120 godina od rođenja Tita

Beograd -- Polaganjem venaca i štafeta na grob Josipa Broza Tita u Kući cveća u Beogradu
u Srbiji i drugim zemljama bivše Jugoslavije obeležiće se 25. maj - Dan mladosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Venac na Titov grob svake godine, među prvima polaže njegova supruga Jovanka Broz, unuk
Joška Broz sa porodicom, kao i delegacija SUBNOR-a. Već godinama za Dan mladosti u
Kuću cveća gde se nalazi Titov grob dolaze "Titonostalgičari" iz bivše zajedničke države,
a najviše je Slovenaca i Istrana.

I ove godine je Titova štafeta mladosti 17. maja krenula iz Umaga i danas bi trebalo da stigne
u Beograd i da bude položena na Titov grob.

Dan mladosti je bio praznik kojim se slavio 25. maj - Titov rođendan. Na taj dan, mladići i devojke
iz cele bivše Jugoslavije Titu su predavali štafetu mladosti - svojevrstan simbol predanosti
njegovim tekovinama.

Na inicijativu Josipa Broza, Centralni komitet Narodne omladine Jugoslavije 1957. doneo je
odluku da se 25. maj proslavlja kao Dan mladosti.

Tako Titov rođendan postaje praznik omladine, a Titova štafeta Štafeta mladosti.




Prva štafeta mladosti pošla je 5. maja 1957. godine iz Kumrovca, rodnog mesta Josipa
Broza. Svake naredne godine, polazila je iz drugog mesta, simbolično obeležavajući
značajne datume i događaje iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti, da bi je 25. maja,
na završnoj svečanosti koja se održavala na stadionu JNA, Titu uručio najbolji među
mladima te godine.

Tito je poslednji put sedeo u loži stadiona Jugoslovenske narodne armije 1979. godine,
kada mu je omladinka Sanija Hiseni predala štafetu i prenela najlepše želje za 87. rođendan.

Drug Tito je tom prilikom izgovorio i jednu od svojih antologijskih rečenica "Srećan narod je
koji ima takvu omladinu", kao i "Sa ovakvom omladinom ne moramo brinuti za budućnost".
Inače, ove godine se obeležava 120 godina od rođenja "Maršala".

Komunistički lider iz perioda Kraljevine Jugoslavije, potom vođa partizanskog pokreta i
posleratni doživotni predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito rođen je 25. maja 1892. godine
u Kumrovcu, u Hrvatskoj.

Umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani i po sopstvenoj želji sahranjen je u Kući cveća
u Beogradu.




( b92.net )

100 godina od rođenja Alana Tjuringa


Alan Tjuring je čovek koji je prvi postavio smelo pitanje da li mašine mogu da misle. Ostavio je neizbrisiv trag u temeljima računarstva, veštačke inteligencije, kriptografije i uticao na sve druge oblasti nauke. Bio je otvoreno homoseksualan u epohi u kojoj je to predstavljalo krivično delo. Trčao je na duge staze. Nazvati Alana Tjuringa diskretnim herojem bio bi eufemizam; njegov doprinos savezničkoj pobedi u Drugom svetskom ratu je ogroman, možda i presudan u bici za Atlantik, ali zasluge za to su mu zbog obaveštajne prirode njegovog rada priznate tek dvadeset godina nakon smrti kada je sa tih događaja delom skinut veo državne tajne. Tokom burnog ali kratkog života iskusio je kako slast tako i gorčinu dvadesetog veka i života na početku postkolonijalne epohe britanske imperije. Njegovi uvidi i dostignuća su umnogome odredili način života sveta u kome živimo, ali svet u kome je on živeo nije imao razumevanja za njega. Paradoks je da su ta dva sveta zapravo jedan isti.

