BRAKOLOMAC

Da se o mom zivotu pravi film
il' barem strip (il' barem strip)
da se o mom zivotu pravi strip
znam da bi bio sasvim negativan tip

Za neke stvari imam strasan nos
opasan nos (opasan nos)
za neke stvari imam jeziv smek
za vase tuzno srce imam pravi lek

I dobro znam vas omiljeni stih,
uopste, zivot bolje poznajem od svih
da, vama treba neko tako fin i tih
al' ste vi neki vrag
al' kada padne mrak ugrozicu vam brak

U vasem oku gori neki plam
opasan plam (opasan plam)
u vasem oku blista neka strast
o, tudje voce, ti si ona prava slast

Ja vidim sve sto
ne vidi vas muz,
vas dragi muz (moj dragi muz)
ofarban pramen ili neki novi ruz
ja vidim sve sto
ne vidi vas muz

Ref.
I zivot moj
bez vas bi bio jad
nikad me niko nije shvatio do sad
i neko moze reci
da sam pravi gad

Ma, bas ste pravi vrag
ali kad padne mrak, ugrozicu vam brak

Da se o mom zivotu pravi film
il' barem strip (il' barem strip)
da se o mom zivotu pravi strip
znam da bi bio sasvim negativan tip

Vas suprug dragi hrce na sav glas
o, bas je prost (mislite to)
vas suprug hrce u taj sitni cas,
kad tako ceznem da sam pored vas

Ref.

Ma, bas ste zlatni
ali kad padne mrak, ugrozicu vam brak

CALETOVA PESMA

Ne pitaj me nikad vise
zasto neven ne mirise
ne secam se, to je prica duga

Ne pitaj me tu pred svima
sta to na dnu case ima
ne pitaj me nikad zasto cugam

Bolje da sesir nemam
pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba
za njega red ne vazi
on mora sve da proba
to djavo vino trazi

Ne pijem sto uzivam
nit sto mi dobro stoji
pijem da njega napojim

Ne pitaj me, ne znam kaz'ti
di ce koja zvezda pasti
di ce pasti dugme s mog kaputa

Na pitaj me sto na kraju
svi kerovi za mnom laju
ne pitaj me nikad zasto lutam

Bolje da sesir nemam
pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba
za njega red ne vazi
on mora sve da proba
to djavo mesto trazi

Ne lutam sto uzivam
nit' miris druma volim
lutam da njega umorim

Ne pitaj me dal' je zima
dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram

Ne pitaj me zasto ptice
ne slecu na svake zice
ne pitaj me nikad zasto sviram

Bolje da sesir nemam
pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba
za njega red ne vazi
on mora sve da proba
to djavo pesmu trazi

Ne, ne sviram sto uzivam
nije to pesma prava
sviram da njega uspavam

Djordje Balašević - Naopaka bajka

U suterenu tunel ka nebesima,
na tankoj gazi jutro mračan goblen tka,
sumorna lica, nasamo sa gresima,
u hodniku bez povratka,
u crni grm se moja ptica zaplela,
zaneta titraina zvezda Danica.
I kasni dah dok hladi čelik,
skalpela klizi niz nit brojanice.
Postoji plan da je anđeli ukradu,
il' bar na čas da je vrate među njih...

Lomljeno zlato
Sta trazis ti na putu mom
i zasto imas taj pogled blag
kad znas da davno prosli su
dani kad bio sam ti drag
Sto secernu vodicu prodajes
i igras cim se ne sme igrati
zasto nocas diras ono
sto se ne sme dirati.

---

Zasto budis srce moje kada dobro znas
da na svetu samo tebe voleo sam ja
zasto budis srce moje kada dobro znas
od lomljenog zlata da je...

---

Djordje Balašević

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Il je vec bilo?
Treba...

---

Djordje Balašević

Zaboravljam imena, samo lica ostaju u prolazu..


Ona je Moj Razlog, u stvari, moja mala unikatna dragocenost u zalagaonici ovog ludila...


Ma, ne idem ja ispred svog vremena. Moje vrijeme ide iza mene. U tome je nesporazum. Ipak, sačekat ću ga još malo. Još samo malo, onda odoh...


Ne... Nismo mi bili ljubavnici... Nikad. Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali... I to je sve. Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo, ko zna zašto...

,,U duboki i zagonetni bunar njenog pogleda ubacio sam sapat jednog malog poljupca, kao sjajni srebrni novcic, ali on je zalutao negde na dugom putu do dna....
Sreca da nista nisam pozeleo...
Ustajuci naneo sam joj prstom dodir na obraz, pazljivo i nezno, kao prozirnu nijansu svetloljubicaste na tek zapoceti portret ceznje...
Idem sad....Nedostajaces mi...."Balašević

.. onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, mozda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo..

