Melanholija je moćna emocija,jedna od najmoćnijih. Velika dela su umetnici,svih grana napisali,naslikali u stanjima melanholije.Muzika,ima li lepših sonata i etida,balada,od onih koja je stvorio pesnik u stanju nekog snovođenja i melanholije,ne.Nema...melanholija ili seta,je stvaralačka,a svi smo mi umetnici,jer smo rođni takvi.U časovima samoće, mi smo stvaraoci,bar mislima,ako nas ruka ne sluša ili oči i uši više ne suže.
     Melanholija je dar kojim smo svi darovani,samo neki više...neki  nešto  manje.Ako nista drugo stvaramo u snovima.
Pletemo najlepše priče...moguće i nemoguće,koje budni nismo u stanju...ovim nasavršenim govorom,a po volji bogova,da izrazimo   rečima,jer ne posedujemo reči kojima bi imenovali,te lepote i neobične svetove,koje smo ispleli dušom...u snovima..jer  duša tada govori......

Ovu temu sam otvorila upravo na Romantici,jer kako se meni čini,ovde svraćaju,kvalitetni,probrani ljudi,eto zato sam rešila da me vi sa Romantike bolje upoznate....u nadi da se nećete previše razočarati

Da progovorim malo i o umetnicima,kakvi smo to mi ljudi? Ovo činim sada,po prvi put na Haoss Forumu,jer me je na to nagnala lepa, sažeta misao Dale na Svaštari."šta mislite o forumašu iznad"
Citiraću je kasnije.Ne postoji umetnik koji je nadaren samo za jednu umetnost,samo jedna je najjača,i tu se mi kroz tu umetnost ili još neku...izražavamo,ali mi smo zato zahvalni posmatrači i uživaoci u svim drugim vrstama umetnosti.Uglavnom nismo glupi i za druge oblasti života,ali nas to ne zaokuplja previše.Kada umetnik,u ovom slučaju ja, Poly,kao slikar sakupim u sebi energiju,i misli moje,koje kao u slučaju ove noći,one traže da izađu iz moje duše i uma,ja pristupam belom platnu,i bez pripreme,skice...zamisli silovito kreću špahtlom da nabacujem boje,i dok to radim slika se pojavljuje sama.Poneki kritičari kažu da slika nije završena,ali za mene jeste,jer toje sve što je bilo u meni i mojoj duši,i nikakva naknadna dorada,nikad se nije dogodila..
 Zato ja ne mogu da kopiram svoje slike,jer svaka je nastala u dahu,i samo u tom trenutku.Tako je kod mene i u pisanju Više mi leži proza, tu imam širinu.Rime me ograničavaju..i nikad nisa volela poeziju ni romantiku.Mi umetnici,oni kojima pripadam,nismo baš previše druželjibivi,više živimo svoj unutrašnji život,ali eto ponekad je potrebno ponešto reći o sebi..

 a sad Dalina pomenuta rečenica...
@Poly ::ne mnogoTiha umetnicka dusa koja daruje sve nas 

Poly ::
Ovu temu sam otvorila upravo na Romantici,jer kako se meni čini,ovde svraćaju,kvalitetni,probrani ljudi,eto zato sam rešila da me vi sa Romantike bolje upoznate....u nadi da se nećete previše razočarati

Draga Poly.. ovo je daleko od nekog razočarenja.. ovo je pravo otkrovenje. Ovdje si nam darovala i podijelila sa nama svoja osjećanja, emocije, otvorila nam svoju umjetničku dušu da je shvatimo, razumijemo.. potrebna je velika ljubav, nadahnuće, inspiracija, a sve to danas i nije baš lako.. zato, hvala ti na tome, hvala na divnoj temi. 

Hvala Neno,to je bilo moje otvaranje..a volela bih da i drugi kažu poneku reč,o svojim iskustvima
i kako melanholija deluje na pesništvo,muziku,književnost,kojom se oni bave,ili u kojoj uživaju..

Ljudi ne vole same sebe. To im ne pada na pamet. Lako je voleti neprijatelja; ali je vrlo teško voleti samoga sebe. Dobro se poznajete – kako biste mogli da se volite? Međutim, osoba koja može da voli samu sebe, može da voli i druge ljude. Ako zavolite sami sebe, onda ćete biti dužni da volite, svoje neprijatelje i sve druge ljude. Ako možete da volite sami sebe, onda ispunjavate osnovni uslov ljubavi.. Iz takve ljubavi izranja mir. To je ulaz ....