Pod žrvnjem internata

Alan Metison Tjuring rođen je u Londonu 23. Juna 1912, kao sin službenika Indian Civil Service i, po tome, pripadnik više srednje klase. Pripadnost klasi odredila je obrazovni put mladog Tjuringa kroz privatnu školu, najsnažniji i najistrajniji bastion klasne segregacije u Engleskoj. Privatne škole bile su (i ostale) mesta u kojima se mlada gospoda obrazovala u klasičnom maniru i što je važnije, učila ritualima i manirima vladajuće klase. Zbog velikog štrajka 1926 vozovi su stajali, pa je Tjuring u internat škole Šerbur pristigao biciklom. Tamo nije bio previše zainteresovan ili dovoljno ambiciozan da udovolji obrazovnim zahtevima imperije u kojoj je sunce već počelo da zalazi. Za svoju dušu zanimao se Ajnštajnovom teorijom relativnosti i kvantnom mehanikom, kao i hemijskim eksperimentima u laboratoriji. Upravnik škole zapisao je: “…Matematika mu ne ide naročito dobro. Dosta vremena troši na istraživanja iz više matematike, zapostavljajući osnovne stvari. Njegovi radovi su neuredni. Nemoguće je istovremeno sedeti na dve stolice. Ako hoće da ostane u privatnoj školi, mora da stremi da postane obrazovan. Ako hoće da bude samo specijalista u nauci, onda gubi vreme u privatnoj školi.” Tjuringova srednjoškolska diploma bila bi upitna, a njegova naučna istraživanja bi ostala na nivou ekscentričnog hobija da nije bilo neočekivanog podstreka: romantične ljubavi, i to nesrećne. Tjuring se zaljubio u Kristofera Morkoma, mladića sa kojim ga je zbližilo zajedničko interesovanje za nauku. Introvertni Tjuring je zahvaljujući vezi sa Morkomom razbio opnu koja ga je držala u samonametnutoj izolaciji u odnosu na spoljni svet. Ali taj uzlet bio je kratkog daha. Nesrećni Morkom iznenada je preminuo 1930. od posledica tuberkuloze. Tjuring je teško podneo gubitak, ali se sa tim udarcem izborio ujedinvši svoj filozofski dar sa novostečenim samopouzdanjem. Istraživanja na polju kvantnomehaničke fizike navela su ga da primeti da „kada se bavimo atomima i elektronima uopšte nismo u mogućnosti da znamo njihovo egzaktno stanje pošto su i naši instrumenti sastavljeni od atoma i elektrona. Zato se iluzija da je spoznaja egzaktnog stanja univerzuma moguća tada stvarno mora srušiti na mikronivou. To znači da se ruši i teorija da su naši postupci predodređeni.“ U istom ogledu primetiće da „kad telo umre, ’mehanizam’ tela, koji drži duh, iščezava, a duh nalazi novo telo pre ili kasnije, a možda i odmah.“ Boreći sa sa ličnim bolom, Tjuring je ponudio svoje viđenje odnosa determinizma i slobodne volje, tog klasičnog pardoksa.

Entscheidungsproblem

Tjuring je potom započeo studije na Kembridžu, a tamošnji Kraljev koledž bio je okruženje u kome je njegova nekonvencionalnost, kako u pogledu seksualne orijentacije, tako i u pristupu matematičkim problemima bila ohrabrivana. Tamo je razvio sklonost ka dugoprugaškom trčanju, samopouzdanje u nauci i društvenu, pomalo gospodstvenu ličnost. Nakon što je diplomirao sa dvadesetdve godine, ostao je na koledžu kao naučni saradnik. Predavanja iz topologije usmerila su njegovo razmišljanje ka problemima matematičke logike. U pokušaju da odgovori na problem koji je prethodno formulisao matematičar Dejvid Hilbert napisao je članak “O izračunljivim brojevima, sa primenom na Entscheidungsproblem”. Hilbert je postavio pitanje može li se problem odlučivosti rešiti izborom u binarnoj opoziciji “da” i “ne”, to jest “postoji li algoritam pomoću kojeg se može odlučiti da li je valjana ma koja formula prvog reda? ”. Tjuring je problem preformulisao iz logičke sfere u sferu brojeva. Problem odlučivosti tako postaje pitanje kako odrediti beskonačno preko konačnog, dakle problem koji se ne rešava dokazivanjem već izračunavanjem. Tako postavljen problem rešava uvodeći pojam o-mašine (kasnije nazvane Tjuringovom) koju naziva i računarom. U tom periodu, pojam “računar” još uvek je podrazumevao osobu koja se bavi računskim radnjama, najčešće ženskog pola. Mentalna slika od koje ovaj naučnik polazio kada je uvodio pojam “računar” verovatno je slika radnice u fabrici industrijske epohe kapitalizma, koja sedi i obavlja računske operacije u skladu sa nekim zadatim algoritmom. Tjuring, dakle, uzima ljudsku svest kao model za svoj računar. Simulacijom mentalnih procesa osmišljava Tjuringovu mašinu, uređaj koji manipuliše simbolima zabeleženim na beskrajnoj traci i to tako što briše ili štampa simbol ili pomera traku za jedno polje nalevo ili nadesno, tako da u jednom trenutku pred sobom ima samo jedan simbol. Računske operacije koje sa tim simbolima mašina može da vrši određene su tabelom ponašanja, a Tjuring je nešto kasnije zamislio i Univerzalnu mašinu koja bi mogla da obavi radnju svake druge Tjuringove mašine. Tjuringova mašina je apstraktna mašina, teorijski model u službi misaonog eksperimenta te njena konstrukcija nije bila ni predviđena, mada svedoci kažu da je Tjuring razmišljao i o tome. Ovom mašinom je Alan Tjuring pre svega pokušao da reši problem iz oblasti matematičke logike koristeći se vanmatematičkim sredstvima. Pokazao je da je odgovor na Entscheidungsproblem negativan; nema dokaza da će se mašina sa algoritmom za izračunavanje beskonačno velikog broja u svom radu ikada zaustaviti. Međutim, osim što je rešio pitanje koje je postavio Hilbert, Tjuring je u članku “O izračunljivim brojevima” postavio i osnovne principe funkcionisanja računara, i to ne samo apstraktnih, već i ovih kakve danas koristimo.

