U mjesečinu me sakrila večer, utrnuvši svijeće. Svu noć sam zamišljena snila u modroj šumi kroz drveće.
Bila sam zrno rumena grožđa u zubima sred poljubaca lisica utekla iz gvožđa dječak, što praćkom poklike baca;
i ujed pjesme nasred čela šarena mačka u košari igre. Šta nisam bila, šta nisam smjela, zrcalo ribe u zjenici vidre!
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Vesna Pаrun Pon 9 Feb - 19:33
Čarolija jutra
Čarolijo jutra, oblaci šetači, putnici beskrajni slobodnih visina! Sad smo mi delije, a vi promatrači, vi ste male bure, mi smo olujina!
Putujte, čergari, ždrali zavičajni! Pozdravljamo tihu vožnju vašeg leta. Plovite neznani u daleke ravni, iznad žitnih polja, iznad suncokreta!
Probudite ptice, oči, vodenice, krilom čegrtaljke, zviždaljkom o pasu! Budite glasnici zemlje krasotice, kojoj sunce zori u svakome klasu.
Pričajte o nama, plahi skorotele, širom glasna svijeta, diljem oceana! Pjevajte o zemlji koja juri, teče, u mir svojih dana, bijela, rascvijetana.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Vesna Pаrun Pon 9 Feb - 19:33
Čovjek kojega progoni vatra
Moj crni gušteru ne idi za mnom. Nitko ne smije vidjeti rupu u vinogradu u kojoj će iščeznuti moja pjesma.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Vesna Pаrun Pon 9 Feb - 19:34
Da si blizu
Da si blizu, naslonila bih čelo na tvoj štap i, nasmiješena ovila bih ruke oko tvojih koljena. Ali nisi blizu, i moja ljubav za tobom nespokojna ne može da usne ni u noćnoj travi ni na valu morskom, ni na ljiljanima. Da si blizu. Da si barem tako nestalno blizu kao kišni oblak nad izgubljenom kućom u dolini kao nad morem surim krik galeba što odlijeće pred dolazak oluje u večer punu briga. O da si barem tako tužno blizu kao cvijet što spava zatvorenih očiju pod bijelim krovom snijega u tišini kamenih šuma, čekajući proljeće. Da si blizu, o moj hladni cvijete. Samo jednom kretnjom da si blizu neveselim vrtovima mojim što već sahnu klonuti od bdijenja. Ali noć je, i svijet je daleko. A ja ne znam mir tvoj. Ptice tvoje s mojih su grana sašle. I sjaj zore iz mojih zjena odlazi zauvijek u uvrijeđenu zemlju zaborava u kojoj je neznano ime ljubavi.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 21 Maj - 9:47
Sonet o naranči
Samo je miris, žeđ i plam, kletva mornara, uspavanka juga. Življahu u njoj u ono vrijeme, znam, carevine tri, tri ljeta duga.
O, ako ima sunce ljepše kćeri no što je zemlja, i zemlja ljepšeg čeda od ploda stabla tog koji iz dveri sunčevih raste i iz krošnje gleda
u vrt našeg srca, radostan, kad narančasta jedra po njem plove i sedef se u vatri mreža suši,
o, ako ima slađi samostan od narančine sočne kule ove, ne nađem li ga, smiluj mi se duši!
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 6 Okt - 13:03
Tajni zakoni naseg najintimnijeg zivota Tajni zakoni naseg najintimnijeg zivota, oni sto nas podjednako upucuju na vjecnost i na prolaznost, nigdje nisu tako prisutni kao u osjecaju ljubavi. Moje saznanje ljubavi prolazilo je kroz razlicite faze, od srece do bola, od ushicenosti do rezignancije, ali nikada nisam pokusavala da tu najljepsu ljudsku sposobnost, sposobnost voljenja, ocrnim, osumnjicim ili ismijem. U godinama mladosti ljubav je pjevala kao ptica, brujala je u meni kao vjecna muzika; sada, zrele godine je jos dublje shvacaju i postuju. Ne znam sto bih jos mogla dodati kao uzgredno objasnjenje, osim da je iskustvo ljubavi sazeto iskustvo samoga zivota.