Srce ima poverenja,jer ne poznaje sumnju.Um je taj koji uvek sumnja,on se hrani sumnjom..
on razvija pricu,stvara scenario...a svi mi zivimo glavom.Zato i kada kazemo da imamo
poverenja u nekoga,mi ga ustvari nemamo..Glava je nesposobna kada se radi o poverenju...
glava stalno postavlja pitanja..Kad odluke prepustimo srcu..ako to umemo..sumnje nestaju.
Srce ne poznaje sumnju...ono beskrajno veruje i beskrajno voli.

Poly ::Melanholija je moćna emocija,jedna od najmoćnijih. Velika dela su umetnici,svih grana napisali,naslikali u stanjima melanholije.Muzika,ima li lepših sonata i etida,balada,od onih koja je stvorio pesnik u stanju nekog snovođenja i melanholije,ne.Nema...melanholija ili seta,je stvaralačka,a svi smo mi umetnici,jer smo rođni takvi.U časovima samoće, mi smo stvaraoci,bar mislima,ako nas ruka ne sluša ili oči i uši više ne suže.
     Melanholija je dar kojim smo svi darovani,samo neki više...neki  nešto  manje.Ako nista drugo stvaramo u snovima.
Pletemo najlepše priče...moguće i nemoguće,koje budni nismo u stanju...ovim nasavršenim govorom,a po volji bogova,da izrazimo   rečima,jer ne posedujemo reči kojima bi imenovali,te lepote i neobične svetove,koje smo ispleli dušom...u snovima..jer  duša tada govori......

Ovu temu sam otvorila upravo na Romantici,jer kako se meni čini,ovde svraćaju,kvalitetni,probrani ljudi,eto zato sam rešila da me vi sa Romantike bolje upoznate....u nadi da se nećete previše razočarati

gledam ja malo po guglu kako tumače melanholiju, to je njima psihička bolest, depresija, svašta su natamburali. 

meni je uvek melanholija bila mešavina nekoliko osećanja: žalovanja,  razočaranosti, ostavljenosti, gubitka, uspavanosti, usporenosti,...

nikad ju nisam shvatao kao destruktivnu, bezizlaznu, več dapače okidač za kreativnost, novu energiju, rađanje nečeg lepog. 

kažem ja, ostavite se guglanja, sve je to jedna moguća velika šarena laža. 

EROTIC MAN ::

Poly ::Melanholija je moćna emocija,jedna od najmoćnijih. Velika dela su umetnici,svih grana napisali,naslikali u stanjima melanholije.Muzika,ima li lepših sonata i etida,balada,od onih koja je stvorio pesnik u stanju nekog snovođenja i melanholije,ne.Nema...melanholija ili seta,je stvaralačka,a svi smo mi umetnici,jer smo rođni takvi.U časovima samoće, mi smo stvaraoci,bar mislima,ako nas ruka ne sluša ili oči i uši više ne suže.
     Melanholija je dar kojim smo svi darovani,samo neki više...neki  nešto  manje.Ako nista drugo stvaramo u snovima.
Pletemo najlepše priče...moguće i nemoguće,koje budni nismo u stanju...ovim nasavršenim govorom,a po volji bogova,da izrazimo   rečima,jer ne posedujemo reči kojima bi imenovali,te lepote i neobične svetove,koje smo ispleli dušom...u snovima..jer  duša tada govori......

Ovu temu sam otvorila upravo na Romantici,jer kako se meni čini,ovde svraćaju,kvalitetni,probrani ljudi,eto zato sam rešila da me vi sa Romantike bolje upoznate....u nadi da se nećete previše razočarati

gledam ja malo po guglu kako tumače melanholiju, to je njima psihička bolest, depresija, svašta su natamburali. 

meni je uvek melanholija bila mešavina nekoliko osećanja: žalovanja,  razočaranosti, ostavljenosti, gubitka, uspavanosti, usporenosti,...

nikad ju nisam shvatao kao destruktivnu, bezizlaznu, več dapače okidač za kreativnost, novu energiju, rađanje nečeg lepog. 

kažem ja, ostavite se guglanja, sve je to jedna moguća velika šarena laža. 

Kao i to da je Zemlja ravna 

Melanholija jeste mocna.Naucena sam da je ona stanje vecnog sanjarenja,A sama sam sanjar tako da setno rspolozenje itekako razlije melanholiju po meni.Dosta rodjaka,prijatelja jesu mi umetnici,neko knjizevnik,neko slikar,neko skulptor i svi najlepse iz sebe iznesu u takvim danima kada ih melanholija obuzme.
Poly oduvek sam volela tvoje slike.Postavljaj ih i ovde.Otvori temu na slikarstvu,nazovi je kako volis pa svi da uzivamo.Vec sto si pomalo pocela da pises,da se otvaras ka nama,za nas je veliki poklon. Sa tobom smo i uz tebe smo!

Hvala Dala,divno si opisala stanje melanholije..a pisanje..moramo pisati,i pokušati objasniti sebi i drugima kako vidimo život i sebe u tom životu..

Dobro je EROTIC da si istraživao značenje reči melanholija,i shvatio,da nama ljudima,koji smo mnogo kompleksnija i suptilnija bića,od bilo kakvog pa i najsjajnijeg kompjutera,jer smo ga ipak mi stvorili.
Čak i u romanima Pekića..1999,i Atlantida,nisu rešeni problemi mašina-čovek.
Zato "googlaj" po sebi,jer ti si taj koji zna odgovore.Životna čestica je u nama,a to znači da znamo
odgovore na sva božanska,stvaralačka pitanja,ali moramo govoriti dva jezika...jezikom Uma,i jezikom 
Duše,koju smo mi smestili u srce.Ta dva jezika i energije se ne poznaju,jer potiču iz dva sveta.Um ili razum,je materijalna kategorija..i sve ono što volimo oko sebe,i što razumemo,je materijalne
prirode,dakle i mi potičemo kao i stena,biljka, životinje(?) isključivo sa Zemlje,i u zemlju se vraćamo
,ciklusom kako je Kreator osmislio..Neću više,nastaviću  drugi put,jer mnogo dugi tekstovi su dosadni.

Mnogo s***š..Stanislave..

Ali ono što nam je Tvorac dao,i što potiče od njega samoga,to je ono što nas odvaja od svega što
nas okružuje na ovoj Planeti ...izdiže nas na duhovni nivo,na kome se mi dobro osećamo,i gde smo slobodni.Tu stanuje ljubav,stvaralaštvo,kreacija..ma koliko bila sitna u odnosu na Stvaraoca,ipak je za nas najznačajnija sposobnost koju posedujemo...Um.... i srce,kuda smo mi ljudi smestili dušu,a ustvari niko ne zna gde je duša,jer je ona nematerijalna.Dakle Um i Srce ne mogu da govore međusobno,jer se ne razumeju.Mozak čavrlja,planira,kocka se životom,bavi se naukom,"spašava" Planetu...dok srce--duša
govori jezikom Univerzuma,putuje zvezdama,razgovara sa mudrim dušama,savetuje se sa Tvorcem,i šapuće intuitivnim jezikom svom telu,nama(pogrešno)...dakle razgovor duše u uma je nemoguć.
A melanholija ili italijanski,meni posebno draga Malinkonija,je emocija duše,velike snage,verujte veće
od konstrukcije uma..

Poly ovo je fantastican opis.Bravo mila

A melanholija ili italijanski,meni posebno draga Malinkonija,je emocija duše,velike snage,verujte veće
od konstrukcije uma..

Emocije? Ne ne,to ti se čini..ne ne plačem..! Ma kad ti kažem!! Eh tvrdoglava si dušo moja..baš

poput mene..Ma.. Hajde,zar ne vidiš da mi je trunka ,možda trepavica,upala u oko? Da,da,i u drugo oko.

Šta je tu čudno?Ljudi imaju dva oka.! Nisu kao Duše..Eto ti baš kad hoćeš..Vi nemate ni glavu ni telo..I kako

onda da plačete? Čime? Ali..Čekaj malo..možda vi Duše plačete cele..Jer kažemo: "plače mi duša"..Odakle

nam to?Može li to?

Moram još da objasnim,kako i zašto je nastala" Moćna melanholija".Onog dana kada se na Forumu
ratovalo tastaturama,pa posle nastala"seča tekstova",isečeno je i nekoliko mojih,gde sam rekla
dosta toga o sebi i o situaciji,iskreno i otvoreno.To je nestalo zajedno sa svim drugim tekstovima,
što je u redu,ali otišla je i šansa da me bolje upoznate kao osobu.Eto tako je je nastala ova tema,
koja se razvija u nešto sasvim drugo,što je dobro,i to mora tako..Sve teče,sve se menja..

melanholija ima i svoju pesmu 

Ne izrabljuješ copy/paste tipke... I tema, i način na koji je odživljavaš, su prelepi.
Mali nepozvan komentar, al došlo mi:)

Lutajuće Srce ::Ne izrabljuješ copy/paste tipke... I tema, i način na koji je odživljavaš, su prelepi.
Mali nepozvan komentar, al došlo mi:)

O,Lutajuće Srce..čoveče sa prelepim nikom..Šta će meni copy/ paste,kad imam ovu moju prepunu glavu,koju moram prazniti

na neki način..jer treba mi malo Praznine u Umu i Srcu,da odmorim tu u toj Praznini..da se opružim,pogleda uprtog ka 

visinama,ka bezbrojnim Univerzumima,gde obitavaju ostvarene duše...i igraju svoj ples oko Zvezdica u Zvezdanim Maglinama..

Budi pozdravljen,i neka ti češće dođe..lepa misao

Cekaj,stani! Nisam mislila da stvarno odes...ti si Duso birala mene..nisam ja tebe ..bila sam još nesvesno telo...ti si znala

 kome dolaziš, znala si kome udahnjujes zivot..pa zasto sada napustas ovo telo?Dobro je to telo,ispravno..

a um je malo komplikovan,i emocije su jake a nestabilne..ali ako sad odes..ne ne, nije vreme..jos,još nije došao taj čas..

Sigurna sam koliko to čovek može biti,da se Kreator stvarajući ovaj svet,zaljubio u svoje delo...
divnu plavu  planetu   nazvavši je GEA...A evo i zašto..Samo zaljubljenost može prekriti dragu
tepihom raznovrsnog cveća,svih zamislivih boja i oblika..i prostrti joj tu lepotu pred noge,Samo
velika ljubav može posakrivati na najskrovitija mesta Amazonije..orhideje u nezamislivim količinama
i oblicima...Samo Nebeski Ljubavnik moze sakriti stidljivi cvetak runolista, na Alpima pokrivenim večitim snegom..Samo Zvezdani Dragan  može zapaziti kada procveta pustinja,u slavu ljubljene Planete
zvane GAJA...

Ja sam putnik,koji je bio svuda kuda je moj um mogao da stigne..
Ja sam žena,dete,dečak..starica,premudri Sokrat..
Kosa mi je duga,plava,seda i kratka,bujna..obojena svetlošću sveća i sunca...
Mozda sam zrno peska pored Velike Piramide,ili deo šape Velike Sfinge,kap vode Nila,velike majke Egipta
Ja sam nit u sariju Sonje Gandi..suza u oku Mahatme,ja sam lotos u svetoj reci Gang...sve sam to ja,a neznam ko sam...Čekam zivot da se dogodi..mudrošću starca prihvatam...ljubavlju grlim ovu svetlost danasnjeg dana..ovde i sada...zauvek...

kad putuješ svoj put kroz svoje vreme često ispustiš neke važne stvari posvećujući se drugima koje se kasnije ispostave kao potpuno nevažne.  setiš sa kasnije propuštenih sa setom i kajanjem, ponekad i besom na samog sebe. nema povratka, taknuto-maknuto. sve što si propustio neće ti se vratiti. zato uči na greškama, postavi prioritete i probaj vladati sa svojim vremenom bar malo pametnije. 

Daleko sam..mislim da sam u nekoj drugoj stvarnosti..jer otvaramo usta, a ništa ne izgovaramo..samo mislimo da izgovaramo...vidimo jedno drugo,a tišina je..Gledam u dubinu,i još dublje...tamo gde vlada večita tama i nenarušena tišina..tamo gde nisam krocila
i tražim te.Tražim ono nevidljivo,neopipljivo JA
Sasvim nepoznata duša..duša mračnog čoveka,podeljenog izmedju neodlučnosti i nazovi ljubavi..
koju nazivam sebičnost..duša sitnog i nesigurnog coveka..sa njom smo dušo moja provele život.
Belo..belo ..sve je belo ..na meni,u meni..samo preteći pratioci oko mene,što se kradom vuku zamnom
crni su..kriju se u izmaglici..što obavija svet u kom živim, i trajem..

Uzalud dolaziš u snove moje..uzalud ulaziš u moje dane,da.. nekadašnja ljubavi moja..
Zelena su opet polja,kao i pre..samo su bez mirisa,bez treptaja..zaleđena su u onom
vremenu,koje se neće vratiti..Procvali su cvetovi đurđevka u mojoj bašti..ali su bez
mirisa..kao da su umrli onog dana..a ti nisi primetio ništa..moju suzu na obrazu i drugu
koja puni moje oko zeleno..Čekaj..sad sam se setila, Da..to je samo simbolika zelene boje
jer....zar niko ne vidi?Moje suze zu zelene...Kao smaragdi..kotrljaju se niz moje lice.
Kako ne vidite?