traženi dobrovoljci samoubice koji su bili spremni da za svog vođu i njegove ideale sednu u avione i ostave život u njima, eksplodirajući na tačno određenoj meti.

Trebalo je da se proizvede veliki jednokratni avion za koji bi bilo prikačeno pet letelica, svaka sa svojim pilotom spremnim da umre. Ipak, početkom 1945. godine već je bilo kasno.

Dobrovoljaca jeste bilo, ali nije bilo vremena da se ovakva mašina napravi.

Firer je maštao o Americi koja gori i velikim eksplozijma koje sravnjuju solitere sa zemljom.

Bio je osujećen zbog neuspeha, ali pedesetak godina kasnije islamski fundamentalisti uspeli su u onome u čemu Hitler nije.

OVAKO JE PISAO CICERON PRE 2.000 GODINA

Prema onome što je pisao deluje da je bio ili vidovit ili je suviše dobro poznavao ljudsku narav

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ciceron se smatra za jednog od najsvestranijih umova antičkog Rima. Upoznao je Rimljane sa najvažnijim grčkim filozofskim učenjima, stvorio je latinski filozofski rečnik.

Ali, prema onome što je pisao o ljudskoj naravi još pre 2.000 godina, deluje da je bio ili vidovit ili je suviše dobro poznavao ljudsku psihologiju.

Neverovatno ali istinito - ovako je Ciceron opisao stanje u tadašnjem društvu. Sami procenite da li se nešto promenilo.

1. SIROMAH RADI


2. BOGATAŠ ISKORIŠĆAVA PRVOG


3. VOJNIK BRANI OBOJICU


4. POREZNIK PLAĆA ZA SVU TROJICU


5. LUTALICA SE ODMARA ZA PRETHODNU ČETVORICU

6. PIJANAC PIJE ZA SVU PETORICU



7. BANKAR POTKRADA SVU ŠESTORICU


8. ADVOKAT SVAĐA PRETHODNU SEDMORICU


9. LEKAR UBIJA SVU OSMORICU


10. GROBAR POKOPAVA SVU DEVETORICU


11. POLITIČAR ŽIVI NA RAČUN OVE DESETORICE

(EPK)

Ovo otkriće promeniće udžbenike iz istorije
| INDEX.HR

Zbog otkrića istraživača sa Univerziteta u Lajdenu možda će se menjati udžbenici iz istorije i arheologije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prema grčkom istoričaru Herodotu, persijska vojska predvođena kraljem Kambizom ušla je 524. godine pre Hrista u egipatsku pustinju i nikada se nije vratila. Do sada se verovalo da je oko 50 hiljada vojnika nestalo nakon što ih je zahvatila peščana oluja katastrofalnih razmera.

Stručnjaci sada otkrivaju da razlog njihovog nestanka ipak nije bila oluja. Persijsku vojsku s lica zemlje izbrisala je pobunjenička vojska.

Egiptolog Olaf Kaper kaže da su drevni grčki istoričari i vladari, u želji da prikriju ponižavajući poraz, "izmislili" teoriju o velikoj peščanoj oluji koja je progutala vojsku.

"Iskustvo već dugo pokazuje da se od peščane oluje ne umire, a zbog nje definitivno ne nestaje čitava vojska", rekao je Kaper.

Kambiz i njegova vojska marširali su prema pustinjskoj oazi Dakla gde ih je u zasedi čekao vođa egipatskih pobunjenika, Petubastis III, sa svojim trupama.