Vesna Parun
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 13 Jul - 10:16
"Kad ptica prestane voljeti drugu pticu,ona joj ne kaže; "Odleti sada hiljadu milja daleko da nebi gledala ravnodušnost kako se gomila u mojim zjenicama...!"
Jer ptica nije troma kao čovjek; daljina je za nju lepršanje slatke svjetlosti koja raspiruje ljubav.
Ne kaže joj; "Sad se sakrij hiljadu stopa duboko ispod zemlje,da ne čujež kako pjevam u predvečerje nježnu uspavanku drugoj dragani koja leži sa kljunom u mome krilu...!"
Jer ptica nije površna kao čovjek; ona zna da se otkucaji srca pod zemljom propinju još snažnije, i umjesto umirujućih zvukova uspavanke cijela bi šuma morala slušati tutnjavu podzemlja koju je izbacio bol...
Zato ptica kad prestane voljeti drugu pticu,ona ostane pokraj nje da tu umre u samoci.
...A čovjek kad prestane voljeti drugog čovjeka, od stida i pomutnje ne zna što bi,i bježeći sve dalje od njega, ugnijezdi u svom srcu njegovu tugu.... "
Vesna Parun
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:05
ZLATO
Ako je zivot rijeka sto tece, ljubav je zlato natalozeno. Ona ga u svom koritu njise A zlato raste. I sto ga dalje u sebi nosi sve zlatnija je.
Ja vec prevalih tri nizine Daleko za mnom izvor sumi, a usce ne znam gdje se krije. A kad gledam na svoje dno u sljunku sija zlato cisto. I od visokog klasja ljeta zlato je moje raskosnije.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:05
Da si blizu
Da si blizu, naslonila bih čelo na tvoj štap i nasmiješena ovila bih ruke oko tvojih koljena. Ali nisi blizu i moja ljubav za tobom nespokojna ne može da usne ni u noćnoj travi ni na valu morskom, ni na ljiljanima. Da si blizu. Da si barem tako nestalno blizu kao kišni oblak nad izgubljenom kućom u dolini. Kao nad morem surim krik galeba što odlijeće pred dolazak oluje u večer punu briga. O da si barem tako tužno blizu kao cvijet što spava zatvorenih očiju pod bijelim pokrovom snijega u tišini kamenih šuma, čekajući proljeće. Da si blizu, o moj hladni cvijete. Samo jednom kretnjom da si blizu neveselim vrtovima mojim što već sahnu, klonuli od bdijenja. Ali, noć je i svijet je daleko a ja ne znam mir tvoj. Ptice moje s tvojih su grana sašle. I sjaj zore iz mojih zjena odlazi zauvijek u uvrijeđenu zemlju zaborava u kojoj je neznano ime ljubavi.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:06
Za sve kriva su detinjstva
Izrasli smo sami kao biljke i sada smo postali istrazivaci zapustenih predjela maste nenavikli na poslusnost zlu.
Iznikli smo pokraj drumova i sa nama zajedno rastao je strah nas od divljih kopita koja ce nas pregaziti i od kamena medjasnjih koji ce razdvojiti nasu mladost.
Nitko od nas dvije cijele ruke. Dva netaknuta oka. I srce u kojem se nije zaustavio jauk.
Svijet je u nas ulazio neskladno i ranjavao nasa cela zveketom svojih ubojitih istina i bukom zvijezda zakasnjelih.
Starimo. A bajke idu uz nas kao stado za ognjem u daljini. I pjesme su nam takve kao i mi otezale i tuzne.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:06
NIKAD
Neznam gdje pocinje praznina mora Ali slutim sto je taknuo u tebi ili meni glas koji je blizu negdje rekao: Nikad
To je rijeka koja se ne ,vise ne vraca u svoj izvor jer su joj obale dogovorene s nekim nepoznatim koji ceka u daljini.