Enigma Blečli parka

[You must be registered and logged in to see this image.]Sled događaja je takav da će i Tjuring, ne samo njegove ideje, morati da napusti edenski vrt teorije i okrene se okrutnom polju prakse. I zaista, svet izvan zelenih polja razdragane Engleske bio je tih godina mesto u kome se naslućivao zastrašujući oblik stvari koje će doći. Tjuring, do tada pacifista, odlučio je da se stavi u službu ratne kampanje protiv nastupajuće nacističke opasnosti. Krajem 1938. počeo je da radi na problemu pred kojim su se našli britanski obaveštajci. Mašina za šifriranje, «Enigma», koju su koristile nemačke mornaričke snage za komunikaciju između podmornica koje su delovale u Atlantiku, predstavljala je nerešiv problem za Engleze. Reč je o eletromehaničkoj mašini koja je za šifrovanje poruka koristila sistem sastavljen od tri valjka i kontaktne table sa prekidačima. Njen rad bio je baziran na supstituciji znakova, pri čemu se koriste dva različita algoritma, mapirajuća i aritmetička supstitucija. Svaki od tih algoritama pojedinačno ne bi predstavljao veliki problem za dekodiranje, ali u ovakvoj konfiguraciji broj mogućih kombinacija uvećavao se toliko da je njegovo rešavanje zahtevalo dotada neviđenu, ali zahvaljujući Tjuringovom teorijskom radu ne i nezamislivu, elektronsku brzinu vršenja računskih operacija. Tajna ratna rezidencija britanskih kriptoanalitičara bio je Blečli park, imanje u samom srcu Engleske. To je bilo mesto u kojem je Alan Tjuring proveo veći deo ratnih godina. Njegov doprinos konačnom uspehu u dešifrovanju Enigme leži u nacrtu «bombe», mašine koja se koristila za analizu šifrovane komunikacije. «Bomba» je korišćena za otrkrivanje podešavanja na «Enigma» mašinama, tačnog položaja rotora i elektronskih logičkih kola koja su u upotrebi. Tjuringov rad na rešavanju kriptoanalitičkih problema imao je za posledicu konstruisanje prvih velikih elektronskih računskih mašina («Kolos»), konstruisanje uređaja za skremblovanje glasovnih poruka, utemeljenje teorije informacija i statistike kao naučnih disciplina, ali u tom trenutku najvažnija posledica je bila ratna pobeda, u kojoj su informacije obezbeđene dešifrovanjem tajne komunikacije nemačkih pomoraca imale ogromnu ulogu. Bilo bi preterano reći da bi bez Tjuringovog doprinosa ishod rata bio drugačiji, ali i najlkonzervativnije procene se slažu da je dešifrovanje informacijskog saobraćaja «Enigmi» skratilo rat za najmanje godinu dana.

Mašine koje misle

[You must be registered and logged in to see this image.]Nakon rata, Tjuring je radio na konstrukciji računara ACE (Automatic Computing Engine), ali se ubrzo razočarao zbog birokratskih i obaveštajnih prepreka koje su usporavale taj projekat. Godine 1950. odlazi u Mančester, tada tmurni industrijski grad, da bi se priključio projektu u čijem je središtu bio jedan računar manjeg kapaciteta prikladnog imena Beba. Beba je bila mašina u koju je po prvi put implementirana tehnologija katodne cevi, mada je teško zamisliti da ta sprava koja je na cevima priklazivala brojeve putem svetlećih tačkica u mreži «rezolucije» 32×32 ima nešto zajedničko sa današnjim monitorima. Tjuring i njegovi saradnici su uglavnom koristili Bebu pokušavajući da reše neke od poznatih matematičkih problema. Rad na mašini bio je komplikovan, naporan, a često i uzaludan jer je operativna procedura koja je podrazumevala trčanje iz prostorije sa mašinom do prostorije na spratu gde su se rezultati ispisivali ostavljala dosta prostora za greške. Međutim, njihov projekat se uskoro našao u žiži interesovanja javnosti, delom i zbog oštrog napada koji im je uputio jedan neurohirurg i zagovornik lobotomije, verovatno ljubomoran zbog količine sredstava koje je Beba dobijala. «Sve dok mašina ne bude sposobna da napiše sonet ili komponuje končerto nadahnuta mislima i osećanjima, a ne nasumičnim ređanjem simbola, ne možemo se složiti da je dorasla mozgu.» Time je loptica prebačena Tjuringu pala u polje u kome se ovaj već nekoliko puta nalazio, polje odnose ljuske svesti i mašina. Tjuringov odgovor, istovremeno zabavan i oštar, odredio je i pravac njegovih daljih istraživanja. U jednoj radio-emisiji rekao je «Nas ne zanima što mozak ima konzistenciju hladne kaše. Ne želimo da kažemo: Ova mašina je veoma čvrsta, stoga to nije mozak, stoga ne može da misli.» Tjuring je pravilno tvrdio da karakteristike mozga relevantne za mišljenje nisu u ravni fizičkih osobina. U direktnom odgovoru onom neurohirurgu zaključio je da se «ne može povući paralalela sa sonetima, pošto bi sonet koji napiše mašina najbolje umela da ceni neka druga mašina.» Nedugo nakon ove polemike koja bi se ipak mogla svrstati tek u domen popularne nauke, Tjuring je napisao svoj najpoznatiji i najneobičniji rad «Računske mašine i inteligencija», u kome se posvetio pitanju veštačke inteligencije. Predložio je eksperiment, kasnije nazvan Tjuringov test, kojim bi se došlo do odgovora na pomenuto pitanje «Mogu li mašine da misle?». Eksperiment bi imao formu koju je Tjuring nazvao igrom imitacije. U igri učestvuju tri učesnika, muškarac, žena i ispitivač, pri čemu se svako nalazi u odvojenoj prostoriji, a sva komunikacija se odvija pismenim putem, po mogućstvu teleprinterom. Ispitivač ima za cilj da odredi ko je od ispitanika muško, a ko žensko pri čemu muški učesnik ima zadatak da ispitivača odgovorima navede na pogrešan zaključak dok ženski učesnik ispitivaču pomaže. I kao što je u radu o Entscheidungsproblemu problem odlučivosti preformulisao u problem prebrojivosti, tako je pitanje «Mogu li mašine da misle?» zamenio pitanjem «Može li mašina da pobedi u igri imitacije?». Naime, Tjuring je tvrdio da će u doglednoj budućnosti biti moguća konstrukcija mašine koja u će u igri imitacije imati podjednake šanse za pobedu kao i ljudski igrač. U nastavku teksta Tjuring prepoznaje sposobnost ljudskog uma da uči i samoorganizuje se kao presudnu za uspostavljanje procesa mišljenja i definiše čoveka kao «mašinu podvrgnutu uticajima». Tu iskrsava problem interfejsa, tj. sistema kojim će veštačka inteligencija komunicirati sa spoljnim svetom. Reč je o problemu, doduše iz domena konstrukcije, za koji Tjuring nije imao zadovoljavajuće rešenje. Tjuring predlaže da bi, umesto pokušaja da se konstruiše program koji podražava svest odraslog čoveka, bilo bolje konstruisati program koji će podražavati svest deteta i imati sposobnost učenja. Ovaj, pomalo bizarni odeljak, svedoči da je Tjuring bio svestan praktičnih problema: «Nećemo moći da primeno isti proces učenja na mašinu kao na normalno dete. Ona neće imati, npr. noge…možda neće imati ni oči. Ali ma kako ovi nedostatci bili nadomešćeni domišljatim inženjerstvom, nećemo moći da tog stvora pošaljemo u školu, a da mu se druga deca ne rugaju. Njemu se moraju držati privatni časovi.» Ono što fascinira, jeste Tjuringova sposobnost da kroz rešavanje ličnih preokupacija ponudi rešenje univerzalnih problema. Videli smo ranije kako je bol zbog preminulog Kristofera Morkoma uputila mladog Tjuringa na razmišljanja o slobodnoj volji. Možda možemo da pretpostavimo da je razmišljanje o mašini koja će svoju kognitivnu sposobnost dokazati dajući odgovore kakve bi dao «prirodni muškarac» daleki odjek strategije koju je Tjuring morao da primenjuje kao homoseksualac u društvu koje je to percipiralo kao krivično delo. Tjuringov test ostao je kao jedan od najupečatljivijih doprinosa debati o veštačkoj inteligenciji koja i dalje traje.

