- Blesbok, juznoafrička antilopa, je gotovo iste boje kao grejp đus.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Jakovo mleko je pink boje.

- Pingivni mogu roniti u dubine i preko 400 metara.

- Delfini koji žive u reci Amazon su pink boje.

- Džinovski afrički cvrčak obožava da jede ljudsku kosu.

- Nožne kosti slepog miša su tako tanke da zbog toga ne može da hoda.

- Oktopodu se testisi nalaze na glavi.

- Jedini kontinent na kome nema reptila i zmija je Antarktika.


- Populacija kamila na svetu je 19,627,000.

- Ako vas krokodil uhvati u svoje čeljusti gurnite mu palčeve u očne duplje; odmah će vas ostaviti.

- Jelen ne može da jede seno.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zanimljivosti i rekordi u svetu pasa

- Najteži i najduži pas na svetu o kome postoje pouzdani podaci je bio jedan primerak starog engleskog mastifa koji se zvao Zorba. 1989 godine Zorba je imao 155 kilograma i bio dugačak 2.73 metra mereno od vrha nosa do kraja repa.

- Najviši zabelezeni pas se zvao Šamgret Danzas. Bio je visok 106.6 cm [u grebenu] i težio je 108kg.

- Najmanji pas zabeležen u istoriji je bio sićišni Jorki iz Blekburna u Englseskoj. Sa dve godine starosti ovaj neverovatno mali pas je bio visok samo 6.35 cm i dugačak 9.52 cm. Bio je težak samo 950 grama!

- Najstariji pas za koga se sa sigurnošću zna je bio jedan australijski ovčarski pas po imenu Blui. Uspavan je sa 29 godina i 5 meseci!

[You must be registered and logged in to see this image.]

skelet greyhound-a u punom trku

- Najveći broj otkrivanja droge, tačno 968 puta, dogodio se u 1988. godini. Tim u kome su bili labradori Roki i Barko su patrolirali na granici sa Meksikom, koja je poznata i kao "Kokainska dolina". Ova dva psa su bila toliko uspešna da su navodno meksički narko bosovi ucenili njihove glave sa po 30 hiljada dolara. Labrador carinske službe Sjedinjenih Država po imenu "Sneg" je 118 puta otkrio drogu, ukupne vrednosti od 810 miliona dolara.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


- Najveći broj pasa koje je jedan čovek posedovao je bio 5000. U pitanju su bili mastifi u vlasništvu Kublaj kana [1215-1294]

- Najveći broj štenadi u okotu imala su tri psa u istoriji: ženka američkog lisičara je 14. juna 1944 oštenila 23 šteneta . U februaru 1975 jedna bernandinka je oštenila takođe 23 šteneta od kojih je 14 preživelo a isti broj štenaca je na svet donela i ženka velikog danca psa juna 1987.

- Najveća izložba pasa na svetu odžava se od 1891 godine u Birmingemu, u Engleskoj. Osnivač je bio trgovački putnik Čarls Kraft i po njemu se ta izložba i danas zove Krafts [Crufts]. Sama izložba se smeštena u Svetskom izložbenom centru u Birmingemu a u januaru 1991 je zabeležen rekordan broj od 22993 prijavljena psa.

- Prema nekim podacima, jedan pas je čak bio na prestolu Norveške kraljevine u 11. veku. Norveški kralj, ljut što su mu podanici izrazili nepoverenje, postavio je psa Saura na tron, zahtevajući da ga tretiraju kao kralja.

- Najbrži psi na svetu, sivi hrtovi, mogu trčati brzinama i preko 70 km/h

- Jedini pas na svetu koji ne može da laje je basendži, afrička vrsta poluvuka.

- Jedini sisari koji imaju prostate su psi i ljudi.