To je cvijet koji ne silazi vise u svoj korijen jer se ondje naselila buducnost
Nikad. Sumna trava neizgazenih visoravni, snijeg na planinama ,ljubicastim.
Osvrni se za sobom i gledaj svoje Nikad u travi sluha i vida naraslo u sjeni ruku sustalih,u sjaju zelje neugasle
Obazri se ,prepoznaj svoje Nikad po iscezlim nizinama prostrto I teska misao ,koju si zanjihao postat ce blaga ,jer je kraj nje covjek nerazumljiv u svojoj samoci .
A kad se on pomakne u Noc i u veliki uspavani prostor, ispruzit ces za njim svoje ruke i viknuti ; Ne odlazi
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:06
TURISTICKI PLAKAT
Blago vremenu u kome ima netko s tim vremenom nepomirljiv. U kom je kao oseki plima protivnik protivniku vidljiv
Blagoj velikoj Nepogodi kojoj mir u njedrima klija . I bitkama sto ih predvodi junak -iluzija.
Al kad na povjest padne rda i zidine se podno Srda utvarna nasite sjaja,
godine ce se gladne rojiti , u gnjezdu gluh ce slavuj brojiti kukavicja jaja.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:06
UNIDJI POD NAS KROV
Unidji pod nas krov, pristupi k nama, ljepoto, u nasem seljackom domu savij gnijezda svoja! Rasvijetli pragove nase, nasu djecu, i potom skini sa umornih cela pecat brige i znoja.
Neka se pjesma dojmi i radost neka gazdi, neka je mir domacin koji nam postelju stere. Neka je hljeba na stolu, i nek je zrnja u brazdi, obilju ne bi bilo dna, na ribolovu mjere!
Udji, radosti, sestro, sirom ti otvaram vrata, svoj nasmijanoj djeci da kumujes! U nas je sijaset srca i alata, ko mindjuse, seko, povijest da nam kujes.
I neka kroz nase oci, kroz tunel nasega gnjeva prostruji dah planina i svjezi zubor rijeka. Neka se slije u jednu, siroka kolosijeka, sva radost kojom se zivi, i radost kojom se pjeva!
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:07
OBASJANE RUKE
. . .I najzad, svejedno jesmo li razumjeli ili nismo drvo koje nas dozivaše. Ako ono zna neku rijec i ako mi znamo neku rijec koja je jedina ostala visoka u toj poplavi, jedina poštedena u zlu svakidašnjem. Vjetar ce štititi drvo, a drvo sacuvati rijec da nam je preda jednoga dana, da nam je vrati cistu i visoku zauvijek. . .
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:07
ZAVJET
Ako mi srce ne prestigne ptice Ako mi oci budu siromasi Ako mi ruke budu udovice Koje prisustvo ljubavi ne krasi I ako nocu ne ceznem u snima I ako danju ne žudim na javi I ako venem u mocvarnim dnima I u tjesnoci duša mi boravi I ako nalijevam u svijecu Uhodi tamno da pomognem djelo I krivom ako vjerujem umijecu I laži svoje pozajmljujem celo, Neka mi jutro na prag ne stizava Neka me zemlja iz milosti briše. I ako živim k'o jalova trava Neka me sunce i ne grije više.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:07
DJEVOJCICA
Više ti ne vidim, dijete, u osmijehu jabuku crvenu. Tuge ti pogledu prijete, pjesmu ti otimlju grlenu.