Tužni silogizam

Nedugo zatim, Tjuring se upustio u aferu sa jednim mladićem u Mančesteru i postao predmet pljačke i ucene zasnovane baš na činjenici da su homoseksualni odnosi smatrani krivičnim delom «velike nepristojnosti». Tjuring se obratio policiji, ali paradoksalnim obrtom pred sudom novokrunisane Nj.k.v. Elizabete, on od žrtve postaje zločinac. Tjuring je osuđen na hemijsku kastraciju hormonskim injekcijama estrogena. Pored toga, ocenjen je kao osoba rizična po bezbednost i uklonjen iz projekata u koje je bio uključen. Verovao je da ga prate. Iako je tonuo u depresiju i anksioznost, u naredne dve godine je razmišljao o kvantnoj mehanici, matematičkoj biologiji i psihologiji. Alan Tjuring je izvršio samoubistvo 7. juna 1954. pojevši jabuku sa cijanidom. Nekoliko nedelja pred smrt u pismu jednom prijatelju napisao je silogizam;

Tjuring veruje da mašine mogu da misle
Tjuring leže sa muškarcima
Prema tome mašine ne mogu da misle

Ove godine obeležava se stogodišnjica Tjuringovog rođenja.

1832. 8. avgusta- Rođen je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (sadašnji Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u mnogim mestima u Srbiji i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Nemirnog, slobodoljubivog i buntovnog duha, često je proganjan i otpuštan iz službe. Strastan, plahovite mašte i plamenih emocija, buntovan i slobodoljubiv, pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme "Na Liparu", "Ponoć", "Mila", "Otadžbina", "Ja sam stena", "Noć u Gornjaku", "Padajte braćo" - predstavljaju vrhunske domete srpske romantičarske poezije. Napisao je i drame u stihovima "Seoba Srbalja", "Jelisaveta, knjeginja crnogorska" i "Stanoje Glavaš" i oko 40 pripovedaka.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Једној несташној девојци

Зар пољубац мени старцу
Дајеш млада са усана?
Зар на моје старо раме
Пада рука усијана?
Је л` то љубав?... Је ли шала?
Те је твоја рука мала
На рамену седог старца
Задрхтала, затрептала?
Ил` си дошла, злурадице,
Да ме варкаш, да ме једиш?
Измучене старе груди
Да повредиш, да позледиш?
- Ја те љубим!... Тврдиш млада,
Пуна јада, пуна нада -
Али љубав седом старцу
Веруј, душо, тешко пада...
Увеле су груди моје,
Твоја љубав ватра жива -
Па се бојим, старац седи,
Од пламена и горива

Dogodilo se na današnji dan - 8. avgust

1217. - Prvog srpskog kralja Stefana Nemanjića krunisao je njegov brat monah Sava, koji je dve godine kasnije postao prvi srpski arhiepiskop. Svečanom činu krunisanja - posle kojeg je Stefan nazvan Prvovenčani - prisustvovali su svi srpski vlastelini i crkveni velikodostojnici.