Popravlja se stanje ugroženih evropskih životinja

Populacije nekih od evropskih najugroženijih životinja počele su da se u poslednjih 50 obnavljaju i stručnjaci kažu da se povećao broj medveda, vukova, risova, orlova i lešinara.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Henryk Kotowski/Wiki/CC

Stručnjaci iz Zoološkog udruženja u Londonu i Veća za popis evropskih ptica, kako prenosi BBC, veruju da je njihova zaštita, ograničavanje lova i seljenje ljudi iz ruralnih u gradske zone pomogao obnovi evropskih divljih životinja.

Naučnici su proučili brojčano stanje 18 sisara i 19 ptica širom Evrope. Utvrdili su da se broj svih osim prinejsksog risa (lat. Lynx pardinus) značajno povećao od 1960-ih.

Najveći porast zabeležili su evropski bizon, evroazijski dabar, beloglava patka i deo populacije divljih gusaka. Njihov broj porastao je višestruko tokom poslednjih 50 godina.

Broj smeđih medveda udvostručio se a populacija sivog vuka, čiji se broj u prošlosti ozbiljno smanjio, porasla je 30 posto. Broj sisara najsnažnije se oporavio na jugu i zapadu kontinenta i njihov broj porastao je prosečno za 30 posto.

b92

Mislili su da je izumro, ali Pinokio gušter je još tu

Naučnici su verovali da je takozvani Pinokio gušter (Anolis proboscis) nestao pre 50 godina, ali je ponovo otkriven u šumama Ekvadora.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nakon što su tri godine tragali za gušterom sa dugačkim nosem, tim fotografa i istraživača nedavno je pronašao ovog guštera na jugo-zapadu Ekvadora.

Pinokio gušter prvi put je otkriven 1953. godine, ali nije ponovo viđen nakon 60-ih godina prošlog veka sve do 2005. godine kada je jedan ornitolog primetio guštera u ovom području Ekvadora.

Ovo je tek treći put da su ga od tada naučnici pronašli.

Oni tipično tragaju za gušterima tokom noći kada većina životinja spava, i kada su manje šanse da će im gušter umaći.

Ovi Pinokio gušteri jako su retki i do sada su viđeni na samo četiri lokacije i to uglavnom duž jednog dela puta u ovom regionu pošto od svih vrsta guštera imaju najmanji radijus kretanja.

Gušterov „dodatak“ u vidu velikog nosa služi kako bi „reklamirao“ dobre gene i privukao ženke koje nemaju ovakve „noseve“.



b92

Riba nazvana “morski zmaj” (Melanostomatidis) podsjeća na minijaturni putnički brod, koji plovi noću, jer duž svoga vitkog tijela ima dugi niz svijetlih tačaka, koje neodoljivo podsjećaju na - brodska prozorska okna

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jeste li znali da mačke ne osjećaju slatko?

[You must be registered and logged in to see this image.]


MOŽDA ste primijetili da je vaša mačka indiferentna prema slatkastoj hrani.

Znanstvenici su dokazali da mečke nemaju gen koji bi im omogućio da osjećaju okus slatkoga. "Nedostaje im gen" je jednostavnije objašnjenje, a kompleksnije glasi:

Ljudski jezik ima okusne bradavice koje prepoznaju pet različitih okusa među kojima je slatko. Za to su zaslužni proteini nastali na temelju dva različita gena poznata kao Tas1r2 i Tas1r3, koje mačke nemaju jer nemaju potrebne aminokiseline.

"Mačke ne osjećaju slatko kao mi. To je dobro za njih jer ionako imaju loše zube", komentirao je biokemičar Joe Brand iz Monell Chemical Senses Centera u Philadelphiji. Osim toga, mačkin probavni sustav nije "kreiran" za slatku hranu pa bi joj prevelika količina ili učestala takva prehrana narušili zdravlje.

Iako se isprva mislilo da samo mačke nemaju spomenuti gen, ali znanstvenici su kasnije pronašli još najmanje sedam životinjskih vrsta koje su mesojedi i ne osjećaju slatko, među njima su pjegava hijena, orijentalna kratkonokta vidra i morski lav.

(Index.hr)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada se oposumi ‘prave mrtvi’, oni zapravo ne glume, već se onesvijeste od straha.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Emui i klokani ne mogu hodati unatrag, i upravo zbog toga se nalaze na vojnom grbu Australije.

SUPERMEN BI BIO LJUBOMORAN: 5 neverovatnih supermoći životinja

Postoji nekoliko životinja na planeti koje će vas svojim sprecifičnim moćima zaista zadiviti

[You must be registered and logged in to see this image.]

Postoje neke životinje sa neverovatnim supermoćima, neke na koje bi čak i Superman bio ljubomoran.

1. Besmrtnost

Pročitali ste ispravno. Besmrtnost. Na svetu postoje meduze koje se nakon parenja vraćaju u maloletno doba. Ponavljanjem ovog procesa, naučnici veruju da Turritopsis nutricula može da živi zauvek. Smatra se da je ova meduza jedina besmrtna životinja na planeti. Trik pomoću kojeg Turritopsis živi večno je proces koji se naziva transdiferentacija, koji pretvara jednu vrstu ćelije u drugu. Dok druge životinje mogu postići samo ograničen nivo transdiferentacije za regeneraciju određenih organa, Turritopsi je jedina koja može da regeneriše celo telo.
Nakon što je otkrila eliksir večne mladosti, ova malena životinja, koja je samo 5mm dugačka, postala je fokus mnogih studija morskih biologa i genetičara, kako bi saznali njenu tajnu besmrtnosti.

2. Ultrazvuk

Činjenica: Ako ste trudni, mnogi egzotični vodeni parkovi vam neće dopustiti da plivate sa delfinima. Zašto? Delfini vole trudnice. Delfini komuniciraju ultrazvukom, tako da oni mogu čuti, pored vašeg, i otkucaje srca vašeg deteta. Delfini smatraju trudnoću fascinantnom pojavom, i iako ne misle nikakvo zlo, okupiće se oko trudnice. Razlog zašto je trudnim ženama zabranjeno da plivaju sa delfinima, iako se čini da bi im upravo trebalo biti preporučljivo, je taj što bi se neke žene mogle prepasti kada svi delfini pojure prema njima – i tužiti vodeni park.

3. Super-brzina

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kolibri radi sve brzo. Imaju najbrži metabolizam u životinjskom svetu (osim buba), mogu imati i do 1.260 otkucaja srca u minuti, i zamahnuti krilima do 70 puta u sekundi. Ova neverovatna brzina je omogućila kolibriju da postane jedina životinja koja je sposobna da lebdi u vazduhu, pa čak i da leti unazad. Kao da im ova supermoć nije bila dovoljna, razvili su i dodatne: račvasti jezik, sposobnost da prežive u vreme nestašice hrane i sposobnost da lete preko 800 kilometara, a da se pri tome ne zaustave da bi spavali, jeli, ili se jednostavno odmorili.

4. Kamuflaža

[You must be registered and logged in to see this image.]

One su najinteligentniji beskičmenjaci na svetu, mogu odvojiti ruke od tela (da, hobotnice imaju ruke – a ne pipke), prskati mastilom, kretati se u savršenom ritmu sa podvodnim strujama, provući kroz najsitnije otvore, i najfascinantije od svega – kamuflirati se i ‘potpuno nestati’ u deliću sekunde. Kada oseti opasnost, hobotnica bukvalno može promeniti oblik u trenutku. Vrećice žutog, crvenog, smeđeg i crnog pigmenta, koji se zovu hromatofore, omogućavaju im da promene boju tela. Dok zatezanjem određenih mišića transformišu teksturu kože koja može izgledati kao glatki okean ili hrapavi greben. Pored svih supermoći koje hobotnice imaju, razvile su i dodatnu: Imaju tri srca.

5. Regeneracija

Zbog svog neobičnog izgleda: telo ribe, noge žabe i lice Pokemona, izgleda kao plod mašte nekog 3d modelera. Ipak, Aksolotl je prava životinja. Supermoć koju poseduju je ekstremno razvijen nivo regeneracije. Mnoge životinje mogu regenerisati delove tela, ali aksolotl može regenerisati sve. Može regeneristati kompletna leđa, sve udove, oči, vilicu, pa čak i srce. Ako vam to nije dovoljno impresivno: aksolotl može regenerisati i delove mozga. Ponekad čak, kada izgube nogu, regenerišu dve. To nije sve. Aksolotl se može ceo obnoviti pomoću ‘rezervnih delova’ drugih aksolotla – uključujući i njihove glave.

Autor: 021.rs,Foto: Beta/AP

[You must be registered and logged in to see this image.]


Puž može spavati 3 do 4 godine – tokom kojih ne treba hranu da preživi.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Žirafa može živjeti bez vode duže nego deve.

[You must be registered and logged in to see this image.]]

Pjesme grbavih kitova se mogu dramatično promijeniti iz godine u godinu, ali svaki kit u oceanu uvijek pjeva istu pjesmu kao i ostali

[You must be registered and logged in to see this image.]

Više insekata živi na samo jednom kilometru kvadratnom plodnog tla, nego ljudi na cijeloj planeti.

Carski pingvin: roditelj

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mužjak pingvin bi sigurno dobio titulu Otac godine ako se posmatra daljina koju ova antarktička životinja prelazi za svoje leglo. Pošto pređu u proseku 80 kilometara od okeana do prave lokacije, pingvini se pare i majka snese jaje koje preda ocu. Dok se ona vraća ka okeanu da bi uhvatila hranu, otac sedi na jajetu oko 64 dana dok ne izađe mali pingvin. Tada otac ima zadatak da mališana ugreje i hrani dok se majka ne vrati. Kada se ona vrati, roditeljske dužnosti se zamene i mužjak se vraća do okeana da pojede svoj prvi obrok posle 4 meseca. Upravo kad dođe leto i led počne da se topi, mladunac je dovoljno veliki da sam pliva i pronalazi hranu.

Nevjerojatna snimka: Kako izgleda seoba više tisuća dupina?

Vlasnik turističke agencije za promatranje dupina i kitova iz Kalifornije Dave Anderson nedavno je na YouTubeu objavio impresivnu snimku migracije tisuća dupina i ponekog sivog i grbavog ***** • Prekrasan prizor snimljen je kamericom postavljenom letjelicu na daljinsko upravljanje pa se iz ptičje perspektive odlično vidi brojnost ovih morskih sisavaca
  
[You must be registered and logged in to see this image.]

VLASNIK turističke agencije za promatranje dupina i kitova iz Kalifornije Dave Anderson nedavno je na YouTubeu objavio impresivnu snimku migracije tisuća dupina i ponekog sivog i grbavog *****.

Prekrasan prizor snimljen je kamericom postavljenom letjelicu na daljinsko upravljanje pa se iz ptičje perspektive odlično vidi brojnost ovih morskih sisavaca.

"Ovo je najljepša snimka od pet minuta koju sam ikada uspio snimiti. Iz ove sam snimke naučio toliko toga o kitovima i dupinima da mi se čini kao da sam ušao u novu dimenziju", napisao je na Facebooku.

Na tom području koje se naziva Dana Point živi, prema procjenama čak 400 tisuća dupina. Jedan od najzanimljivijih dijelova snimke jest i prizor tri odrasla i jede "bebe" grbavog *****".
 


(Index.hr)

Pogledajte najlakši materijal na svetu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Trebalo je osam godina i preko milion pauka sa Madagaskara da se stvori umetničko delo „sa bajkovitim sastojkom” od najlakšeg i najjačeg materijala na svetu - svilene paučine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tekstilni umetnik iz Britanije Sajmon Pirs i američki dizajner Nikolas Godli stvorili su zapanjujući zlatni ogrtač od svilene paučine, tkanine koja nije tkana preko jednog veka.

Pirs je otkrio ovaj način svilenog tkanja pre 20 godina dok je živeo na Madagaskaru. Pronašao je ilustracije razbojâ iz 18. i 19. veka za dobijanje svile od paukâ koji proizvode izvanredne zlatne niti samo u toku jednog godišnjeg doba.