Na mrki glas djecaka stado se moje prenulo. Ko mjeseceva zraka poljem je srce krenulo.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:07
STIJENA U KOJI BI TREBALO ZAPISATI BALADU
Neka se zna da nismo oduvijek nesretni: ima čas kad ljubav i život postanu jedno. U crnom kamenu može se pročitati san zemlje. U kapi kiše na listu mrke smokve svečanost ljeta trajala bi stoljeća i sunce nikad ne bi silazilo iza golih smežuranih brda. U jednom jedinom imenu kao u staroj molitvi skriva se neveseli i mirni smisao svijeta. S njegovim blijeđenjem i mir je zašao, srce ga ne može graditi iznova. I misao je nemoćna da ga traži u mržnji stvari što jedna drugu poriču. Vrijeme, zašto puštaš da te mjerimo našim čelom koje je prestalo žudjeti. Ljubavi, i tebe smo izmjerili lažnom mjerom poljuljanog svijeta.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:08
Sto je duga?
Komadic neba isaran nepoznatom rukom, na brzinu izmedu dva pljuska kise. Kad bismo samo mogli dohvatiti te cudne vrpce prije nego se rasplinu, taj sareni most sto bljesne, i nema ga vise.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:08
SREBRNA RIBA
Srebrna riba plovila je nebom i sok kasnog ljeta kapaše povrh litica s kojih se isparavao zadah pustoši.
Sišla sam do mora da bih dotaknula Ništavilo. Ali ono bijaše s v u g d j e, a more je o njemu znalo isto koliko i ja i šaptalo je besmislena obećanja onima koji umiju snositi teret varke.
Okrenuh se. Kraj mene stajaše moja jeka prijeteći razbijenim staklenim vrčem noći, a na mjestu gdje malo prije zgasnu mjesec narasla bješe gusta voda i iščezla vukući sa sobom podivljali vjetar.
Nosila sam svoju ružu puteljkom.
Srebrna riba plovila je nebom, ne prepoznavši me, iako bijah sama.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 14 Sep - 19:08
VECERNJA ZVIJEZDA
Nisko na nebu vecernja zvijezda sja. Jos zamor ljeta u dolini traje. Noc je, a mi idemo pustim krajem zar prolaznosti obasjava nas put.
Kako je sutljivo more u daljini! Beskrajnost njegova je samotna. Tu blizu negdje u travama pognutim glas zrikavca tuzit ne prestaje.
Noc je, a mi idemo golim krajem. Mladost nasa zalazi za planinu. Gasne zvijezda. Planina rastuc sja. U tisini nestaje nas put.
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Vesna Pаrun Sub 16 Sep - 12:58
„Фантастична” реалност Весне Парун
Падала је летња олујна киша на путу од Загреба до Стубичких Топлица, као да Бог Перун долеће на ватреним колима, небом грми, облацима тутњи. Он не слути да идем другој ватри у сусрет.
Празни ходници стационара у бањи, тишина, тражим собу у којој живи Весна Парун. Куцам на врата.
„Ко је?”
„Ја сам, Мирјана, чуле смо се јутрос”.
„Уђи, уђи…”
Ceла сам поред њеног кревета. „Како си ме нашла?”
„Преко пријатеља сам сазнала где сте. Приватно сам дошла у Загреб, али сам много желела да Вас видим после много година.” Подсећам је да смо се први пут среле на „Коларцу” у Београду, каква случајност, био је јун месец давне 1985. године. То је био њен први долазак у Београд после десетак година. Вече посвећено њој било је предивно. Слободан Ракитић је све то организовао. Милан Комненић и Александар Петров су надахнуто говорили о њој, а ја сам говорила њену поезију. Весна је са великим узбуђењем читала своје старе и нове песме.
Подсећам је на „Бранково коло” – на Стражилову смо биле заједно; па на велико вече која је она организовала у Удружењу писаца у Загребу. Саша Петров и ја били смо гости из Београда. То вече посвећено њеној поезији трајало је четири сата. Подсећам је и на Дисово пролеће у Чачку, када је добила Дисову награду; и на наша путовања по Србији…
Све памти, свега се сећа. То су били дани и вечери које је Весна Парун „градила” заједно са нама. Њени дани су били реч и разум, праисконска ватра.