Prava sudbina persijske vojske otkrivena je nakon iskopavanja u Amheidi. Tamo su arheolozi pronašli drevni kameni blok iz hrama na kojem se nalazi kompletna lista titula Petubastisa III. Blok dokazuje da je to područje u oazi Dakla bilo uporište u persijskom periodu. Arheolozi su tada uporedili Herodotovu legendu i informacije o Petubastisu, i napokon uspeli da rekonstruišu događaj

Foto: Moyan Brenn / Flickr.com

Ponekad je zaista dobro biti kralj

Ozloglašeni engleski kralj Ričard treći jeo je ždralove i čaplje i zalivao ih je sa decilitrima vina. Iako je njegova vladavina trajala svega dve godine, kralj je iskoristio to vreme da bi do maksimuma uživao u lepim stvarima u životu, pokazala je nova studija.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Image courtesy of podpad at FreeDigitalPhotos.net

Monarh, koga je Vilijam Šekspir opisao kao "otrovnu žabu krastaču" i makijavelističkog zlikovca koji je ubistvima prokrčio put do trona, voleo je da dobro pojede i popije.

Dolazak na tron 1483. proslavio je orgijom "ića i pića" na kojoj su služene ogromne količine pića i egzotičnih jela, uključujući labudove i čaplje.

Stručnjaci Britanskog geološkog društva i Univerziteta Lester svoja otkrića predstaviće u novom dokumentarcu koji će biti prikazan na Kanalu 4.

Vladavina Ričarda trećeg prekinuta je bitkom kod Bosvorta 1485. gde je poginuo. Više od 500 godina kasnije, njegovi ostaci pronađeni su na parkingu u Lesteru i otkopani 2012.

Nove tehnologije omogućile su stručnjacima da analizom njegovih kostiju i zuba utvrde kako se hranio, kako je živeo, a Ričardova dijeta bila je "bez premca". Pio je oko tri litra vina dnevno poslednje tri godine života, jeo meso, ribu...

Stručnjaci su takođe dokazali i da mu grba na leđima i kriva kičma nisu smetali da jaše i bori se u bici. Ričard treći bio je poslednji engleski kralj koji je poginuo u borbi i sa njegovom smrću završio se Rat ruža.


tanjug

Vojvoda Stepa hteo da se obesi da ne uči vojnu školu!

Svetlana Palić| Foto: N. Marković| blic.rs

Život stvarno ume da namesti čudne situacije. Jednu takvu, dramatičnu, prošao je mladi Stepa Stepanović, koji je hteo da se obesi samo da ne bi učio Vojnu gimnaziju

[You must be registered and logged in to see this image.]

- To je istina! Stepini roditelji imali su dve ćerke i tri sina. Kao u svakoj srpskoj kući tog vremena, jedan je morao da ide na školovanje. Kad je došlo vreme da se odlučuje ko će u Beograd, izvlačili su slamke - priča Dragiša Stepanović, praunuk Stepinog brata Marka. Niko od braće nije želeo u Beograd, pa su dvojica starijih i veštijih, Jovan i Marko, udesila da slamku izvuče najmlađi Stepa. Ubrzo su ga poslali kod nekog gazde na Autokomandu gde je pomagao za stan i hranu, istovremeno učeći školu. Kad je došlo vreme za Vojnu gimnaziju, Stepa se vratio kući.

- Prišao je ocu Ivanu i rekao da on neće da ide dalje na školovanje, po cenu da se obesi. Otac mu je odgovorio da ide da se obesi i mirno nastavio da radi posao koji je započeo. U porodici se pričalo da je Stepa krenuo iza kuće, do obližnjeg drveta, popeo se na stolicu, uzeo omču i stavio je oko vrata sa namerom da se ubije. Majka Radojka je zakukala ali otac Ivan nije ni reč rekao. U sledećem trenutku Stepa se predomislio, skinuo omču sa vrata i bez reči otišao u Beograd. Vratio se posle završene škole, poljubio ocu i majci ruku i rekao im: “Hvala vam, vi ste odredili moj životni put” - priča Dragiša.

Kao što se za ovu priču gotovo ne zna, tako se, nažalost, malo zna da se rodna kuća Stepe Stepanovića, ta iza koje se odigrao ovaj dramatičan događaj, nalazi na svega sedam kilometara od Slavije, u Kumodražu.

Ulicom Vojvode Stepe, do vrha Voždovca, pa onda putem kroz Kumodraž, pored Spomenika vojvodi Stepi i istoimene škole, do samog vrha brda, vodi put do imanja gde se slavni vojvoda, pobednik u bitkama na Ceru, Kolubari i Solunskom frontu (da nabrojimo samo najpoznatije) rodio i živeo najranije godine.

Kuća je pod zaštitom države, ali je godinama bila zapuštena, sve dok potomci, koji žive u blizini, nisu preuzeli stvar u svoje ruke, i uz pomoć lokalnih vlasti obnovili imanje i otvorili muzej, o kom sad brine Milina Stepanović, Dragišina sestra od strica.

Potomci o Stepi govore kao o čoveku skromnom, iz naroda, profesionalcu kome je čast i hrabrost bila na prvom mestu.

- Uvek je komandovao: “Za mnom!” Cenio je vojnika, jer on život daje za otadžbinu - priča Dragiša.

Vojvoda Stepa Stepanović sahranjen je u Čačku, po sopstvenoj želji, na brdu koje gleda na Cer. Kao vojvoda imao je dobru penziju, ali bi poštaru uvek vratio veći deo, rekavši da je ovo što je uzeo njemu dovoljno. “Nismo se mi borili da pojedemo narodni novac”, znao je da kaže.

Nezaboravna kobila Vila
Kola sa kovčegom u kome je bilo telo Stepe Stepanovića do groba je vukla njegova kobila Vila. Ona je, još dok je služio vojsci, već bila stara i predviđena za odstrel. Da bi je spasao ranije smrti, Stepa je tražio - i dobio - kad se penzionisao svoju Vilu.

Карло Велики имао је необичног кућног љубимца, слона по имену Абу ал Абас, кога је добио на поклон од багдадског калифа.

Краљ Србије, Милан Обреновић,по својој жељи сахрањен је у фрушкогорском манастиру Крушедол на територији тадашње Аустроугарске, а да је трошкове спровода платио цар Франц Јозеф.

* Mnogo se priča provlačilo i danas se ponegde čuju, o smrti jednog od najvećih „savremenih“ svetskih diktatora, Adolfa Hitlera. Analiza DNK koja je dokazala da lobanja, koja se čuva kod Rusa zapravo ne pripada nacističkom diktatoru Adolfu Hitleru, što potvrđuje hipotezu koju je plasirao pored ostalih i argentinski istraživač Abel Basti koji tvrdi da glavešina Trećeg rajha nije izvršio samoubistvo u „Vučijoj jazbini“, nego je pobegao u Argentinu?! U novembru 1945. je ponuđena nagrada od 1.000.000. dolara za informaciju o tome gde se nalazi Hitler. Postoje osnovani dokazi da je on pobegao u Argentinu sa 56 godina, bez brkova i sa skoro skroz ošišanom kosom.


* Adolf Hitler je obožavao crtane filmove, a najviše je voleo „Snežanu i sedam patuljaka“, a i sam je crtao junake iz crtaća. Čak je od Gebelsa na poklon dobio pidžamu sa likom Paje Patka.

Engleska kraljica Elizabeta, imala je lični garderober koji je sadržao 3.000 odevnih predmeta.

Црногорски владика и песник Петар II Петровић Његош био је висок 191,49 центиметара, а његов наследник књаз Данило 161,1 центиметар.

Визиготски краљ Вамба (672—680), кад је кренуо са војском у Септиманију да угуши устанак свог војсковође Паула, своје војнике који би били ухваћени у блуду кажњавао је обрезивањем.

Омејадски калиф Јазид I (680—693) због свог алкохолизма прозван је Јазид ал Хумур тј. Јазид од Вина.

Zanimljivosti o Karađorđu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Karađorđe Petrović je jedna od najistaknutijih ličnosti srpske istorije, i možemo reći jedna od osoba, kojoj najviše možemo zahvaliti za postojanje nezavisne Srbije. Podelićemo sa vama nekoliko zanimljivosti iz njegovog života koje možda niste znali.

- Karađorđeva porodica je, po predanju, poreklom iz Spasojevića, odakle se doselila u Šumadiju. Porodica mu je bila izuzetno siromašna, nisu imali ni za porez, pa se celo selo solidarisalo da bi plaćalo porez za njih.

- Kao dete Karađorđe je sa ocem služio na imanjima lokalnih Turaka spahija.

- Karađorđe se rodio u Otomanskom carstvu, ali ubrzo nakon ženidbe beži u Austriju. Tamo je radio u manastiru Krušedol, ali i stekao prve vojne veštine u austrijskoj vojsci.

- Jedan od razloga njegovog bekstva u Austriju, između ostalog, je bila želja bogatog lokalnog Turčina da iskoristi pravo prve bračne noći sa Karađorđevom ženom Jelenom. Nije još sasvim jasno da li je on ubio tog Turčina ili je samo pobegao.

- Tokom bežanja u Austriju, Karađorđe je ubio svog oca ili očuha, jer se ovaj predomislio i hteo da se vrati nazad.

- Karađorđe je bio izuzetno visok i stasit čovek. Svojom visinom se prilično izdvajao od većine ljudi.

- Karađorđe se vraća u Šumadiju, gde se povezuje sa lokalnim hajducima i svima koji više nisu mogli da izdrže tursku vlast i dahije. Bio je i vešt trgovac, i zaradio dosta novca trgujući svinjama.

- On uopšte nije bio prvi izbor za vođu ustanka u Orašcu. Nekoliko ustanika je ponudu odbilo, dok izbor nije pao na Karađorđa. Sam Karađorđe je rekao da bolje da ga ne biraju, jer je previše prek i da može da srlja u nemoguće. Ustanici su na to odgovorili da im baš takav vođa i treba. Karađorđe se posebno zakleo da će neće imati ni zrnca milosti za izdajnike.

- Bio je izuzetno vešt vojni strateg, pa je uspevao da dobije i one malo verovatne bitke. U borbi je bio neustrašiv i nije znao za strah. Nikada se nije pokolebao, iako realno šanse za pobedu nad turskim carstvom nisu postojale. Neke od strategija koje je primenjivao su bile strategije iz nemanjićke Srbije, koje su ostale sačuvane u manastirima.

- Ono što je obećao za izdajnike, to je i ispunio. Svako ko se malo kolebao ili nije želeo da se bori protiv Turaka (a takvih je bilo, verovali ili ne) je bio surovo pogubljen. Prema Srbima izdajnicima je bio naročito nemilosrdan.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Priče o njegovim podvizima su se raširile celom Evropom, pa su čak plemići na dvorovima o njemu pričali sa divljenjem.

- Napoleon je za Karađorđa rekao: “Lako je meni biti veliki sa našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je CRNI ĐORĐE i njemu pripada slava najvećeg vojskovođe!”

- Zameralo mu se da je loš diplomata, mada neki današnji istoričari to osporavaju. Nisu imali bog zna kakvu podršku drugih sila, jer nijedna velika sila ne voli buntovnike. Jedina novčana pomoć i pomoć u oružju je dolazila iz Rusije. Oružje su ustanici morali da kupuju iz Austrije sopstvenim novcem.

- Kada su Turci počeli da napreduju i doveli pojačanje, Karađorđe je bio svestan da će ustanak propasti i da se nalazi u bezizlenoj situaciji, ali je predvideo da će se desiti novi ustanak. Naročito ga je pogodila pogibija Hajduk Veljka.

- Posle propasti ustanka je pobegao u Rusiju, što mu mnogi zameraju.

- Turci su se surovo svetili za podizanje ustanka nad domaćim stanovništvom, mnoga sela su ostala bez stanovnika, bilo da su stanovnici pobijeni ili pobegli u Austriju. Sve je to Karađorđu i njegovim saborcima mnogo teško padalo.

- Dok je boravio u Rusiji, zapao je u veliku depresiju i silno je želeo da se vrati, ali su ga Rusi raznim varkama ubeđivali da još uvek nije vreme za to. Miloš se dogovorao sa Rusima da ga drže što je moguće više, jer mu nije odgovaralo da Karađorđe bude u Srbiji.

- Karađorđe, na kraju, nije mogao da izdrži, pa krišom beži i dolazi u Srbiju, kod svog kuma Vujice, želeći da ponovo okupi ljude i nastavi ustanak. Miloš, lukavi diplomata, je naredio da ga ubiju, želeći da se dodvori sultanu i dokaže mu kako Srbi poštuju sultanovu vlast.

- Karađorđe je krstio Miloševog sina prvenca, i dao mu ime Petar, po svom ocu. Petar Obrenović je umro, dok je, kao dete od pet godina, sa majkom Ljubicom boravio u zbegovima po planinama, bežeći od Turaka. Grob dečaka se nalazi u manastiru Nikolje, kod Čačka.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Karađorđev kum Vujica se kasnije pokajao duboko pokajao za to deo. Kasnije u životu i nije imao mnogo sreće, pa je umro u najgorem siromaštvu.

- Smatra se i da je sam Miloš, koji važi za čoveka bez savesti i milosti, često imao napade kajanja, kada god bi se setio Karađorđa. U narodu postoji verovanje da se svakome ko je učestvovao u ubistvu Karađorđa ugasila loza.

- Prvi srpski igrani film je posvećen upravo Karađorđu. Zvao se: “Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa”. Snimljen je 1911. godine, i decenijama je bio izgubljen. Slučajno je pronađen u bečko filmskoj Arhivi, 1993. godine. Zaposleni u austrijskoj filmskoj arhivi su pronašli film i nisu znali o čemu se radi, ali su, videvši turske fesove, pretpostavili da bi neko iz naše Kinoteke mogao da im pomogne u identifikaciji, pa su ih kontaktirali.

- Kao dokaz svoje odanosti sultanu, Miloš Obrenoviće je Karađorđevu glavu poslao u Carigrad, čemu su se Turci izuzetno obradovali, i okačili je na bedem grada da je svi vide. Glava je, posle toga, ukradena, i ne zna se šta se sa njom desilo. Njegovo telo je sahranjeno u crkvi na Oplencu.

Hitlerovi brkovi nisu bili takvi bez razloga: Vođa nacista ih je tako održavao da se ne bi ugušio!

Ironično, jedna gas maska je bila presudna u gajenju firerovog stila.


Omraženi Adolf Hitler ostao je prepoznatljiv u istoriji po svastikama, karakterističnoj frizuri koju je „terao" na stranu i još prepoznatljivim brkovima.

Histori kanal je nedavno počeo sa emitovanjem serije o nacističkom vođi, u kojoj između ostalog otkrivaju i kako je Hitler završio sa takvim brkovima.


On je naime u mladosti imao sasvim drugačiji stil brkova, koji su mu, kako otkriva serija, smetali prilikom nošenja gas maske.

Tako u jednoj epizodi možete videti mladog vojnika sa raskošnim brkovima, koji u sledećoj sceni iste brkove potkresuje na danas dobro poznat oblik - i to sve zbog gas maske.



To se sve dešavalo nešto pre 1918. godine. Međutim, Hitleru se očigledno dopao novi stil pa je i nakon rata, kada više nije morao da nosi gas masku rešio da zadrži oblik brkova po kojima ga danas svi pamte.


dnevno

Otac američke konjice bio je zapravo jedan Poljak - 1779.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poljak Pulaski znamenit je po tome što je spasio život Georgeu Washingtonu, nakon čega je imanovan generalom američke vojske. Pulaski je jedan od samo 7 ljudi u povijesti koji su dobili titulu "Počasnog građanina SAD-a"

Na današnji dan junačkom je smrću umro slavan čovjek koga u SAD-u smatraju "Ocem američke konjice". Bio je to Kazimierz Pułaski, po narodnosti Poljak (Amerikanci njegovo ime pišu kao Casimir Pulaski).

Pulaski je znamenit po tome što je spasio život Georgeu Washingtonu, nakon čega je imanovan generalom američke vojske. Pulaski je jedan od samo 7 ljudi u povijesti koji su dobili izvanredno cijenjenu titulu "Počasnog građanina SAD-a" (ostalih šest su blažena Majka Tereza, Winston Churchill, Lafayette, Raoul Wallenberg i supružnici Penn – osnivači Pennsylvanije).

Zanimljivo je na koji je način Pulaski kao Poljak uopće došao u SAD. Naime, on je bio poljski plemić i vojnik, koji se borio protiv ruskog nametanja vlasti Poljacima. Stoga je ušao u borbu protiv kralja Poniatowskog, kojem su Rusi pomogli da se uspne na poljsko prijestolje (Poniatowski je svojedobno bio ljubavnik ruske carice Katarine Velike). Budući da je Poniatowski uspio ugušiti tu pobunu, Pulaski je morao pobjeći iz Poljske. Otišao je u Francusku, gdje se pokušao učlaniti u vojsku, ali nije uspio.

Nezaposleni i zaduženi Pulaski na kraju je u Francuskoj imao sreće što se upoznao s Benjaminom Franklinom, tadašnjim poslanikom SAD-a u Francuskoj. Franklin je uočio Pulaskijev potencijal i preporučio ga je generalu Georgeu Washingtonu. Tako je 1777. godine Pulaski otplovio iz Francuske u SAD, gdje je primljen u vojnu službu.

U američkoj vojsci Pulaski je zaslužan za organiziranje konjice. Ustrojen je čak i jedan odred kopljanika, po uzoru na tadašnje poljske trupe. Pulaski je nesretno umro na današnji dan od ozljeda zadobivenih u Bitki kod Savannaha u američkoj saveznoj državi Georgia. Naime, u toj ga je bitki pogodilo zrno iz neprijateljskog topa.

Danas se slavno zrno koje je ubilo Pulaskog čuva u povijesnom muzeju u državi Georgia.



dnevno

Šta je "Desetkovanje"?


Desetkovanje je oblik vojne discipline koju su koristili oficiri u rimskoj vojsci nad običnim vojnicima.

Cilj im je bio da se kazne jedinice ili određene grupe u okviru jedinica u kojima je bilo pobuna ili dezeterstva.

Svaka grupa vojnika bila bi podeljana na deset vojnika od kojih bi jedan bio pogubljen od strane njegovoh devet drugova, najčešće kamenovanjem. Vojnik za pogubljenje bi bio izabran nasumično, bez obzira na individualni stepen krivice. Postoje situacije kada je odabir vojnika za pogubljenje bio namešten i to se radilo situacijama kada treba da se eliminiše vođa pobune.

Najraniji dokumentovano desetkovanje dogodilo se 471. godine p.n.e. tokom Rimske republike, kada je konzul Apije Klaudije Sabinjanin Inregilensis pogubio vojnike zbog dezeterstva u borbi protiv Volščana.

Sledeće dokumentovano desetkovanje se dogodilo 71. godine p.n.e. tokom rata protiv Spartaka.

Julije Cezar je pretio da će desetkovati IX legiju, ali to nikada nije uradio.

U savremenoj istoriji, zabeležen je slučaj desetkovanja 1642. godine tokom Tridesetogodišnjeg rata, između Nemačke i Češke, kada je češki konjički puk pukovnika Maldona pobegao iz borbe. Pukovnik je bio desetkovan sa svojih 90 vojnika.

Zabeleženo je da je italijanski general Luiđi Kadrona 1918. godine izvršio desetkovanja u svojim jedinicama.

U današnje vreme desetkovanje se često koristi za ekstremno (nasilno) smanjenje broja populacije.


cooliranje

Најкратковечнији владар у српској историји био је кнез Милан, старији син кнеза Милоша. Владао је само 26 дана, од 31. маја до 26. јуна 1839, и није потписао ниједан званични акт у својству владара.

[You must be registered and logged in to see this image.]

„Кнез Милан на одру“, рад Јована Исајловића – млађег 1839. (Народни Музеј, Београд) фото: Михаило Грбић Извор: Википедија

Spora kočija vozi u smrt

Marija Antoaneta i Luj XVI verovatno bi izbegli giljotinu za vreme francuske revolucije da kraljica nije promenila plan bekstva. Umesto da je dozvolila kralju da 1791. godine napusti Pariz u psoebnoj, bržoj kočiji kao što je prvobitno dogovoreno, Marija Antoaneta je zahtevala da cela kraljevska porodica putuje zajedno. Zato je morala da se uzme druga, veća, ali i sporija kočija, pa su putnici zakasnili na sastanak sa svojim naoružanim pristalicama. Kada su konačno stigli u mesto Varen, 60km od granice, bio je mrkli mrak i na jedvite jade su našli nove, odmorne konje i tako izgubili dragoceno vreme.
Još dan ranije u selu San Mehehud mladić po imenu Drue primetio je kraljevsku kočiju dok su u njegovoj štali menjali konje. Odmah je sakupio grupu revolucionara i beguncima preprečio put. Tako je kraljevska porodica uhvaćena i vraćena u Pariz. Luj XVI završio je na giljotini januara 1793. godine, a Marija Antoaneta devet meseci kasnije.

Kralj vojnik

Švedski kralj Karl Gustav potomak je jednog Francuza, advokata, koji je tokom XIX veka radio u malom gradu Po na jugu Francuske. Sin tog advokata Žan Bernadot napravio je sjajnu vojničku karijeru i od najnižeg čina napredovao do Napoleonovog maršala. U to vreme Šveđani su, pošto se njihova kraljevska loza gasila, poslali izaslanike Napoleonu da se posavetuju oko novog kralja. Žan Bernadot je već ranije zadivio Šveđane kao komandant trupa u severnoj Nemačkoj i Danskoj. Uz Napoleonov blagoslov 1810. proglašen je za naslednika švedskog prestola, a 1818. krunisan kao Karl Johan XIV, osnivač sadašnje švedske kraljevske loze.

Nepismeni Karlo Veliki

Franački i langobardski kralj i rimski car Karlo Veliki (742-814) bio je veliki poklonik književnosti i nauke, ali on sâm nikada nije naučio dobro da piše. Pribor za pisanje držao je čak ispod jastuka da bi mogao da vežba kad god za to ima vremena. Ali, pošto je pokušao da se opismeni u poznim godinama, njegov trud nije baš urodio plodom – nekoliko sačuvanih spisa ovog vladara svedoči da je imao prilično neuvežban, dečji švrakopis.

Neosetljiv na otrov

Mitrida VI, kralj Ponta u Maloj Aziji, postao je tako otporan na smešu raznih otrova da nije uspeo da se otruje kada je odlučio da tako okonča život. Kralj je, zapravo, svakodnevno uzimao male količine otrova kako bi bio što otporniji jer je živeo u strahu da će ga neko otrovati. Kada je 63. godine pne pokušao da izvrši samoubistvo kako ne bi pao u ropstvo Rimljana, otrov koji je popio uopšte nije delovao. Na kraju je digao ruke od svoje namere i naredio robu da ga probode mačem.