Kada je upoznao Godlija koji je takođe došao poslom na Madagaskar, Pirs je odlučio da ponovo stvori legendarnu tkaninu. „Ideja je bila skoro bajkovita: stvoriti nešto neobično od nečeg tako običnog kao što je paukova mreža”, kaže Pirs.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Materijal je savršen jer je skoro bez težine, a jači je od kevlara. Zbog složenog procesa i skupe izrade, međutim, on neće biti masovno proizvođen.

U bogato izvezenom ogrtaču od četiri metra prirodne zlatne boje nalazi se 1,5 kilogram svile dobijene od oko milion pauka. On je do 5. juna izložen u londonskom Muzeju Viktorije i Alberta.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pirs i Godli su naglasili da su pauci, toliko veliki da prekriju dlan, samo „pozajmljeni” iz šume i vraćeni u stanište posle jednog dana.
„Oni su blago otrovni”, kaže Pirs, ali Godli pokazuje poveliki ožiljak na vratu. „Imaju snažan ujed”.

Udruženje za zaštitu životinja, PETA, odmah je diglo glas zbog načina na koji je materijal dobijen.

Prema pisanju „Gardijana”, svila se izvlači tako što je pauk pričvršćen za parče drveta, sa aparaturom koja mu je prikačena za abdomen (gde se nalaze paučinaste žlezde).

U svakom trenutku odjednom su angažovane 24 ženke (samo ženke proizvode svilu).

„Korišćenje svile koju pauci inače koriste da hvataju insekte kako bi se prehranili je bizarno, nehumano i narušava ravnotežu okoline”, kazala je Nikol Dio, portparolka Pete.

b92.

Cece-muva nema na očima kapke da ih zaštite, već sićušne niti između jedinica za otkrivanje svetlosti koje ne dozvoljavaju da čestice prašine uđu u oko

Surla slona sadrži oko 100.000 mišića ali nijednu kost

Lasta po ceo dan leti u potrazi za insektima i ponekad preleti i više od 800 kilometara

Paukova mreža smatra se jednim od najsavršenijih životinjskih ‚‚proizvoda“. Izuzetno tanka i lagana, paukova mreža je, međutim, daleko čvršća nego što nam se to na prvi pogled čini. Insekti, koje pauk lovi pletenjem mreže, nemaju baš nikakve šanse da se ‚‚ispletu“ i pobegnu iz mreže kad jednom u nju upadnu. Pauk svoju mrežu plete najčešće vertikalno, između grana, drveća i svih drugih pogodnih objekata, kako bi se insekti u letu upleli u mrežu i - u njoj ostali. Osim što je paukova mreža veoma jaka, ona je i lepljiva, što insekte dodatno onemogućava da se spasu.


Pauk svoju mrežu plete od naročite izlučevine iz bradavica, tj. žlezda sa donje strane trbuha, koja, izložena vazduhu, odmah očvršćuje i postaje svojevrsno ‚‚predivo“ koje pauk izuzetno vešto plete u složenu, često simetričnu i izuzetno pravilnu mrežu.

Naučnici koji su ispitivali paukovu mrežu i vlakna od kojih je ona sačinjena, ustanovili su da se jačina tih vlakana može meriti sa jačinom kevlara, vrste materijala od kojeg se proizvode neprobojni pancir-prsluci. Pritom, paukovo vlakno je ekološko i prirodno se razgrađuje, a najjača nit u celoj mreži jeste vertikalna nit niz koju se pauk spušta.


zaninfo

Zanimljive činjenice o kornjačama
| IZVOR: NJUSKA.COM

Kornjače su koračale zemljom pre nego što su se razvili dinosaurusi, a još uvek su tu. Na svetu postoji preko 300 različitih vrsta od čega svega sedam morskih, 180 slatkovodnih dok ostatak živi na kopnu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Kevin Timothy / Flickr.com

Ove zanimljivosti o fascinantnim koranjačama možda niste znali:

Kornjače postoje više od 200 miliona godina. One su evoluirale pre sisara, ptica, zmija, guštera pa čak i krokodila.

Najranije kornjače su imale zube i nisu mogle da uvuku svoje glave pod oklop. Osim toga današnje kornjače nisu se mnogo promenile u odnosu na svoje pretke.

Iako kornjače važe za dugovečne životinje, svega nekoliko vrsta može da živi preko 150 godina. Tu spadaju velike kornjače sa Galapagosa, Američka Box kornjača, dok Grčka kornjača živi nešto kraće do 105 godina. Po jednom dokumentu Gigantska kornjača kada je uhvaćena u Indijskom okeanu imala je 50 godina, a zatim je još 152 godine živela je u zatočeništvu.

Najstarija živa kornjača je Džonatan, koji živi na ostrvu Sv. Jelena i ima 182 godine. On je ujedno i najstarija živa životinja na svetu. Na ostrvo je donešen 1882. godine i tada je bio zreo pedesetogodišnjak. Iako je slep na jedno oko vrlo je aktivan, voli pažnju i redovno se pari sa tri znatno mlađe ženke.

Kornjače žive na svim kontinentima osim na Antarktiku. Odgovara im bilo koja dovoljno topla klima jer u suprotnom jaja ne bi mogla uspešno da se izlegu.

Samo Blanding kornjača može da pliva ispod leda, dok sve ostale vrste ne podnose hladnoću.

Raspon veličine koranjača zavisi od vrste. Neke su duge svega 10 cm, dok druge mogu da dostignu težinu od 680 kg.

U Severnoj Americi živi mnogo vrsta kornjača, a u Evropi svega dve.

Oklop kornjače čini preko 60 različitih kostiju povezanih zajedno. Sastoji se od leđnog (karapaks) i trbušnog (plastron) dela. Košani oklop koji je jedinstven u životinjskom svetu pruža prvoklasnu zaštitu.

Većina kornjača ima 5 prstiju na svakoj nozi, mada neke vrste imaju 4 ili samo 3 prsta.

Kornjače imaju dobar vid i odličano čulo mirisa. Sluh i osećaj za dodir su zadovoljavajući, a čak i oklop sadrži nervne završetke.

Neke vodene kornjače mogu da absorbuju kiseonik kroz kožu na vratu što im omogućava da ostanu potopljene u vodi duži vremenski period.

Vojnici buljenjem terali rode sa aerodroma

[You must be registered and logged in to see this image.]

Austrijski vojnici dobili su neobičan zadatak-da rasteraju rode sa aerodroma tako što će da zure u njih. Supermenov rendgenski pogled prva je asocijacija koja nam pada na pamet.

Nakon što su rode zaposele aerodrom u Zeltvegu pred sam početak aeromitinga, vojnici su od svojih pretpostavljenih dobili naređenje da rasteraju ptice.

Hrana kojom su organizatori mitinga ranije pokušali da ih namame na suprotnu stranu nije “uradila posao”, pucanje iz oružja nije bilo opcija, tako da su vojnici dobili naređenje da rasteraju rode tako što će zuriti u njih.

“Trupe su pažljivo pratile kretanje roda i kada su otkrile mesto gde se hrane, stupile su u kontakt pogledom”, rekao je lokalni predstavnik organizacije za zaštitu životne sredine Zigfrid Princ.

U operaciji “pogled”, u kojoj su vojnici jednostavno “buljili” u ptice i koja je nakon pet sati urodila plodom, učestvovala su 24 vojnika.

Cenimo da bi posle pet sati ptice odletele i bez da neko bulji u njih, a možda su se zaista postidele pa su otišle. Iskreno, mi sumnjamo u ovu vest.

11 najčudnijih stvari koje su psi uspeli da progutaju

Na listi su se našle lopte, noževi, golf loptice i gumene patkice, ali na svu sreću, sve priče imale su srećan kraj.