Данас, 2009. године – фантастична реалност. Једна соба, један кревет, једно ћебе, један јастук, један тањир супе, један тањир са грожђем, једна шоља чаја, један радио који тихо свира… Све је једно, само је Весна једина. Око њеног кревета су гомиле папира, оловака, књига… И креће моћна река њених речи које опчињавају, буде страх, дивљење, страст. …„Мени је 88. година, али све знам, све памтим. Људи не знају да ја девет година не могу стат на тле, не могу дохватит ништа. Не то да ја не могу ходат, него ја не могу из кревета закорачит девет година. Мени је кревет све... Нити ми ко дође, нити ме ко шта пита, схвати, ја као да не постојим. Али, ја радим, пишем даље. Видиш, исписала сам овде пет стотина страница. Имам и спремне три књиге. Ако успијем то објавит, бит ће добро… Знаш, само бих хтела да свој живот довршим као човјек.”
Весна Парун је сама, са својим маслинама са отока Зларина, са боровима који је дижу у небеса и поздравима из детињства.
„Бор сам као и ти, и једнаки смо. Дишемо заједно у ритму овог шуштећег вјетрића и дисањем се крећемо, живимо.”
После дугог разговора, скоро извињавајући се, кажем јој да морам за Београд. „Београд је град моје младости. У Београду сам имала најбоље пријатеље.”
Е сад тек почиње права прича – о Стевану Раичковићу, Мићи Данојлићу, Радомиру Андрићу, Моми Димићу, Слободану Ракитићу…
„Весна, доћи ћу опет кад узмогнем.”
Скида велике, црне наочари, гледа ме право у очи. У њеним очима видим сузе, чини ми се да су радоснице.
„Хоћеш ли доћи?”
Сигурно”, одговарам. Љубим њене нежне руке које су љубиле живот. Одлазим до врата, Весна за мном каже:
„Мој Балкан. Тако бих желела лећи на зелену траву, гледати у небо и причати са неким.”
„Весна, можда са Вашим ’уснулим младићем’. Повешћу Вашег младића са собом и он ће се пробудити у Београду и објавити свима да Ваша поезија никада није уснула.”
politika.rs 03.07.2009.
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 21 Dec - 22:11
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Vesna Pаrun Čet 21 Dec - 22:13
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Pet 22 Dec - 12:03
San
Usnih noćas: konjanika dva sjahaše u mrkim kacigama. U mraku ržu konji osedlani i oružje vidim kako sja ubojnim sjajem povrh griva tamnih.
Zadrhtah. Dragi moj je sanjiv, rekoh. Daleko je još zimska gora plava, ne gasnu još ni zvijezde za planinom. Pustite dragog moga neka spava obasjan rosnom, zlatnom mjesečinom.
Ja slušah dugo. Sa zamrlih njiva jedna se ptica ozva, zanesena, i mrmor bješe prošao kroz šumu. A dragi moj kraj mene tiho sniva i mirno je na starinskome drumu.
Usnu i vjetar. Ne čuh više. Samo noć je hodom nijeme vile kroz ravnicu koracala pustu. Pokrih dragog maramom od svile i ovih ga u svoju kosu gustu.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vesna Pаrun Pet 22 Dec - 12:03
Tjelo I Proleće Prolistaj, moja jabuko, došlo je sunce na vrata. Potajno raste potok i vjetar šumi iz daljine. Toplo cvrkuće podne, dani su krcati zlata, razmakni bolne zavjese da gledam u modrine.
Oživi šaptom ploda, tiha družice moja, promijenit ću se s tobom za tvoje oči, zdenče! Da mi je kamen uzglavlje, a srce pehar boja, mekan ležaj cvijeća, gdje zvona ludo brenče.
Daj mi od tvoje vječne pjesme, svijete, stvori me šumom. Daj da mi duša prolista, u snu da zazeleni. Promijenit ću se s prvim koji noćas prođe ovim drumom. Proljeće ide, slušaj: o majko, grudi mi razodjeni!
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN