Рађање је патња, болест је патња, старост је патња, бити везан за оно што се не воли јесте патња, растанак од оног што се воли јесте патња, не добити оно што се жели јесте патња.

Ум је претеча свих ствари,

ум их ствара и њима управља;

ко са добрим наумом говори и ради,

прати га срећа као нераздвојна сена.

Пет је ствари које не може постићи аскета, свештеник, натприродно биће, Ђаво, Бог и нико други на свету. Да оно подложно старењу не стари. Да оно подложно болести не оболи. Да оно подложно смрти не умре. Да оно подложно окончању не оконча. Да се оно подложно разарању не разори.

Buddha - citati


Siddharta Gaotama Buddha je osnivač filozofskog i vjerskog učenja budizma. Buddha znači prosvijetljeni, onaj koji je spoznao istinu, smisao života.
 
Prema budističkoj tradiciji, historijska ličnost Buddha Siddharta Gautama je rođen u klanu Shakyas na početku Magadha perioda (546-324 p.n.e.), u južnom himelajskom gradu Lumbiniju. On je ,također, znan i kao Shakyamuni (bukvalno Saga o Shakya klanu). Poslije prvobitnog života u luksuzu i bogatstvu pod zaštitom svoga oca, kralja Kapilavastu, Siddharta je došao u kontakt sa stvarnošću svijeta i zaključio je da je pravi život pun nepodnošljive i neizbježne patnje i tuge. Siddharta je odbacio svoj besmisleni život luksuza i postao je asket. Na posljetku je shvatio i da je asketizam besmislen, pa je izabrao srednji put, put umjerenosti od ekstremnog samozadovoljavanja i samokažnjavnja. Pod drvetom smokve se zakleo da nikada neće napustiti to mjesto dok ne pronađe Istinu. Kada je napunio 35 godina, on je bio prosvijetljen. Od tada je znan kao Gautama Buda, ili jednostavnije Buda, što znači probuđeni. Za ostalih 45 godina života, putovao je indijom i učio ljude svojim doktrinama. Budino opiranje da imenuje svog nasljednika i da formuliše svoje učenje je dovelo do toga da su se u sljedečih 400 godina oformili mnogi pokreti: prvo škole Nikaya Budizma, od kojih je danas preostala samo Theravada, formiranje Mahayane, pan-Budističkog pokreta koji prihvata nova 'sveta pisma'.
 
Prema budističkoj tradiciji, Siddharta Gautama nije tvrdio da je nebesko stvorenje niti da je bio inspirisan nikakvim bogom. On je tvrdio da je učitelj onima koji žele da slušaju, i da mu je to bitnije od njegovog spasenja. O njemu nema pisanih djela; o njemu su pisali njegovi učenici. Osnova učenja njegove filozofije je učenje o bolu i načinu oslobađanja te boli. Cilj je postiči nirvanu- ekstazu u kojoj se odvajamo od vanjskog svijeta, a time i od boli.

Čovjek čovjeka ne može da upozna dok s njim ne pojede onoliko soli koliko može zubima da podigne.


Čovjek koji mnogo govori o svom učenju, a sam ga ne primjenjuje, nalik je na pastira koji broji tuđe stado.


Hiljade svijeća se mogu zapaliti od jedne, a život te svijeće se neće umanjiti. Sreća nikada nije umanjena kada je podijeljena sa drugima.


Kao što vjetar ne satire stijenu, isto se tako pametni ljudi ne kolebaju pred prijekorom ni pohvalom.


Mi nismo kažnjavani zbog našeg bijesa već smo kažnjavani od našeg bijesa.


Možeš širom svemira tražiti nekoga tko više od tebe zavređuje tvoju ljubav i osjećaje. I ne naći ga. Jedini ti kao i bilo ko drugi u svemiru zavređuješ punu mjeru svoje ljubavi i osjećaja.


Najveći dobitak je kada daješ drugima; najveći gubitak je kada pohlepno primaš bez zahvalnosti; najbolja zaštita je strpljenje; najbolje oružje je mudrost.

Naoštriji mač je riječ izgovorena u bijesu; najjači otrov je pohlepa; najžešća vatra je mržnja; najtamnija noć je neznanje.


Ne vjeruj zato što je to mudrac rekao, ne vjeruj zato što je to uobičajeno mišljenje, ne vjeruj zato što je to zapisano, ne vjeruj zato što je to prorečeno, ne vjeruj zato što netko drugi to vjeruje, ali vjeruj sam onom što si sam prosudio da je istina.


Neispunjavanje želje je patnja. Mudro je ne željeti.


Neka blagost pobijedi ljutnju, neka dobro savlada zlo, neka gramzljivca posrame darovi, neka lažljivca pobijedi istina, a neka mržnji putem ljubavi dođe kraj.


Nemoj reći da su stvari prolazne, jer svaki od naših trenutaka najavljuje vječnost.

Nikad se mržnja ne uklanja mržnjom – samo blagost briše svaku mržnju. To je zakon vječan i nepromijenjiv.


Novac koji daješ svešteniku ne dobija Buda.


Ono što jesmo, proizvod smo vlastitog razmišljanja.


Slušaj onoga koji te je upozorio na tvoje mane kao da ti je otkrio najveće blago.


Tko ne zna, a ne zna da ne zna opasan je, izbjegavajte ga! Tko ne zna, a zna da ne zna dijete je, naučite ga! Tko zna, a ne zna da zna spava, probudite ga! Tko zna i zna da zna mudar je i slijedite ga!


Umjerenost u svemu.


Žena, sreća i vjetar kratko traju.


Živimo braćo sretno i ne mrzimo one koji nas mrze.


Život nije ništa više od kapi rose koja drži ravnotežu na vrhu travke.


Zlo postoji da potvrdi superiornost dobrote.


Zlonamjernog prijatelja treba se bojati više nego divlje zvijeri; zvijer će vam možda raniti tijelo, ali zao prijatelj će vam raniti duh.

Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Нос гори. Језик гори. Тело гори. Ум гори. И све што настане на основу тога - било доживљено као пријатно, болно, ни пријатно ни болно - такође гори. Гори ватром страсти, ватром одбојности, ватром обмане. Гори, кажем вам, рађањем, старењем и умирањем, јадом, болом, тугом и очајем. Видевши то, у човеку се све више распршују илузије. Кад му се распрше илузије, у њему се хлади страст. Захваљујући хлађењу страсти, он се потпуно ослобађа

Несигурна је и непозната дужина живота оних који су подложни смрти. Живот је тежак и кратак, бременит патњом. Не постоји начин да они који су рођени избегну смрт

Као што спајањем и трљањем два дрвена штапа настају топлина и ватра, а њиховим раздвајањем престају, тако је и са осећањима: у зависности од одређеног чулног утиска настаје одговарајуће осећање; престанком одређеног чулног утиска престаје и одговарајуће осећање

Две су ствари узрок кајања. Једна је кад неко учини лоше дело, а друга кад не учини добро дело

“Ne vjeruj zato što je to mudrac rekao, ne vjeruj zato što je to uobičajeno mišljenje, ne vjeruj zato što je to zapisano, ne vjeruj zato što je to prorečeno, ne vjeruj zato što netko drugi to vjeruje, ali vjeruj sam onom što si sam prosudio da je istina.”



PS
Moj moto.  

Jednom su Budini protivnici unajmili neke ljude da njega i Anandu psuju i vrijeđaju kad budu išli u prošenje hrane. „Vidi ih, psi lutalice, ćelavci, prosjaci!”, dovikivali su im. Poštovani Ananda se uznemirio zbog toga i predloži Budi da odu do nekog drugog grada – tamo gdјe ih neće vrijeđati i neće ismijavati. A Buda ga upita:
- A šta ćemo, Ananda, ako nas i tamo budu vrijeđali i ismijavali?
- Napustićemo i to mjesto i otići u neko treće.
- A ako nam se i tamo isto desi, kuda bismo tad mogli da pobjegnemo?
Ako neprekidno bježiš od svakoga ko te psuje, na kraju nemaš gdje da se skloniš.
Zato od svojih neprijatelja ne treba bježati tako što ćemo ići od jednog do drugog mjesta.
Jedini pravi način da pobjegnemo od neprijatelja jeste biti svjestan u svome umu i naći utočište u svome srcu.
Ako si dovoljno čvrst da se izboriš sa neprijateljima u svom srcu, tada će tvoji spoljašnji neprijatelji biti tek mačiji kašalj. Tada ćeš uvijek živjeti tamo gdje ti se dopada i ići kud poželiš bez ikakvih problema.

Tajna zdravlja uma i tijela je da se ne žali za prošlošću, da se ne brine o budućnosti ili da se ne očekuju nevolje, već da se mudro i potpuno živi u sadašnjem trenutku.



~ Buda

ZLATNA SREDINA



Na početku svog duhovnog traganja, Buda je često praktikovao asketsku vježbu umrtvljivanja, potpuno negirajućio svoje tijelo, tjelesne potrebe i svijet oko sebe. Jednoga dana, dok je sjedio pod drvetom, utonuvši u meditaciju, prošla su dva muzičara pored njega i jedan je rekao drugom:”Ne zateži previše strune tvoje citre da ne bi pukle. Ali nemoj ni previše da ih olabavljuješ, jer nećeš dobiti pravi zvuk. NAĐI ZLATNU SREDINU.”

Te riječi su tako snažno djelovale na Budu, da je iz korijena izmjenio svoj put duhovnog traganja. Uvjeren je bio da nisu slučajno izrečene baš tada i baš na tom mjestu. Od tog trenutka, odbacio je svoj surovi asketizam i krenuo lakšim i skromnijim putem.
Zato se njegov put do prosvjetljenja i naziva ‘ZLATNA SREDINA’.

JA ŽELIM SREĆU



Jedan čovjek se obratio Budi riječima:
Ja želim sreću!

Buda mu je odgovorio:
Prvo izbaci ’Ja’ jer je to ego
Potom izbaci ’želim’ jer je to želja.
Sve što ti ostane je
SREĆA

 

Буда (пали/санскрит: буддха - будан) је звање у будизму које се даје особи која је постигла потпуно пробуђење, односно будност.

То је биће које је у себи је до краја искоренило мржњу, похлепу и незнање, ослободивши се тако патње. Буда или „Будни“ је „онај који види ствари око себе онаквима какве заиста јесу“ и који је достигао стање бестрашћа које се назива нирвана (пали: нибана). Он је спознао истину (дхамму) и поново открио пут ослобођења, који је давно пре њега био потпуно заборављен.

По будистичкој доктрини, савршено знање које Буда обзнањује на послетку бива изгубљено за свет, па стога мора да се сачека долазак неког новог буде, који ће га поново изложити и обзнанити. Сваки следећи буда објављује исту доктрину, односно истину (дхаму) кад се она изгуби међу људима. Према предању, постоји дуга линија Буда која се протеже у бесконачну прошлост. Последњи Буда родио се као Сидарта Гаутама у Индији и у 6. веку п. н. е. Он је само један у низу од 28 Буда према Тхеравада будизму



Пали канон садржи књигу под насловом Будин родослов (Буда-вамса) у којој се наводе имена двадесет четири буде који су претходили Готами, укључујући и њега самог, као двадесет петог. Од њих двадесет четворице, последња седморица се помињу и у другим делима пронађеним у Пали канону. Та седморица су Випаси, Сикхи, Весабху, Какусандха, Конагамана, Касапа и Готама. Претходних осамнаесторо које помиње само Буда-вамса су: Дипанкара, Кондана, Мангала, Сумана, Ревата, Собхита, Аномадаси, Падума, Нарада, Падумутара, Сумедха, Суђата, Пијадаси, Атхадаси, Дхамадаси, Сидхатха, Тиса и Пхуса. Поред Готаме и буда који су му претходили, пали канон помиње и оне буде који ће тек доћи, после садашње будистичке ере. Имена те десеторице према Чакавата-Сиханада Сути (ДН, III, стр. 75фф.) су: Метеја, Утама, Рама, Пасенади, Косала, Абхибху, Дигхасони, Санкача, Субха, Тодеја и Налагирипалалеја. Најважнији међу њима је следећи Будин наследник, Буда који долази Метеја.
“ Не чинити никакво зло, уздићи се у доброти, прочистити свој дух - то је поука свих буда. ”

Према палијском предању буда се рађа искључиво у Ђамбупути (Индији), једном од четири велика континента у индијској космологији и то поглавито у Мађђхима-деси, тј. у „ средњој земљи“, отприлике у области у којој је будизам и доживео свој изворни историјски развој[1]. Сваки буда не проповеда само истину (дарму) која је изгубљена за људе, већ оснива и Ред (Сангха) и не прелази у нибану док учење не буду чврсто установљено (ДН, III, стр. 122).

За појам буде везује се и појам бодхисатве, што означава стање бића које претходи потпуном стању будаства. Биће које се просветлито, спознало истину и постало буда, али ту истину не објављује, назива се издвојеним или „повученим“ Будом (пали: Пачека буда; санскрит: Пратјека буда).



Слика 35 буда, према тибетанској традицији.

*


Hiljade svijeća se mogu zapaliti od jedne, a život te svijeće se neće umanjiti. Sreća nikada nije umanjena kada je podijeljena sa drugima.


*

Bolje jedan dan soko nego sto godina lešinar.

- Buda -

Svako je sam sebi vodič. Zar bi iko drugi mogao to biti?