Možda ste mislili kako su 43 i po čarape nešto najčudnije što pas može da pojede.
Bolnica za životinje u Portlandu (Oregon, SAD) spasla je život psa i osvojila nagradu u takmičenju neobičnih veterinarskih rendgenskih snimaka...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Trogodišnja danska doga povraćala je ceo dan, pa su vlasnici odlučili da je odvedu u bolnicu za životinje. Rendgenski snimci pokazali su da se u stomaku psa nalazi velika količina materijala nepoznatog porekla, prenosi “Guardian”.

Nakon operacije koja je trajala skoro dva sata, otkriven je uzrok problema – pas je pojeo 43 i po čarape.

Šona Harč, portparol bolnice za životinje “DoveLewis”, izjavila je da je ovo jedan od najneobičnijih incidenata u istoriji bolnice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rendgenski snimak osvojio je nagradu u godišnjem takmičenju neobičnih veterinarskih rendgenskih snimaka koje organizuje magazin “Veterinary Practice News”, gde se može videti da su životinje sposobne da pojedu gotovo bilo šta.

Dan nakon hirurske intervencije pas je poslat kući, i još je živ.

Međutim, prevarili ste se.

1. Kamenje

Radi se o njih 13, a sve to progutao je šestomesečni labrador, koji je zbog toga počeo da odbija hranu. Zabrinuti vlasnici odveli su ga kod veterinara i imali su šta da vide. Vađenje kamenja i oporavak njihovog ljubimca koštao ih je 1.500 dolara.

2. Gumena patkica

U Engleskoj, sedmomesečni staford odlučio je da se "nahrani" onime što mu je u prethodnom okršaju počeo otimati drugi pas. Kako ne bi izgubio, Ozi je progutao patkicu i završio na operaciji. Sva sreća, sve je prošlo kako treba.

3. Strela

Preslatki bokser Beti, kao štene je ugrabila priliku da pobegne u vrt porodične kuće. Tamo je pronašla 25,5 centimetara dugu strelu, koja je služila za dečju igru i progutala je. Strela je bila velika gotovo kao i ona, ali i ova priča imala je srećan završetak.

4. Villjuška

Desetogodišnji haski Apači, bio je vrlo nestrpljiv pa je umesto večere, koja je očigledno kasnila, pojeo pribor za istu. Radilo se o viljušci, koja je zatim probila žilu u njegovim grudima, zbog čega je Apači prošao kroz nekoliko transfuzija krvi i vrata brojnih veterinarskih ordinacija. I on se oporavio.

5. Homer Simpson

Figurica Homera Simpsona nalazila se kao iznenađenje u čokoladnom jajetu, ali dalmatiner Diksi bio je pregladan da bi se zamarao takvim stvarima. Nakon što se razboleo i počeo da gubi kilograme, Diksi je završio na operacionom stolu i sada jede samo pseću hranu.

6. Verenički prsten

Za noćnu moru svake žene, pobrinuo se labrador Saks. Verenica je tada morala da ga prati po kući kako bi pronašla prsten... Ako nas razumete.

7. Nož

Šest meseci star staford Kajl imao je bliski susret s dugačkim nazubljenim kuhinjskim nožem, ali nekim čudom nije povredio nijedan organ.

8. Nokti

Roksi je htela baš poput svoje vlasnice da ima lepe i duge veštačke nokte, pa kada je uspela da ih u stanu pronađe, pojela ih je 130 i završila na operaciji. Sad preferira prirodno.

9. Mobilni telefon

Za ovu priču zaslužan je jedan doberman, kom je dosadilo što mu njegov vlasnik ne pridaje dovoljno pažnje zbog svog mobilnog telefona. Skočio je i zagrizao, pa potom progutao isti. Nero se oporavio, ali telefon nije bio te sreće.

10. Golf loptice

I to njih 9. Vrlo verovatno je vlasnik bio sredovečni gospodin zaluđen ovom igrom.

11. Fudbalska lopta

Junak ove priče nesuđeni je fudbaler, ali ne zbog nedostatka talenta ili povrede, već zato što se rodio kao labrador. Sva sreća, bila je izduvana.

B92