1786. - Prvi put je osvojen vrh Mon Blan.

1815. - Napoleon Bonaparta prognan je na ostrvo Sveta Jelena.

1876. - Tomas Edison patentirao je mimeograf, aparat za umnožavanje pisanih stvari.

1879. - Rođen je Emilijano Zapata, meksički revolucionar, vođa seljačkog pokreta za agrarnu reformu u meksičkoj revoluciji (1910-1917).

1900. - U Bostonu je odigran prvi meč Dejvis kupa.

1905. - Umro je srpski istoričar i sveštenik Ilarion Ruvarac, osnivač srpske kritičke istorijske škole, član Srpske kraljevske akademije. Obavio je pionirski posao kritičkog istorijskog istraživanja, suzbijajući nenaučne postupke u proučavanju srpske istorije. Napadao je neznanje i šarlatanstvo i bio rezervisan prema narodnom predanju kao istorijskom izvoru. Bio je profesor i rektor Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882. arhimandrit fruškogorskog manastira Grgeteg. Dela: "Odlomci o grofu Đorđu Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu", "O knezu Lazaru", "Montenegrina", "O pećkim patrijarsima", "Kraljice i carice srpske".

1909. - Sedište Republičkog seizmološkog zavoda useljeno je u zgradu koju je projektovao arhitekta Momir Korunović u Tašmajdanskom parku. Dan nakon što je Zavod useljen u ovu zgradu, zabeležen je prvi potres. Zgrada je od tada doživela tri proširenja, poslednje 1939. godine; od tada je malo toga promenjeno i na zgradi i oko nje.

1930. - Umro je srpski glumac, reditelj i pisac pozorišnih komada, humorističkih feljtona i komedija Ilija Stanojević, nazvan Čica Ilija, najpopularniji komičar svog vremena, omiljen glumac živog i spontanog humora i bogatog duha. Izuzev četiri godine u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, celu karijeru proveo je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Napisao je lakrdiju s pevanjem "Dorćolska posla", a s Jankom Veselinovićem komediju s pevanjem "Potera". Takođe je ostavio snažan pečat na beogradske boeme koji su se okupljali u Skadarliji. Publiku je posebno oduševljavao ulogama Papa Naska u "Dorćolskim poslima", Kir Janje u istoimenoj komediji, Vula Pupavca u "Podvali", Kalče u "Ivkovoj slavi", Srete čizmara u "Zloj ženi", Štancike u "Izbiračici", Falstafa u "Veselim ženama", Tkača Cedulje u "Snu letnje noći", Polonija u "Hamletu", Kasija u "Juliju Cezaru", ulogama u "Uobraženom bolesniku" i "Građaninu kao plemiću".

1941. - Na Kosmaju je u Drugom svetskom ratu iz zasede ubijen srpski revolucionar Branko Krsmanović, španski borac, član Glavnog štaba narodnooslobodilačkog pokreta Srbije i organizator prvih partizanskih jedinica u Šumadiji. Studirao je u Beogradu i Pragu, odakle je kao dobrovoljac otišao u Španiju. Preživeo je ranjavanje u Španskom građanskom ratu, gde je bio politički komesar Protivtenkovske baterije formirane od jugoslovenskih dobrovoljaca. Posmrtno je proglašen narodnim herojem.

1984. - Američki atletičar Karl Luis dobio je treću zlatnu olimpijsku medalju, pobedivši u trčanju na 200 metara.

Dogodilo se na današnji dan - 12. avgust

1790. - U Lezimiru na Fruškoj Gori rođen je Grigorije Vozarević, prvi srpski knjižar i izdavač. Po povratku sa školovanja iz Beča, nastanjuje se u Beogradu. Njegova kuća postaje stecište poznatih ličnosti iz krugova beogradske inteligencije. Kada je u Srbiji otvorena prva štamparija, Vozarević je priredio i štampao celokupna Dositejeva dela u deset knjiga. Beogradskoj opštini poklonio je zemljište za buduće Novo groblje, obeleživši ga velikim "Vozarevićevim krstom". Umro je u Beogradu, 10. januara 1848. godine.

1851. - Isaac Singer dobio je patent za svoj pronalazak - šivaću mašinu.

1877. - Tomas Edison izumeo je edisonfon - spravu za snimanje zvukova.

1914. - Počela je Cerska bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj je srpska vojska do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezničku pobedu u ratu. Od 200.000 austrougarskih vojnika koji su pokušali da okupiraju Srbiju, u njoj nije ostao nijedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih borbi, gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, a iz stroja je izbačeno više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo. Austrougarski vojnik i novinar Egon Ervin Kiš zapisao je o tim dramatičnim trenucima u dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici."

1928. - Zatvorene su devete Olimpijske igre u Amsterdamu.

1955. - Umro je Tomas Man, književnik koji bez sumnje predstavlja jednu od centralnih pojava ne samo nemačke već i evropske književnosti prve polovine XX veka, izuzetnog kulturnog poslenika vazda zainteresovanog za probleme svoga doba, humanistu koji celokupnom svojom pojavom daleko nadilazi okvire germanske kulture, ali i, prema pojedinim mišljenjima, jednu od najkontroverznijih pojava literature minulog veka; stoga i ne čudi mnoštvo kako raznolikih tako i oprečnih interpretacija Manovog dela i kompleksne stvaralačke ličnosti. Valja napomenuti da upravo Tomas Man, koji je aleksandrinizam kao umetničku poziciju svesno izabrao (uspevajući pri tom da preuzet materijal estetski funkionalizuje u strukturu - stoga u pismu Teodoru Adornu i govori o "višem prepisivanju"), celokupnim svojim delom posvedočuje da stvaranje večnih vrednosti ne počiva u grubom odbacivanju tradicije, već u neprestanom uzdizanju iznad nje. Ovaj veliki poštovalac minulog tradiciji nije robovao (njegovoj pripovedačkoj umetnosti nikada nije pretilo da postane epigonska), nego ju je neprestano prevazilazio (čak i onu tradiciju koju je sam stvarao), rekapitulirao i kritički osvetljavao putem prepoznatljive ironije, parodije i humora. Svesno se oslanjajući na tradiciju, Tomas Man stvarao je, dakle, posve netradicionalno, s tim što njegovom umetničkom oblikovanju nikada nije zapretila opasnost od "dekadentnog rastakanja". Man, dakle, kao što primećuje Margerit Jursenar, pripada grupi onih retkih i "po prirodi opreznih i zamršenih umova", neretko "tajnovitih" i "neustrašivih", te uistinu "konzervativnih po tome što ne dopuštaju gubitak nečega što pripada akumulaciji hiljadugodišnjih bogatstava", no ipak "subverzivnih u njihovoj neprestanoj reinterpretaciji". Ovaj naoko hladan i uzdržan analitičar, ali i ljupko-podrugljivi mislilac britkog pera koji svagda "računa s naličjem rečenog", nikada nije pripadao nijednoj školi niti književnom pravcu, već je, kao i svi pangenijalni duhovi, svoje obimno delo stvarao jedino po meri sopstvene zakonomernosti. Mnogi komentatori i znalci Manovog umetničkog opusa veruju da je ovaj književnik, iako vrstan kao autor novela izuzetne umetničke vrednosti ("Tonio Kreger", "Smrt u Veneciji", "Tristan", "Prevarena", "Mario i mađioničar", da pomenemo samo najčuvenije) i esejista oštrih zapažanja, prevashodno romansijer par excellence. I doista, osmotrimo li Manovo književno stvaralaštvo kao jedinstvenu celinu, ali i unutar razvoja nemačke književnosti, čini se da nije preterano reći da glavni doprinos ovog stvaraoca počiva upravo u oblasti romana. Počev od mladalačkog romana "Budenbrokovi" koji se, bar kada je o tematici reč, nadovezuje na reprezentativna dela naturalističke književnosti (kao što je ciklus romana "Rugon Makar" korifeja naturalističke poetike Emila Zole, čijoj je popularnosti u Nemačkoj, uzgred rečeno, doprineo i Hajnrih Man) i zahvaljujući kojem Man već sa 26 godina postaje ne samo zreo već i poznat stvaralac, preko autobiografskog romana "Kraljevsko visočanstvo", u kom je prisutna ideja o strogoj sreći, nedovršenih "Ispovesti varalice Feliksa Krula", dela kojim Man, parodirajući ispovednu prozu i koristeći strukturu pikarskog romana, ukazuje na konfrontaciju građanina i umetnika, koji se ovde javlja kao sumnjivo lice, "Čarobnog brega", prema mnogima centralnog masiva Manovog stvaralaštva, "Josifa i njegove braće", u kom autor produbljuje, dograđuje i parodira biblijsku tematiku, "Lote u Vajmaru", romana o starom Geteu i njegovom susretu sa voljenom Lotom putem kojeg Man, služeći se Geteom kao neprikosnovenom veličinom germanske tradicije, upućuje Nemačkoj reč osude u želji da upozori na put Hitlerovog režima, "Dr Faustusa", neosporne krune Manovog stvaralaštva u kom, vraćajući se Narodnoj knjizi o Faustu, Geteu i Ničeu, autor kritički osvetljava politička i ratna zbivanja ali i avangardnu umetnost, pa do romana "Izabranik", koji stoji na samom zalasku piščevog romansijerskog rada - Tomas Man ne samo da je nemački roman uveo u krug evropskog romana već je stvorio i specifičnu vrstu romana koja se, zbog svoje slojevitosti i kompleksne strukture, opire jednoznačnom tipološkom određenju.

1969. - Košarkaški tim Boston Celtics prodat je za tada rekordnu sumu u NBA ligi - šest miliona dolara.

1984. - U Los Anđelesu su završene 23. Olimpijske igre, na kojima je učestvovalo 140 zemalja. Jugoslavija je imala rekordnu olimpijsku žetvu - sedam zlatnih medalja, četiri srebrne i sedam bronzanih.

1552 - U Beogradu je štampana prva knjiga ćirilicom, poznata kao "Beogradsko četvoro jevanđelje". Knjigu, koja predstavlja dragocen izvor za upoznavanje prilika u Beogradu sredinom 16. veka, štampao je Trojan Gundulić, pripadnik dubrovačke kolonije u Beogradu.

1629 - Rođen je Jan Sobjeski, poljski kralj (1674-96), nacionalni heroj koji se uspešno borio protiv Švedske, Turske, Tatara i Kozaka. Slavljen je kao spasitelj Evrope, kada je 1683. oslobodio Beč turske opsade i time sprečio prodor Turske u srednju Evropu.

1743 - Mirom u Abou, kojim je Rusiji pripao južni deo Finske, okončan je rusko-švedski rat (1741-43).

1753 - Rođen je češki slavista Jozef Dobrovski, najznačajnija ličnost češkog narodnog preporoda, autor gramatike češkog jezika i "Udžbenika staroslavenskog jezika" (1822), prve naučne gramatike staroslavenskih jezika.

1786 - Rođen je američki nacionalni junak i političar Dejvi Kroket, član Kongresa SAD od 1827. do 1831. i od 1833. do 1835. Poginuo je u martu 1836. braneći tvrđavu Alamo od Meksikanaca.

1786 - U Potsdamu je umro pruski kralj Fridrih II Veliki, koji je tokom vladavine od 1740. do smrti stvorio od Pruske evropsku silu. Nasledio ga je Fridrih Vilhelm II.

1850 - Danska je prodala Velikoj Britaniji sva utvrđenja i vlasnička prava nad Zlatnom obalom u Africi.

1879 - Osnovana je Francuska kompanija za izgradnju Panamskog kanala na čelu sa Ferdinandom de Lesepsom. Kompanija je bankrotirala 1889. izazvavši veliki politički skandal u Francuskoj, a gradnju kanala nastavile su SAD, nakon što su 1902. Otkupile francusku koncesiju, dotad izvršene radove i znatan deo opreme za 40 miliona dolara i osnovale Zonu Panamskog kanala (1903).

1878 - Rođen je Isidor Bajić, istaknuti kompozitor i pedagog, osnivač jedne od najstarijih srpskih muzičkih škola sa sedištem u Novom Sadu, koja nosi njegovo ime.

1887 - Rođen je Karlo I, poslednji austrijski car (1916-18) i ugarsko-hrvatski kralj (1916-19), naslednik Franca Jozefa I. Nakon neuspelih pokušaja da u toku Prvog svetskog rata sklopi separatni mir i monarhiju reformiše u federalnu državu, bio je prinuđen da se odrekne prestola i emigrira u Švajcarsku.

1896 - Džorž Karmak otkrio je zlato u pritoci reke Klondajk u Kanadi, izazvavši jednu od najmasovnjih "zlatnih groznica".

1908 - Umro je srpski pisac Radoje Domanović, majstor političke satire, koja u njegovim najboljim pripovetkama ("Stradija", "Vođa", "Danga") doseže nivo univerzalne kritike ljudske naravi i društvenih institucija.

1941 - Nemci su u Drugom svetskom ratu obesili na Terazijama u centru Beograda tela petorice srpskih rodoljuba.

1943 - Savezničke snage uspostavile su, u Drugom svetskom ratu, kontrolu na Siciliji.

1945 - Vođa indonežanske borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno proglasio je nezavisnost Indonezije od Holandije i osnivanje jedinstvene Republike Indonezije. Holandija je priznala suverenitet Indonezije tek 1949, nakon četvorogodišnjeg indonežansko-holandskog rata.

1960 - Afrička država Gabon stekla je nezavisnost od Francuske.

1962 - Čuvari Berlinskog zida ranili su 18-godišnjeg Petera Fehtera kada je pokušao da pobegne preko Berlinskog zida i pustili ga da umre od gubitka krvi. Taj slučaj postao je simbol tragedije do koje je dovelo podizanje zida između Istočne i Zapadne Nemačke, a dvojica čuvara optuženi su u julu 1996. Za ubistvo bez predumišljaja.

1976 - U zemljotresu koji je izazvao ogromne talase, na filipinskom ostrvu Mindanao poginulo je oko 8.000 ljudi.

1985 - U eksploziji automobila-bombe u hrišćanskom delu Bejruta poginulo je 60 i povređeno 100 ljudi.

1987 - Nemački ratni zločinac Rudolf Hes, zamenik Adolfa Hitlera, izvršio je samoubistvo u 93. godini u berlinskom zatvoru Špandau, u kome je izdržavao kaznu doživotne robije na koju je osuđen u Nirnberškom procesu 1946.

1988 - Od eksplozije bombe podmetnute u vojni avion poginuo je pakistanski diktator, general Mohamed Zija ul Hak. Sa predsednikom Pakistana poginuo je i ambasador SAD u Islamabadu Arnold Rafel.

1990 - Nakon najave Srpskog nacionalnog veća da će raspisati referendum o autonomiji Srba u Hrvatskoj, specijalne snage hrvatske policije napale su policijske stanice u srpskim opštinama Obrovac i Benkovac. Srbi su odgovorili podizanjem barikada na saobraćajnicama, čime je počela pobuna Srba u Kninskoj krajini.

1996 - Sa kosmodroma u Bajkonuru u vasionu je poletela prva Francuskinja, Klaudija Andre Dešaj, koja je potom provela 16 dana u naučnoj misiji na ruskoj svemirskoj orbitalnoj stanici "Mir".

1999 - U najtežoj prirodnoj katastrofi u istoriji Turske, u zemljotresu sa epicentrom kod grada Izmit, 150 kilometara zapadno od Istanbula, poginulo je više od 30.000 ljudi.

2001 - Nezadovoljna radom vlade Srbije, Demokratska stranka Srbije donela je odluku da povuče svoje predstavnike iz vlade. Bio je to početak ozbiljne krize u Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) koja je izbornom pobedom u septembru 2000. srušila desetogodišnji režim Slobodana Miloševića.

2004 - Umro je Žerard Suzej jedan od najvećih francuskih baritona.

2005 - Umro je bolivijski fotograf Fredi Alborta koji je 1967. snimio čuvenu fotografiju ubijenog legendarnog gerilskog vođe Če Gevare.

23. septembar

1689. - Srpski vojvoda Stojan Janković, vođa uskoka u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, poginuo je u napadu na Turke u Duvnu. Zarobljen je u borbi s Turcima 1666. i odveden u Carigrad, odakle se posle 14 meseci izbavio bekstvom, što je opevano u srpskoj narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana", a 1686. oteo je Sinj od Turaka. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti odlikovale su ga titulom kavalijera i dale mu veliko imanje u Kotarima.

1806. - Posle dve i po godine, američki istraživači Luis i Klark, vratili su se u Sent Luis sa prvog zabeleženog kopnenog puta od reke Misisipi do obale Pacifika i nazad, noseći sa sobom dragocene podatke o do tada neistraženim delovima severne Amerike. U ekspediciji je bilo 28 muškaraca i jedna žena; oni su ujedno i prvi evropski istraživači koji su kopnenim putem došli do obala Tihog okeana sa istoka.

1840. - Crnogorci su u Mljetičku na Durmitoru ubili 80 turskih vojnika i muselima gatačkog, pivskog i drobnjačkog Smail-agu Čengića, koji je pošao da kupi harač. O tom događaju spevan je herojski ep "Smrt Smail-age Čengića", pripisan Ivanu Mažuraniću, pri čemu je ignorisano svedočanstvo iz prve ruke Ljubomira Nenadovića u "Pismima iz Italije", prema kojem je autor epa Petar II Petrović Njegoš. Crnogorski vladar i vladika se u martu 1851. u Napulju požalio Nenadoviću, koji je upravo čitao "Lažnog cara Šćepana Malog": "Žao mi je, kad tako rado čitate moje stihove, što nemam ovđe pjesmu Čengića. Znam da bi vam se vrlo dopala. Dođe mi jedan, i kad sam mu je pročitao, zaciganči - daj mi, daj mi; i ja mu dadoh, a prijepis nije mi ostao."

1846. - Nemački astronom Johann Gottfried Galle otkrio je planetu Neptun iz berlinske opservatorije. Neptun je osma velika planeta po redu daljina od Sunca, koja oko Sunca obilazi na prosečnoj udaljenosti od 30 astronomskih jedinica (448,5 mil. km) po gotovo kružnoj putanji, za 164 godine i 290 dana. Po redu veličina, Neptun je treća planeta a, poređenja radi, njegov prečnik iznosi 4,15 Zemljinih prečnika (53.000 km). Neptun se može videti samo teleskopom i ima izgled male zelenkaste kružne ploče na kojoj se ne primećuju nikakve pojedinosti. Oko njega kruže dva satelita: Triton, koji je otkriven mesec dana po otkriću planete, i Nereid, otkriven 1949. godine. Godine 1989, američki "Voyager 2" bio je prva svemirska letelica koja je posetila ovu planetu.

1866. - Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o ujedinjenju Srbije i Crne Gore i savezu u ratu protiv Otomanskog carstva.

1893. - U Beogradu je stavljena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji.

1930. - Rođen je američki muzičar Rej Čarls (Robinson). Ovaj slepi pevač višestruko je nagrađivan Gremi nagradama za pesme: "Georgia on My Mind" (1960), "Genius of Ray Charles" (1960), "Hit the Road Jack" (1961), "I Can't Stop Loving You" (1962), "Busted" (1963), "Crying Time" (1966), "Living for the City" (1975), a 1986. godine dobio je i nagradu za životno delo. Oprobao se i kao glumac u filmovima "The Blues Brothers", "Ballad in Blue" i "Limit Up".

1964. - U zgradi opere u Parizu predstavljena je nova tavanica koju je oslikao Mark Šagal, jedan od najoriginalnijih evropskih slikara, koji je rođen u Rusiji, ali je veći deo života proveo u Francuskoj. Radeći na površini od 560 kvadratnih metara, on je podelio tavanicu na koloritne zone koje je ispunio pejzažima i prikazima iz opera i baleta. Iako je bilo onih koji su Šagalov rad u operi kritikovali, većina je bila oduševljena. Godine 1966, Šagal je oslikao i dva ogromna murala u njujorškoj Metropoliten operi.