Balašević

"Na mostu smena straze,
znao sam da me traze,
zandara nema
koji ne zna moj lik.

Zar moja glava vredi sto forinti,
gospodo draga?
Pod slikom toliko pise,
vredi bar krajcaru vise.

Dobre smo krcme znali,
dobre smo konje krali,
dobra nas neka zvezda pratila svud.

Ostajte zbogom zeleni Karpati,
drumovi carski.
Dugo sam bio daleko,
dal' me pozeleo neko?

Dolazim, sto dukata donosim,
i kasmirsku maramu cudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju,
ljubavi moja.

Talasi ladje lome,
sta srce zna o tome?
Srce je ludi husar, pijan i mlad.

I te sam noci preplivao Dunav,
dubok i strasan.
Oprosti velika reko,
al' ja sam morao preko!

Dolazim, sto dukata donosim,
i kasmirsku maramu cudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju,
ljubavi moja."

Badnje veče

Kao davni greh,
uvek mi se ista javljaš.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljaš.

večno sanjaš,
svetom putuješ bez putovanja
a Badnje veče dolazi.

Mogla si mi baš
i reči neke reči nagle.
Oči su mi, znaš,
pune one iste magle.

Al' suprotnost sušta,
sad u meni tuga koren pušta
a badnje veče prolazi.

To je bilo naše zadnje
sad opet zvona zvone - slušam to
Ne, nije svako veče Badnje,

al' ovo danas, sasvim slučajno - Badnje je.

U poslednji čas,
kao uvek na to veče,
gospođa do nas
unucima kolač peče.

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje veče prolazi...

To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone
- slušam to.

Ne, nije svako veče Badnje,
al' ovo danas, sasvim slučajno -
Badnje je.

Godine nas obrade različito...
Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi.

Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj.

Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.

OGNJENA

Mesec je mlad zaljuljao grad
Na lahoru mrak prosusio lak
Po bastama su prve
Nocne Frajle nikle
Veceras dodaj malo kremena u stikle
I odigraj cool, potpuno cool

Obrati paznju na bas
U ritmu je spas
I kad nadjes svoj gruv
i na kisi si suv
Nacini svaki korak ovom istom strascu
I pregazices more na tom hodocascu
Ako ostanes cool, sasvim cool

Sve ima svoje
I vatra i led
U kap se spoje
I cemer i med
Sve ima svoje, Vrlina i greh
Tuge postoje da bi prizvale smeh

Malecka, ponoc zvecka
A tvoja bajka i dalje sja
Malecka, suza pecka
Al' sta bi
s gundjalom ko ja
Ti samo odigraj cool

Noc je ko neki druid
smuckala fluid
I vazduh sladunja ko mosorinska dunja
U tebi nocas uzbudjeno srndac drsce
Nemir cerge koja stigne na raskrsce
Odradi to cool, strogo cool

Sve ima svoje
Kad mrzne i vri
Kad menja boje
Kad vene i zri
Sve ima svoje, pocetak i kraj
Tame postoje da bi prizvale sjaj

DODJOSKA

Njenog brata znao sam tako, iz cuvenja
nisam puno mario za te Dodjose
vukla se ko kornjaca jedna jesen lenja
spori dani davno prodjose
pretio je da ce on
na put da mi stane
i da mu se sestre okanem

A mi smo samo
setali i pomalo kisli
dobro sam se nagled'o njenih koraka
druge su mi devojke pobegle iz misli
prhnule ko jato cvoraka
tih je dana zvonilo
u cast Malog Princa
i odvaznog Bilbo Baginsa

Na svim mojim crkvama satovi su stali
kazaljke se srecom bas tada sklopise
sto hiljada reci znam,
al' jedna mi fali
da nju kako treba opisem
i sram ga bilo, gospodo,
ko pomisli lose
al' ni nalik na druge Dodjose

Otad bas ne uzimam
svaku sto se pruza
srce se odupire, pa se privikne
al' zumbuli su zumbuli,
a ruza je ruza
pa da na kraj sveta iznikne
ma da se redom postroje
odavde do coska
ni jedna ko moja Dodjoska
ta, idi, ni jedna ko moja Dodjoska

FINA, LAGANA STVAR

Tad jos nisam birao
ni gde, ni sta sam svirao
a bas u tom je car
ona je dosla tad i rekla
"Pokusaj, napravi jednom bar
za mene neku finu, sporu stvar
finu, laganu stvar"

I od dva-tri akorda
jer ni ne umem bolje ja
pesma je nastala
i cim su culi nju, laganu pesmu tu
svi su pevusili
i svi su zaneseni plesali
uz tu laganu stvar

Cule su me krupne zveri
producenti, menadzeri
shvatili su kakav imam dar
nudili mi rajsko voce
mnogo love, slavu, ploce
ubrzo sam postao superstar

Zahvaljujuci muzici
bas k'o kuce na uzici
svetom me vodili
pricali "To je taj, cudo od deteta"
a ja sam pevao milion puta
jednu istu stvar
finu, laganu stvar

Verovali ili ne
za sve moguce novine
dao sam intervju
svi su me snimali i ocekivali
da kazem kad i gde sam
tako genijalno smislio
finu, laganu stvar

Pisali su da sam zlatan
ili da sam cist sarlatan
i sve manje ja sam bio svoj
kad sam razmislio o tom
zamislih se nad zivotom
rekoh sebi "Kuci, stari moj"

Zeleo sam zivot nov
u senci bresta crven krov
i moju Draganu
gde god sam bivao
o njoj sam snivao od onog dana jos
kad je pozelela da napisem
finu, laganu stvar

Zeleo sam naci nju
i cim stigoh na stanicu
upitah dal' je tu
tad su mi rekli da se davno udala
za nekog mangupa
s' kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar

ČOVEK ZA KOG SE UDALA BUBA ERDELJAN

U Backoj Palanci bila je igranka
ma, lazem, ordinarna pijanka
samo smo brljali, kako smo starili
sve smo surovije tezgarili
posle se kajali, sve satro cudili
dokle smo stigli i kraj kojih
smo se krokodila budili

Nesto pre fajronta prisla mi tipcina
s onim hitlerskim brcicima
pecatnim prstenom, kravatom labavom
da casti odusevljen zabavom
al' ja nisam bas fan napadnih
pedera sto vecno jure konobarice
i mirisu na berbera, al' ajde

Bio sam umoran, rekoh tom paunu
majstore, ja sam u nokdaunu
grebem po zicama, tamburam danima
ubi me dim po restoranima
sad vidis promaje pod ovim satorom
on rece cekaj malo, ti si bio dobar
s mojom matorom a, tako

Da, onda sam ga poznao tek
pa nije cudo, pros'o je vek
za tog se dripca udala Buba Erdeljan

Sta ti je trebalo to
mali misu moj
da podjes za takvu barabu
sto nisi pazila
sto si princa preobrazila u ovu zabu
vol'o bih da znam

Ref.
Bila si kci tatina, ja vucibatina
blesavko sa senom u kosi
uzmi il' ostavi, ko je mog'o
da pretpostavi, djavo ga nosi

Tip rece, ovde sam
sa dve fine zenice
u, dve opake raspustenice
namignu mangupski
svi malo saramo
namignuh i ja, kao naravno
seo sam tako sa njim
i onim guskama
a on je samo brbljao
o, da l' je poljubi tim usnama
ma ne

Konobar, sto zastajkujes
da l' i ti mozda strajkujes
daj, decko, odmah flasu svirni
pa smo mirni

Pros'o sam sever i jug
sirom, pa u krug
i cega sam ostao zeljan
pa ne bas mnogo tog
brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan

E, vol'o bih da znam
sta ti je trebalo to, moja lepojko
o, bila si dukata vredna
sto si pustila da te
ovaj tu izgustira, budalo jedna
ej, moji lanjski snegovi

Ref.

Pros'o sam sever i jug
sirom, pa u krug
i cega sam ostao zeljan
pa ne bas mnogo tog
brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan

Civutski vrt
 

... Sretni nikada ni ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesretne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni ...

... Ostalo mi je nepoznato koga je zvao i gde je tražio svoju devojku, ali kad je pretražio sve, odjednom je počeo da je pronalazi u drugim curicama. Neke su imale takav nosić, neke su hodale kao ona, ili se smejale na isti način, zabacujući lepim pokretom glavu malo udesno, neke su slično njoj ćutale, neke pričale, i Popac ih je narednih godina vodao kao avganistanske hrtove, sakupivši, malo po malo, puno raznih detalja svoje velike ljubavi. Ali nikad mu nije uspelo da ih sve sastavi ...

Đorđe Balašević - ''Tri posleratna druga''

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Lako je kad te neko ni ne zavoli,
tad samo tamna strana srca zaboli,
teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli,
teško je kad tvoj neko prestane da te voli


Tvoj neko

Srce stade k'o dete da se otima,
tražili smo se po prethodnim životima,
ostavih iza sebe svet, zablude, promašaje koji tište...
prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište!

Gorda, naspram podsmeha i spletki poslednjih,
usamljeni galeb iznad mora osrednjih...
reči bi sve pokvarile, samo se ćutke pokraj mene stisla...
sami, svoji, izbeglice iz besmisla!



" Provincijalka "